Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O POSREDOVANJU U REŠAVANJU SPOROVA: Postoji mogućnost da sporazum iz medijacije ima snagu izvršne isprave, a to je isto što i sudska presuda koja može prinudno da se izvrši. Osim toga, sporazum postignut u medijaciji može imati i snagu običnog ugovora, a može i da se pretoči u sudsko poravnanje. Sve ono što su stranke izgovorile ili pokazale kao dokument u medijaciji, ili ponudile kao nacrt sporazuma, poverljivo je i ne može biti iskorišćeno u nekom sudskom postupku. Niko ne može biti saslušavan na te okolnosti, pa ni medijator. Troškovi medijacije su znatno niži u odnosu na sudski postupak, a ona može biti i besplatna


Dogovor je drugo ime za medijaciju, koja će možda ipak ponovo zaživeti u Srbiji. Drugi osnovni sud u Beogradu osnovao je Službu za podršku medijacije, koja radi u novoj zgradi sudova u Katanićevoj ulici. Za dva meseca, koliko ova služba postoji, 12 predmeta je upućeno na medijaciju, započeto je pet i u jednoj od njih je već zaključen sporazum.

Samo jedan sporazum između "zavađenih" strana možda za sada ne obećava mnogo, ali ako je moguć jedan – moguće je i više.

Tačno je da smo narod koji voli da se tuži i sudi, ali nije nemoguće da ljudi iz sudnice odu sa medijatorom u kancelariju i sednu za okrugli sto, pa se dogovore.

"Samo razgovor nudi dogovor! Ukoliko želite da spor ili sukob rešite na brži i efikasniji način, uz manje neizvesnosti i uštedu vremena i novca, uz unapređenje komunikacije i međusobnih odnosa, pozovite nas!" Ovaj natpis stoji na plakatima u zgradi suda, zajedno sa kontaktom pomoću kojeg se svi građani Srbije mogu javiti Službi za podršku medijacije.

Sudijski pomoćnici će pružati informacije svim građanima koji nemaju sudski spor i strankama koje već vode spor. Medijacija može da spreči nastanak novih sporova i da doprinese da se postojeći okončaju dogovorom – kaže Nebojša Đuričić, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu.

Medijacija je postupak mirnog, vansudskog rešavanja spora u kome medijator (posrednik), kao treće, neutralno i nepristrasno lice, usmerava komunikaciju između strana u sporu i pomaže u pregovorima radi postizanja zajedničkog prihvatljivog rešenja.

Posredovanjem se mogu zadovoljiti potrebe stranaka, a ne njihove pozicije. Razgovorom se postižu trajno bolji odnosi, što se obično ne dešava u parnici pred sudom, jer se dolazi do suštine spornog odnosa, sagledavaju se očekivanja i mogućnosti obe strane i postiže se dogovor – kaže sudija Đuričić.

Medijator pomaže stranama u sukobu da uspostave i poboljšaju poremećene odnose, kako porodične tako i poslovne.

Ako sud presudi da jedan brat dobije sprat a drugi prizemlje, oni i dalje moraju da žive zajedno. Pritom su izašli iz dva sudska spora, gde im je neko treći nametnuo rešenje, pa se njihov sukob može produbiti tako da počnu da se svađaju oko toga ko će da koristi koji deo dvorišta i ko je gde parkirao automobil. Iz takvih loših odnosa izvire još nekoliko sudskih sporova. Međutim, suvlasnici su upućeni jedan na drugog i zato dogovor u medijaciji ima snagu, jer su stranke same kreirale taj dogovor kao nešto njihovo, pa su manji izgledi da bude problema u budućnosti– navodi sudija Nebojša Đuričić.

Medijacija je pogodna u građanskim, porodičnim, privrednim, upravnim, imovinskim, radnim, potrošačkim, medijskim, komunalnim i komšijskim sporovima, pa i u krivičnim postupcima ako su pokrenuti po privatnoj tužbi.

Sud je uvek tu i suda će uvek biti. Ali, sud rešava samo tužbeni zahtev. Medijacija rešava kompletan odnos. Ne zaboravimo da se zbog poremećenih porodičnih i imovinskih odnosa dešavaju i strašna ubistva – kaže sudija.

Medijator može biti svaki građanin sa visokom stručnom spremom koji je završio obuku. Može da bude i lekar i inženjer, psiholog, sociolog, ekonomista, biolog ili veterinar. Ne mora da bude pravnik. U Srbiji ima oko 400 registrovanih medijatora, od kojih je 200 u Beogradu. Medijacija, po Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014), treba da se okonča u roku od 60 dana, a jedan razgovor može da traje dva do tri sata.

Cilj je da se odnosi regulišu i da se nastavi saradnja. To je izuzetno važno u porodičnim odnosima, ali i u privrednim sporovima gde se medijacijom može postići čak i još bolja poslovna saradnja. Na primer, jedna firma duguje drugoj i spore se oko količine robe i ugovorene cene. Ako one u perspektivi imaju poslovni odnos od nekoliko godina i mogu da zarade mnogo više, onda mogu biti spremne da prevaziđu neke stvari i da nađu šta je njihov interes, pa jedna može da prihvati da smanji dug za neki procenat ako se ova druga obaveže da će u naredne dve godine uzeti neku količinu robe. Ni tu medijator ne predlaže rešenje nego ih pita šta im je bitno, pa stranke razgovorom same dođu do rešenja – objašnjava Đuričić.

Postoji mogućnost da sporazum iz medijacije ima snagu izvršne isprave, a to je isto što i sudska presuda koja može prinudno da se izvrši. Osim toga, sporazum postignut u medijaciji može imati i snagu običnog ugovora, a može i da se pretoči u sudsko poravnanje.

Sve ono što su stranke izgovorile ili pokazale kao dokument u medijaciji, ili ponudile kao nacrt sporazuma, poverljivo je i ne može biti iskorišćeno u nekom sudskom postupku. Niko ne može biti saslušavan na te okolnosti, pa ni medijator.

Troškovi medijacije su znatno niži u odnosu na sudski postupak, a ona može biti i besplatna.

U svetu je visok stepen dobrovoljnog ispunjenja sporazuma iz medijacije. I sama medijacija je dobrovoljna, jer se niko ne može prinuditi na razgovor i dogovor.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.05.2017.
Naslov: Redakcija