ZAŠTITA POMORACA

Tema članka odnosi se na grupu ljudi koja je na prvu pomisao retka u našoj državi, imajući u vidu da Srbija nema izlaz na more. Međutim Srbija ima veliku i dugu tradiciju u pomorskom svetu, i trenutno, ima pozamašan broj aktivnih pomoraca, kako na teretnim brodovima, kruzerima, tako i na jahtama i drugim komercijalnim plovilima širom sveta. U ovom tekstu ćemo se baviti zaštitom pomoraca na radu.

Pitanje je, koja lica se mogu smatrati pomorcima, tj. ko su pomorci?

Možemo definisati pomorca kao osobu koja je zaposlena u bilo kojem svojstvu na bilo kojem komercijalnom tipu plovila, kao što su teretni brodovi, kruzeri, jahte i sl.

Problemi sa kojim se moderni pomorci susreću na radu jesu specifični i vezuju se prvo za kompleksne ugovore o radu. Iako kompleksni, navedeni ugovori u većini slučajeva predviđaju minimalnu zaštitu za pomorce, pozivajući se samo na pojedine opšte odredbe MLC Konvencije, ratifikovane u Srbiji 2011. i dopunjene 2013. godine.

Takvi ugovori često ne štite prava pomoraca u dovoljnoj meri, naročito u pogledu povreda i smrti na radu, neisplaćenih zarada, neosnovanih odbitaka, kao i u drugim aspektima povezanim sa zaposlenjem na plovilima.

Drugi problem jeste nadležnost suda u slučaju spora. Često se u ugovorima o radu pomoraca, u slučaju bilo kojeg spora, predviđa nadležnost suda države čiju zastavu vije plovilo na kojem je pomorac angažovan. Uzimajući u obzir da većina brodovlasnika bira da plovi pod tzv. zastavama pogodnosti (Panama, Liberija, itd.), koje nemaju razvijeno pravosuđe i teško su dostupni stranim pomorcima, rešavanje bilo kojeg problema sa kojim se pomorac susreće sudskim putem, postaje praktično nemoguća misija. Jedini mehanizam zaštite jeste rešavanje spora arbitražom, mirnim putem, tj. nagodbom direktno sa brodovlasnikom. Ovakav vid mehanizma zaštite za pomorce je svakako nepovoljan, iz razloga što brodovlasnici, svesni da će se bilo koji pomorac teško odlučiti za sudski spor, koriste ovakvu faktičku situaciju, te u slučajevima naknade štete, pomorcima isplaćuju znatno manje sume novca, koje bi ih inače sledovale po zakonu.

Ipak, ako pomorac angažuje advokata za pomorsko pravo, brodovlasnici nastupaju drugačije i sa više pažnje pristupaju pregovorima sa pomorcem.

Imajući u vidu ovakav pravni položaj pomoraca, postavlja se pitanje koje preventivne mere pomorci mogu preduzeti da zaštite svoja prava za slučaj eventualnog spora sa brodovlasnikom?

Redovno konsultovanje advokata za pomorsko pravo povodom analize i pregovaranja u vezi sa ugovorima o zaposlenju može pomoći pomorcima da obezbede fer uslove i usklađenost sa zakonima. Takođe, brza prijava incidenata advokatu, bilo da se radi o povredama ili drugim problemima, može pomoći u preduzimanju adekvatnih koraka na vreme. Pomorci bi trebalo da pažljivo čuvaju sve relevantne dokumente, uključujući ugovore o zaposlenju, medicinske izveštaje i dopise, kako bi imali snažan osnov za bilo kakve pravne zahteve.

Zbog kompleksnosti pravnog položaja pomoraca, od izuzetne važnosti je da pomorci budu upoznati sa svojim pravima i obavezama. Bitno je da znaju kako da postupe u različitim situacijama vezanim za rad na plovilima. Tako, bitno je znati koje korake treba preduzeti u slučaju povrede ili smrti na moru, neisplaćenih zarada, neosnovanih odbitaka itd.

Ako je pomorac povređen ili je došlo do smrti na moru, postupak podnošenja zahteva za naknadu štete može biti složen i razlikovati se u zavisnosti od različitih faktora, kao što su jurisdikcija, vrsta povrede ili smrti, ugovorni aranžmani između pomorca i poslodavca, kao i drugi relevantni faktori. U slučaju povrede, prioritet je da se povreda u što kraćem roku prijavi nadležnima na brodu. Takođe, bitno je da pomorac, ukoliko je moguće, napravi nekoliko fotografija ili videozapisa mesta na kojem se povreda dogodila i prikupi podatke o očevicima. Medicinski izveštaj koji pomorac dobije od lokalnog ili brodskog lekara, važno je detaljno pročitati pre potpisivanja, vodeći računa da je sve uneto istinito. U praksi se često dešava da lokalni ili brodski lekari ne unose u izveštaj sve što im je pomorac naveo pri pregledu. U ovakvim slučajevima i u slučajevima sumnje u kompetenciju samog lekara, bitno je bez odlaganja obavestiti advokata za pomorsko pravo, kako bi preduzeo odgovarajuće radnje na vreme. Između ostalog, advokat može zahtevati i slanje pomorca na kućno lečenje pri čemu je brodovlasnik dužan da nadoknadi pomorcu troškove lečenja i ugovorenu kompenzaciju u slučaju invaliditeta.

U slučaju smrti na radu, najbliži srodnici pomorca (lica koja je izabrao pomorac), trebalo bi u što kraćem roku obavestiti advokata. Advokat ima pravo da u cilju utvrđivanja odgovornosti, zatraži od brodovlasnika kopije dokumenata koje se odnose na smrtni događaj, kao i izveštaj o nesreći. Na osnovu ovih i drugih brodskih dokumenata advokat najbližeg srodnika preminulog, može da pripremi odštetni zahtev.

Koje korake treba preduzeti u slučaju zaostalih zarada?

U slučaju neisplaćivanja ili neredovnog isplaćivanja zarada, pomorac može kontaktirati administraciju zastave koju brod vije, neku od međunarodnih organizacija koje se bave pitanjem zaštite pomoraca na radu ili, pod određenim uslovima, lučke vlasti, koji mogu stupiti u kontakt sa brodovlasnikom i zahtevati isplatu dospelih, a neisplaćenih zarada pomorcima. Ovakav vid zaštite pomoraca se u praksi pokazao prilično učinkovit.

Koje korake pomorac treba preduzeti u slučaju zlostavljanja na radu?

U slučaju bilo koje vrste zlostavljanja na radu od strane zaposlenih ili drugih lica na brodu, pomorcima stoji na raspolaganju nekoliko mehanizama. Prvi korak u svakom slučaju jeste prijava incidenta i podnošenje prigovora tj. žalbe zapovedniku broda (odnosno kapetanu ili drugom nadležnom licu, u zavisnosti od vrste plovila – u daljem tekstu “nadležno lice”). Ukoliko nadležno lice ne postupi po prigovoru u obavezujućem roku, dužno je da isti prosledi brodovlasniku na odlučivanje. Ukoliko ni brodovlasnik ne odluči po prigovoru u obavezujućem roku, pomorcu stoji na raspolaganju podnošenje žalbe administraciji zastave. U svakom slučaju, pomorac može direktno podneti žalbu administraciji zastave, ukoliko smatra da bi žalba nadležnom licu i brodovlasniku bila neefikasna ili, pak, lokalnim vlastima, ukoliko se brod nalazi u luci ili je usidren u lučkom sidrištu. Na kraju, pomorac se može obratiti i međunarodnim organizacijama za rad pomoraca. Međutim, pomorci neretko izbegavaju podnošenje prigovora direktno kompaniji tj. brodovlasniku, jer se u praksi često dešava da brodovlasnik jednostavno pomorca udalji sa rada, tj. iskrca sa plovila ili izvrši transfer pomorca na drugi brod, bez konkretnog razrešavanja sporne situacije. Usled navedenog je svakako bolje prigovor podneti drugim instancama, a sve posredstvom advokata za pomorsko pravo.

Kako unaprediti prava pomoraca?

Jedno od najefikasnijh rešenja za unapređivanje prava pomoraca uopšte, a posebno pomoraca državljana Republike Srbije i Republike Crne Gore, s obzirom da se radi o sličnim pravnim statusima, jeste udruživanje pomoraca u sindikalne organizacije i pristupanje potpisivanju kolektivnog ugovora. U Srbiji postoje sindikalne organizacije za pomorce, što poboljšava status naših pomoraca koji plove na brodovima širom sveta. Međutim, pristupanje potpisivanju kolektivnog ugovora pomoraca u Republici Srbiji, bi umnogome doprinelo većoj zaštiti prava naših pomoraca, pogotovo povodom pitanja koje se odnose na uslove rada, ugovaranje nadležnosti u slučaju spora, visine naknade za nastalu štetu itd.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Vojislav Dulić, advokat, 07.04.2024.
Naslov: Redakcija