ZAKON O NASLEĐIVANJU: Usmeno zaveštanje i isključenje naslednika

Veliku pažnju javnosti, a naročito njenog pravničkog dela, privukla je izjava Milice Gutović, ćerke pokojnog glumca Milana Laneta Gutovića, koja je na svom Facebook profilu opisala okolnosti navodnog usmenog zaveštanja njenog oca, koje je iskazao neposredno pred smrt.

Prema onome što je podelila sa javnošću, troje svedoka je izjavilo da je njen otac, 7 dana pred smrt, u bolničkoj sobi u kojoj je ležao na Vojnomedicinskoj akademiji, u njihovom prisustvu sačinio usmeno zaveštanje, kojim je svoje dve ćerke i unuku isključio iz nasledstva.

Kako dalje navodi Milica Gutović, medicinska sestra zaposlena na VMA je u sobu u kojoj je ležao njen otac, uvela dvojicu ljudi uprkos zabrani poseta (sve se odvijalo u vreme žestokog naleta korona virusa, avgusta 2021. godine), sa kojima je kao treći svedok, svedočila navodnom usmenom zaveštanju Milana Gutovića. Ovaj slučaj će po svemu sudeći dobiti svoj epilog na sudu, a u javnosti su se javila razna tumačenja šta je to usmeno zaveštanje, kada se sačinjava i šta je isključenje nužnih naslednika.

Pre svega, ukazujemo da je usmeno zaveštanje jedan od oblika zaveštanja koje naše pravo poznaje, koje proizvodi pravno dejstvo jednako kao i svi ostali oblici zaveštanja, ako su ispunjeni određeni uslovi.

Mi ne znamo sadržinu usmenog zaveštanja Milana Gutovića, osim navodnog dela o isključenju naslednika, ali i usmeno zaveštanje, kao i drugi oblici zaveštanja, mora da sadrži volju ostavioca o raspoređivanju njegove imovine. U suprotnom, ako se izjava ostavioca sastoji samo u isključenju naslednika, to ne bi bilo zaveštanje, pa ni izjava o isključenju ne bi proizvodila dejstvo. Pretpostavićemo dakle, s obzirom da njegova ćerka tvrdi da je ono i proglašeno, da je tim usmenim zaveštanjem pokojni Gutović zaista i raspodelio svoju imovinu (mogao je npr. u najkraćem da izjavi isključujem ove naslednike a ostali neka naslede po zakonu).

Dakle, kada se i kako usmeno zaveštanje može zaključiti?

Usmeno zaveštanje je izuzetak od pravila i može se sačiniti samo ako sačinjavanje zaveštanja u drugoj formi nije moguće. Tačnije, usmeno zaveštanje se može izreći pred troje istovremeno prisutnih svedoka samo ako zbog izuzetnih prilika ostavilac ne može sačiniti pisano zaveštanje.

Izuzetne prilike mogu biti objektivne prirode kao što su zemlјotres, požar i druge katastrofe ili subjektivne prirode - iznenadni događaj izazvan uzrokom koji se odnosi na pojedinca i sprečava ga da sačini drugi oblik zaveštanja. U svakom slučaju se mora raditi o zaista izuzetnim prilikama.

Tačnije, starost ili bolest same po sebi nisu uvek prepreka da ostavilac sačini zaveštanje u drugom obliku. Usmeno zaveštanje je izuzetna, vanredna forma zaveštanja kojoj se može pribeći samo onda kada okolnosti sprečavaju ostavioca da sačini zaveštanje u drugom obliku. Zato, usmeno zaveštanje neće proizvoditi dejstvo ako je zaveštalac npr. mogao da napiše zaveštanje rukom (svojeručno zaveštanje) ili da pozove notara ili sudiju radi sačinjavanja zaveštanja pred njima.

U slučaju pok. Milana Gutovića, ako se pred sudom bude rešavalo pitanje da li su bili ispunjeni uslovi za usmeno zaveštanje, tačnije da li su postojale izuzetne prilike usled kojih on nije mogao da sačini drugi oblik zaveštanja, ceniće se objektivne okolnosti (npr. da li je zbog policijskog časa i zabrane kretanja, kao i zabrane poseta na VMA sudija ili javni beležnik mogao da pristupi i sačini zaveštanje u pisanoj formi) kao i subjektivne okolnosti (da li je pokojni Gutović mogao usled svog zdravstvenog stanja da sačini pisano zaveštanje, da li je pogoršanje njegovog

zdravlja bilo tako naglo i neočekivano i takvog intenziteta da ga je onemogućilo da pribegne nekoj drugoj, redovnoj formi zaveštanja).

Činjenica da je neko ležeći pacijent u bolnici nije izuzetna prilika sama po sebi. Na primer, Apelacioni sud u Nišu je u jednoj svojoj odluci naveo da nisu postojale izuzetne prilike u situaciji kada je ostavilja usled bolesti bila vezana za postelju, jer je sud smatrao da je i u tim okolnostima mogla da sačini sudsko zaveštanje, pri čemu je bila pismena. Sud smatra da je dovoljno da je ostavilac pismen i da ne postoje okolnosti koje ga sprečavaju da sačini pisano zaveštanje, vodeći se time da svako može i bez stručne pomoći, da sačini osnovni, rudimentarni oblik zaveštanja.

Dakle, činjenica da je neko pacijent u bolnici, kao što je to bio Milan Gutović, nije dovoljna sama po sebi da opravda sačinjavanje usmenog zaveštanja. S druge strane, ako je kod njega došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja i to pogoršanja koje je nastupilo naglo i neočekivano, onda se može raditi o izuzetnoj okolnosti subjektivne prirode koja opravdava sačinjavanje usmenog zaveštanja, kako to u jednoj odluci iz 2019. godine naveo Apelacioni sud u Beogradu.

U svakom slučaju, izuzetne prilike su pravni standard koji se ceni od slučaja do slučaja, ali ono o čemu sud vodi računa je upravo njihova nepredvidivost i nemogućnost da se takve (ne)prilike izbegnu, kao uslov punovažnosti ovakve izjave volje.

Još jedno pitanje koje će, pretpostavljamo, biti raspravljano pred sudom u ovom slučaju, biće utvrđivanje sposobnosti Milana Gutovića u trenutku sačinjavanja zaveštanja da izjavi stvarnu i ozbiljnu, poslednju izjavu volje. Zaveštaočeva volja mora biti stvarna i oslikavati njegovu ozbiljnu nameru da učini poslednju izjavu volje (npr. da je pok. Milan pred svedocima citirao deo iz Molijerovog “Umišljenog bolesnika”, takva izjava, iako nalik zaveštanju, ne bi oslikavala njegovu stvarnu volju). Da li je on bio dovoljno priseban da izjavi poslednju izjavu volje, s obzirom da Milica Gutović tvrdi da je njen otac bio intoksikovan i nemoćan, biće pretpostavljamo, utvrđivano veštačenjem medicinske dokumentacije pok. Milana kao i eventualno saslušanjem svedoka.

Svakako, radi se o kompleksnom i osetljivom slučaju sa dalekosežnim posledicama, čiji sudski epilog će biti interesantan pre svega pravnim stručnjacima, ali koji i opštoj javnosti donekle ilustruje izazove sa kojima se suočavaju sudije i advokati.

Izvor: Vebsajt Lawlife, advokati Kristina Kostić Radulac i Miloš Radulac, 07.04.2024.
Naslov: Redakcija