U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Stručna javnost saglasna da treće lice Zakonom mora biti bolje zaštićeno, te da način dostave rešenja o izvršenju treba izmeniti
Građani se često žale da javni izvršitelji nisu ni pokušali da im uruče rešenje o izvršenju, već da su ga odmah okačili na oglasnu tablu suda i da ih čak ni o tome nisu obavestili. Izvršitelji to negiraju i tvrde da poštuju proceduru. Koliko sadašnji način dostave rešenja ostavlja mogućnost za zloupotrebe?
Da moraju da se isele iz stana, da će im biti zaplenjene stvari, neki građani, kažu, saznali su tek kada im je javni izvršitelj pokucao na vrata. Izvršitelji uveravaju u suprotno i tvrde da građani često izbegavaju da prime rešenje o izvršenju i da im ostavljaju obaveštenje da će ga naći na oglasnoj tabli suda.
"Usled ovih pritisaka javnosti, konkretno se pribegava fotografisanju. Postoji neko mišljenje suda da ne treba fotografisati sudske radnje, radnje izvršenja, bez odobrenja predsednika suda, u stvari to piše u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje), ali ne možemo ignorisati društvena dešavanja, društveni pritisak", kaže Aleksandar Vulović, javni izvršitelj.
I advokati ukazuju na to da javni izvršitelji mnogo češće ne poštuju proceduru uručenja rešenja, nego što građani izbegavaju da ga prime.
"Mogućnost zloupotreba od strane građana je svedena na minimum, ako odbiju prijem zbog toga što se rešenje može istaći na oglasnoj tabli suda. U praksi se pokazalo da je zloupotreba od strane javnih izvršitelja značajno veća. Vrlo retko se odlučuju za dostavu preporučenom pošiljkom i nemaju dokaz o tome da je pokušana dostava preporučenom pošiljkom", kaže advokat Vladimir Prijović.
Kada ne znaju da je rešenje o izvršenju na oglasnoj tabli suda i zato propuste rok za prigovor ili žalbu, građani čak mogu da izgube imovinu, kaže advokat. Savetuje šta da pokušaju.
"Postoji mogućnost stavljanja predloga za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje pravnog leka, ali ta mogućnost ne postoji ukoliko je reč o donošenju rešenja na osnovu izvršne isprave i to je ono što je problem. Ako pričamo o mogućnosti za stavljanje zahteva za otklanjanje nepravilnosti, nekad se ti propusti otklone u postupku kontrole nepravilnosti, međutim, to je ipak oslanjanje na sreću", kaže Prijović.
Samo na sreću, čini se, mogu da se oslone tzv. treća lica da će pre popisa i zaplene znati da je njihova imovina predmet izvršenja. Tek kada su je posetili nenajavljeni gosti, Tatjana Aničić saznala je da njen stan predmet izvršenja zbog parnice prethodnih vlasnika.
"Mi smo doručkovali, rano jutro neko je pozvonio na vrata. Bili su to izvršitelji koji su imali nalog za iseljenje, da isprazne stan od lica i stvari. Taj stan sada pripada nekom drugom. Pokažem moj ugovor, kako može, ja imam ugovor o kupoprodaji, sve, a oni kažu da je to raskinuto na sudu, da to više nije naše", kaže Tatjana Aničić, treće lice u izvršnom postupku.
Ima primera i da stanodavac ne zna da će mu zapleniti imovinu zbog duga njegovog podstanara, koji je prijavljen na toj adresi, sve dok se izvršitelji ne pojave. Taj problem uočio je i Savet za borbu protiv korupcije, a i mnogi drugi stručnjaci su saglasni da treće lice Zakonom mora biti bolje zaštićeno i da način dostave rešenja o izvršenju treba izmeniti.
Izvor: Vebsajt RTS, Tamara Tankosić, 06.04.2019.Naslov: Redakcija