Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

Član 1.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 15/16 i 108/16), u članu 1. stav 2. menja se i glasi:

"Ovim zakonom uređuje se i postupak obavljanja poslova državne uprave u oblasti igara na sreću.".

Član 2.

U članu 2a stav 1. reči: "u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, uključujući i akte u upravnom postupku, za koje je propisana primena ovog zakona" zamenjuju se rečima: "uključujući i izvorne javne prihode koje jedinice lokalne samouprave utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u postupcima u kojima donose poreske upravne akte, kao i druge akte u upravnom postupku".

U stavu 2. tačka 6) reč: "11b)," briše se.

U tački 6) reči: "13a)-13d)" zamenjuju se rečju: "13d)".

Član 3.

U članu 3. stav 3. reč: "ovlašćenja," briše se, reči: "kojim se uređuje devizno poslovanje, odnosno zakona" brišu se, a reč: "zakonima" zamenjuje se rečju: "zakonom".

Član 4.

U članu 7. stav 6. tačka 8) menja se i glasi:

"8)        ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak u vezi sa postojanjem poreskog duga, pružaju u skladu sa odredbama posebnog zakona, osim ukoliko pružanje dokumenta, činjenica, odnosno podataka po svom obimu predstavlja velike troškove, odnosno zahteva prekomerno angažovanje zaposlenih u Poreskoj upravi, što poreski organ opredeljuje u svakom konkretnom slučaju;".

U stavu 6. dodaje se tačka 9), koja glasi:

"9)        ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak, pružaju ovlašćenom licu drugog državnog organa i organizacije, organa teritorijalne samouprave i lokalne samouprave u postupku razmene informacija neophodnih za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti tih organa.".

U stavu 7. reči: "dva puta" zamenjuju se rečima: "najmanje jednom", a reči: "tog polugodišta" zamenjuju se rečima: "kalendarskog meseca koji prethodi danu objavljivanja".

Član 5.

U članu 11. stav 1. reči: "prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova shodno zakonu kojim je uređeno devizno poslovanje," brišu se.

Član 6.

U članu 16. stav 1. tačka 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5), koja glasi:

"5)        osumnjičenom prilikom saslušanja zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna.".

U stavu 3. posle reči: "objavljuje na" dodaju se reči: "internet strani Poreske uprave i".

Član 7.

U članu 23. stav 3. reči: "st. 1. i 2.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 1. tač. 2)-4) i stava 2.ˮ.

Član 8.

U članu 24. stav 1. tačka 10) reč: "terenske" briše se.

Član 9.

U članu 25. stav 1. tačka 1) posle reči: "Agenciji za privredne registre" dodaju se zapeta i reči: "uključujući i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi".

Član 10.

U članu 26. stav 4. posle reči: "privrednih subjekata.ˮ dodaju se reči: "Licima za čiju registraciju je nadležan organ jedinica lokalne samouprave, PIB se dodeljuje preko tog organa, u roku propisanom zakonom.".

U stavu 5. posle reči: "prijave osnivanja" dodaju se zapeta i reči: "odnosno preko drugog nadležnog organa u skladu sa zakonom".

Član 11.

U članu 29. stav 9. menja se i glasi:

"Agencija za privredne registre ne može izvršiti brisanje privrednog subjekta iz propisanog registra, registrovati statusne promene i vršiti promene podataka koji se odnose na osnivača, odnosno člana, naziv, sedište, ulog i oblik organizovanja, prekid ili druge promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika, u periodu od dobijanja obaveštenja Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, do dobijanja obaveštenja da je poreska kontrola završena, odnosno okončane radnje Poreske policije, kao i u periodu od dobijanja obaveštenja da je privrednom subjektu, u skladu sa ovim zakonom, privremeno oduzet PIB, do dobijanja obaveštenja da je tom subjektu vraćen PIB. Agencija za privredne registre može vršiti promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika u slučajevima određivanja, odnosno promene poslovođe preduzetnika, u skladu sa zakonom.".

Član 12.

U članu 31. stav 2. tačka 3) reči: "po odbitku" na oba mesta brišu se, a posle reči: "nije plaćen" dodaju se zapeta i reči: "u slučajevima kada se utvrdi da to lice nije postupalo sa dužnom pažnjom".

U tački 4) reči: "po odbitku" na svim mestima brišu se, a posle reči: "nije plaćen" dodaju se zapeta i reči: "u slučajevima kada se utvrdi da to lice nije postupalo sa dužnom pažnjom".

U tački 5) reči: "tri godineˮ zamenjuju se rečima: "pet godinaˮ.

Član 13.

U članu 35. stav 1. posle reči: "u pismenom oblikuˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno u obliku elektronskog dokumenta u smislu propisa kojima se uređuje elektronski dokumentˮ.

U stavu 2. posle reči: "poreskog obveznikaˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno u obliku elektronskog dokumenta u smislu propisa kojima se uređuje elektronski dokumentˮ.

Član 14.

U članu 36. stav 1. posle reči: "Poreski aktˮ dodaju se reči: "iz člana 34. ovog zakona,ˮ, a posle reči: "poreskog organaˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno na adresu elektronske pošte poreskog obveznika, na način propisan ovim zakonomˮ.

U stavu 7. posle reči: "kada se uručiˮ dodaju se reči: "odgovornom licu, odnosnoˮ.

U stavu 10. posle reči: "dostavljanjaˮ dodaju se zapeta i reči: "na adresu elektronske pošte poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju poresku prijavu, u skladu sa ovim zakonomˮ.

Dodaje se stav 13, koji glasi:

"Postupanje sa elektronskim dokumentima obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, odnosno zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.".

Član 15.

U članu 38. stav 7. tačka 7) podtačka (6) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se podtačka (7), koja glasi:

"(7)      poresku prijavu za porez na imovinu - od 1. januara 2019. godine.".

Posle stava 10. dodaju se novi st. 11. i 12, koji glase:

"Poreski obveznik može podneti poresku prijavu elektronskim putem ili u pismenom obliku - neposredno ili putem pošte i preko ovlašćenog lica, u skladu sa zakonom, kao i preko javnog beležnika za poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu nastale u vezi sa prometom nepokretnosti, u skladu sa zakonom.

Način podnošenja prijave preko javnog beležnika bliže se uređuje aktom koji zajednički donose ministar i ministar nadležan za poslove pravosuđa.ˮ.

Dosadašnji stav 11. postaje stav 13.

Član 16.

U članu 40. stav 1. reči: "ili propustˮ zamenjuju se rečima: "koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrsteˮ.

U stavu 5. posle reči: "ovog zakonaˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i nakon pokretanja radnji poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih delaˮ.

Dodaje se stav 6, koji glasi:

"Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu za porez na dodatu vrednost, za poreski period za koji je podneo poresku prijavu, u kome se vrši promena opredeljenja za povraćaj, bez obzira na visinu iznosa za povraćaj.".

Član 17.

U članu 45. stav 1. menja se i glasi:

"Poreski obveznik dužan je da, na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Poreska uprava može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku koji ona odredi, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave.ˮ.

Dodaje se stav 9, koji glasi:

"Dostavljanje informacije i podatke iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara.ˮ.

Član 18.

U članu 55. stav 1. reči: "člana 122. stav 4. i" brišu se.

Član 19.

U članu 56. stav 3. posle reči: "javnim oglasomˮ dodaju se reči: "i objavljivanjem na internet strani Poreske uprave,ˮ.

Član 20.

U članu 66. stav 2. reči: "a postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obveznikuˮ zamenjuju se rečima: "a isto se istovremeno dostavlja poreskom obvezniku i nadležnim registrima, čime postaje izvršnoˮ.

Posle stava 6. dodaju se novi st. 7. i 8. i stav 9, koji glase:

"Radi obezbeđenja naplate poreza Poreska uprava može rešenjem ustanoviti prethodnu meru obezbeđenja naplate poreza, i to: zabranu raspolaganja, otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, zabranu raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnosti upisanih u javnu knjigu.

Rešenje o ustanovljavanju prethodne mere obezbeđenja naplate poreza istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i nadležnim registrima, čime postaje izvršno.

Prethodna mera obezbeđenja naplate poreza traje do upisa založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno registar nepokretnosti, odnosno do naplate poreza u celosti.ˮ.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 10. reči: "stava 1.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1. i 7.ˮ.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 11. reči: "stava 7.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 10.ˮ.

Član 21.

U članu 70. dodaje se stav 8, koji glasi:

"U slučaju kada se u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost vrši povraćaj poreza, poreskom obvezniku se vrši povraćaj umanjen za iznos dugovanog poreza dospelog po drugom osnovu.".

Član 22.

U članu 71. dodaje se novi stav 1, koji glasi:

"Poreska uprava može, pre dospelosti poreske obaveze, odnosno pre izdavanja opomene, poreskom obvezniku da pošalje podsetnik pisanim ili elektronskim putem, kao i sms porukom, odnosno na drugi način, kada je to moguće, da poresku obavezu plati o dospelosti, odnosno da dospelu, a neplaćenu poresku obavezu, sa kamatom obračunatom u skladu sa zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja podsetnika za dospelu poresku obavezu.".

U dosadašnjem stavu 1, koji postaje stav 2, posle reči: "poresko davanjeˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i u roku iz stava 1. ovog članaˮ.

U dosadašnjim st. 2. i 3, koji postaju st. 3. i 4, reči: "stava 1.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 23.

U članu 73. stav 1. reči: "pismeni i" brišu se.

U stavu 4. posle reči: "60 meseciˮ dodaju se zapeta i reči: "uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseciˮ.

U stavu 6. reči: "poreskog dugaˮ zamenjuju se rečima: "dugovanog porezaˮ.

Dodaju se st. 8. i 9, koji glase:

"Zahtev iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može podneti elektronskim putem ili u pismenom obliku - neposredno ili putem pošte.

Ako poreski obveznik zahtev iz stava 8. ovog člana podnese elektronskim putem, Poreska uprava akt iz stava 6. ovog člana donet u elektronskom obliku, može da dostavi na adresu elektronske pošte poreskog obveznika.ˮ.

Član 24.

U članu 74. u stavu 7. posle reči: "tekuću obavezu,ˮ dodaju se reči: "osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze,ˮ.

Stav 9. menja se i glasi:

"Ako se poreski obveznik iz stava 6. ovog člana ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni dugovani porez naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.ˮ.

Dodaju se st. 11. i 12, koji glase:

"Zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze iz st. 7. i 9. ovog člana, poreski obveznik može da podnese najkasnije u roku od dva dana od dana dospelosti te tekuće obaveze.

Kada Poreska uprava u postupku odlučivanja ne prihvati zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze iz st. 7, 9. i 11. ovog člana, poreski obveznik je dužan da tu tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa ovim zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja akta kojim Poreska uprava odbija navedeni zahtev. Ako poreski obveznik u naloženom roku ne plati tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa ovim zakonom, smatra se da su ispunjeni uslovi za primenu st. 7. i 9. ovog člana.ˮ.

Član 25.

U članu 74a stav 1. reči: "12 meseciˮ zamenjuju se rečima: "24 mesecaˮ.

Član 26.

U članu 74b stav 1. reči: "12 meseciˮ zamenjuju se rečima: "24 mesecaˮ.

Član 27.

U članu 76. stav 3. posle reči: "u potpunosti.ˮ dodaju se reči: "Pravo na otpis 50% kamate se ne ostvaruje za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, kada je obaveza utvrđena rešenjem u postupku poreske kontrole.ˮ.

Član 28.

U članu 77. dodaje se novi stav 1, koji glasi:

"Poreska uprava može, poreskom obvezniku koji nije platio porez, a koji je dospeo za plaćanje, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz opomene, da pošalje upozorenje pisanim ili elektronskim putem, kao i sms porukom, odnosno na drugi način, kada je to moguće, da dospelu a neplaćenu poresku obavezu, sa kamatom obračunatom u skladu sa zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja upozorenja.ˮ.

Dosadašnji stav 1, koji postaje stav 2, menja se i glasi:

"Ako poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, u roku iz člana 71. stav 2. ovog zakona, odnosno u roku iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza.ˮ.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: "stava 1.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 2.ˮ.

Dosadašnji stav 3, koji postaje stav 4, menja se i glasi:

"Rešenje iz stava 2. ovog člana istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno drugim registrima, čime postaje izvršno.ˮ.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: "stav 1.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 2.ˮ.

Član 29.

U članu 79. stav 2. reči: "stav 1.ˮ zamenjuju se rečima: "stav 2.ˮ.

Član 30.

U članu 84. stav 1. tačka 2a) posle reči: "penziji,ˮ dodaju se reči: "kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica,ˮ.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

"4a)      štednim ulozima;".

Član 31.

Posle člana 85. dodaje se član 85a, koji glasi:

"Član 85a

Radi obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti prethodnu meru obezbeđenja naplate poreza, i to: zabranu raspolaganja novčanim sredstvima, zabranu raspolaganja, otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, zabranu raspolaganja, otuđenja i opterećenja nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnosti upisanih u javnu knjigu, kao i zabranu izvršenja od strane trećih lica.

Rešenje o ustanovljavanju prethodne mere obezbeđenja naplate poreza istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i nadležnim registrima, čime postaje izvršno.

Prethodna mera obezbeđenja naplate poreza traje do donošenja rešenja o prinudnoj naplati iz novčanih sredstva poreskog obveznika i upisa u registar blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, upisa založnog prava u registar pokretnih stvari, odnosno registar nepokretnosti, odnosno do naplate poreza u celosti.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu, koja ne odlaže izvršenje.".

Član 32.

U članu 87. stav 1. posle tačke 3) dodaju se tač. 3a) i 3b), koje glase:

"3a) zabranu isplate ili prenosa drugih vrsta prihoda sa tekućih računa fizičkih lica do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza;

3b)       zabranu isplate štednog uloga do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza;".

U stavu 2. reči: "dostavlja seˮ zamenjuju se rečima: "istovremeno se dostavljaˮ, a posle reči: "odnosno banciˮ dodaju se zapeta i reči: "čime postaje izvršnoˮ.

U stavu 5. reči: "tač. 3)-5)ˮ zamenjuju se rečima: "tač. 3), 4) i 5)ˮ.

Stav 6. briše se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.

Član 33.

Naziv člana 87a i član 87a brišu se.

Član 34.

U članu 92. stav 1. tačka 2a) menja se i glasi:

"2a)      zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica - zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu, odnosno banci, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje, odnosno prenosi na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate;ˮ.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

"4a)      štednim ulozima - plenidbom i prenosom sredstava na uplatni račun javnih prihoda;".

Član 35.

U članu 95. dodaju se st. 7 - 9, koji glase:

"Rešenjem iz člana 92. stav 2. ovog zakona, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja posle početka postupka prinudne naplate iz novčanih sredstava poreskog obveznika na njegovim računima, Poreska uprava može da ustanovi i privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja.

Privremena mera iz stava 7. ovog člana je zabrana poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.

Banka je dužna da po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu naplatu, izdatog na osnovu rešenja iz stava 2. ovog člana, odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.ˮ.

Član 36.

U članu 96a stav 1. posle reči: "penzijeˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računimaˮ.

Posle stava 5. dodaju se novi stav 6. i st. 7 - 10, koji glase:

"Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz drugih prihoda na tekućim računima, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, je zaplena i prenos sredstava sa tekućeg računa otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i nalog banci kod koje se vodi tekući račun da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda.

Ako na tekućem računu nema dovoljno sredstava, banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na tekućem računu, dok se rešenje u celini ne izvrši.

Ako banka ne postupi na način uređen u st. 7. i 8. ovog člana, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.

Rešenje o prinudnoj naplati iz drugih prihoda na tekućim računima proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja banci.ˮ.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 11, posle reči: "penzijeˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računimaˮ.

Član 37.

Posle člana 98. dodaju se naziv člana 98a i član 98a, koji glase:

"Prinudna naplata iz štednih uloga

Član 98a

Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz štednih uloga, na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona, je plenidba i prenos sredstava sa štednog uloga otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i nalog banci kod koje se vodi štedni ulog da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda.

Ako na štednom ulogu nema dovoljno sredstava, banka izvršava rešenje sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima na štednom ulogu, dok se rešenje u celini ne izvrši.

Ako banka ne postupi na način uređen u st. 2. i 3. ovog člana, naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja vrši se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.

Rešenje o prinudnoj naplati iz štednih uloga proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja banci.

Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz štednih uloga, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.ˮ.

Član 38.

U članu 114b stav 1. menja se i glasi:

"Prekršajni postupak za koji u skladu sa zakonom Poreska uprava podnosi zahtev za pokretanje, odnosno izdaje prekršajne naloge, ne može se pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.ˮ.

Član 39.

U Delu trećem reči: "PORESKA KONTROLAˮ zamenjuju se rečima: "PRUŽANjE PORESKIH USLUGA, PORESKA KONTROLA I PORESKA POLICIJAˮ.

U Glavi prvoj reči: "OPŠTE O PORESKOJ KONTROLIˮ zamenjuju se rečima: "PORESKE USLUGEˮ, a naziv člana 116. i član 116. brišu se.

Član 40.

Naziv člana 117. briše se, a član 117. menja se i glasi:

"Član 117.

Poreska uprava, u skladu sa zakonom, obavlja:

1)         pružanje poreske usluge;

2)         poresku kontrolu;

3)         radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.ˮ.

Član 41.

Posle člana 117. dodaju se nazivi čl. 117a i 117g i čl. 117a - 117g, koji glase:

"Pružanje poreskih usluga

Član 117a

Pružanje poreskih usluga je skup radnji u poreskopravnom odnosu kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava poreskih obveznika, odnosno kojima se stvaraju jednaki uslovi za poštovanje poreskih propisa.

Član 117b

Poreska uprava pruža poreske usluge na jedinstvenom poreskom mestu, koje je posebno obeleženo i uspostavljeno u skladu sa unutrašnjom organizacijom Poreske uprave.

Uspostavljanje jedinstvenog mesta za pružanje poreskih usluga ne utiče na mesnu nadležnost organizacionih jedinica Poreske uprave.

Član 117v

Na jedinstvenom mestu za pružanje poreskih usluga vrši se:

1)         pružanje pravne pomoći poreskom obvezniku o njegovim pravima i obavezama koje propisuje zakon;

2)         primanje zahteva za priznavanje prava ili drugo postupanje u poresko upravnoj stvari;

3)         pružanje pravne pomoći pri popunjavanju poreskih prijava, sastavljanju zahteva i pružanje druge pravne pomoći od značaja za poštovanje poreskih propisa;

4)         obaveštavanje podnosioca zahteva koje su radnje preduzete u poreskom postupku i donetim poresko upravnim aktima;

5)         prijem, obrada i evidentiranje poreskih prijava.

Obrada poreske prijave i drugih izveštaja poreskog obveznika

Član 117g

U postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi.

Ako poreska prijava i drugi izveštaji koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke iz stava 1. ovog člana Poreska uprava obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.

Ako podnosilac prijave ne postupi po obaveštenju iz stava 2. ovog člana, smatraće se da poreska prijava, odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.ˮ.

Član 42.

Iznad naziva člana 118. dodaje se nova Glava druga, koja glasi:

"Glava druga

PORESKA KONTROLAˮ.

U članu 118. stav 1. reči: "odnosno vanrednog plana,ˮ brišu se, a posle reči: "poreskog obveznikaˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i na osnovu vanrednog planaˮ.

Član 43.

Dosadašnja Glava druga KANCELARIJSKA KONTROLA i nazivi čl. 119 - 122. i čl. 119 - 122. brišu se.

Član 44.

Glava treća TERENSKA KONTROLA briše se, a naziv člana 123. i član 123. menjaju se i glase:

"Pojam poreske kontrole

Član 123.

Poreska kontrola je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši Poreska uprava, u skladu sa ovim zakonom.

Ako se u poreskoj kontroli utvrde nepravilnosti ili propusti u izvršavanju obaveza iz poreskopravnog odnosa, poreskom obvezniku se nalaže da ih otkloni.

Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.ˮ.

Član 45.

U nazivu člana 124. reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U članu 124. stav 1. posle reči: "Nalog za terensku kontroluˮ dodaju se zapeta i reči: "odnosno poziv iz člana 123. stav 3. ovog zakona,ˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

"U slučaju iz člana 118. stav 3. ovog zakona, kontrole priređivanja igara na sreću i kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, kontrole u vezi radnog angažovanja lica, kontrole otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizna skladišta, postupak poreske kontrole vrši se bez dostavljanja naloga, odnosno poziva za poresku kontrolu poreskom obvezniku.ˮ.

U st. 4. i 5. reč: "terenskeˮ u određenom padežu zamenjuje se rečju: "poreskeˮ u odgovarajućem padežu.

Član 46.

U nazivu člana 125. reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U članu 125. stav 1. reč: "Terenskaˮ zamenjuje se rečju: "Poreskaˮ, a posle reči: "poreskog obveznikaˮ dodaju se zapeta i reči: "u službenim prostorijama Poreske upraveˮ.

U st. 2 - 4. reč: "terenskaˮ u određenom padežu zamenjuje se rečju: "poreskaˮ u odgovarajućem padežu.

Član 47.

U nazivu člana 126. reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U članu 126. stav 1. reč: "Terenskaˮ zamenjuje se rečju: "Poreskaˮ.

Član 48.

U nazivu člana 127. reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U članu 127. st. 3. i 4. reč: "terenskojˮ u određenom padežu zamenjuje se rečju: "poreskojˮ u odgovarajućem padežu.

Član 49.

U članu 128. stav 1. reč: "terenskojˮ zamenjuje se rečju: "poreskojˮ.

Stav 3. menja se i glasi:

"Zapisnik o poreskoj kontroli dostavlja se poreskom obvezniku.ˮ.

U st. 4 - 6. reč: "terenskojˮ zamenjuje se rečju: "poreskojˮ.

U stavu 8. posle reči: "dopunski zapisnikˮ dodaju se reči: "u roku od pet dana od dana prijema primedaba iz st. 5 - 7. ovog članaˮ.

Dodaju se st. 10. i 11, koji glase:

"Izuzetno, ako je poreski inspektor posle dostavljanja zapisnika poreskom obvezniku, odnosno dopunskog zapisnika, došao do novih saznanja ili činjenica koje utiču na utvrđeno činjenično stanje, sastavlja dodatak zapisnika koji se dostavlja poreskom obvezniku.

Na dodatak zapisnika poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od osam dana od dana prijema dodatka zapisnika.ˮ.

Član 50.

U nazivu člana 129. reč: "terenskojˮ zamenjuje se rečju: "poreskojˮ.

U članu 129. stav 1. reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ, a reči: "terenskoj kontroli, odnosno dopunskog zapisnika,ˮ zamenjuju se rečima: "poreskoj kontroli, dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskoj kontroliˮ.

U stavu 2. reči: "odnosno dopunskog zapisnika o terenskojˮ zamenjuju se rečima: "dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskojˮ, a posle reči: "kontroli.ˮ dodaju se reči: "Rešenjem iz stava 1. ovog člana, nalaže se poreskom obvezniku da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda, odnosno da otkloni druge utvrđene nepravilnosti.ˮ.

Član 51.

U članu 129a stav 1. menja se i glasi:

"Izuzetno od člana 118, člana 124. st. 1, 2, 4. i 6. i člana 126. ovog zakona, poreska kontrola kod lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost vrši se bez plana kontrole i naloga za kontrolu, odnosno poziva.ˮ.

U stavu 2. reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

Član 52.

U članu 129b stav 1. reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ, reči: "može rešenjem privremeno oduzetiˮ zamenjuju se rečima: "rešenjem oduzimaˮ, a posle reči: "zatekao u kontroliˮ dodaju se zapeta i reči: "sa kojom se postupa na način uređen članom 134. ovog zakonaˮ.

Član 53.

U članu 129v stav 1. reči: "roba mu se vraća, osim robe podložne kvarenju i robe čije čuvanje iziskuje velike troškove - sa kojom se postupa na način iz člana 104. stav 4. ovog zakonaˮ zamenjuju se rečima: "oprema mu se vraćaˮ.

U stavu 2. reč: "robomˮ zamenjuje se rečju: "opremomˮ.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

"Ako se licu, kome je u prethodnom periodu rešenjem utvrđena nepravilnost iz člana 129a ovog zakona i koji je u roku postupio po nalogu iz tog rešenja, u postupku naknadne poreske kontrole utvrdi da obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, kao i da stavlja robu u promet, poreski inspektor rešenjem trajno oduzima robu i opremu koju je zatekao u postupku poreske kontrole.ˮ.

Član 54.

Glava treća A OVLAŠĆENjA PORESKOG ORGANA U OBLASTI MENjAČKOG I DEVIZNOG POSLOVANjA i nazivi čl. 129g - 129l i čl. 129g - 129l brišu se.

Član 55.

U Glavi trećoj B slovo: "Bˮ briše se.

Član 56.

U nazivu člana 129n reč: "kancelarijskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U članu 129n st. 1. i 2. reč: "Kancelarijska ˮ u određenom padežu zamenjuje se rečju: "Poreskaˮ u odgovarajućem padežu.

Član 57.

U nazivu člana 129nj reč: "kancelarijskojˮ zamenjuje se rečju: "poreskojˮ.

U članu 129nj stav 1. reč: "kancelarijskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

Član 58.

U nazivu člana 129o reč: "kancelarijskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U članu 129o reč: "kancelarijskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

Član 59.

U članu 129p st. 1, 2. i 4. reč: "kancelarijskeˮ u određenom padežu zamenjuje se rečju: "poreskeˮ u odgovarajućem padežu.

Član 60.

U nazivu člana 129r reč: "terenskomˮ zamenjuje se rečju: "poreskomˮ.

U članu 129r st. 1 - 4. i 7. reč: "terenskuˮ u određenom padežu zamenjuje se rečju: "poreskuˮ u odgovarajućem padežu.

Član 61.

U članu 131. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:

"U toku poreske kontrole poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti u trajanju do godinu dana ako utvrdi da se:ˮ.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Zabrana vršenja delatnosti poreskom obvezniku kome su u toku poreske kontrole utvrđene nepravilnosti iz stava 1. ovog člana, izriče se:

1)         u trajanju do 15 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost prvi put;

2)         u trajanju do 90 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost drugi put;

3)         u trajanju do jedne godine ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi ova nepravilnost treći put.

Zabrana vršenja delatnosti iz stava 2. ovog člana, izriče se za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku poreske kontrole.ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 5, reči: "može mu se izrećiˮ zamenjuju se rečima: "izriče mu seˮ.

Član 62.

U članu 132. stav 1. posle reči: "dopunskog zapisnikaˮ dodaju se zapeta i reči: "kao i dodatka zapisnikaˮ.

Član 63.

U članu 136. stav 1. reč: "utvrdiˮ zamenjuje se rečima: "dođe do saznanjaˮ.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"U slučaju iz stava 1. ovog člana, Poreska uprava ne podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, niti izdaje prekršajni nalog, osim u slučaju propisanom u članu 137. stav 3. ovog zakona.ˮ.

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 64.

U članu 137. stav 1. posle reči: "prikupljenih obaveštenjaˮ dodaju se reči: "u skladu sa ovlašćenjima iz člana 135. st. 3. i 4. ovog zakona, uključujući i činjenice i dokaze iz izveštaja poreskog inspektora iz člana 136. stav 1. ovog zakona,ˮ.

Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:

"Ako je Poreska policija sastavila i podnela krivičnu prijavu na osnovu izveštaja poreskog inspektora iz člana 136. stav 1. ovog zakona, inspektor Poreske policije pismeno obaveštava rukovodioca Poreske uprave iz člana 136. stav 1. ovog zakona.

Ako Poreska policija na osnovu izveštaja poreskog inspektora iz člana 136. stav 1. ovog zakona, utvrdi da činjenice i okolnosti koje je poreski inspektor naveo u izveštaju ne ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvršeno poresko krivično delo, te da nema uslova za podnošenje krivične prijave, inspektor Poreske policije o tome obaveštava nadležnog rukovodioca Poreske uprave radi podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 165. stav 2. ovog zakona.ˮ.

Dosadašnji st. 2 - 4. postaju st. 4 - 6.

Član 65.

Član 159. menja se i glasi:

"Član 159.

"Jedinica lokalne samouprave vodi podatke koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu i drugih izvornih javnih prihoda iz člana 2a ovog zakona, kao i podatke o naplati tih izvornih javnih prihoda u jedinstvenom poreskom informacionom sistemu jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija).

Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja i vodi jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu.

U jedinstvenom informacionom sistemu lokalnih poreskih administracija vode se podaci o poreskom obvezniku, i to: naziv, odnosno lično ime, PIB, kao i podaci iz poreskih prijava i drugih akata i registara, koji su od značaja za utvrđivanje izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave, podaci o utvrđenim izvornim javnim prihodima jedinica lokalne samouprave, kao i podaci o naplati tih javnih prihoda.

Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija preuzima podatke iz izvornih registara, i to iz: Registra matičnih knjiga, Registra prebivališta, Registra privrednih društava, odnosno preduzetnika, Katastra nepokretnosti i drugih registara neophodnih za njegovo vođenje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska uprava.

Pravo pristupa podacima u jedinstvenom informacionom sistemu lokalnih poreskih administracija služba Vlade iz stava 2. ovog člana odobrava organima i organizacijama kojima su ti podaci neophodni u vršenju upravnih ili drugih postupaka utvrđenih zakonom.

Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija obezbeđuje i vršenje drugih postupaka u vezi sa utvrđivanjem i naplatom izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave, kao i podnošenje elektronskih poreskih prijava.ˮ.

Član 66.

U članu 160. tačka 1a) reči: "u oblasti menjačkog poslovanja u skladu sa propisima kojima se uređuje devizno poslovanje, kao iˮ brišu se.

U tački 6) reči: "prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova shodno zakonu kojim je uređeno devizno poslovanje,ˮ brišu se.

Tačka 11a) menja se i glasi:

"11a)    vrši unutrašnju kontrolu nad primenom zakona i drugih propisa od strane njenih organizacionih jedinica, kao i unutrašnju kontrolu rada i ponašanja poreskih službenika i nameštenika u vezi sa radom i u slučajevima kada se utvrdi protivpravno postupanje ili ponašanje pokreće i vodi odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti;ˮ.

Tačka 11b) briše se.

Tač. 13a) - 13v) brišu se.

U tački 13d) reč: "propisimaˮ zamenjuje se rečju: "zakonomˮ.

Član 67.

U članu 163a stav 1. tačka 2) reč: "apsolutnaˮ briše se.

Član 68.

U članu 165. stav 2. posle reči: "prekršajne nalogeˮ dodaju se reči: "i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupkaˮ.

Član 69.

U članu 169. stav 2. posle reči: "obavljanja poslovaˮ dodaju se reči: "ili u vezi sa radomˮ.

U stavu 5. posle reči: "na radu računaˮ dodaje se reč: "najvišeˮ.

Dodaje se stav 9, koji glasi:

"Poreskom službeniku iz stava 5. ovog člana može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.ˮ.

Član 70.

U članu 169a stav 1. menja se i glasi:

"Popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u Poreskoj upravi vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje rad državnih službenika ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.ˮ.

U st. 2. i 3. reči: "na neodređeno vremeˮ brišu se.

Član 71.

U nazivu člana 169b reči: "na neodređeno vremeˮ brišu se.

U članu 169b stav 1. menja se i glasi:

"Javni konkurs se objavljuje na internet strani Poreske uprave, na portalu e-uprave, u periodičnom izdanju oglasa nacionalne službe za zapošljavanje i na internet strani službe za upravljanje kadrovima.ˮ.

U stavu 2. reči: "načinu sprovođenja izbornog postupka (pismena provera stručne osposobljenosti, usmeni razgovor ili drugi način), znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupkuˮ zamenjuju se rečima: "znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku, načinu njihove provere (pismena provera, usmeni razgovor ili drugi način)ˮ.

Stav 4. briše se.

Član 72.

U članu 169v stav 2. reči: "na osnovu pismenog ispita i razgovora zbog posebnih zahteva radnog mesta koji su navedeni u konkursuˮ brišu se.

U stavu 3. reči: "uslove propisaneˮ zamenjuju se rečima: "merila propisanaˮ, a reči: "pismeno obaveštavaju svi kandidati u roku od osam dana od dana konstatovanja da javni konkurs nije uspeoˮ zamenjuju se rečima: "rešenjem obaveštavaju kandidati koji su učestvovali u izbornom postupkuˮ.

Član 73.

U članu 169g stav 1. reči: "uslove propisaneˮ zamenjuju se rečima: "merila propisanaˮ.

U stavu 2. reči: "na neodređeno vremeˮ zamenjuju se rečima: "ukoliko je izabran kandidat koji nije državni službenik, odnosno donosi rešenje o premeštaju ako je izabran kandidat koji je državni službenikˮ.

U stavu 3. reči: "stručne spremeˮ zamenjuju se rečju: "obrazovanjaˮ.

U stavu 4. reči: "Svi učesnici javnog konkursaˮ zamenjuju se rečima: "Kandidati na javnom konkursu koji su učestvovali u izbornom postupku,ˮ, a posle reči: "ovog članaˮ dodaju se reči: "i člana 169v stav 3. ovog zakonaˮ.

Član 74.

Naziv člana 169ž i član 169ž brišu se.

Član 75.

Naziv člana 169j menja se i glasi:

"Razvrstavanje izvršilačkih radnih mesta poreskih službenika po zvanjimaˮ.

U članu 169j st. 2. i 3. brišu se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 2.

Član 76.

Naziv člana 169k i član 169k menjaju se i glase:

"Osnov i uslovi za razvrstavanje zvanja poreskih službenika

Član 169k

Radna mesta poreskih službenika razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, i to su:

1)         sa srednjim obrazovanjem: mlađi poreski referent, poreski referent i viši poreski referent;

2)         sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 espb bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine: mlađi poreski saradnik, poreski saradnik i viši poreski saradnik;

3)         sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 espb bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu: mlađi poreski savetnik, poreski savetnik, poreski savetnik I, viši poreski savetnik i glavni poreski savetnik.

Za rad na izvršilačkim radnim mestima iz stava 1. ovog člana potrebno je da poreski službenici, pored opštih uslova utvrđenih zakonom, ispunjavaju sledeće uslove:

1)         za rad na poslovima sa srednjim obrazovanjem:

(1)        mlađi poreski referent - završen pripravnički staž;

(2)        poreski referent - najmanje dve godine radnog iskustva u struci;

(3)        viši poreski referent - najmanje tri godine radnog iskustva u struci;

2)         za rad na poslovima sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 espb bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine:

(1)        mlađi poreski saradnik - završen pripravnički staž ili najmanje pet godina radnog staža u državnim organima;

(2)        poreski saradnik - najmanje dve godine radnog iskustva u struci;

(3)        viši poreski saradnik - najmanje tri godine radnog iskustva u struci;

3)         za rad na poslovima sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 espb bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu:

(1)        mlađi poreski savetnik - završen pripravnički staž ili najmanje pet godina radnog staža u državnim organima;

(2)        poreski savetnik - najmanje tri godine radnog iskustva u struci;

(3)        poreski savetnik I - najmanje pet godina radnog iskustva u struci;

(4)        viši poreski savetnik - najmanje sedam godina radnog iskustva u struci;

(5)        glavni poreski savetnik - najmanje devet godina radnog iskustva u struci.

Poreski službenici sa odgovarajućim obrazovanjem iz stava 1. ovog člana stiču početno zvanje mlađeg poreskog referenta, mlađeg poreskog saradnika i mlađeg poreskog savetnika, po završenom pripravničkom stažu i položenom državnom stručnom ispitu.ˮ.

Član 77.

Naziv člana 169l i član 169l brišu se.

Član 78.

Naziv člana 169lj i član 169lj menjaju se i glase:

"Napredovanje poreskih službenika

Član 169lj

Poreski službenik može da napreduje premeštajem:

1)         na izvršilačko radno mesto čiji se poslovi obavljaju u neposredno višem zvanju;

2)         na radno mesto rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice čiji se poslovi obavljaju u neposredno višem zvanju.

Poreski službenik može da napreduje premeštajem shodno stavu 1. ovog člana, pod sledećim uslovima:

1)         da postoji upražnjeno odgovarajuće radno mesto;

2)         da ispunjava uslove za rad na radnom mestu na koje se premešta ili raspoređuje;

3)         da za poslednje dve godine pre sticanja zvanja nije kažnjen za krivično delo i da nije kažnjen disciplinskom merom zbog povrede radne dužnosti;

4)         da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti niti disciplinski postupak zbog povrede radne dužnosti;

5)         da je dva puta uzastopno pre sticanja neposredno višeg zvanja ocenjen najmanje ocenom:

-           "naročito se ističeˮ za radno mesto u zvanju glavni poreski savetnik,

-           "ističe seˮ za radno mesto u ostalim zvanjima.

Izuzetno, poreski službenik koji je napredovao premeštajem jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "naročito se ističeˮ može da bude premešten shodno stavu 1. ovog člana, ako mu ponovo bude određena ocena "naročito se ističe.ˮ

Poreski službenik može napredovati u smislu stava 3. ovog člana samo jednom, o čemu rešenjem odlučuje direktor Poreske uprave, na obrazložen predlog neposrednog rukovodioca.ˮ.

Član 79.

Član 169n, nazivi čl. 169nj i 169o i čl. 169nj i 169o brišu se.

Član 80.

U članu 169p stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4 - 6. postaju st. 3 - 5.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 6, reči: "st. 1-6.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1-5.ˮ

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 7, reči: "st. 1-7.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1-6.ˮ

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 8, reči: "iz čl. 169k i 169l ovog zakonaˮ brišu se, a reči: "stava 6.ˮ zamenjuju se rečima: "stava 5.ˮ

Član 81.

U članu 169s stav 1. briše se.

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 1, reči: "Poreskom službeniku i nameštenikuˮ zamenjuju se rečima: "Zaposlenima u Poreskoj upravi i članovima uže porodiceˮ.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: "Bliže uslove, postupakˮ zamenjuju se rečju: "Postupakˮ.

Član 82.

U nazivu člana 169t reči: "umanjenja, odnosnoˮ brišu se.

U članu 169t stav 3. menja se i glasi:

"Za izuzetno postignute rezultate rada u obavljanju poslova Poreske uprave, poreskom službeniku i namešteniku može se uvećati osnovna plata za 30%.ˮ.

U stavu 4. posle reči: "novčanih nagradaˮ zapeta i reči: "odnosno umanjenjaˮ brišu se.

Član 83.

Član 169h menja se i glasi:

"Odgovornost poreskih službenika

Član 169h

Poreski službenici su disciplinski odgovorni za povrede dužnosti iz radnog odnosa.

Na disciplinsku odgovornost poreskih službenika primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.ˮ.

Član 84.

Posle člana 169h dodaju se nazivi čl. 169c i 169č i čl. 169c i 169č, koji glase:

"Teže povrede dužnosti iz radnog odnosa

Član 169c

Pored povreda radnih dužnosti predviđenih zakonom kojim se uređuju prava i obaveze državnih službenika, težom povredom radne obaveze smatra se i:

1)         obavljanje poslova koji su nespojivi sa službenom dužnošću zaposlenih u Ministarstvu finansija - Poreska uprava;

2)         propuštanje prijave ili neblagovremeno prijavljivanje promene podataka nastalih u toku radnog odnosa od značaja za utvrđivanje postojanja sukoba interesa zaposlenog;

3)         korišćenje imovine poverene na čuvanje, držanje ili upotrebu protivno svrsi, načinu i uslovima korišćenja koje je opredelio rukovodilac organa ili lice ovlašćeno za raspolaganje imovinom;

4)         neovlašćeno ili nezakonito sačinjavanje i izdavanje ili upotreba službene isprave, prepravljanje sadržine, upotreba, overa ili uništenje isprava ili poreskih evidencija;

5)         odbijanje, neopravdano neodazivanje ili izbegavanje propisanog zdravstvenog pregleda, odnosno odbijanje podvrgavanju odgovarajućoj analizi u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi koju odredi poslodavac ili na drugi odgovarajući način u skladu sa opštim aktom, radi utvrđivanja prisustva alkohola ili drugih opojnih sredstava u krvi zaposlenog kao i radi utvrđivanja eventualne zloupotrebe prava odsustvovanja u slučaju bolesti;

6)         neovlašćeno istupanje u javnosti pri iznošenju stavova Poreske uprave i svako istupanje u javnosti kojim se narušava i umanjuje ugled Poreske uprave i poverenje javnosti u poresku službu.

Odgovornost za štetu

Član 169č

Postupak utvrđivanja postojanja štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je šteta prouzrokovana, ko je štetu prouzrokovao i predlog o načinu nadoknade štete, sprovodi posebna komisija od tri člana, koju obrazuje direktor Poreske uprave.

Zaposleni u Poreskoj upravi dužni su da, po saznanju za nastalu štetu, bez odlaganja podnesu izveštaj o pričinjenoj šteti neposrednom rukovodiocu.

Po sprovedenom postupku, o čemu sačinjava zapisnik, komisija iz stava 1. ovog člana utvrđuje postojanje odgovornosti za štetu, način njene nadoknade sa definisanjem roka i načina isplate naknade.

Ukoliko se zaposleni na zapisnik iz stava 3. ovog člana saglasi sa utvrđenim iznosom i načinom nadoknade štete, zaključuje se sporazum o naknadi štete.

U svemu ostalom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika.ˮ.

Član 85.

U članu 173a st. 1 - 3. menjaju se i glase:

"Ko u nameri da ostvari pravo na neosnovani povraćaj poreza ili poreski kredit, u prethodnih 12 meseci, podnese poresku prijavu, odnosno poreske prijave neistinitog sadržaja, u kojima iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit prelazi 1.000.000 dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Ako iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit, u prethodnih 12 meseci prelazi 3.000.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Ako iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit u prethodnih 12 meseci prelazi 10.000.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.ˮ.

Član 86.

U članu 175. stav 1. posle reči: "po ustanovljavanjuˮ dodaju se reči: "prethodne mere obezbeđenja,ˮ, a posle reči: "je ustanovljenaˮ dodaju se reči: "prethodna mera obezbeđenja poreza koji je dospeo za naplatu,ˮ.

Član 87.

U članu 176. stav 1. reči: "nabavi radi stavljanja u promet ili stavlja u promet, odnosno prodaje proizvodeˮ zamenjuju se rečima: "neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili ko nabavlja radi prodaje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet proizvodeˮ.

Član 88.

U članu 176a posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Kaznom iz stava 1. ovog člana, kazniće se i ko skladišti, odnosno smešta dobra u prostorijama o kojima nije obavestio Poresku upravu.ˮ.

U dosadašnjim st. 2. i 3, koji postaju st. 3. i 4, reči: "stava 1.ˮ zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.ˮ.

Član 89.

U članu 179. stav. 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

"1a)      ne dostavi Poreskoj upravi podatak o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi (član 25. stav 1. tačka 1);ˮ.

U tački 9) reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U tački 10) zapeta i reči: "član 121. stav 1.ˮ brišu se.

U tački 11) reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U stavu 4. tačka 4) reči: "podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanjeˮ zamenjuju se rečima: "raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske upraveˮ.

U stavu 7. tačka 1) posle reči: "upis u registarˮ dodaju se zapeta i reči: "uključujući i podatak o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upraviˮ.

U tački 4) reč: "kancelarijskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ, a reči: "i član 121. stav 1." brišu se.

U tački 5) reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U tački 6) reč: "terenskeˮ na oba mesta zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U stavu 11. posle reči: "oblik organizovanja" dodaju se zapeta i reči: "prekid ili druge promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika,", posle reči: "vršiti poreska kontrola" dodaju se zapeta i reči: "uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela,", a posle reči: " poreska kontrola završena," dodaju se reči: "odnosno okončane radnje Poreske policije".

Posle stava 13. dodaje se novi stav 14, koji glasi:

"Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka koja na zahtev Poreske uprave ne pruži raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave (član 45. stav 1).ˮ.

Dosadašnji stav 14. postaje stav 15.

Dodaju se st. 16. i 17, koji glase:

"Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom ili ako ne izvrši rešenje o naplati duga poreskog obveznika naplatom iz sredstava te banke u skladu sa zakonom ili ako ne obustavi izmirivanje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom (član 95. st. 2. i 3. i član 95. stav 9).

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka kod koje se vodi tekući račun, odnosno štedni ulog, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o prenosu poreza i sporednih poreskih davanja na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda (član 96a st. 7. i 8. i član 98a st. 2. i 3).ˮ.

Član 90.

U članu 180. stav 1. tačka 8) reči: "podatke iˮ brišu se.

U tački 14) reč: "kancelarijskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ, a reči: "i član 121. stav 1ˮ brišu se.

U tački 15) reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U tački 17) reč: "terenskeˮ na oba mesta zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

U tački 18) zapeta i reči: "član 121. stav 1.ˮ brišu se.

U tački 19) reč: "terenskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

Član 91.

U članu 181. stav 1. tačka 2b) reči: "član 87aˮ zamenjuju se rečima: "član 95. stav 9ˮ.

U tački 2d) posle reči: "oblik organizovanja" dodaju se zapeta i reči: "prekid ili druge promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika,", posle reči: "vršiti poreska kontrola" dodaju se zapeta i reči: "uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela,", a posle reči: " poreska kontrola završena," dodaju se reči: "odnosno okončane radnje Poreske policije".

Posle tačke 3b) dodaje se tačka 3v), koja glasi:

"3v)      banci, državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ako na zahtev Poreske uprave ne pruži raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave (član 45. stav 1);".

Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a), koja glasi:

"8a)      banci kod koje se vodi tekući račun, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o prenosu poreza i sporednih poreskih davanja na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda (član 96a st. 7. i 8.);".

Posle tačke 9) dodaje se tačka 9a), koja glasi:

"9a)      banci kod koje se vodi štedni ulog, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o prenosu poreza i sporednih poreskih davanja na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda (član 98a st. 2. i 3.);".

Tačka 11a) briše se.

Član 92.

Naziv člana 181a i član 181a brišu se.

Član 93.

U članu 181b stav 2. reč: "kancelarijskeˮ zamenjuje se rečju: "poreskeˮ.

Član 94.

Odredbe člana 1, člana 2. stav 3, čl. 3, 5. i 54, člana 66. st. 1, 2. i 5. i člana 92. ovog zakona o preuzimanju nadležnosti Narodne banke Srbije u menjačkim i deviznim poslovima, primenjuju se počev od 1. januara 2019. godine.

Odredbe čl. 8. i 18, čl. 39 - 53, čl. 55 - 60, člana 62, člana 89. st. 2 - 4. i st. 7 - 9, člana 90. st. 2 - 6. i člana 93. ovog zakona, koje uređuju poslove poreske kontrole, odnosno poslove pružanja poreskih usluga, primenjuju se počev od 1. januara 2019. godine.

Odredbe čl. 9. i 88. i člana 89. st. 1. i 6. ovog zakona, koje se odnose na dostavljanje podataka o svim poslovnim prostorijama u kojima se vrši skladištenje, odnosno smeštaj dobara, kao i o prostorijama u kojima se obavlja registrovana delatnost, primenjivaće se po isteku 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbe člana 61. ovog zakona, primenjivaće se na nepravilnosti utvrđene rešenjem u postupcima poreskih kontrola donetih od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 95.

Odredbe člana 65. ovog zakona, primenjivaće se po uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da se poveže sa jedinstvenim informacionim sistemom lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine.

Poslove vođenja jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzima Poreska uprava, najkasnije do 1. januara 2020. godine.

Član 96.

Poreski obveznik kome je odobreno plaćanje dugovanog poreza u skladu sa odredbama člana 74b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RSˮ, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 15/16 i 108/16), može da podnese zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u skladu sa ovim zakonom, pre isteka perioda na koji mu je plaćanje duga odloženo ukoliko je to povoljnije za njega, pri čemu ukupan period za koji je odložena obaveza, ne može biti duži od 60 meseci.

Član 97.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Poreskoj upravi doneće se u roku od godina dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbama pravilnika iz stava 1. ovog člana, izvršiće se spajanje zvanja poreskih službenika shodno odredbama člana kojim se uređuju osnov i uslovi za razvrstavanje zvanja poreskih službenika, i to:

1)         radnom mestu razvrstanom u zvanje višeg poreskog referenta, odgovara zvanje višeg poreskog kontrolora; zvanju poreskog referenta odgovara zvanje poreskog kontrolora; zvanju mlađeg poreskog referenta, odgovara zvanje mlađeg poreskog kontrolora;

2)         radnom mestu razvrstanom u zvanje višeg poreskog saradnika, odgovara zvanje viši poreznik-stručni saradnik; zvanju poreskog saradnika, odgovara zvanje poreznik-stručni saradnik; zvanju mlađeg poreskog saradnika, odgovara zvanje mlađi poreznik-stručni saradnik;

3)         radnom mestu razvrstanom u zvanje glavnog poreskog savetnika, odgovara zvanje samostalnog poreskog savetnika; zvanju višeg poreskog savetnika odgovara zvanje samostalnog poreskog inspektora i višeg poreskog inspektora I; zvanju poreskog savetnika II, odgovara zvanje višeg poreskog inspektora II i poreskog inspektora I; zvanju poreskog savetnika odgovara zvanje poreskog inspektora II i poreskog inspektora; zvanju mlađeg poreskog savetnika, odgovara zvanje mlađeg poreskog inspektora.

Član 98.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

- Problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona kojim se vrše izmene i dopune odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RSˮ, br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 - autentično tumačenje, 112/15, 15/16 i 108/16 - u daljem tekstu: ZPPPA), ogleda se u stvaranju uslova za adekvatnu primenu Programa transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine, kao i Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine.

S tim u vezi, propisuje se novo uređenje osnovnih poslovnih funkcija Poreske uprave. Prema postojećem zakonskom rešenju u postupku poreske kontrole Poreska uprava obavlja kancelarijsku kontrolu, terensku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, dok prema predloženom rešenju u ovom zakonu, Poreska uprava obavlja pružanje poreske usluge, poresku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. Na taj način, predlaže se da se kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja, ne vrši kancelarijska kontrola istih kao do sada, već se predlaže da se obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uskladi sa postupkom obrade podnetih poreskih prijava u elektronskom obliku koji se primenjuje u sistemu Poreske uprave, kao i prijava koje se podnose u papirnom obliku i koje se unose u informacioni sistem Poreske uprave.

Pod pružanjem usluga poreskim obveznicima podrazumeva se pružanje pravne pomoći poreskom obvezniku o njegovim pravima i obavezama koje propisuje zakon, primanje zahteva za priznavanje prava ili drugo postupanje u poresko upravnoj stvari, pružanje pravne pomoći pri popunjavanju poreskih prijava, sastavljanju zahteva i pružanje druge pravne pomoći od značaja za poštovanje poreskih propisa, obaveštavanje podnosioca zahteva koje su radnje preduzete u poreskom postupku i donetim poresko upravnim aktima, prijem, obrada i evidentiranje poreskih prijava.

Početak primene ovih odredaba je 1. januar 2019. godine, kako bi poreski organ imao dovoljno vremena za pripremu aktivnosti neiphodnih za uspostavljanje predloženog zakonskog rešenja.

Pored navedenog, kao razlozi za donošenje ovog zakona propisuju se i sledeće izmene i dopune odredaba ZPPPA, i to:

-           Na predlog Poreske uprave, predlaže se i izmena odredaba ZPPPA, kojima se uređuje radnopravni status zaposlenih u Poreskoj upravi, pre svega vodeći računa da je dosadašnja praksa pokazala da je postojeći paralelni sistem podela zvanja na osnovne i ostale funkcije, glomazan i komplikovan za primenu, pa se navedenim predlozima Poreske uprave pojednostavljuje i prilagođava potrebama zaposlenih u Poreskoj upravi.

S tim u vezi, vrši se definisanje zvanja poreskih službenika, tj. podela na referente, poreske saradnike i poreske inspektore, preciziraju se odredbe u oblasti radnopravnog statusa u pogledu objavljivanja javnog konkursa, uslova za sticanje zvanja poreskih službenika i napredovanje istih, određivanje kriterijuma za plate i druga primanja poreskih službenika.

-           izmene odredaba ZPPPA kojima se reguliše postupak redovne i prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja vrše se, pre svega, u cilju povećanja efikasnosti redovne i prinudne naplate poreza. U tom smislu, između ostalog, predlaže se izmena predmeta i sredstava prinudne naplate u smislu da se propisuje i prinudna naplata iz štednih uloga, kao i svih drugih prihoda na tekućim računima poreskih obveznika. Na ovaj način vrši se i usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, kojim je takođe propisana mogućnost izvršenja na sredstvima sa tekućih računa i štednih uloga.

            Pored toga, omogućava se poreskim obveznicima da mogu, ukoliko im plaćanje poreske obaveze predstavlja neprimereno veliko opterećenje a što ceni poreski organ u svakom konkretnom slučaju, da pri odobravanju prava na odlaganje plaćanja obaveze, ostvare i pravo na tzv. grejs period do 12 meseci. Takođe, predviđeno je i produženje prava na trajanje tzv. grejs perioda za kategoriju obveznika iz člana 74a i 74b, a koji traže pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga (davanje saglasnosti na predloženi plan reorganizacije, odnosno za obveznika koji podnosi zahtev za odlaganje plaćanja duga koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju), sa 12 na 24 meseci.

-           U pogledu usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, uređuje se dostavljanje poreskih akata elektronskim putem, kao i elektronska komunikacija Poreske uprave sa poreskim obveznicima.

S tim u vezi, propisuje se i stvaranje pravnog osnova za mogućnost slanja podsetnika poreskim obveznicima pre slanja opomene, odnosno upozorenja, pisanim ili elektronskim putem i SMS porukom, odnosno na drugi način, kada je to moguće, pre svega, niskorizičnim poreskim dužnicima koji imaju mali iznos dugovanog poreza ili se retko javljaju kao poreski dužnici. Predloženo rešenje je u skladu sa Akcionim planom Programa transformacije Poreske uprave i preporukama iz izveštaja MMF o tehničkoj pomoći i unapređenja funkcije naplate iz novembra 2017. godine.

-           Na predlog Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu propisuje se uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine. U okviru Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija vodili bi se podaci koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu i drugih izvornih javnih prihoda iz člana 2a ZPPPA, kao i podaci o naplati tih izvornih prihoda. Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja i vodi Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu.

-           Imajući u vidu da Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnosti Poreske uprave za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema ZPPPA, u nadležnosti Ministarstva finansija - Poreske uprave, predlaže se brisanje predmetnih odredaba, sa primenom, takođe od 1. januara 2019. godine.

-           pojedine odredbe ovog zakona neophodno precizirati, odnosno izvršiti pravnotehničko usaglašavanje, kako bi se primena ZPPPA realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u njegovoj primeni.

- Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

- Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Uz čl. 1. i 2. stav 3, čl. 3, 5. i 54, član 66. st. 1, 2. i 5, član 92. i član 94. stav 1. Zakona - iz razloga unapređenja efikasnosti kontrole menjačkog poslovanja i deviznog poslovanja, s obzirom na faktičku povezanost između pružanja platnih usluga i obavljanja menjačkih poslova u praksi, te potrebu postojanja objedinjenog nadzora, a vodeći računa da Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnosti Poreske uprave za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema ZPPPA, u nadležnosti Ministarstva finansija - Poreske uprave, predlaže se brisanje predmetnih odredaba, sa primenom, takođe od 1. januara 2019. godine.

Uz član 2. st. 1. i 2, član 65, član 91. stav 6. i člana 95. Zakona - predlaže se izmena člana 2a ZPPPA, u cilju nedvosmislenog određivanja primene ZPPPA kako na javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, tako i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u okviru svoje nadležnosti.

Takođe, vrši se usaglašavanje sa izmenama člana 160. ZPPPA.

Imajući u vidu da su u članu 2a ZPPPA definisane obaveze jedinica lokalne samouprave iz oblasti izvornih javnih prihoda, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kao služba Vlade, koja obavlja poslove projektovanja, usklađivanja, razvoja i funkcionisanja sistema elektronske uprave, predlaže uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija u cilju ujednačavanja rada i efikasnijeg vođenja administrativnih poslova u elektronskom obliku.

U skladu sa Predlogom zakona o elektronskoj upravi koji je u skupštinskoj proceduri, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu obezbediće nesmetan rad svih organa, pa i jedinica lokalne samouprave, pružajući stručnu podršku u korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija i povezivanje registara preko servisne magistrale organa.

Takođe, u cilju usklađivanja rada jedinica lokalne samouprave, neophodno je centralizovano voditi podatke o poreskim obveznicima kako bi se adekvatnije kontrolisala naplata poreza.

Prelaznim odredbama predloženo je da se odredbe člana 159. ZPPPA primenjuju od 1. januara 2019. godine, s obzirom da Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu već ima opredeljena sredstva u budžetu za 2018. godinu za realizaciju ove aktivnosti.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da se poveže sa Jedinstvenim informacionim sistemom lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine, a poslove vođenja Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzima Poreska uprava, najkasnije do 1. januara 2020. godine.

Uz član 4. Zakona - propisuje se izmena odredbe člana 7. ZPPPA koja uređuje kada obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena. U tom smislu predlaže se izmena tačke 8) i dodavanje nove tačke 9) u stavu 6. navedenog člana, tako da obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak u vezi sa postojanjem poreskog duga, pružaju u skladu sa odredbama posebnog zakona, osim ukoliko pružanje dokumenta, činjenica, odnosno podataka po svom obimu predstavlja velike troškove, odnosno zahteva prekomerno angažovanje zaposlenih u Poreskoj upravi, što poreski organ ceni u svakom konkretnom slučaju, odnosno obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak, pružaju ovlašćenom licu drugog državnog organa i organizacije, organa teritorijalne samouprave i lokalne samouprave u postupku razmene informacija neophodnih za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti tih organa.

            Uz član 6. Zakona - predlaže se da Poreska uprava po službenoj dužnosti iz redova advokata, postavlja zakonskog zastupnika osumnjičenom u postupku saslušanja, kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno poresko krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna.

            Takođe, u cilju efikasnijeg dostavljanja, predlaže se da se zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja zastupniku i objavljuje i na internet stranici Poreske uprave. Navedeno se predlaže i uzimajući u obzir sve veću zastupljenost elektronskog poslovanja i lične i/ili javne komunikacije, ali i potrebe većeg broja zainteresovanih strana za saradnju sa zastupnikom po službenoj dužnosti.

            Uz čl. 7, 12, 16, 17, 19. i 21, član 66. st. 3, 4. i 6, član 67, član 89. st. 5. i 11, član 90. stav 1. i član 91. stav 3. Zakona - predloženim izmenama vrši se neophodno preciziranje, odnosno pravnotehničko usaglašavanje ovih odredaba ZPPPA, kako bi se njihova primena realizovala sa što manje tumačenja što bi doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u primeni zakona, i to:

-           predloženom izmenom odredaba člana 31. ZPPPA koje uređuju utvrđivanje sekundarne poreske obaveze, proširuje se odgovornost fizičkih lica i odgovornih lica za obračunavanje i plaćanje poreza i na ostale poreske oblike, u slučajevima kada je to lice postupalo bez dužne pažnje, a ne samo za porez po odbitku, kako je do sada bilo propisano;

-           u članu 40. ZPPPA precizira šta se smatra greškom ili propustom kod izmenjene poreske prijave, u smislu da ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni.

Takođe, poreski obveznik, pored propisanih slučajeva u stavu 5. navedenog člana, ne može podneti izmenjenu poresku prijavu i nakon pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

Dodaje se i stav 6. kojim se propisuje da poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu za porez na dodatu vrednost, za poreski period za koji je podneo poresku prijavu, u kome se vrši promena opredeljenja za povraćaj, bez obzira na visinu iznosa za povraćaj.

-           U članu 45. ZPPPA predlaže se preciziranje odredbe stava 1. ovog člana u smislu stvaranja pravnog osnova kojim bi se Poreskoj upravi omogućilo traženje i podataka neophodnih za naplatu poreske obaveze (primera radi, traženje podataka od banaka u pogledu tekućih i štednih računa fizičkih lica, neophodnih za prinudnu naplatu u skladu sa izmenama u čl. 84, 92. i 98a ZPPPA - prinudna naplata iz tekućih računa i štednih uloga fizičkih lica).

Naime, propisuje se da je poreski obveznik dužan da, na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Takođe, Poreska uprava može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku koji ona odredi, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave.

-           U članu 70. ZPPPA predlaže se novi stav 7. kojim je propisano da u slučaju kada se u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost vrši povraćaj poreza, poreskom obvezniku se vrši povraćaj umanjen za iznos dugovanog poreza dospelog po drugom osnovu.

-           predloženom izmenom tač. 11a) i 11b) u članu 160. ZPPPA, određuje se nadležnost Poreske uprave samo u sprovođenju poslova unutrašnje kontrole, vodeći računa da Poreska uprava nema pravnog osnova da vrši poslove upravnog nadzora, uslovljenom prelaskom drugostepenog poreskog postupka na Ministarstvo finansija.

            Uz čl. 8. i 18. čl. 39-53, čl. 55- 60, član 62, član 89. st. 2-4. i st. 7-9, član 90. st. 2-6, član 93. i član 94. stav 2. Zakona - u smislu adekvatne primene Programa transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine, kao i Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine, predlaže se promena u pogledu osnovnih funkcije Poreske uprave tako da se poslovni procesi u kontroli ne posmatraju više kao podela na kancelarijsku kontrolu, terensku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, već kao poslovi pružanja usluga poreskim obveznicima, poreske kontrole i radnji u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.

S tim u vezi, predlaže se da se kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja, ne vrši kancelarijska kontrola istih kao do sada, već se predlaže da se obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uskladi sa postupkom obrade podnetih poreskih prijava u elektronskom obliku koji se primenjuje u sistemu Poreske uprave, kao i prijava koje se podnose u papirnom obliku i koje se unose u informacioni sistem Poreske uprave.

Vrše se i određena preciziranja odredaba koje regulišu poresku kontrolu u pogledu pojednostavljenja postupka poreske kontrole i efikasnijeg rada poreske administracije, pre svega, predlaže se da se u slučajevima vanrednih kontrola, kao i kontrola menjačkog poslovanja, kontrola priređivanja igara na sreću i kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, kontrola u vezi radnog angažovanja lica, kontrola otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizna skladišta, postupak poreske kontrole vrši se bez dostavljanja naloga, odnosno poziva za poreskom obvezniku.

Takođe, propisuje se da u izuzetnim situacijama, ako je poreski inspektor posle dostavljanja zapisnika poreskom obvezniku, odnosno dopunskog zapisnika, došao do novih saznanja ili činjenica koje utiču na utvrđeno činjenično stanje, sastavlja dodatak zapisnika koji se dostavlja poreskom obvezniku.

Ako se u slučajevima poreske kontrole lica koja obavljaju neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, utvrdi da lice, koje je obavljajući neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, stavljalo robu u promet, poreski inspektor rešenjem trajno oduzima robu koju je zatekao u kontroli, sa kojom se postupa na način uređen članom 134. ovog zakona. Sa druge strane, ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, u roku propisanom članom 129a stav 4. ovog zakona, izvrši registraciju, odnosno prijavu delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu i otkloni druge utvrđene nepravilnosti, oduzeta oprema mu se vraća

Takođe, propisuje se da se licu, kome je u prethodnom periodu rešenjem utvrđena nepravilnost iz člana 129a ZPPPA i koji je u roku postupio po nalogu iz tog rešenja, a u postupku naknadne poreske kontrole utvrdi da ponovo obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, kao i da stavlja robu u promet, poreski inspektor rešenjem trajno oduzima robu i opremu koju je zatekao u postupku poreske kontrole.

Prelaznim odredbama predlaže se da se odredbe ovog zakona kojima se preciziraju odredbe o poreskoj kontroli i pružanju poreskih usluga, primenjuju počev od 1. januara 2019. godine.

Uz čl. 9. i 88, član 89. st. 1. i 6. i član 94. stav 3. Zakona - predlaže se izmena člana 25. stav 1. ZPPPA kojom se propisuje da je poreski obveznik, pored ostalog, dužan da Poreskoj upravi dostavi i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi.

Kvalitetnija i sveobuhvatnija evidencija o svim adresama i lokacijama na kojima obveznik obavlja delatnost, bez obzira na osnov korišćenja (vlasništvo, zakup i dr.) i za koje poslovne potrebe (proizvodnja, skladište, kancelarije i dr.), dovela bi do znatnog ubrzanja postupaka kontrola, odnosno načina dokazivanja u poreskim kontrolama.

Predložena dopuna iz stava 1. člana 25. ZPPPA je data sa predloženom izmenom stava 2. člana 176a ZPPPA, odnosno člana 179. stav 1. tačka 2) i stav 7. tačka 1) ZPPPA koja bi doprinela efikasnijem suzbijanju sive ekonomije, kao jednog od strateških ciljeva i opredeljenja države i Poreske uprave.

Uz član 10. Zakona - predložena izmena odredaba st. 4. i 5. člana 26. ZPPPA vrši se u cilju usaglašavanja sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada ("Službeni glasnik RS, broj 104/16 - u daljem tekstu: ZOSOZ) u smislu da se propisuje da se stambenim zajednicama PIB određuje i dodeljuje na osnovu prijave za registraciju koja se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprvae za vođenje Registra stambenih zajednica u skladu sa zakonom kjim se uređuje oblast stanovanja.

Naime, odredbama člana 16. ZOSOZ, između ostalog, propisano je da stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno stambeno poslovne zgrade; da stambena zajednica ima status pravnog lica; da se stambena zajednica upisuje u registar stambenih zajednica; da stambena zajednica ima matični broj, PIB i tekući račun.

Odredbama člana 18. ZOSOZ, propisano je da jedinica lokalne samouprave vodi Registar stambenih zajednica i organizje rad Registra prema svojoj teritorijalnoj nadležnosti i u skladu sa svojim ovlašćenjima, kao i da nadležna opštinska, odnosno gradska uprava određuje zaposleno lice koje će voditi Registar.

Uz član 11, član 89. stav 10. i član 91. stav 2. Zakona - predložena je izmena kojom bi se Agencija za privredne registre, obavezala da, pored ostalog, ne može da vrši registraciju promene podataka o prekidu ili nastavku obavljanja delatnosti preduzetnika u periodu dobijanja obaveštenja da je kod predmetnog privrednog subjekta započeta poreska kontrola, uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, do dobijanja obaveštenja da je kontrola završena, odnosno okončane radnje Poreske policije, imajući u vidu da navedena promena nije bila obuhvaćena postojećom odredbom, kao i da Agencija za privredne registre može vršiti promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika u slučajevima određivanja, odnosno promene poslovođe preduzetnika, u skladu sa zakonom.

Uz čl. 13, 14. i 15. Zakona - stvaranje pravnog osnova da se poreski upravni i poreski akti mogu donositi u obliku elektronskog dokumenta.

Pored predložene izmene člana 35. ZPPPA kojom se propisuje mogućnost donošenja poreskog akta (rešenja, zaključka) u elektronskom obliku (čime se rešava forma pravnog akta u elektronskom obliku), neophodno je propisati i mogućnost dostavljanja takvog poreskog akta u elektronskom oblike elektronskim putem, kao i mogućnost dostavljanja podnesaka u elektronskom obliku od strane poreskih obveznika. Postupanje sa elektronskim dokumentima, pre svega, treba da bude u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i u skladu sa odredbama zakona koji uređuje eelektronsku upravu.

Predlažu se izmene i dopune člana 36. ZPPPA kojima se precizira dostavljanje poreskim obveznicima - pravnim licima, a u pogledu mogućnosti dostavljanja akata odgovornom licu pravnog lica, kao i mogućnosti dostavljanja elektronske pošte poreskom obvezniku, ako se isti sa tim saglasi.

Imajući u vidu da je za sve fiskalne forme propisana mogućnost podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, neophodno je propisati takvu mogućnost i kod podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu u elektronskom obliku, koje administriraju jedinice lokalne samouprave, počev od 1. januara 2019. godine.

Takođe, dopunom u stavu 7. navedenog člana, stvara se pravni osnov da se poreska prijava za fizička lica može Poreskoj upravi podneti i preko nadležnog organa u postupku i na način propisan drugim zakonom, kao i preko javnog beležnika za poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu nastale u vezi sa prometom nepokretnosti, u skladu sa zakonom. Način podnošenja prijave preko javnog beležnika bliže se uređuje aktom koji zajednički donose ministar i ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Uz čl. 20, 31. i 86. Zakona - predlaganjem izmena člana 66. i propisivanjem novog člana 85a ZPPPA ustanovljava se prethodna mera obezbeđenja naplate poreza, odnosno prethodna mera obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za plaćanje.

Prethodna mera obezbeđenja naplate poreza traje do ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza kao zaloge, odnosno do naplate poreza u celosti.

Takođe, propisuje se istovremeno dostavljanje rešenja o ustanovljavanju privremene mere poreskom obvezniku i nadležnim registrima. Navedenom izmenom onemogućava se poreski obveznik da otuđi i optereti imovinu pre dostavljanja rešenja nadležnim registrima, odnosno da osujeti postupak upisa privremene mere obezbeđenja naplate poreza.

Uz čl. 22, 28. i 29. Zakona - predlaže se stvaranje pravnog osnova za mogućnost slanja podsetnika poreskim obveznicima pre slanja opomene, odnosno upozorenja, pre svega, niskorizičnim poreskim dužnicima koji imaju mali iznos dugovanog poreza ili se retko javljaju kao poreski dužnici. Predloženo rešenje je u skladu sa Akcionim planom Programa transformacije Poreske uprave za period od 2018-2023. godine i preporukama iz izveštaja MMF o tehničkoj pomoći i unapređenja funkcije naplate iz novembra 2017. godine.

Uz čl. 23-27. i član 96. Zakona - predlaže se stvaranje pravnog osnova za mogućnost podnošenja zahteva poreskog obveznika za odlaganje plaćanja dugovanog poreza elektronskim putem, odnosno mogućnost dostavljanja rešenja, odnosno sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza elektronskim putem, u skladu sa članom 36. ZPPPA.

U članu 73. stav 4. ZPPPA propisuje se mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseca (grejs period) poreskim obveznicima kojima se odobrava odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate do 60 meseci.

Saglasno tome, u čl. 74a i 74b ZPPPA omogućava se poreskim obveznicima koji su u skladu sa zakonom koji uređuje stečaj u postupku reorganizacije, kao i poreskim obveznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, odobravanje odlaganja plaćanja dugovanog poreza u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 24 meseca.

S tim u vezi, propisuje se i prelazna odredba kojom je utvrđeno da poreski obveznik kome je odobreno plaćanje dugovanog poreza u skladu sa članom 74b ZPPPA, može da podnese zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u skladu sa ovim zakonom, pre isteka perioda na koji mu je plaćanje duga odloženo ukoliko je to povoljnije za njega, pri čemu ukupan period za koji je odložena obaveza, ne može biti duži od 60 meseci.

U članu 74. ZPPPA preciziraju se uslovi pod kojima poreski obveznik može odložiti plaćanje tekuće obaveze, u slučajevima kada poreski obveznik već ima odobreno odlaganje dugovanog poreza. Zahtev za odlaganje plaćanja navedene tekuće obaveze, poreski obveznik može da podnese najkasnije u roku od dva dana od dana dospelosti te obaveze. Ukoliko Poreska uprava u postupku odlučivanja ne prihvati zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze, poreski obveznik je dužan da tu tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa ZPPPA, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja akta kojim poreska uprava odbija navedeni zahtev, te ako poreski obveznik u naloženom roku ne plati tekuću obavezu, smatra se da su ispunjeni uslovi za poništavanje sporazuma, odnosno ukidanja rešenja o odlaganju dugovanog poreza.

Takođe, u članu 76. stav 3. precizira se da poreskom obvezniku kome je podložena poreska obaveza utvrđena rešenjem u poreskoj kontroli neće biti predmet otpisa 50% kamate obračunate na tu obavezu.

Uz član 30, čl. 32-37, član 89. stav 13. i član 91. st. 1, 4. i 5. Zakona - Predlažu se izmene odredaba ZPPPA koje regulišu postupak prinudne naplate radi povećanja efikasnosti postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja, i to:

- u čl. 84, 87, 96a i 98a ZPPPA - predlaže se izmena predmeta i sredstava prinudne naplate u smislu da se odredi i prinudna naplata iz drugih prihoda na tekućim računima i štednim ulozima. Ovo stoga, što je i odredbama zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje propisano izvršenje na sredstvima sa tekućih računa i štednih uloga fizičkih lica.

- u čl. 95. ZPPPA - predloženo je uvođenje novih st. 7. 8. i 9. na koji način se odredbe člana 87a ZPPPA prenose u predmetni član, čime se vrši pojednostavljenje poreskog postupka u smislu da se u okviru rešenja o prinudnoj naplati istovremeno donosi i privremena mera, bez donošenja posebnog rešenja kojim bi se ustanovila privremena mera, što je do sada bilo propisano kroz odredbe člana 87a ZPPPA.

            Uz čl. 38. i 68. Zakona - predloženim izmenama čl. 114b i 165. ZPPPA vrši se neophodno preciziranje u cilju pravilne primene odredbi o zastarelosti i u postupcima koji se vode po prekršajnim nalozima koje izdaje Poreska uprava u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji.

Naime, predlaže se da prekršajni postupak za koji u skladu sa zakonom Poreska uprava podnosi zahtev za pokretanje, odnosno izdaje prekršajne naloge, ne može se pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Uz član 61. i član 94. stav 4. Zakona - radi efikasniijeg suzbijanja sive ekonomije predlažu se izmene člana 131. ZPPPA u smislu da je u toku poreske kontrole poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti u trajanju do godinu dana na način da se ova mera izriče u trajanju do 15 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost prvi put, u trajanju do 90 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost drugi put i u trajanju do jedne godine ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi ova nepravilnost otkrije i treći put. Zabrana vršenja delatnosti izriče se za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku poreske kontrole.

Prelaznom odredbom propisuje se da će se odredbe ovog člana primenjivati na nepravilnosti utvrđene rešenjem u postupcima poreskih kontrola donetih od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Uz čl. 63. i 64. Zakona - predložena izmena čl. 136. i 137. ZPPPA vrši se iz razloga regulisanja problema koji se odnosi na podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i istovremeno vođenje predistražnog postupka.

Naime, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka rešavaju se izricanjem presude pre nego što se okonča predistražni postupak, čime se onemogućava vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da je vreme koje je neophodno za vođenje krivičnog postupka daleko duže od vremena za koje se izriču prekršajne sankcije.

Inspektori poreske kontrole u poreskom postupku kada utvrde nepravilnosti u poslovanju pojedinih poreskih obveznika, koja za posledicu imaju izbegavanje plaćanja poreza, podnose obaveštenje ovlašćenom licu u Poreskoj upravi u cilju podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a istovremeno obaveštavaju i Poreske policije ukoliko postoje elementi poreskog krivičnog dela za istu nepravilnost.

Na osnovu dostavljenog izveštaja poreske kontrole, kada postoje elementi poreskog krivičnog dela, Poreske policije sprovodi predistražni postupak u cilju utvrđivanja elemenata poreskih krivičnih dela. U toku predistražnog postupka, a često i na glavnom pretresu, događa se da okrivljeni priloži presudu Prekršajnog suda, koja se odnosi na isti događaj i na taj način dolazi do obustave postupka, što za posledicu ima velike troškove koji se odnose na naknade advokata, veštaka i sl.

Takođe, prekršajnim kažnjavanjem izbegava se krivična odgovornost zbog primene načela "ne bis in idem", odnosno načela zabrane ponovnog suđenja u istoj stvari.

Kao rešenje za prevazilaženje postojećeg problema, vrše se predložene izmene ZPPPA kojima se propisuje da inspektor poreske kontrole kada utvrdi nepravilnosti koje se odnose na izbegavanje plaćanja javnih prihoda, isti će dostaviti obaveštenje o učinjenom prekršaju licu ovlašćenom za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u Poreskoj upravi ili izveštaj Poreskoj policiji o postojanju osnova sumnje da je izvršeno poresko krivično delo. Dakle, ako poreski inspektor dostavi Poreskoj policiji izveštaj o postojanju osnova sumnje da je izvršeno poresko krivično delo i ukoliko Poreska policija podnese krivičnu prijavu, poreski inspektor ne podnosi i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Posle podnošenja krivične prijave javnom tužiocu, javni tužilac je u obavezi da oceni da li ima osnova za gonjenje zbog prekršaja i u tom smislu dalje preduzme mere u cilju podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Uz čl. 69-84. i član 97. Zakona - predlažu se izmene odredaba koje uređuju radnopravni status zaposlenih u Poreskoj upravi. S tim u vezi, najvažnije izmene odnose se na:

- U članu 169. ZPPPA vrši se preciziranje odredba koje regulišu uvećani radni staž inspektora poreske policije, u smislu da ovim poreskim službenicima može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;

- U cilju smanjenja finansijskih troškova i povećanja transparentnosti oglašavanja javnog konkursa, izvršena je izmena člana 169b ZPPPA u pogledu objavljivanja javnog konkursa, kao i u pogledu preciziranja podataka koje treba da sadrži oglas o javnom konkursu.

- Izmene člana 169v ZPPPA izvršene su zbog jasnijeg i preciznijeg definisanja izbornog postupka. Kandidatima koji su konkurisali na radna mesta za koja je utvrđeno da javni konkurs nije uspeo, omogućeno je da ulože žalbu, s obzirom da je precizirano da se kandidati rešenjem obaveštavaju da konkurs nije uspeo.

- Dosadašnji paralelni sistem zvanja (osnovne i ostale funkcije), nije omogućavao potrebnu mobilnost poreskih službenika, te se predloženim izmenama pojednostavljuje i prilagođava potrebama zaposlenih u Poreskoj upravi.

- Predloženom izmenom člana 169h ZPPPA uređuje se odgovornost državnih službenika.

- Predlaže se propisivanje novih čl. 169c i 169č ZPPPA, tako da se u novom članu 169c, pored povreda radnih obaveza propisanih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, propisuju određene teže povrede radnih obaveza za koje se u praksi pokazalo da ih je teško kvalifikovati kao neku od postojećih povreda propisanih navedenim zakonom.

U novom članu 169č ZPPPA propisuje se da postupak utvrđivanja postojanja štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je šteta prouzrokovana, ko je štetu prouzrokovao i način nadoknade štete, sprovodi posebna komisija, kao adekvatno zakonsko rešenje, koje obezbeđuje transparentnost istog postupka. Navedena komisija, a ne pojedinac, po sprovedenom postupku, u kome se saglasno odredbi člana 140. stav. 4. Zakona o državnim službenicima ne primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, utvrđuje postojanje odgovornosti za štetu i njen iznos, te predlaže rok i način isplate naknade.

Prelaznim i završnim odrededbama propisuje se da će se Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta doneće se u roku od godina dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, da će se kroz odredbe tog pravilnika izvršiti spajanje zvanja poreskih službenika shodno odredbama člana kojim se uređuju osnov i uslovi za razvrstavanje zvanja poreskih službenika.

Uz čl. 85. i 87. Zakona - predloženim izmenama čl. 173a i 176. ZPPPA vrši se preciziranje bića poreskih krivičnih dela, koja bi doprinela efikasnijem suzbijanju sive ekonomije, kao jednog od strateških ciljeva i opredeljenja države i Poreske uprave i to:

-           U članu 173a - Neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit - polazeći od sadašnjeg opisa krivičnog dela utvrđeno je da postoje značajni problemi u vezi sa sankcionisanjem protivpravnog ponašanja lica čija je namera da raznim prevarnim radnjama oštećuju budžet Republike Srbije.

Predloženim rešenjem bi se na adekvatan način izvršilo sankcionisanje počinioca koji neosnovano iskazuju iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit u iznosu od 1.000.000,00 dinara za prethodnih 12 meseci. Neosnovani povraćaj poreza ili poreski kredit ispod tog iznosa za napred pomenuti period, sa stanovišta društvene opasnosti bili bi označeni kao neznatna društvena opasnost i bili bi sankcionisani u prekršajnom postupku. Na ovaj način doprinelo bi se većoj ekonomičnosti, ubrzavanju i pojednostavljenju rada krivičnog pravosuđa i Poreske policije, putem rasterećenja sudova i njihovog oslobođenja od predmeta koji se prekršajno mogu procesuirati.

-           U članu 176. ZPPPA - Nedozvoljen promet akciznih proizvoda - predložena izmena se daje zbog toga što nije jasno formulisana radnja izvršenja krivičnog dela i ne obuhvata sve radnje izvršenja koje se pojavljuju u praksi, što dovodi do negativnih ishoda u procesuiranju ovog krivičnog dela od strane pravosudnih organa.

Uz član 98. Zakona - Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Budući da se ovim zakonom uređuju poreski postupak i poreska administracija, kako bi se u procesnom smislu doprinelo ostvarivanju mera fiskalne politike koje se uređuju materijalnim poreskim propisima, obračun efekata na bazi izmena i dopuna ovog zakona nije moguće precizno iskazati u apsolutnom iznosu, zbog čega on nije dat u ovim iznosima saglasno odredbi člana 40. stav 2. Poslovnika Vlade ("Službeni glasnik RS", br. 61/06-prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14).

Postoji nekoliko ključnih efekata predloženih promena u smislu jačanja pravne sigurnosti uspostavljanjem jasnih pravila i preciziranjem pojmova i postupaka koji osiguravaju jednoobraznost u postupanju Poreske uprave čime unapređuju uslove poslovanja obveznicima obezbeđujući izvesnost posledica određene poresko-pravne situacije, na koji način se otklanja neizvesnost koja se javlja kao posledica neusaglašenosti u ukupnom pravnom okviru za poslovanje.

1.         Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu.

Predložena rešenja imaju uticaj na sve učesnike u poresko-pravnom postupku, dakle kako na same poreske obveznike i Poresku upravu, tako i na ostale subjekte koji su obavezni da učine neku radnju u poreskom postupku.

Zakon će imati pozitivan uticaj na:

-           Poresku upravu - imajući u vidu da će se usvajanjem nove organizacione strukture koja podrazumeva konsolidaciju osnovnih poslovnih funkcija na manje lokacija i diferenciranje između naplate osnovnih poreskih prihoda i administriranja sporednih zaduženja, redizajn sistema za upravljanje ljudskim resursima i izradu plana zadržavanja kvalitetnih kadrova, kao i unapređenje sistema za upravljanje rizikom i funkcije pružanja usluga poreskim obveznicima. Predviđene su i aktivnosti vezane za unapređenje funkcije kontrole i naplate, poresko-pravnih poslova kao i za efikasnije upravljanje materijalnim sredstvima i IT resursima;

- sve poreske obveznike - imajući u vidu dalje unapređenje elektronskog poslovanja u radu Poreske uprave čime se pojednostavljuje poreski postupak i poreska administracija i doprinosi bržem i jednostavnijem radu Poreske uprave, što pozitivno utiče na sve učesnike u poreskom postupku.

2. Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima).

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne (direktne) troškove poreskim obveznicima, imajući u vidu da elektronsko poslovanje doprinosi uštedi troškova u poslovanju, a i propisivanjem instituta poreske kontrole (spajanjem funkcija kancelarijske i terenske kontrole u jedinstvenu poresku kontrolu) takođe ne bi trebalo da stvori dodatne (direktne) troškove poreskim obveznicima.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Kao što je navedeno, poreski obveznici (privredni subjekti i fizička lica) neće snositi direktne troškove donošenjem ovog zakona, ali se takođe ocenjuje se da je potreba za prevazilaženjem problema veća od mogućih indirektnih troškova koje bi primena ovog zakona mogla stvoriti.

Naime, dodatno unapređenje elektronskog poslovanja u radu Poreske uprave pojednostavljuje poreski postupak, samim tim pojednostavljuje objedinjavanje poreskih procedura, bolje obučavanje poreskih službenika, kao i poboljšanje operativnih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, trebalo bi da doprinesu smanjenju troškova u ispunjavanju poreskih obaveza (lakše i pravednije uslove za poslovanje), kao i poboljšanju naplate poreza (stabilnost javnih finansija).

Kao što je navedeno, na predlog Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu propisuje se uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine. U okviru Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija vodili bi se podaci koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu i drugih izvornih javnih prihoda iz člana 2a ZPPPA, kao i podaci o naplati tih izvornih prihoda. Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja, održava i upravlja Jedinstvenim informacionim sistemom lokalnih poreskih administracija i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu. S tim u vezi, ukazujemo da Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu već ima opredeljena sredstva u budžetu za 2018. godinu za realizaciju ove aktivnosti.

U pogledu odredaba koje propisuju mogućnost uvećanja plata za poreske službenike, ukazujemo da je takva mogućnost, sa utvrđenim kritrijumima, postojala i pre navedenih preciziranja odredbe člana 169t ZPPPA (kojom se ukida mogućnost smanjenja plate), te da su sredstva predviđena za moguće uvećanje plata poreskim službenicima koji postignu izuzetne rezultate rada u obavljanju poslova Poreske uprave, predviđena i ukalkulisana godišnjim budžetom Poreske uprave.

U pogledu odredaba kojima se propisuje da Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnosti Poreske uprave za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema ZPPPA, u nadležnosti Ministarstva finansija - Poreske uprave, ukazujemo da se kroz odredbe Preddloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, koji je takođe u proceduri usvajanja, propisuje da Narodna banka Srbije preuzima deo zaposlenih u Poreskoj upravi koji na dan 31. decembra 2018. godine obavljaju poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, predmete, opremu i sredstva za rad koja služe za obavljanje tih poslova.

Navedeni prenos nadležnosti predložen je iz razloga unapređenja efikasnosti kontrole menjačkog poslovanja i deviznog poslovanja, s obzirom na faktičku povezanost između pružanja platnih usluga i obavljanja menjačkih poslova u praksi, te potrebu postojanja objedinjenog nadzora, te samim tim smanjenja troškova administriranja u oblasti menjačkog i deviznog poslovanja.

U pogledu obveznika koji će biti dužni da Poreskoj upravi dostavi i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi, ukazujemo da se radi o manjem broju poreskih obveznika koji ove podatke nisu dostavili na načnim propisan ZPPPA ili odredbama drugih zakona, pre svega zakona kojim se uređuje akciza, te s tim u vezi, samo će ovi obveznici imati određene troškove prilikom dostavljanja navedenih podataka Poreskoj upravi.

4. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija.

Ocenjuje se da primena Zakona neće doprineti stvaranju novih privrednih subjekata ali će, u određenoj meri, posredstvom poboljšanja uslova poslovanja i jačanju pravne sigurnosti posredno pozitivno uticati na očuvanje tržišne konkurencije.

5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu.

Prilikom izrade ovog zakonskog rešenja usvojene su inicijative za izmenom pojedinih odredaba zakona, kako od strane poreskih obveznika, tako i brojnih državnih organa i drugih organizacija.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je u postupku pripreme dostavljen nadležnim organima. Pored toga, dana 20. marta 2018. godine postavljen je na internet stranicu Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs) tako da su sve zainteresovane strane imale mogućnost da daju svoje sugestije i komentare.

6. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava.

Ministarstvo finansija - Poreska uprava (za javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) i nadležni poreski organi jedinica lokalnih samouprava (za svoje izvorne javne prihode - lokalne poreze koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) nadležni su za sprovođenje Zakona.

Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.

Kako bi se ostvarili ciljevi koji se donošenjem ovog zakona žele postići, po potrebi će ovo ministarstvo davati mišljenja o njegovoj primeni, a organi uprave odgovarajuća uputstva za njegovo sprovođenje.

Po usvajanju zakona, ministar nadležan za poslove finansija propisaće izmene i dopune podzakonskog akta neophodnog za primenu odredba člana 29. ZPPPA (u skladu sa navedenim izmenama).

Takođe, ukazujemo da će se u okviru Poreske uprave pripremiti instrukcije za postupanje, kako bi se obezbedila jednoobrazna primena odredaba zakona koje će se odnositi, kako na postupanje nadležnih organizacionih jedinica Poreske uprave, tako i na same poreske obveznike.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 05.04.2018.