PREDLOG IZMENA ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: IZMENAMA PROPISATI DA DRUGA JAVNA FUNKCIJA MOžE BITI DOPUšTENA SAMO ZAKONOM

DISKRECIONA OVLAŠĆENJA DAJU MNOGO PROSTORA ZA ZLOUPOTREBU U DONOŠENJU ODLUKA

Diskrecija podrazumeva ovlašćenje donosioca odluke da napravi izbor između više raspoloživih alternativa. Tačno je da je određeni stepen diskrecije ponekad neizbežan, jer zakon ne može uvek da predvidi sve moguće životne situacije.

Ali je isto tako tačno da diskrecija daje mnogo prostora za zloupotrebe.

• Kada primenjuje diskreciju, donosilac odluke treba da postupa u dobroj veri i pravično, u skladu sa zakonskim procedurama, dajući adekvatnu težinu onim relevantnim činjenicama koje su ključne i ne sme da postupa u stvarima u kojima ima sukob interesa. Proizvoljno odstupanje od ovih pravila može ukazivati na to da je došlo do zloupotrebe diskrecije.

Suština je u ograničenju diskrecionih ovlašćenja i odgovornosti za nepoštovanje zakona.

• U idealnom slučaju, donosioci odluka treba da budu međusobno konzistentni i zamenljivi, donoseći iste ili slične odluke u istim, odnosno sličnim slučajevima. Važna pitanja moraju biti precizno uređena zakonom, a ne prepuštena neizvesnoj okolnosti da li je onaj koji donosi odluku savestan i odgovoran tako da se prilikom donošenja odluke rukovodi isključivo javnim interesom. Samo tako se može uspostaviti sistem u kojem neće biti presudno ko su pojedinci koji vrše javne funkcije.

Određeni stepen diskrecije dat je i direktoru Agencije za borbu protiv korupcije zakonskim odredbama koje uređuju mogućnost istovremenog vršenja više javnih funkcija. Propisano je, naime, da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija i da, izuzetno, funkcioner može da vrši drugu javnu funkciju, na osnovu saglasnosti Agencije. Pri tome su kriterijumi na osnovu kojih se donosi odluka o tome da li su pojedine javne funkcije spojive ili ne nedovoljno jasno određeni.

Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije ukoliko je vršenje te funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa.

To je u praksi dovelo do toga da od pravila da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju postoje brojni izuzeci.

• Recimo, ako se radi o javnim funkcijama na različitim nivoima vlasti između kojih, prema zakonima koji uređuju njihovo vršenje, ne postoji odnos zavisnosti, nadzora ili kontrole, Agencija nema mogućnost da odbije da da saglasnost.
• Dodatni problem je to što zakonom nije izričito uređeno pitanje mogućnosti kvalitetnog i efikasnog vršenja više javnih funkcija, pa ponekad dolazimo u apsurdnu situaciju da se isto lice istovremeno nalazi na više odgovornih javnih funkcija, pri čemu to nije suprotno zakonu, ali je svakako suprotno javnom interesu. Jer, vršenje svake javne funkcije podrazumeva da funkcioner ima dovoljno vremena da joj se posveti na odgovarajući način.