ZAKON O RADU: Pokloni za 8. mart oporezuju se kao deo zarade

Iako darivanje zaposlenih žena polako odlazi u prošlost, u nekim preduzećima u Srbiji poslodavci i dalje svojim radnicama daju poklone za 8. mart.

Međutim, prema rečima poreskih savetnika, bez obzira na to koliki je poklon za koji se poslodavac odluči on će na to platiti porez i doprinose.

“Pokloni za dan žena od strane poslodavca zaposlenim i ženama koje nisu zaposlene kod poslodavca (žene u penziji, žene poslovnih partnera) imaju različit poreski tretman zavisno od pravnog odnosa između davaoca i primaoca poklona. Obaveza plaćanja poreza i doprinosa zavisi od toga da li se poklon daje ženama koje su u radnom odnosu kod poslodavca”, objašnjava poslovni konsultant, Biljana Trifunović.

Poslodavac obračunava i plaća porez na zarade po stopi od 10 odsto i doprinose na zaradu po zbirnoj stopi od 19,9 procenata na teret zaposlenog i 17,15 odsto na teret poslodavca.

Poslodavcu nije bitno da li će poklon biti u novcu ili robi, poklon može biti u obliku gotovinske isplate ili poklon čestitke, jer nezavisno od oblika u kome je uručen poklon, on ima tretman zarade i na njega se obračunava i plaća porez i doprinosi.

“Poslodavac može da donese odgovarajući akt o davanju poklona zaposlenim ženama povodom 8. marta, ako je takvu mogućnost utvrdio opštim aktom ili ugovorom o radu. Sva primanja iz radnog odnosa se smatraju zaradom, tako da i pokloni povodom 8. marta se smatraju zaradom”, navodi Trifunović.

Ona dodaje da pokloni koji se povodom 8. marta daju ženama koje nisu u radnom odnosu imaju poreski tretman drugih prihoda, na koje se plaća porez po stopi od 20 odsto, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20 procenata.

Na poreski tretman prihoda po osnovu poklona nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Međutim, poslodavac može da iskoristi i druge mogućnosti koje neće biti oporezovane.

Ukoliko se kolektiv opredeli da se praznik kolektivno obeleži u nekom restoranu, račun za hranu i piće je trošak reprezentacije.

“Troškovi ugostiteljskih usluga povodom obeležavanja dana žena vode se kao reprezentacija, i ti troškovi moraju biti dokumentovani računima. Troškovi ugostiteljskih usluga ne smatraju se zaradom, i ne oporezuju se porezom na dohodak građana”, naglašava Trifunović.

Pokloni koji se daju iz sindikalne članarine

Veliki kolektivi koji imaju organizovane sindikate gde zaposleni uplaćuju članarinu, u povoljnijem su položaju.

Pokloni koji se na primer daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ne oporezuju se porezom na dohodak građana i ne podležu obavezi plaćanja doprinosa, bez obzira da li se daju onima koji su u radnom odnosu (zaposleni kod davaoca poklona (u ovom slučaju to je poslodavac) ili nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona. Razlog je taj što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih na koje su već plaćeni porez i doprinosi.

Na ovakav poreski tretman primanja po osnovu poklona, koja se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije, nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Trifunović navodi da za poklone koji se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije mora postojati dokaz da sredstva nedvosmisleno potiču iz sredstava članarine sindikalne organizacije, ili drugih izvora sredstava na koje su plaćeni porez i doprinosi, i da ne potiče od sredstava poslodavca koje je preneo na sindikalnu organizaciju.

Ako se pokloni daju iz sredstava koja nisu prikupljena iz članarine zaposlenih, već od drugih prihoda sindikata, onda poklon ima karakter zarade i na njega se plaćaju porez i doprinosi iako ga daje sindikat.

“Važno je naglasiti da u Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) i Zakonu o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 - usklađeni din. izn., 6/2021 - usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 - usklađeni din. izn. i 10/2022 - usklađeni din. izn.) postoji razlika u oporezivanju. Jedan broj primanja koje ostvare zaposleni u firmi ne smatraju se zaradom, odnosno na ta primanja se ne obračunavaju porezi i doprinosi kao na zaradu. Dok sa druge strane Zakon o porezu na dohodak građana, ograničava visinu koju firma može da isplati, iznad te sume plaća se porez”, kaže Trifunović.

Koja primanja se ne smatraju zaradom?

Prema odredbama Zakona o radu zaradom se ne smatraju učešće zaposlenog u dobiti poslodavca u poslovnoj godini, kao ni naknade troškova za korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog, kao i naknade drugih troškova kod radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. Takođe, u zaradu ne ulaze ni sledeće naknade:

• Troškovi za dolazak i odlazak sa rada, kao i sredstva za vreme na službenom putu
• Troškovi smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu
• Otpremnine pri odlasku u penziju
• Naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice
• Naknade štete zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja
• Pokloni deci zaposlenih za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa propisanog Zakonom
• Jubilarne nagrade i solidarne pomoći

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 07.03.2022.
Naslov: Redakcija