ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Nadzor zaposlenih preko aplikacija često nezakonit
Veliki broj poslodavaca u Srbiji koji koristi neke od aplikacije za nadzor zaposlenih, često krši zakon.
Tijana Žunić Marić iz Advokatske kancelarije Žunić, objašnjava da se najčešće krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018).
Nepoštovanje zakona se ogleda u propuštanju da se oceni zakonitost nadzora, da se zaposlenima pruže sva zakonom propisana obaveštenja, ili poslodavac ne izvrši prethodnu procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti i slično, objašnjava advokat Žunić Marić.
I pre epidemije je postojalo tržište aplikacija za "menadžment produktivnosti," ali su sa masovnim radom od kuće one doživele bum.
Prema rečima Žunić Marić, u igri je nekoliko vrsta aplikacija koje omogućavaju manje ili više ekstenzivan monitoring zaposlenih: platforme za konferencijske pozive, aplikacije za praćenje vremena, aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja i aplikacije koje proveravaju kako se zaposleni osećaju.
Na pitanje na koji način domaći zakoni regulišu ovu vrstu nadzora, Žunić Marić navodi da Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) ne reguliše ovu vrstu nadzora, već samo spominje da se u slučaju obavljanja poslova van prostorija zaposleni i poslodavac sporazumevaju oko načina vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova.
Međutim, poslodavci koji razmatraju da uvedu ovakav vid nadzora, moraju da vode računa o strogim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, upozorava ona.
Kako kaže, nije moguće definisati univerzalnu formulu između toga šta je dozvoljeno ili nedozvoljeno i ta granica ima određene fluktuacije u zavisnosti od toga u kome sektoru je poslodavac, kojim poslovima se bavi zaposleni, koje podatke aplikacija obrađuje, koja je svrha obrade, na koji način se vrši obrada (da li je nadzor srazmeran ili prekomeran, po kom pravnom osnovu se vrši obrada.
Ona ističe da će upotreba nekih aplikacija gotovo uvek biti nezakonita (na primer, aplikacije koje omogućavaju praćenje aktivnosti miša ili tastature) jer neopravdano ugrožava pravo na privatnost zaposlenih.
Savetujući poslodavce kako da postupe, ona navodi da zaposleni imaju pravo na privatnost, ali da se to pravo na privatnost može ograničiti, ukoliko je to opravdano i proporcionalno cilju koji se želi postići.
U sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava je izgrađen i koncept tzv. "razumno očekivane privatnosti". To podrazumeva da se nedopuštenost poslodavčevog mešanja u privatni život zaposlenog procenjuje na osnovu kriterijuma koji se tiču interesa jedne i druge strane.
U praksi se to rešava tako što uvođenje aplikacija za monitoring zaposlenih mora da prođe detaljnu analizu i pravne testove, što znači da poslodavci moraju da odgovore na čitav niz pitanja, kao što su:
- Koje sve podatke prikupljamo? Zašto? U koju svrhu?
- Koji je pravni osnov?
- Da li je neophodno da vršimo ovu vrstu monitoringa? Zašto? Da li postoje drugi, manje intruzivni načini za postizanje istog cilja?
- Da li postoje adekvatna prava zaposlenih da se zaštite od prekomernog upliva ove tehnologije u njihovu privatnost?
- Da li je potrebno vršiti Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti u konkretnom slučaju?
- Da li je potrebno da pribavimo prethodno mišljenje Poverenika?
Nakon što analiza dovede do pravilnog balansa između interesa poslodavca i prava zaposlenih, donose se adekvatni interni akti, uvode procedure i zaposleni se obaveštavaju o svim aspektima obrade podataka o ličnosti kroz korišćenje aplikacija za nadzor, navodi ovaj advokat.
Tek nakon svih ovih koraka poslodavac bi smeo da počne da koristi aplikaciju, pod uslovom da je pravna analiza pokazala da se može postići balans između interesa poslodavca i zaposlenog.
Mnoga od kršenja zakona u Srbiji su prouzrokovana upravo činjenicom da još uvek postoje poslodavci koji nisu prethodno uskladili svoje poslovanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i kod kojih ne postoje obavezni akti, procedure niti tehničke i organizacione mere za zaštitu podataka o ličnosti, iako je rok za usklađivanje protekao 22.08.2019. godine.
Platforme za konferencijske pozive omogućavaju snimanje sastanaka, snimaju učesnike (naročito ako je uključena kamera), snimaju prostorije u kojima se učesnici nalaze, međusobnu konverzaciju putem pisanih poruka (chata), a neke od njih dozvoljavaju i automatsku transkripciju sastanaka.
Aplikacije za praćenje vremena funkcionišu tako da zaposleni utrošak svog radnog vremena prate i upisuju koliko vremena troše na koji radni zadatak, projekat, klijenta i slično. Na osnovu tih informacija se generišu dnevni, nedeljni i mesečni izveštaji, vrši fakturisanje naplativih sati klijentu i generalno optimizuje rad.
Aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja (tzv. device monitoring). Od aplikacija koje šalju poslodavcu nasumično snimke sa ekrana zaposlenih tokom radnog vremena do aplikacija koje omogućavaju neprekidni monitoring produktivnosti (na primer, mere vreme koje zaposleni provodi na aplikacijama koje su vezane za posao, a koliko one koje nisu vezane za obavljanje radnih zadataka).
Žunić Marić kaže da neke od ovih aplikacija idu toliko daleko da omogućavaju monitoring aktivnosti miša ili tastature na kompjuteru zaposlenog, monitoring email korespondencije, praćenje lokacije mobilnog telefona putem GPS-a, pa čak i transkripciju telefonskih razgovora putem naprednih tehnologija (kao što je veštačka inteligencija).
Aplikacije koje proveravaju kako se zaposleni osećaju. Aplikacije koje postavljanjem različitih pitanja zaposlenima ocenjuju koliko su zaposleni (ne)zadovoljni na poslu.
Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 05.02.2021.Naslov: Redakcija