Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USVOJENA NOVA METODOLOGIJA PROŠIRENJA EU: Previđeno objedinjavanje više pregovaračkih poglavlja u tzv. klastere, kako bi politički fokus zemalja kandidata bio usmeren na ključne sektore, ali i sankcije u slučaju nesprovođenja potrebnih reformi i ispunjavanja uslova


Kolegijum komesara EU usvojio je novu metodologiju procesa pristupanja EU. Svrha nove metodologije je da se ponovo uspostavi verodostojna perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

Varhelji je rekao da bi zemlje članice EU trebalo da odobre novu metodologiju pre Samita EU i Zapadni Balkan u Zagrebu, u maju, paralelno sa pokretanjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Varhelji je rekao da se revidirana metodologija pristupnih pregovora sa EU kao "prvi element nove strategije koji je predstavila nova Evropska komisija" zasniva na četiri osnovna principa kredibilitetu, jačem političkom vođstvu, dinamici i predvidivosti.

"To su načela kojima želimo da osiguramo da proces bude verodostojniji, dinamičniji i snažnije politički vođen", rekao je Varhelji.

Među novinama su pored ostalog i objedinjavanje više pregovaračkih poglavlja u tzv. klastere, kako bi politički fokus zemalja kandidata bio usmeren na ključne sektore, ali i sankcije u slučaju nesprovođenja potrebnih reformi i ispunjavanja uslova.

Radi povećanja dinamike pregovaračkog procesa, Evropska komisija predlaže organizovanje pregovaračkih poglavlja po tematskim klasterima, što će omogućiti snažniji fokus na ključne sektore političkog dijaloga.

Pregovori o svakom klasteru biće otvarani kao celina, nakon ispunjavanja merila, što je bolje nego na osnovi pojedinačnih poglavlja.

To rešenje bi, kako se navodi u dokumentu, moglo već sada da se primeni u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom.

"Prioriteti za ubrzanje integracije i ključne reforme biće dogovarane između EU i kandidata. Kada ti prioriteti budu dovoljno primenjeni, klaster se otvara bez daljih uslovljavanja i merila za zatvaranje su postavljena za svako poglavlje", objašnjava se u tekstu i dodaje da bi vremenski okvir od otvaranja klastera do zatvaranja pojedinačnih poglavlja trebalo da bude ograničen, uz preporuku da to bude godinu dana.

Dokumentom je predloženo i šest klastera.

Prvi klaster, koji nosi naziv "Osnove", tiče se pravosuđa, osnovnih prava, bezbednosti, slobode, ali i ekonomskih kriterijuma, funkcionisanje demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, finansijske kontrole.

Drugi klaster, "unutrašnja tržišta", sadrži poglavlja vezana za slobodu kretanja robe, radne snage, usluga, kapitala, privrednog prava, intelektualne svojine, politike konkurentnosti, finansijskih servisa, zaštitu potrošača.

Naredni klaster novi naziv "konkurentnost i rast", i on se tiče informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanje, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, carinske unije.

Zatim sledi klaster "Zelena agenda i održiva povezanost" koji objedinjuje poglavlja vezana za politiku transporta, energetike, transevropske mreže, zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Peti klaster, "Resursi, poljoprivreda i kohezija", tiče se poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike, ribarstva, regionalne politike, koordinacije strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.

Poslednji klaster su "Spoljna pitanja", koji obuhvata spoljne odnose, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Još jedna od promena koju predlaže Evropska komisija jeste povezivanje napretka u sprovođenju dogovorenih reformi sa tešnjom integracijom zemalja kandidata u Evropsku uniju, njeno tržište i programa, kao i povećanju fondova i investicija.

"Dok napredak u reformama treba da bude nagrađivan, postoji i potreba za odlučnije mere sankcionisanja u slučaju ozbiljne stagnacije ili nazadovanja u implementaciji reformi. Odluka o zaustavljanju ili čak preokretanja procesa treba da budu saopštene kroz godišnji izveštaj Evropske komisije", objašnjava se u dokumentu.

U ozbiljnim slučajevima, Komisija može dati takav predlog u svako doba, na svoj zahtev ili zahtev članice Unije, u obezbeđivanju brzog odgovora na situaciju kroz pojednostavljene procedure.

Te mere predviđaju mogućnost suspenzije pristupnog procesa, kao i ponovnog otvaranja zatvorenih poglavlja ili "resetovanje" pitanja koja moraju da budu ponovo preispitivana.

Takođe, mogu da se umanje sredstva iz fondova EU, uz izuzetak podrške civilnom društvu, te i koristi od tešnje saradnje, kao što je učešće u programima EU, pristup tržištu, mogu biti obustavljene.

Evropska komisija naglašava da u pristupnom procesu uslovi moraju biti jasni od samog početka i najavljuje njihovo definisanje kroz godišnje izveštaje za zemlje kandidate.

Dodaje se da će pregovori o osnovnim pitanjima biti vođeni mapom puta za vladavinu prava, mapom puta o funkcionisanju demokratskih institucija i reforme javne uprave, kao snažnijom vezom sa programom ekonomskih reformi.

Pristupanje EU je proces koji zahteva i podržava osnovne reforme, političke i ekonomske promene u zemljama kandidatima, i treba da pokaže sposobnost deljenja odgovornosti kao članica EU.

Taj proces, kako se ukazuje, ne može da se vodi "na autopilotu", već mora da odražava aktivnu odluku društva da dostigne i poštuje najviše evropske standarde i vrednosti.

Poziva se i na veće liderstvo obe strane i naglašava se da je vreme da se politička priroda procesa podvuče i stavi u prvi plan, što uključuje nove mogućnosti za dijalog kroz redovne samite EU - Zapadni Balkan i intenzivnije ministarske kontakte.

Komisija u svom dokumentu ocenjuje da je ključni cilj angažovanja EU na Zapadnom Balkanu da zemlje pripremi za ispunjavanje svega što je potrebno za članstvo, što uključuje podršku demokratiji, vladavini prava i ekonomske reforme, kao i usaglašavanje sa osnovnim evropskim vrednostima.

Cilj nove metodologije je, kako se navodi u tekstu, da se poveća verodostojnost i poverenje kako među zemljama članicama EU, tako i među kandidatima za članstvo, kao i da se postignu bolji rezultati na terenu.

Ističe se da je potrebno "osvežiti" pristupni proces, uz naglašavanje da su za postizanje punog potencijala neophodno poverenje i jasna privrženost na obe strane.

To znači da lideri Zapadnog Balkana moraju kredibilnije da "isporučuju" svoju privrženost implementaciji reformi, kako u vladavini prava, borbi protiv korupcije, ekonomije, navodi se u dokumentu.

To dalje znači i da EU mora da "isporučuje" na osnovu nepokolebljive privrženosti procesa zasnovanog na zaslugama.

"Kada zemlja partner ispuni kriterijume i uslove, članice treba da prihvate napredak ka daljem nivou procesa. Sve strane moraju da se uzdrže od zloupotrebe otvorenih pitanja u pristupnom procesu. Članice i institucije EU moraju da govore jednim glasom u regionu, slati jasne signale podrške i ohrabrenja i otvoreno govoriti o problemima ako nastanu", navodi se u tekstu.

Izvor: Vebsajt B92, 05.02.2020.
Naslov: Redakcija