PKS: POTREBAN ZAKON O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU
Koordinator za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Srbije, dr Aleksandar Gračanac smatra da je neophodno sistemsko rešenje socijalnog preduzetništva, u vidu Zakona o socijalnom preduzetništvu.
Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno i sistemski rešeno, mada je veoma značajno za zapošljavanje ljudi koji su izopšteni iz društva, bez ikakvih prihoda, kao i za one koji su izgubili posao, a drugi ne mogu da nađu, što posebno važi za starije od 50 godina.
"Tako bi ova preduzeća mogla da ostvare kapacitete profitabilnosti kao svuda u Evropi, što danas nije slučaj u Srbiji i kako bi se kategorija nezaposlenih sa invaliditetom, na adekvatan način uključila u ove procese", precizirao je dr Gračanac.
Prema njegovim rečima, socijalno preduzetništvo postoji samo u formi pojedinačnih inicijativa, kojima se rešavaju problemi nezaposlenosti i socijalne izopštenosti, mada bi moglo da ima mnogo značajniju ulogu u stvaranju novih radnih mesta.
Dr Gračanac je predočio da postojeći pravni okvir ne prepoznaje organizacije koje bi striktno odgovarale definiciji socijalnog preduzeća.
Identifikovano je šest tipova organizacija koje približno odgovaraju konceptu socijalnog preduzeća - udruženja građana, zadruge, stručna preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom, zavisna spin-off preduzeća čiji su osnivači udruženja građana, poslovni inkubatori i agencije za razvoj MSP.
Posle donošenja zakonske regulative, biće neophodna i saradnja sa zemljama u kojima su takve aktivnosti razvijene, kao što je slučaj sa Italijom, istakao je on.
Istraživanje u okviru projekta "Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća", koji je podržala EU, pokazalo je da u Srbiji radi 1.196 socijalnih preduzeća, sa 10.326 zaposlenih, od kojih su dve trećine zadruge. Ta preduzeća su u Srbiji ostvarila doprinose sa 0,2 odsto bruto domaćem proizvodu (BDP).
Dr Gračanac smatra da je potrebno usmeriti razvoj celokupnog sektora preduzetništva, kako bi ono imalo što bolji socijalni uticaj.
On je naveo primer da osobe iz ranjivih kategorija, čine samo 16,8 odsto zaposlenih u socijalnim preduzećima.
Najveći potencijal za to imaju preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uz subvencije države. Zadruge su najbrojnije, ali nemaju izraženu socijalnu funkciju, dok udruženja građanja nisu značajni poslodavci, već im je glavni doprinos transfer prihoda u socijalne svrhe, kazao je dr Gračanac.
S druge strane, izdvojena preduzeća, koja osnivaju građani mogla bi da osiguraju značajnu ulogu, ali ih nema dovoljno. Istraživanje je pokazalo da su oblasti u kojima posluju socijalna preduzeća raznovrsne.
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 09.02.2015.