PORODIČNI ZAKON: Javni beležnici još ne overavaju sporazumne razvode, ali solemnizuju ugovore o podeli imovine bračnih partnera u slučaju razvoda. Notari predlažu da se i sporazumi o razvodu ubuduće mogu overavati u njihovim kancelarijama, što bi dodatno rasteretilo sudove u vanparničnim postupcima. Procedura za razvod bila bi kod notara brža i jednostavnija, a sudovi bi vodili samo sporove po tužbama

Predbračni ugovori nisu rezervisani samo za filmske zvezde i bogate naslednike koji hoće da se finansijski osiguraju ako jednog dana prestane ljubav i počne “rat”. O tome razmišlja i običan narod. Budući supružnici u Srbiji retko se odlučuju da svoju ljubav “stave na papir”, ali ima i onih koji hoće da budu sigurni šta će se dogoditi ako tokom braka jedan supružnik vredno radi i zarađuje, a drugi se samo provodi i rasipa. Ugovor u kojem piše ko će dobiti kuću, a ko stan, kome će pripasti slike, kome auto, pa čak i podela pokućstva predstavlja pravni posao, kao i brak. Jer, ljubav i strast dovode do pravnih posledica kao što je starateljstvo nad decom i podela imovine.

Brak je ugovor, isto kao i razvod, ako je sporazumni. Ugovor o braku potpisuje se pred matičarem, a rešenje o razvodu u sudu. Ipak, bračni drugovi se ponekad obraćaju javnim beležnicima kada žele da jasno definišu imovinske odnose u toku trajanja braka i u slučaju razvoda.

Dosadašnja iskustva iz kancelarija javnih beležnika govore da ovakvih ugovora nema mnogo. Najčešće ih, u skladu sa dogovorom partnera, javni beležnici solemnizuju, i takve isprave dostavljaju nadležnom katastru nepokretnosti kako bi katastar doneo rešenje i uneo odgovarajuće izmene - naravno, ukoliko se radi o nepokretnostima.

- Poslednjih godina se uočava neznatan porast bračnih ugovora zaključenih pre stupanja u brak, kolokvijalno često nazivanim predbračnim, a koje overavaju javni beležnici. Ovim ugovorima budući supružnici tačno definišu šta je čija posebna imovina i čija će biti imovina stečena u braku. Naime, prema Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), imovina stečena radom u toku braka predstavlja zajedničku imovinu partnera, ali zakon ostavlja mogućnost da se imovinski odnosi drugačije urede bračnim ugovorom. Taj ugovor pored imovinskih može da reguliše i druga pitanja, ali sve odredbe moraju biti dopuštene, o čemu javni beležnik vodi računa - kažu u JKS.

Ono što supružnici naslede u toku braka je njihova posebna imovina i nikada ne spada u bračnu. Miraz i devojačka sprema odavno su izbrisani iz našeg zakonodavstva. Pa ipak, postavlja se pitanje kako će se deliti prihodi od posebne imovine, recimo od izdavanja kuće koju je žena kao posebnu imovinu donela u brak, ili kako podeliti poslovni prostor koji je muž imao dok je bio momak, ali je nevesta svojom zaradom od posebne imovine uložila u opremu i renoviranje prostora u kome je muž potom radio i ostvarivao prihod.

Ako se oni, u slučaju razvoda, dogovore kako će podeliti stečenu imovinu, u kojoj je svako od njih učestvovao i posebnom imovinom, onda javni beležnik može da overi njihov sporazum.

Javni beležnici još ne overavaju sporazumne razvode, ali solemnizuju ugovore o podeli imovine bračnih partnera u slučaju razvoda. Oni predlažu da se i sporazumi o razvodu ubuduće mogu overavati u njihovim kancelarijama, što bi dodatno rasteretilo sudove u vanparničnim postupcima. Procedura za razvod bila bi kod notara brža i jednostavnija. Sudovi bi tada vodili samo sporove po tužbama.

- U slučaju da oba supružnika postignu sporazum o razvodu braka, oni imaju mogućnost da u prisustvu javnog beležnika potpišu formalni ugovor, u kojem se navodi sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i pravična raspodela zajedničke imovine. Nakon toga, oni mogu proslediti ovaj sporazum, sa svojim zahtevom za razvod braka uz obostranu saglasnost, nadležnom sudu. I u slučaju takve okolnosti, sud ima ovlašćenje da ispita ugovor koji je prethodno potpisan kod notara, posebno u vezi sa ugovorom koji se odnosi na samostalno ili zajedničko vršenje roditeljskog prava. To je zato što je odgovornost suda da osigura da potpisani aranžman bude u najboljem interesu deteta - kaže javni beležnik Goran Andrić, član Izvršnog odbora JKS, koji je o ovoj temi govorio na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, u okviru panela o mogućim proširenjima nadležnosti notara u vanparnici.

Iako javni beležnik nema zvaničnu ulogu u razvodu brakova, oni često preuzimaju odgovornost da saslušaju supružnike i sačine sporazum na osnovu njihovih izjava. Ako par postigne ovaj sporazum, često će to biti priznato od strane suda i uključeno u presudu kojom se brak razvodi, kaže Andrić.

Naveo je zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku, za 2022. godinu - tokom te godine u Srbiji je zaključen 32.821 brak, što predstavlja porast od 0,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme razvedeno je 9.813 brakova, od čega nešto više od polovine čine brakovi sa maloletnom decom - 52 odsto.

Prema podacima Prvog osnovnog suda u Beogradu, u 2022. godini je podneto 513 tužbi za razvod braka i 773 sporazumna predloga za razvod braka, dok je do 11. decembra 2023. godine u Prvi osnovni sud u Beogradu pokrenuto 479 tužbi za razvod braka i 724 sporazumna predloga za razvod braka.

U osnovnom sudu u Novom Sadu za 2022. godinu broj sporazumnih razvoda je 689, a po tužbi 471 predmet, dok je za 2023. godinu, do 13. decembra, broj sporazumnih predloga bio 700, a po tužbi 468 predmeta.

- U situacijama kada nema maloletne ili dece kojima je produženo roditeljsko staranje kod sporazumnog razvoda braka, uloga suda svodi se prvenstveno na konstatovanje razvoda braka u izreci presude. Javni beležnik je sasvim kompetentan da to isto učini umesto sudije i na taj način ne samo da ubrza i pojednostavi postupak već i rastereti sudove - kaže Goran Andrić.

Drugi zaključak je u vezi sa situacijama kada ima maloletne dece ili dece kojima je produženo roditeljsko staranje kod sporazumnog razvoda braka.

- U tim slučajevima jasna je namera zakonodavca da za tu vrstu odluke postoji javni interes suverena da preispita ulogu zajedničkog ili pojedinačnog roditeljskog staranja. Međutim, i tu se nameće pitanje zašto tu ulogu ne bi mogao da vrši i javni beležnik, uz recimo obavezno prisustvo advokata i obavezno davanja mišljenja centra za socijalni rad, kao dodatna obezbeđenja zaštite interesa maloletne dece, odnosno dece kojima je produženo roditeljsko staranje - objasnio je Goran Andrić.

Ukoliko ima bilo kakvog spora među strankama, javni beležnik bi morao da donese rešenje kojim upućuje stranke da svoj spor reše pred sudom, isto kao i u slučaju da nema dece, ali nema sporazuma među strankama.

Javni beležnici u evropskim zemljama imaju različitu ulogu u razvodu braka. U nekim državama notari nemaju nikakvu ulogu, već celokupnu proceduru razvoda sprovode sudovi. Takav je slučaj u Bugarskoj, Hrvatskoj, Malti, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Crnoj Gori, Slovačkoj, Severnoj Makedoniji, Češkoj Republici i Turskoj.

U Srbiji, Nemačkoj, Andori, Belgiji, Litvaniji i Mađarskoj notari imaju ulogu u razvodu braka, ali brak razvodi sud. Postoje i pravosudni sistemi u kojima javni beležnik sprovodi proceduru oko razvoda braka, bez uloge suda. Neke države dozvoljavaju razvod braka kod javnog beležnika samo ukoliko ne postoje deca.

U Francuskoj i Grčkoj posao javnog beležnika se svodi samo na činjenicu da zabeleži i overi ugovor o razvodu u kome niti učestvuje niti posreduje niti daje pravne savete. Notarima je u Rumuniji dato ovlašćenje da odlučuju šta je najbolje za dete. Oni ne samo da proglašavaju razvod braka, već u svom aktu zapisuju i dogovor supružnika o starateljstvu nad decom, posetama i visini nadoknade za izdržavanje.

U 2019. godini notari u Sloveniji preuzeli su od sudova nadležnost za sporazumne razvode brakova u kojima supružnici nemaju maloletnu decu. Pored notarskog akta o pristanku na razvod braka, supružnici moraju sklopiti sporazum o deobi zajedničke imovine i o izdržavanju supružnika koji nema sredstava za život i nezaposlen je bez krivice.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 07.01.2024.
Naslov: Redakcija