ZAKON O IZVRŠENJU VANZAVODSKIH SANKCIJA I MERA: Osuđenik kome je određen kućni zatvor ne sme da napušta prostorije u kojima stanuje

Trenutno u Srbiji kaznu kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom izdržava 536 osuđenih, a "kontrolu" obavlja Poverenička služba.

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, ovakva kazna prosečno traje nešto duže od osam meseci, a najčešće se izriče za krivična dela iz oblasti saobraćaja, sitne krađe, zloupotrebu narkotika... Ko prekrši zakonska pravila u vezi sa kućnim pritvorom i zatvorom, kazna mu se preinačava u efektivnu i odmah se upućuje u kazneno-popravni zavod.

U upravi navode i da se mera kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom sprovodi odmah. Zatim se prave prioriteti, pa se shodno tome vodi računa o tome da presude ne zastare, kao i o težini krivičnog dela, ličnosti osuđenog i interesu društvene zajednice.

Osuđenik kome je određen kućni zatvor, objašnjavaju u upravi, ne sme da napušta prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014 i 87/2018). Odlukom direktora uprave, osuđeni ipak može da napusti prostorije u kojima stanuje, ali samo u strogo propisanim slučajevima.

– Osuđenom može da bude odobreno da napusti prostorije u kojima izdržava kaznu kućnog pritvora ako on ili član njegove porodice moraju da odu u zdravstvenu ustanovu kako bi im bila pružena odgovarajuća medicinska pomoć. Takođe, može da napusti prostorije zbog odlaska na posao, ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom, zbog pohađanja nastave tokom redovnog školovanja i odlaska na polaganje ispita. Izlazak mu može biti odobren zbog teške bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede ili stacionarnog lečenja ili, pak, kada osuđeni ili njegov krvni srodnik do drugog kolena odluče da se venčaju – objašnjavaju u upravi.

Iako se ne društvenim mrežama pojavio snimak na kojem se vidi pas sa nanogvicom koju mu je oko vrata stavio gazda ne bi li zavarao Povereničku službu, u upravi kažu da je ovakva situacija – nemoguća. Dodaju da je broj zloupotreba izuzetno mali i da su oni kojima je izrečena kazna kućnog zatvora sa elektronskim nadzorom svesni pogodnosti koje ona pruža. Objašnjavaju da u upravi postoji server preko kojeg se komunicira sa elektronskom opremom koja se nalazi u stanu osuđene osobe. U kući gde se služi kazna, navode, aparat koji se koristi kao prijemnik uključuje se u utičnicu telefona, a nanogvica je odašiljač.

– Onog momenta kada osuđeni prekorači dozvoljeni krug kretanja, stiže nam obaveštenje. Nemoguće je da osoba koja izdržava kaznu sa elektronskim nadzorom ili je na meri kućnog pritvora skine nanogvicu a da sistem to ne prepozna. Naime, kada se ona uklanja, neophodno je da se polomi klipsa na nanogvici (plastičan deo kojim se fiksira prilikom postavljanja na nogu). Jednom uništena klipsa ne može da se koristi dva puta. Takođe, prilikom oštećenja kaiša na nozi dobijamo informaciju da je on oštećen. Zloupotreba nanogvica na bilo koji način je isključena – navode u upravi.

Poverenička služba ne "nadgleda" samo izdržavanje kućnog pritvora ili zatvora sa elektronskim nadzorom. Obavezu da se javljaju zaposlenima u njoj po Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013) imaju svi oni koji su osuđeni za neko od dela iz ovog zakona.

Počinioci ovih krivičnih dela dužni su da se javljaju policiji i povereniku najkasnije do 15. u mesecu. Ukoliko to ne urade, poverenik o tome obaveštava sud – navode u upravi.