IZMENOM PORESKIH PROPISA SKRATITI ROK ZA POVRAĆAJ PDV-A

Domaći privrednici koji su u sistemu naplate poreza na dodatu vrednost žale se da im se novac koji treba da se vrati po zakonu daleko sporije stiže na račun nego što je to predviđeno zakonom.

A zakon kaže da bi novac morao da legne na račun u roku od 15 dana kada se radi o izvoznicima odnosno za 45 dana za sve ostale obveznike. Najčešće se na vraćanje novca čeka od šest meseci pa do godinu dana, a u pojedinim slučajevima i duže. U narednim godinama ovaj rok bi trebao da se znatno skrati pa da bude i manji od već pomenutih zakonskih rokova. Ministarstvo finansija Srbije uveliko radi na tome. U pomoć su stigli i strani stručnjaci.

Cilj je da se upare ulazne i izlazne fakture i tako dobije na ubrzanju. Sporost nadležnih kod povraćaja PDV donela je privrednicima brojne probleme. Mnogi od njih žalili su se da su morali da uzimaju zajmove da bi nastavili poslovanje i tako praktično kreditiraju državu zbog sporosti administracije. Pored toga sporost poreske administracije uticala je i da Srbije slabije napreduje na "Duing biznis listi".

Glavni razlog za to što novac koji privrednicima pripada ne legne na njihov račun kada je to predviđeno zakonom su preduge kontrole poreznika. Čim privrednicima treba da se vrati veća suma kreće sveobuhvatna poreska kontrola. Poreznici sa druge strane imaju svoje argumente, kažu pod lupu stavljaju pojedine delatnosti gde je najviše obveznika uhvaćeno u prevarama.

Pomenuti problem trebalo bi da se reši uz pomoć iskustva onih koji su uspeli da kontrole urade efikasno i u mnogo kraćim rokovima od nas. Ministarstvo finansija je poslalo stručnjake u Bratislavu, Beč i Brisel da prostudiraju tamošnja iskustva. Efikasniji sistem vraćanja PDV-a dobićemo ako uspemo da uparimo uzlazne i izlazne fakture. To bi pomoglo da se kod oko 70 odsto transakcija novac vrati na vreme. Dok bi za manji deo onih 30 odsto bile neophodne dodatne kontrole. Ovaj sistem će se prvo testirati ove godine kod javnih nabavki, a u 2020. godini trebao bi da se primenjuje na sve.

O tome koliko će efikasniji sistem pomoći privrednicima profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Milojko Arsić kaže:

- Skraćenje rokova za vraćanje iznosa PDV je jako dobra ideja. Nije u redu da se država beskamatno finansira na račun privrede. Ako država već želi finansijsku disciplinu i onda trba da krene od sebe. Povećanje likvidnosti privrede je svakako nešto što je dobro. Ostaje da vidimo kako će to sve funkcionisati. -

Ova novina svakako će obradovati i Savet stranih investitora jer su i oni imali primedbi na kašnjenje kod vraćanja PDV. Ovaj problem nalazi se već godinama u "Beloj knjizi" koju ovaj Savet izdaje. Oni predlažu i da se sistem kontrola kod PDV-a drugačije reguliše. Sada se kod nas PDV ne vraća kada počnu poreske kontrole ili kada se ustanovi da obveznik ima dug po nekom drugom osnovu. Istovremeno kod nas ni Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn. i 30/2018), kao ni Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018) ne predviđa da se PDV ne vraća dok traju kontrole.

Srbija ima dve stope za PDV opštu od 20 odsto i nižu za namirnice i socijalne artikle od 10 procenata.

Po tome smo u regionu u zlatnoj sredini. Opštu stopu nižu od nas imaju Makedonija 18 odsto i Bosna i Hercegovina i Crna Gora 17 procenata.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 04.01.2019.
Naslov: Redakcija