Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA: Transparentnost Srbija navodi da Nacrt zakona i dalje sadrži štetne odredbe


Transparentnost Srbija upozorava da novi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i pored brojnih argumentovanih kritika, ukida pravo na pristup informacijama o brojnim preduzećima u vlasništvu države, koja raspolažu imovinom vrednom nekoliko milijardi evra.

Propuštena je prilika da se poboljšaju i druge norme, npr. u vezi sa izborom i razrešenjem Poverenika, a sistem za izvršenje Poverenikovih rešenja nije dovoljno delotvoran i usklađen sa ostatkom pravnog poretka. Decembarski Nacrt zakona je u jednom bitnom segmentu pogoršan u odnosu na martovski Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, Narodna banka Srbije je, uz neutemeljeno obrazloženje, izuzeta iz nadležnosti Poverenika. Nezadovoljnim tražiocima informacija od ovog organa bi tako preostala samo mogućnost vođenja upravnog spora, odnosno jedan umesto dva pravna leka.

S druge strane, veoma je značajno to što je otklonjena opasnost da se pravo na pristup informacijama ostvaruje još sporije nego što je to danas slučaj. Naime, u decembarskom nacrtu, za razliku od onog iz marta 2018. godine, više nema mogućnosti da organi vlasti, umesto da izvrše rešenje Poverenika, pokrenu upravni spor. Takođe se može pohvaliti to što je precizirana norma u vezi sa novouvedenom kategorijom organa vlasti – pravnim licima i preduzetnicima kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je 19. decembra 2018, pola godine nakon okončanja javne rasprave o prethodnom Nacrtu izmena zakona dostavilo na mišljenje državnim organima novi nacrt izmena zakona. U propratnom obrazloženju nije objašnjeno zbog čega nisu prihvaćeni brojni predlozi organizacija civilnog društva i građana sa javne rasprave održane u aprilu 2018. godine, kao ni mišljenja eksperata SIGMA.

Inače ovaj, kao i prethodni nacrt, donosi neka poboljšanja u odnosu na postojeći tekst Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), naročito u vezi sa proaktivnim objavljivanjem informacija u Informatorima o radu, koji će biti obavezni za sve organe vlasti i koji će biti objavljeni u mašinski čitljivom obliku.

Imajući u vidu da je pravo na pristup informacijama ustavno pravo građana, kao i dokazanu korisnost ovog pravnog sredstva za nadzor javnosti nad subjektima koji raspolažu značajnim javnim sredstvima, TS smatra da Zakon o slobodnom pristupu informacijama ne bi smeo da se menja sve dok iz Nacrta zakona ne budu uklonjene norme kojima se umanjuje dostignuti nivo prava – u vezi sa preduzećima u državnom vlasništvu i Narodnom bankom. Ostale norme treba poboljšati na osnovu iznetih predloga međunarodnih stručnjaka, civilnog društva i Poverenika za informacije.

Detaljnija analiza Nacrta može se preuzeti na sledećem linku.

Izvor: Vebsajt Transparentnost Srbija, 05.01.2019.
Naslov: Redakcija