Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Usvajanje Zakona stopirale mere štednje i interesi poslovne zajednice


Srbija u 2017. godini nije dobila novi zakon o rodnoj ravnopravnosti, a tokom cele jeseni trajala je rasprava između ministra za rad Zorana Đorđevića i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović, pod čijim je patronatom Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti i urađen. Odgovarajući na pitanja ministar Đorđević je potvrdio da su glavne prepreke za usvajanje takvog zakona upravo mere štednje i protivljenje poslovne zajednice. Ministrove argumente kao konzervativne i neoliberalne osporavaju u Autonomnom ženskom centru.

Đorđević je ocenio da "nametanje" rodne ravnopravnosti utiče negativno na privlačenje stranih investitora. Smatra da je kvalifikacija jedina važna i za muškarce i žene.

"Prvo, ovaj zakon predviđa da privatnim kompanijama namećete rodnu ravnopravnost, odnosno kvote. Ja mislim da ne treba. Pogotovo ako želimo da privlačimo strane investitore. Drugo, da li mislite da u Ministarstvu rada gde ima 88 posto žena ja mogu da napravim da imam 40 posto muškaraca. Ja ne gledam žena ili muškarac, ja sam bio predsednik političkog Saveta za rodnu ravnopravnost, ja gledam ljude i čoveka. Ljude nisam birao po polu nego po onome kako rade i za šta su kvalifikovani", rekao je Đorđević.

Kao drugi ključni problem sa postojećim Nacrtom zakona, ministar navodi i to da u Inspektoratu rada nema dovoljno ljudi da kontrolišu veliki broj institucija, firmi i organizacija koje bi bile obuhvaćene zakonom.

"Da li stvarno mislite da bi oni mogli pored borbe protiv rada na crno, protiv diskriminacije, mobinga da im natovarimo i to da sutra, ako neko prijavi da ima problem s rodnom ravnopravnošću, neko od mene očekuje i da me kritikuje zato što Inspektorat rada nije otišao. Evo, ja odmah kažem, pod takvim uslovima mi nećemo moći da radimo. Dajte da napravimo funkcionalan zakon", rekao je Đorđević.

Ministarstvo se protivi Nacrtu jer smatra da bi, zbog mera štednje koje su na snazi, ovaj zakon mogao da dovede do nesrazmerno većeg otpuštanja muškaraca u javnom sektoru, kao i da bi obaveze vođenja evidencije o rodnoj ravnopravnosti u privatnom sektoru moglo negativno uticati na investicionu klimu, jer se time poslodavcima nameću nove administrativne obaveze i dižu "troškovi poslovanja".

S druge strane, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, nevladine organizacije koja se bavi borbom protiv sistemske diskriminacije žena i koja je podržala donošenje ovog zakona, smatra da komentari ministra Đorđevića i njegovog Ministarstva odražavaju "konzervativne i neoliberalne stavove i politiku koja ne mari za rodnu ravnopravnost, kao ni za socijalnu pravdu ili ljudska prava".

Ignjatović ističe i da se kritika ministra Đorđevića tzv. kvota broja muškaraca i žena temelji na "pogrešnim interpretacijama".

"Napad na tzv. kvote, odnosno na posebne privremene mere za postizanje ravnopravnog učešća i jednakih mogućnosti žena i muškaraca, praćen je potpuno pogrešnim interpretacijama. Zakon obavezuje na planiranje mera, a ne nameće kvote. Mere bi trebalo da doprinesu da se postigne ravnopravnost, ali ne isključuju selekciju i izbor kandidata za zapošljavanje", objašnjava programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra.

Komentarišući argument ministra Đorđevića koji se tiče nedovoljnog broja zaposlenih u institucijama nadležnim za kontrolu sprovođenja zakona, Ignjatović ističe da nema utisak da se zabrana zapošljavanja u javnom sektoru poštuje, niti da zabrana zapošljavanja sprečava opravdano zapošljavanje većeg broja inspektora rada.

"Sam ministar Đorđević je nedavno izjavio, izveštavajući o efektima postupanja inspektora rada, da su u 2017. naplatili 109.508.400 dinara na ime kazni. Ako bude veći broj inspektora, biće više postupaka, a to znači i više novca u budžetu, što opravdava zapošljavanje većeg broja inspektora rada", ističe ona.

U Srbiji je, prema poslednjim podacima, zaposleno 38,5 odsto žena i 59,8 odsto muškaraca, a iako su žene ukupno gledano kvalifikovanije, muškarci u proseku zarađuju 16 odsto više.

Pozivajući se na statistiku koja govori da mere štednje nesrazmerno više pogađaju žene od muškaraca, Tanja Ignjatović objašnjava da upravo politika "stezanja kaiša" predstavlja prepreku većoj rodnoj ravnopravnosti.

"Pre svega zbog toga što se uskraćuju javne usluge brige i nege, jer se te obaveze prenose na žene, koje su dvostruko opterećene - besplatnim radom u kući i radom izvan kuće. Osim toga, smanjenje izdavanja za predškolske ustanove, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i slično, uvek znači veće opterećenje žena i manje šanse za njihovo jednako učešće na tržištu rada, napredak u poslu, veću zaradu, autonomiju", objašnjava ona.

Ministar Đorđević je donošenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti najavio za 2018. ističući da će on biti u "prvom paketu" zakona koji će biti doneti.

"Mi nećemo menjati taj zakon u smislu da sad idemo u izradu novog. Mi smo zahvalni za veliki trud i napor i Koordinacionog tela i nevladinih organizacija, i svih onih koji su učestvovali u izradi tog zakona. On je vrlo kvalitetan. Međutim, ima nekih nedostataka koje moramo da rešimo", istakao je Đorđević, dodavši da on insistira da zakon prođe sve procedure.

Prema njegovim rečima, od 19 ministarstava od kojih su zatražili mišljenje, 12 je dalo negativnu ocenu.

"Ja insistiram da ovaj zakon prođe sva ministarstva, da prođe javnu raspravu, da bude preveden i dostavljen Evropskoj komisiji, da ide na Vladu i da bude usvojen u Narodnoj skupštini. To je procedura. Ukoliko sledimo neki evropski princip i neke vrednosti i ukoliko imamo neko pravilo, pravilo kaže da svi zakoni moraju da prođu neke procedure", istakao je ministar.

Podaci istraživanja, ali i svakodnevno iskustvo govore o tome da je ženama teže da dođu do posla, a istovremeno lakše da budu otpuštene, da su manje plaćene za isti rad u odnosu na muškarce, kao i da se teško probijaju na rukovodeće pozicije.

Zakoni u Srbiji često ostaju "mrtva slova na papiru", međutim, činjenica da po Nacrtu zakona koji je predložilo Koordinaciono telo žene u Srbiji više neće morati da odgovaraju na pitanje da li planiraju da rađaju decu, da će u javnom i političkom životu imati veće prisustvo, kao i da će poslodavci morati da vode računa da muškarci i žene budu jednako plaćeni za isti rad, može uticati na to da svakodnevni život žena u "tranzicionom" siromašnom i patrijarhalnom društvu bude nešto podnošljiviji.

Ipak, na novi zakon Srbija će sačekati još barem nekoliko meseci, a s obzirom na zamerke nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, postavlja se pitanje kako će taj zakon na kraju izgledati.

Ignjatović ističe da se motivi zbog čega Srbija 2017. nije promenila Zakon o rodnoj ravnopravnosti jasno vide kada se analizira ko su najveći kritičari zakona.

"Najviše negativnih komentara su imali Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Srbije i delimično Samostalni sindikat Srbije. Oni zameraju predlogu definicije ravnopravnosti koja uključuje ravnopravnu zastupljenosti i učešća žena i muškaraca u svim oblastima koja odražava njihovu zastupljenost u populaciji. Protiv toga su da privremene mere budu zakonski regulisane, odnosno predlažu "meke mere" poput podizanja svesti, edukacije. E, pa tako će promena stići za 100 godina", objašnjava ona.

Prema njenim rečima, protivnici ovih rešenja su "tvrda linija muškaraca koji brane svoju dominaciju i moć u "tradicionalno muškim" profesijama i oblastima – vojsci, policiji, privredi".

"Oni nam poručuju da se slažu sa promenama, samo ako one ne zadiru u njihove privilegije", zaključuje programska direktorka AŽC.

Premijerka Ana Brnabić je takođe, uprkos načelnoj podršci zakonu, kritikovala nacrt jer predviđa puno administrativnih opterećenja za poslodavce. Kako je pojasnila, svako preduzeće mora da piše izveštaje o broju zaposlenih muškaraca i žena, o tome kada je raspisan neki konkurs za posao, koliko se prijavilo muškaraca, a koliko žena, ko je primljen, zašto je primljen muškarac, a ne žena ili obrnuto, što može biti problematično.

"Htela sam još jednom da proverim sa PKS da li je to svima u redu", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da bi u tom slučaju sva preduzeća s više od 50 zaposlenih, ali i sve lokalne samouprave morale da zaposle još ljudi koje će se baviti samo tim pitanjem u trenutku kada je cilj da se, kako je navela, smanje troškovi rada samouprava.

Izvor: Vebsajt Insajder, Saša Dragojlo, 08.01.2018.
Naslov: Redakcija