OBAVEZA SRBIJE IZ SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU DA OMOGUĆI STRANCIMA DA POD JEDNAKIM USLOVIMA MOGU KUPOVATI NEPOKRETNOSTI I POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE STUPA NA SNAGU 1. SEPTEMBRA 2017. GODINE: Iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine najavljuju da će iznaći pravno rešenje kojim bi se zaobišla ova obaveza

Srbiji nije ostalo mnogo vremena, ni manevarskog prostora, da proba da preokrene odredbu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU koji nalaže da od 1. septembra 2017. godine dozvolimo prodaju zemlje strancima.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine ovih dana, ipak, najavljuje da će rešenje biti nađeno.

Do 1. septembra Srbija bi u zakonsku odredbu morala da pretoči slovo iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU o prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima. Na to su nas još aprila 2016. godine upozorili iz OECD-a, pošto je stručna i šira javnost počela da negoduje zbog takve obaveze, tražeći da se popravi šta se popraviti može. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre dve nedelje najavio da će rešenje biti nađeno.

"Nećemo menjati Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) kao Mađari da bi sprečili strance da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali ćemo zaštititi svoj državni interes", rekao je Nedimović, ne precizirajući na koji način će to biti ostvareno.

Ako se ništa ne promeni, Srbija će biti jedina država koja će pre prijema u EU, za koji ne znamo kada će i da li će ga i biti, morati da omogući prodaju svoje zemlje strancima.

Pojedine zemlje zadržale su moratorijum na takvu prodaju zemljišta i posle ulaska u Uniju. U Slovačkoj je prvobitni sedmogodišnji moratorijum produžen za još četiri godine, a u Poljskoj je devetogodišnji prelazni period produžen za još tri godine, od ulaska u EU. Hrvatska se izborila za to da poljoprivredno zemljište neće morati da prodaje do 2020. godine, sedam godina po ulasku u EU. Mađarska je bila najradikalnija, odlučivši da Ustavom trajno zabrani stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište, pošto joj je prethodno isticao jedanaestogodišnji moratorijum na prodaju zemlje.

Slovenija je u propise ugradila nekoliko ograničenja za sticanje prava nad zemljištem. Kupac, na primer, mora da bude državljanin ove zemlje najmanje pet godina. Prednost pri kupovini imaju vlasnici susednih parcela, kao i mladi poljoprivrednici koji formiraju novo gazdinstvo ili proširuju postojeće posede, kao i ljudi koji već imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva. U Estoniji, sa druge strane, stranci bez ograničenja mogu da kupe samo do 10 hektara zemlje. Nisu, međutim, samo nove članice EU, koje su deo Unije postale u poslednjih 10 do 15 godina, odlučile da zaštite svoje poljoprivredno zemljište od prodaje strancima. U Danskoj, na primer, ne možete postati vlasnik zemlje ako nemate određeno obrazovanje i dokaz da na seoskom imanju živite 25 godina bez prekida. Uz to, maksimalna površina zemljišta u vlasništvu je 300 hektara, uz obavezu da vlasnici farme žive na tom gazdinstvu.

Po oceni agroekonomskih analitičara Miladina Ševarlića i Milana Prostrana, Srbija ne treba da "izmišlja toplu vodu", već samo da primeni ono što su drugi već uradili. Ševarlić smatra da Srbija treba da primeni model Mađarske, a Prostran predlaže da se uvedu ograničenja prema kojem bi zemljište moglo da bude prodato strancu koji već 15 godina živi u Srbiji, da se 10 godina profesionalno bavi poljoprivredom, a da se istovremeno ograniči i veličina poseda koju bi mogao da kupi. On, međutim, nije propustio da primeti da su nam ruke vezane jer smo to sa Briselom vrlo loše ispregovarali, dok su gotovo sve druge zemlje izdejstvovale moratorijum, odnosno zabranu prodaje zemljišta u određenom periodu nakon pristupanja EU.

Prostran je svojevremeno primetio da bi prodaja poljoprivrednog zemljišta značila i gubitak suvereniteta, a Ševarlić da odredba o prodaji zemljišta praktično znači osvajanje teritorija neoliberalnim konceptom. A taj koncept smo već iskusili praktično dozvolivši strancima da kupovinom firmi dođu u posed naših oranica.

I bez realizacije SSP-a, kupovinom ovdašnjih preduzeća, mahom iz oblasti agrara, u ruke stranaca je do sada otišlo i oko 18.000 hektara naših oranica.