REFORMA OBRAZOVNOG SISTEMA KROZ IZMENE SISTEMSKIH ZAKONA U PROSVETI: Izmenama zakona biće regulisano uvođenje informatike kao obaveznog predmeta, školskih uniformi, kazni za roditelje nasilnih učenika, ali i mogućnost pokretanja krivičnih postupaka protiv direktora škola koji novčano oštete državu

U izgubljenim sudskim sporovima škole u Srbiji napravile su dugovanje od 215,5 miliona dinara koje će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja morati da pokrije. Zbog toga je ministar prosvete, Mladen Šarčević, uputio pismo svim direktorima da će biti pokrenuti krivični postupci protiv onih koji nastave da "srljaju" u sudske postupke za koje znaju da će biti izgubljeni.

"Plaćamo cehove još iz 2004. godine. Poslao sam pismo prvo sekretarima škola, jer su oni pravnici i od njih tražimo da čuvaju zakon. Direktor može biti biolog, muzičar ne mora da zna zakon, ali ovaj je dužan da mu kaže - ovde grešiš, ovo ne smeš da radiš, ovde ne počinji izgubićemo", kaže Šarčević.

Pismo upozorenja je upućeno i svim direktorima škola da će biti pokrenuti ne disciplinski već krivični postupak protiv svakog ko novčano ošteti državu.

Najavljuje da će tokom januara 2017. godine početi obuka za direktore škola koje su dobile najniže ocene u spoljašnjoj proveri kvaliteta.

Ministar pojašnjava da je 2017. godine prosveta dobila oko 50 miliona evra više novca nego prošle, ali da će veći deo tog novca otići za plate prosvetara, a planirano je više novca za nauku, uvođenje dualnog obrazovanja i uvođenje elektronskog dnevnika kao prve faze digitalne mreže u školama.

Govoreći o dualnom obrazovanju ministar kaže da se dualno obrazovanje ne može odmah uvesti u sve škole, ali da može tamo gde ima potrebe.

Ove godine najavljuje da će se raditi plan upisa u srednje škole, kroz sveobuhvatnu analizu koja uključuje potrebe privrede, lokalnih samouprava, Privredne komore, Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Imali smo mrežu škola koja po navici postoji godinama. Pa odete u grad gde imate dve tehničke škole gde jedna radi savršeno, druga ne radi. Druga ne treba da postoji jer se na taj način menadžment nepotrebno plaća", rekao je Šarčević.

Najavljuje stimulaciju nastavnika koji dobro rade, a sredstva za te svrhe biće ostvarena kroz razne uštede u sistemu.

"Radimo optimizaciju mreža škola. Beograd smo skoro završili i više od 40 različitih ustanova, od predškolskog do fakulteta, dobijaju druga svojstva, a time je država uštedela 20 do 30 miliona evra", naglašava Šarčević.

U racionalizaciji mreže škola, kako kaže, nastojaće da se iskoriste kapaciteti škola koje su poluprazne, te će one biti dopunjene sa predškolcima, jer je to najveći problem u velikim gradovima.

"Imaćemo veliki kredit Svetske banke koji koristimo za razvoj predškolskog sistema i ranog školovanja od treće godine i to počinje od februara. Predškolski sistem prvi put će imati ogromnu ulogu u sistemu obrazovanja u Srbiji", naglašava ministar.

Najavljuje da će pripreme za PISA testiranje zakazano za 2018. godinu početi već tokom januara, da se mora mnogo raditi, a da se visoki rezultati ne mogu očekivati pre 2021. godine.

Govoreći o lažiranju rezultata male mature, Šarčević kaže da se dešava da čitavi okruzi fingiraju rezultate male mature i da je to "javna tajna".

Upitan da li će biti sankcija za škole za koje se utvrdi da su fingirale rezultate, ministar kaže da će biti sankcija za one za koje se utvrdi odgovornost, da je mogao da otpusti "pola Srbije" kada je došao na mesto ministra, ali da treba postaviti pitanje ko je kriv za to što se dešava.

"Kriv je sistem koji je puštao da to tone, da rđa. To ne može odjednom da se pokrene, to je rad sa ljudima. Svi treba da imaju odgovornost, motivaciju, strah. Strah da će me neko otkriti da zabušavam", kaže on.

Govoreći o nasilju u školama i sve učestalijim napadima učenika na nastavnike, on kaže da će biti promenjeni zakoni i da sa drugim ministarstvima nastoji da se pokrenu mehanizmi da se uvedu kazne za roditelje nasilnih učenika.

"Biće to novčane kazne, društveno koristan rad, sve kazne koje druge zemlje koriste", kaže Šarčević i dodaje da će uporedo sa promenom zakona u obrazovanju Ministarstvo za rad raditi Zakon o porodici, te će oni biti sinhronizovani.

Uvođenju informatike kao obaveznog predmeta u škole, nastavlja ministar, prethodiće izmene zakona kojima se mora urediti nedeljno opterećenje učenika, te će se tako stvoriti prostor za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta.

Pojašnjava da su u prethodnom periodu uvođeni predmeti - drugi strani jezik kao izborni, veronauka, građansko, izabrani sport, kršio se zakon, a niko nije vodio računa o opterećenju učenika.

"Planove i programe moramo da rasterećujemo, da povezujemo kroz predmete. Recimo, romantizam možemo povezati i obrađivati na časovima srpskog jezika, engleskog, na časovima umetnost i učenici će bolje da shvati, a ne da uče kao izdvojenu celinu", pojašnjava ministar.

Od dodaje da će se izabrani sport transformisati u nešto "pametnije i bolje", te će tako umesto da imaju jedan čas izabranog sporta učenici imati čas i po sportskih aktivnosti, te će tako sa dva obavezna časa fizičkog, sekcijama, sporta biti svaki dan u školama.

Upitan da li su raspoređeni tehnološki viškovi, ministar kaže da su raspoređeni svi koji su ostali bez norme ove godine, ali da su ostali viškovi iz ranijeg perioda.

Dešava se i to, pojašnjava, da ljudi neće da prihvate mesto gde su raspoređeni ili da direktori kriju radna mesta i zapošljavaju svoje ljude, te otuda u prosveti nema racionalizacije.

"To niko nije dirao. Niko nije prebrojao radna mesta i broj ljudi koji rade. Mi smo to donekle uredili. Ubuduće će biti obaveza da tehnološki viškovi moraju da prihvate radna mesta koja im se ponude ili da uzmu otpremninu", pojašnjava ministar.

Govoreći o uvođenju uniformi ministar Šarčević je naglasio da škola treba da bude mesto gde se "ljudi ponašaju normalno", te da škola nije mesto gde će srednjoškolke šetati našminkane, sa pirsinzima, a nastavnice dolaziti u helankama i mini suknjama.

Uvođenje uniformi u škole, smatra on, značio bi uvođenje reda, a uniforme u školama imaju sve razvijene zemlje, poput Kine, Britanije.