Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VODAMA - Tekst propisa


PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VODAMA

Član 1.

U Zakonu o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12), u članu 2. stav 3. reči: "eksploataciju rečnih nanosa koji ne sadrže" zamenjuju se rečima: "rečni nanos koji ne sadrži".

Član 2.

U članu 3. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

"1a)      aglomeracija jeste područje na kome su stanovništvo i/ili proizvodne delatnosti dovoljno koncentrisani da se komunalne otpadne vode mogu prikupljati i odvoditi do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili do krajnje tačke ispuštanja;".

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a)      biota jeste sav živi svet nekog staništa;".

Tač. 4) i 5) menjaju se i glase:

"4)        voda za kupanje jeste voda koju ljudi koriste u sportske i rekreativne svrhe, a deo je vodnog tela površinske vode;

5)         voda za piće jeste voda namenjena za ljudsku upotrebu i obuhvata:

(1)        vodu bilo u njenom originalnom stanju ili posle tretmana, koja je namenjena za piće, kuvanje, pripremu hrane ili za druge potrebe domaćinstva, bez obzira na njeno poreklo i na to da li se dostavlja iz distributivne mreže, javnog izvora, javnog bunara, cisterne, kontejnera, boca ili tankova,

(2)        vodu koja se koristi u preduzećima za proizvodnju hrane radi proizvodnje, obrade, čuvanja ili stavljanja na tržište proizvoda ili supstanci namenjenih za ljudsku upotrebu, ako su nadležni organi saglasni da kvalitet vode ne može da utiče na zdravstvenu ispravnost hrane u njenom konačnom obliku;".

Tačka 7) briše se.

U tački 33) reči: "unutrašnje (branjene)" zamenjuju se rečju: "branjene".

Tačka 35) menja se i glasi:

"35)      javni vodovod jeste skup povezanih objekata koji su u funkciji zahvatanja vode iz uređenog i zaštićenog izvorišta, prečišćavanja, skladištenja i transporta vode za piće distributivnom vodovodnom mrežom do vodomera korisnika, koji korisnicima isporučuje više od 10m3/dan vode za piće ili vodom za piće snabdeva više od 50 stanovnika;".

Posle tačke 35) dodaje se tačka 35a), koja glasi:

"35a)    javno vodosnabdevanje jeste snabdevanje vodom za piće iz javnog vodovoda;".

Posle tačke 40) dodaju se tač. 40a), 40b) i 40v), koje glase:

"40a)    ledene poplave su poplave od spoljnih voda usled nastanka ledenih barijera u rečnom koritu;

40b)     magistralni cevovod je vodni objekat, sa opremom, za transport vode u sistemu vodosnabdevanja od vodozahvata do rezervoara ili mreže;

40v)     matriks jeste poseban deo akvatične životne sredine i to: voda, sediment i biota;".

Posle tačke 41) dodaje se tačka 41a), koja glasi:

"41a)    mulj jesu obrađeni ili neobrađeni ostaci koji nastaju u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda;".

Posle tačke 44) dodaje se tačka 44a), koja glasi:

"44a)    poplava jeste privremena pokrivenost vodom zemljišta koje obično nije pokriveno vodom;".

U tački 52) posle reči: "atmosferske vode" dodaju se reči: "i vode iz kanalske mreže za odvodnjavanje;".

Tačka 54) menja se i glasi:

"54)      rečni sliv jeste prostor sa koga se sav površinski oticaj sliva mrežom vodotoka, a moguće i jezerom, sa pripadajućim podzemnim vodama prema ušću, estuaru ili delti reke u more;".

Tačka 55) menja se i glasi:

"55)      podsliv jeste prostor sa koga se sav površinski oticaj sliva mrežom vodotoka, a moguće i jezerom, sa pripadajućim podzemnim vodama prema vodotoku u koji se uliva;".

Posle tačke 55) dodaje se tačka 55a), koja glasi:

"55a)    seoski vodovod jeste javni vodovod koji vodom za piće snabdeva seosko naselje, a sastoji se najmanje od uređenog i zaštićenog izvorišta i distributivne vodovodne mreže;".

Posle tačke 56) dodaje se tačka 56a), koja glasi:

"56a)    standard kvaliteta životne sredine jeste koncentracija pojedinačne zagađujuće supstance ili grupe zagađujućih supstanci u vodi, sedimentu ili bioti, koja ne može da bude prekoračena u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine;".

Posle tačke 60) dodaje se tačka 60a), koja glasi:

"60a)    hidromeloracioni sistem čine vodotoci i vodni objekti kojima se reguliše vodni režim u cilju zaštite od štetnog dejstva unutrašnjih voda (odvodnjavanje) ili navodnjavanje zemljišta, i može biti za odvodnjavanje, navodnjavanje i dvonamenski;".

U tački 62) reči: "60 gr" zamenjuju se rečima: "60 g".

Član 3.

U članu 5. stav 1. menja se i glasi:

"Vode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije."

U stavu 5. posle reči: "pravo korišćenja" dodaju se zapeta i reči: "a na vodnom zemljištu u javnoj svojini i pravo zakupa".

Član 4.

U članu 9. stav 3. reči: "na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda nadležni organ grada Beograda (u daljem tekstu: nadležni organ Grada)" zamenjuju se rečima: "a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine".

Član 5.

Posle člana 9. dodaju se naziv člana i član 9a, koji glase:

"Upravljanje vodnim zemljištem u javnoj svojini

Član 9a

Pod upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se održavanje vodnog zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu vodnih objekata u javnoj svojini, određivanje načina korišćenja vodnog zemljišta i korišćenje vodnog zemljišta.

Vodnim zemljištem upravlja javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji (u daljem tekstu: javno vodoprivredno preduzeće)."

Član 6.

Naziv člana i član 10. menjaju se i glase:

"Namena vodnog zemljišta

Član 10.

Vodno zemljište je namenjeno za održavanje i unapređenje vodnog režima u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, a posebno za:

1)         izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata;

2)         održavanje korita vodotoka i vodnih objekata;

3)         sprovođenje mera koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda.

Osim za namene iz stava 1. ovog člana, vodno zemljište može da se, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona, koristi i za:

1)         izgradnju i održavanje linijskih infrastrukturnih objekata;

2)         izgradnju i održavanje objekata namenjenih odbrani države;

3)         izgradnju i održavanje brodogradilišta, kao i luka, pristaništa, plovnog puta i drugih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje plovidba;

4)         izgradnju i održavanje objekata za korišćenje prirodnih kupališta i za sprovođenje zaštitnih mera na prirodnim kupalištima;

5)         izgradnju i održavanje objekata za proizvodnju električne energije korišćenjem vodnih snaga;

6)         obavljanje privredne delatnosti, i to:

(1)        formiranje privremenih deponija šljunka, peska i drugog materijala,

(2)        izgradnju objekata za koje se izdaje privremena građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata,

(3)        postavljanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera za obavljanje delatnosti za koje se ne izdaje građevinska dozvola u smislu zakona kojim se uređuje izgradnja objekata;

7)         za boravak i privez plovnog objekta, plovećeg postrojenja ili plutajućeg objekta, uključujući i ugostiteljski objekat na plovećem objektu;

8)         sport, rekreaciju i turizam;

9)         obavljanje poljoprivredne delatnosti;

10)       vršenje eksploatacije mineralnih sirovina u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Član 7.

Posle člana 10. dodaju se nazivi članova i čl. 10a, 10b, 10v, 10g, 10d i 10đ, koji glase:

"Davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini

Član 10a

Vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima za namene utvrđene članom 10. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini donosi, odnosno zaključuje javno vodoprivredno preduzeće.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana o davanju u zakup vodnog zemljišta može se izjaviti žalba Ministarstvu i nadležnom organu autonomne pokrajine za zakup na teritoriji autonomne pokrajine, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.

Član 10b

Vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima utvrđenim propisima kojima je uređeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini i u slučaju davanja u zakup vodnog zemljišta na kojem su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole.

Vodno zemljište u javnoj svojini ne može se davati u podzakup.

Ugovor zaključen protivno odredbama ovog člana ništav je.

Član 10v

Postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini sprovodi se u skladu sa propisima kojima je uređeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini.

Početna visina zakupnine po kojoj se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup ne može biti ispod tržišne visine zakupnine na području na kojem se to zemljište nalazi.

Početnu visinu zakupnine iz stava 2. ovog člana utvrđuje veštak odgovarajuće struke.

Državnim organima, odnosno ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, kao i javnim preduzećima ili drugim privrednim društvima čiji je osnivač, odnosno većinski vlasnik Republika Srbija vodno zemljište se daje u zakup bez naknade.

Odredbe ovog zakona o davanju vodnog zemljišta u zakup ne isključuju davanje vodnog zemljišta na korišćenje po posebnim propisima o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama.

Prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine i prihoda ostvarenih od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata (ugostiteljski objekat na vodi, plovila za potrebe marine, plovila za potrebe sportskog kluba na vodi, plovila za potrebe manifestacija, pontona i splav kućica za odmor) na teritoriji grada Beograda, su prihod budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije.

Prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji autonomne pokrajine su prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine, a prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda su prihod budžeta grada Beograda.

Prihodi iz st. 6. i 7. ovog člana koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama.

Član 10g

Rok na koji se vodno zemljište daje u zakup ne može biti duži od 15 godina, izuzev za izgradnju objekata u kom slučaju rok ne može biti duži od 50 godina.

Po prestanku važnosti ugovora o zakupu iz stava 1. ovog člana zakupac je dužan da ukloni objekat sa vodnog zemljišta o svom trošku, u roku od tri meseca.

Član 10d

U slučaju da više lica podnese prijavu, odnosno ponudu za isto vodno zemljište prioritet kod davanja u zakup (pravo prečeg zakupa) tog vodnog zemljišta u javnoj svojini ima pravno lice i preduzetnik koji na tom vodnom zemljištu obavlja privrednu delatnost, ukoliko prihvati najvišu ponuđenu visinu zakupnine.

Pravno lice i preduzetnik dostavljaju javnom vodoprivrednom preduzeću dokaz da na vodnom zemljištu obavljaju privrednu delatnost.

Ustanovljavanje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini

Član 10đ

Na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini može se ustanoviti pravo stvarne službenosti za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, postavljanje cevovoda, podzemnih i nadzemnih vodova, optičkih kablova i drugih instalacija, kolektora, vodozahvata/pregrade u koritu vodotoka, kao i pravo službenosti prolaza.

Ugovor kojim se ustanovljava pravo stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini zaključuje javno vodoprivredno preduzeće.

Ako se na vodnom zemljištu i vodnom objektu ustanovljava pravo stvarne službenosti na zahtev državnih organa, odnosno ustanova, javnih agencija i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija ili na zahtev javnih preduzeća, odnosno privrednih društava čiji je osnivač, odnosno većinski vlasnik Republika Srbija pravo stvarne službenosti se ustanovljava bez naknade.

Prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine, su prihod budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine su prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama."

Član 8.

U članu 11. stav 1. menja se i glasi:

"Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, određuje granice vodnog zemljišta."

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Granice vodnog zemljišta unose se i u prostorne (prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan) i urbanističke planove (plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije)."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 9.

U članu 12. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na veštačkim vodotocima (kanalima) na kojima ima pravo javne svojine."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle reči: "Republike Srbije" dodaju se zapeta i reči: "odnosno autonomne pokrajine."

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: " stava 3.".

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "stava 3.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: "stava 2." zamenjuju se rečima: "stava 3.".

Član 10.

U članu 17. tačka 1) reč: "melioracionog" zamenjuje se rečju: "hidromelioracionog", posle reči: "i uređajima na njima" dodaju se reči: "u funkciji odvodnjavanja ili održavanja", a reči: "mostovi i" brišu se.

U tački 2) reči: "sabirne kanale" zamenjuju se rečima: "osnovnu kanalsku mrežu".

Član 11.

U članu 18. u tački 2) posle reči: "jezera" dodaju se reči: "podzemnih voda", a posle reči: "mreža" dodaju se reči: "i objekti".

Član 12.

Čl. 21. i 22. brišu se.

Član 13.

U članu 23. dodaje se novi stav 1, koji glasi:

"Pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju."

Dosadašnji stav 1. koji postaje stav 2. menja se i glasi:

"Javno vodoprivredno preduzeće upravlja vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava na vodama I reda i vodnim objektima za odvodnjavanje, koji su u javnoj svojini."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "stava 2.", posle reči: "branama sa akumulacijama" dodaju se reči: "vodnim objektima za zaštitu od erozija i bujica na slivovima akumulacija", a posle reči: "sistemima za navodnjavanje" dodaju se reči: "koji su u javnoj svojini,".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Javno vodoprivredno preduzeće odgovara za upravljanje vodnim objektima iz st. 2. i 3. ovog člana do visine sredstava predviđenih godišnjim programom upravljanja iz člana 42. stav 1. ovog zakona."

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda i vodnim objektima za zaštitu od erozije i bujica, osim vodnih objekata za zaštitu od erozije i bujica iz stava 3. ovog člana, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekti nalaze."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 7. reči: "st. 1, 2. i 3." zamenjuju se rečima: "st. 2, 3. i 5.".

Član 14.

Član 27. menja se i glasi:

"Član 27.

Vodna područja na teritoriji Republike Srbije su:

1)         vodno područje Sava;

2)         vodno područje Dunav;

3)         vodno područje Morava;

4)         vodno područje Ibar i Lepenac;

5)         vodno područje Beli Drim.

Vodno područje Sava obuhvata deo podsliva Bosut, fruškogorskih vodotoka, deo podsliva Save, podsliv Kolubare i podsliv Drine.

Vodno područje Dunav obuhvata deo rečnog sliva reke Dunav, delove podslivova Tise, Tamiša i drugih banatskih vodotoka, podslivove Mlave, Peka i Porečke reke i deo podsliva reke Timok.

Vodno područje Morava obuhvata podsliv reke Velike Morave i delove podslivova Zapadne Morave i Južne Morave.

Vodnom području Morava priključuju se i podslivovi Pčinje i Dragovištice.

Vodno područje Ibar i Lepenac obuhvata podslivove Ibra i Lepenca.

Vodnom području Ibar i Lepenac priključuje se reka Lepenac (deo međunarodnog vodnog područja reke Vardar).

Vodno područje Beli Drim obuhvata podsliv Belog Drima.

Vodnom području Beli Drim se priključuje i podsliv Plavske reke.

Vodna područja iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana deo su međunarodnog vodnog područja Dunav, izuzev Pčinje i Lepenca, koji su deo međunarodnog vodnog područja reke Vardar i Dragovištica, koja je deo međunarodnog vodnog područja reke Strume.

Vlada, na predlog Ministarstva, određuje granice vodnih područja iz stava 1. ovog člana."

Član 15.

Posle člana 27. dodaju se naziv člana i član 27a, koji glase:

"Vodne jedinice

Član 27a

Vodna područja dele se na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje operativnih poslova u upravljanju vodama, na osnovu utvrđenih kriterijuma, i to: karakteristika vodnog područja sa aspekta korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda, izgrađenosti vodnih objekata za zaštitu od poplava i hidromelioracionih sistema i granica jedinica lokalne samouprave.

Operativni poslovi iz stava 1. ovog člana naročito obuhvataju održavanje vodnih objekata i sprovođenje odbrane od poplava.

Predlog vodnih jedinica, uključujući i njihove granice, priprema javno vodoprivredno preduzeće.

Ministar određuje vodne jedinice i njihove granice."

Član 16.

U članu 28. stav 1. reč: "melioracionim" zamenjuje se rečju: "hidromelioracionim".

U stavu 3. posle reči: "Ministarstvo" zapeta i reči: "a na teritoriji autonomne pokrajine i grada Beograda nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno grada Beograda" brišu se.

Član 17.

Posle člana 31. dodaju se naziv člana i član 31a, koji glase:

"Akcioni plan

Član 31a

Strategija se realizuje akcionim planom koji, na predlog Ministarstva, donosi Vlada na period od pet godina.

Akcioni plan iz stava 1. ovog člana sadrži aktivnosti neophodne za realizaciju Strategije, rokove za realizaciju planiranih aktivnosti, kao i organe, organizacije i javna preduzeća nadležna za realizaciju tih aktivnosti."

Član 18.

U članu 33. stav 2. tačka 3) menja se i glasi:

"3)        karte ugroženih područja;".

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

"4a)      monitoring nanosa;".

Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:

"6a)      bilans nanosa;".

U tački 7) reč: "identifikaciju" zamenjuje se rečju: "listu".

U tački 8) reč: "identifikaciju" zamenjuje se rečju: "prikaz".

Posle tačke 10) dodaju se tač. 10a, 10b i 10v, koje glase:

"10a)    utvrđene granične vrednosti za podzemne vode u skladu sa propisom kojim se utvrđuju granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje;

10b)     rezime procene hemijskog statusa podzemne vode u skladu sa pravilnikom koji uređuje parametre ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametre hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda;

10v)     rezime načina procene trenda na pojedinačnim tačkama monitoringa unutar tela ili grupe tela podzemnih voda, na osnovu koje je utvrđeno da su ta tela podložna značajnom i stalnom uzlaznom trendu koncentracije neke zagađujuće supstance ili preokretu tog trenda u skladu sa tačkom 4) ovog člana i rezime razloga na osnovu kojih su utvrđene početne tačke za preokret trenda;".

U tački 18) posle reči: "ostvarivanja" dodaju se zapeta i reči: "kao i jedinstven plan upravljanja rečnim slivom kada se vodno područje prostire kroz više država;".

Član 19.

Član 34. menja se i glasi:

"Član 34.

Plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav priprema Ministarstvo.

Plan upravljanja vodama za vodna područja iz člana 27. stav 1. ovog zakona pripremaju javna vodoprivredna preduzeća, svako za teritoriju na kojoj obavlja vodnu delatnost.

Vlada, na predlog Ministarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja iz člana 27. stav 1. ovog zakona."

Član 20.

U članu 35. stav 2. tačka 1) posle reči: "životne sredine" dodaju se reči: "i promene u listama graničnih vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama;".

Posle tačke 4) dodaju se tač. 5) i 6), koje glase:

"5)        prikaz granica kvantifikacije primenjenih metoda analiza i informacije o karakteristikama tih metoda u odnosu na minimalne kriterijume utvrđene propisom kojim se uređuju tehničke specifikacije za hemijske analize i analize potrebne za monitoring statusa voda;

6)         rezultate i uticaje mera preduzetih radi sprečavanja hemijskog zagađenja površinskih voda."

Član 21.

U članu 40. stav 1. reči: "tač. 1), 3) i 4)" brišu se.

St. 2. i 3. brišu se.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 2. reči: "st. 1, 2. i 3." zamenjuju se rečima: "stava 1.".

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 5. u tački 2) posle reči: "životne sredine" dodaju se zapeta i reč: "prirode".

U tački 3. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 3) dodaju se tač. 4) i 5), koje glase:

"4)        koje se odnose na preokret trendova koncentracije zagađujućih supstanci, grupa zagađujućih supstanci ili indikatora zagađenja u telu ili grupi tela podzemne vode;

5)         za sprečavanje unosa svih hazardnih supstanci u podzemne vode, mere neophodne za ograničenje unosa ostalih zagađujućih supstanci u podzemne vode tako da unosi ne uzrokuju pogoršanje kvaliteta ili značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih materija u podzemnim vodama, osim kada je drugačije uređeno posebnim propisom."

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 6. reči: " stava 4." "zamenjuju se rečima: "stava 2.".

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:

"Za vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa u slučaju kada su prekoračene granične vrednosti zagađujućih supstanci na jednom ili više mernih mesta u skladu sa propisom kojim se utvrđuju parametri ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, program mera može da sadrži i druge mere, kojima se obezbeđuje zaštita ekvatičnih i kopnenih ekosistema i ljudske upotrebe podzemnih voda koji su zavisni od datog dela tela podzemne vode predstavljenog tim mernim mestima."

U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 8. reči: "Organi koji su doneli program mera vrše njegovo preispitivanje" zamenjuju se rečima: "Vlada vrši preispitivanje programa mera".

Član 22.

U članu 41. stav 3. reči: "na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda nadležni organ Grada" zamenjuju se rečima: "a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine".

Član 23.

U članu 42. stav 3. reči: "na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda nadležni organ Grada" zamenjuju se rečima: "a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine".

Član 24.

U članu 45. stav 1. posle reči: "spoljnim i unutrašnjim vodama" dodaju se reči: "i od leda", a posle reči: "(u daljem tekstu: zaštita od poplava)" reči: "i od leda" brišu se.

U stavu 3. posle reči: "vanredne odbrane od poplava" zapeta i reči: "sprovođenje odbrane od leda na vodotocima" brišu se.

Član 25.

U članu 48. stav 6. posle reči: "prostorni plan jedinice lokalne samouprave" dodaju se zapeta i reči: "prostorni plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan", a reči: "(generalni i regulacioni)" zamenjuju se rečima: "(plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije)".

Član 26.

U članu 52. stav 1. menja se i glasi:

"Radi zaštite od poplava, obezbeđuje se planiranje, izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje vodnim objektima za zaštitu od poplava i vodnim objektima za odvodnjavanje, uređenje vodotoka, zaštita i unapređenje prirodnih retenzionih prostora i izvođenje drugih preventivnih radova i mera, sprovođenje odbrane od poplava i izvođenje radova na otklanjanju posledica poplava, i to: hitnih interventnih radova na vodnim objektima i koritu za veliku vodu tokom i neposredno nakon sprovođenja odbrane od poplava."

Član 27.

U članu 53. stav 1. reči: "zagušenja ledom" zamenjuju se rečima: "nagomilavanja leda."

U stavu 3. tačka 1) posle reči: "porast vodostaja" dodaju se reči: "kada su u zavisnosti od uslova stvaranja, pokretanja i nagomilavanja leda ispunjeni kriterijumi propisani operativnim planom,".

Tačka 2) menja se i glasi:

"2)        na području hidromelioracionog sistema kada su ispunjeni kriterijumi i uslovi utvrđeni operativnim planom."

Tačka 3) briše se.

U stavu 4. reči: "i sprovodi" brišu se, a posle reči: "vodama II reda" dodaju se reči: "odbranu od poplava organizuje i sprovodi".

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

"Odbranu od poplava na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodi javno vodoprivredno preduzeće i pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova iz člana 112. stav 1. tač. 3) do 8) za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice (sektor, deonica, hidromelioracioni sistem).

Pravno lice koje sprovodi odbranu od poplava na određenom području vrši i održavanje i stara se o funkcionisanju zaštitnih i regulacionih vodnih objekata i hidromelioracionih sistema na tom području, prati stanje tih objekata i izvodi sanacione radove i hitne intervencije na tim objektima."

Član 28.

U članu 54. stav 3. posle reči: "(spoljnih i unutrašnjih)" dodaju se reči: "i pojave leda na vodotoku;", a reči: "leda i poplavnih unutrašnjih voda;" brišu se.

U stavu 4. reči: "ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove" zamenjuju se rečima: "organu državne uprave nadležnom za vanredne situacije".

Član 29.

U članu 55. stav 2. tačka 1) posle reči: "zaštitni vodni objekti" dodaju se reči: "u javnoj svojini".

U tački 2) posle reči: "sistemi zaštite od unutrašnjih voda" dodaju se reči: "u javnoj svojini".

Stav 3. menja se i glasi:

 "Operativni plan iz stava 2. ovog člana sadrži podatke potrebne za operativno sprovođenje odbrane od poplava, a naročito:

1)         za vode I reda: vodne jedinice, sektore i deonice vodotoka, pravno lice nadležno za organizovanje i sprovođenje odbrane od poplava, imena rukovodilaca odbrane od poplava i drugih odgovornih lica, zaštitne vodne objekte na kojima se sprovodi odbrana od poplava, štićena poplavna područja i kriterijume za proglašenje redovne i vanredne odbrane od poplava od spoljnih voda i nagomilavanja leda, pregled hidroloških i meteoroloških stanica i punktova za osmatranje ledenih pojava;

2)         za unutrašnje vode: vodne jedinice, hidromelioracione sisteme na kojima se sprovodi odbrana od poplava, pravno lice nadležno za organizovanje i sprovođenje odbrane od poplava, imena rukovodilaca odbrane od poplava i drugih odgovornih lica i kriterijume i uslove za proglašenje redovne i vanredne odbrane od poplava od unutrašnjih voda."

U stavu 6. reč: "efikasno" zamenjuje se rečju: "operativno".

U stavu 9. reči: "ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove" zamenjuju se rečima: "organu državne uprave nadležnom za vanredne situacije".

Član 30.

Član 61. menja se i glasi:

"Član 61.

Ministar, ministar nadležan za poslove poljoprivrede, ministar nadležan za poslove šuma, ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine i za prirodne resurse utvrđuju:

1)         kriterijume za određivanje erozionog područja;

2)         metodologiju za izradu karte erozije za teritoriju Republike Srbije.

Ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadležno za poslove šuma i ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine i prirodne resurse izrađuju kartu erozije za teritoriju Republike Srbije.

Vlada, na predlog Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, ministarstva nadležnog za poslove šuma i ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i prirodne resurse, određuje eroziono područje, njegove granice i uslove za korišćenje erozionog područja.

Granice erozionog područja unose se u plan upravljanja vodama, plan upravljanja rizicima od poplava, program razvoja šumarstva, plan razvoja šumskog područja, poljoprivredne osnove i u prostorne (prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan) i urbanističke planove (plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije).

Ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadležno za poslove šuma i ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine i prirodne resurse vrše preispitivanje karte erozije za teritoriju Republike Srbije po isteku šest godina od dana njene izrade, a noveliranje po isteku deset godina od dana njene izrade."

Jedinica lokalne samouprave je dužna da, za potrebe noveliranja plana upravljanja vodama, evidentira sve pojave i radove koji mogu da utiču na promenu stanja erozije i bujica i da podatke o tome dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeću jednom godišnje."

Član 31.

U članu 62. stav 2. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        zabranjene radnje: pustošenje, krčenje i neplanska čista seča šuma; ogoljavanje površina; neplansko preoravanje livada, pašnjaka i neobrađenih površina radi gajenja jednogodišnjih ratarskih kultura; zatrpavanje izvora i nekontrolisano sakupljanje i odvođenje tih voda; izgradnja objekata bez odgovarajuće planske i projektne dokumentacije; vađenje rečnih nanosa sa dna ili padina, osim za potrebe obezbeđenja propusne sposobnosti korita vodotoka; izgradnja objekata koji bi mogli da ugroze stabilnost zemljišta; druge radnje kojima se pospešuje erozija i stvaranje bujica;".

U stavu 3. reč: "uzgoj" zamenjuje se rečju: "gajenje".

Stav 4. briše se.

Član 32.

Naziv člana i član 63. brišu se.

Član 33.

U članu 64. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

"Vlasnici i korisnici zemljišta na erozionom području dužni su da izvode radove i preduzimaju mere za zaštitu od erozije i bujica u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korišćenje erozionog područja."

U dosadašnjem stavu 1. koji postaje stav 2. reči: "vodnim aktima" brišu se.

Član 34.

U članu 74. stav 1. tačka 1) posle reči: "količina vode" dodaju se reči: "i nivo podzemne vode".

U tački 2) reči: "i održavanje higijene u objektu" brišu se.

U stavu 2. posle reči: "količina vode" dodaju se zapeta i reči: "nivo podzemne vode i ispitivanje kvaliteta vode na vodozahvatu".

Član 35.

Naziv člana i član 75. menjaju se i glase:

"Zdravstvena ispravnost i kvalitet vode

Član 75.

Voda za piće mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.

Voda za kupanje mora ispunjavati uslove u pogledu kvaliteta.

Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti vode za piće i uslove u pogledu kvaliteta vode za kupanje."

Član 36.

U članu 77. stav 1. reči: "i za sanitarno higijenske potrebe" brišu se.

U stavu 2. reči: "a održava na način kojim se ne ugrožava zdravstvena ispravnost vode na izvorištu" zamenjuju se rečima: "a koristi se i održava na način koji ne izaziva i ne može da izazove zagađivanje vode na izvorištu."

U stavu 3. posle reči: "zona sanitarne zaštite" dodaju reči: "i sadržinu elaborata o zonama sanitarne zaštite."

U stavu 6. reči: "a za teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine" i zapeta brišu se.

Stav 7. briše se.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 8. posle reči: "prostorni plan jedinice lokalne samouprave" dodaju se zapeta i reči: "prostorni plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan", a reči: "(generalni i regulacioni)" zamenjuju se rečima: "(plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije)".

Član 37.

Naziv člana 78. menja se i glasi:

Merenje količine i ispitivanje kvaliteta vode na izvorištima".

U članu 78. stav 3. menja se i glasi:

"Merenje iz stava 1. ovog člana vrši republička organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove, a ispitivanje organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda."

U stavu 7. zapeta i reči: "Agenciji za zaštitu životne sredine" brišu se.

Član 38.

U članu 82. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

"Podzemne vode prve izdani mogu se koristiti za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da se tim korišćenjem ne uskraćuje pravo na korišćenje vode za prioritetne namene iz člana 71. stav 5 ovog zakona;

2)         da ne postoji mogućnost zahvata iz površinskih voda i

3)         da postoji dobra raspoloživost resursa podzemnih voda."

Dosadašnji stav 1. postaje stav 2.

Član 39.

U članu 87. stav 3. menja se i glasi:

"Zabranjen je uzgoj riba radi komercijalnog izlovljavanja u akumulaciji koja služi za snabdevanje vodom, kao i kavezni uzgoj riba u hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje."

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:

"Ribarsko područje se ne može ustanoviti na hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje.

Izuzetno od stava 4. ovog člana ribarsko područje se može ustanoviti na hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vodoprivrede."

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 6. i 7.

Član 40.

U Glavi IV. INTEGRALNO UPRAVLjANjE VODAMA, odeljak 4. Vodna delatnost, pododeljak 4.2. Uređenje i korišćenje voda, tačka 4.2.3. reč: "Eksploatacija" zamenjuje se rečju: "Vađenje".

Član 41.

Posle tačke 4.2.3. Vađenje rečnih nanosa dodaju se naziv člana i član 88a, koji glase:

"Plan vađenja rečnih nanosa

Član 88a

Vađenje rečnih nanosa vrši se sa vodnog zemljišta, na lokalitetima gde je to od interesa za očuvanje ili poboljšanje vodnog režima, u obimu koji neće narušiti vodni režim, postojeće korišćenje podzemnih voda, stabilnost obala i prirodnu ravnotežu akvatičnih i priobalnih ekosistema.

Ministarstvo donosi plan vađenja rečnih nanosa za period od dve godine.

Ako se vađenje rečnih nanosa planira na međudržavnim i međunarodnim vodnim putevima ministarstvo je dužno da pre donošenja plana iz stava 2. ovog člana pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Plan vađenja rečnih nanosa sadrži naročito: planirane lokacije za vađenje rečnih nanosa i planirane količine rečnih nanosa za vađenje, lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa, kao i uslove za vađenje rečnih nanosa.

Plan vađenja rečnih nanosa pripremaju javna vodoprivredna preduzeća, svako za teritoriju na kojoj obavlja vodnu delatnost u saradnji sa organom zaduženim za tehničko održavanje vodnih puteva.

Za potrebe donošenja plana iz stava 2. ovog člana, nadležni organ za poslove održavanja državnih vodnih puteva, na zahtev javnog vodoprivrednog preduzeća, dužna je da ustupi bez naknade, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, postojeće kopije morfoloških snimaka i detaljnih snimaka svih vodotokova, kao i podatke o potrebnim gabaritima vodnih puteva."

Član 42.

U nazivu člana 89. reč: "eksploataciju" zamenjuje se rečju "vađenje".

U članu 89. stav 1. briše se.

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 1. reč: "eksploataciju" i reč: "eksploatacija" zamenjuje se rečju "vađenje".

Stav 3. menja se i glasi:

"Uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti podnosi se:

1)         vodni uslovi;

2)         projekat vađenja rečnih nanosa;

3)         mišljenje organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta na projekat iz tačke 2) ovog stava, kada se vađenje rečnih nanosa vrši na vodnom putu;

4)         u slučaju vađenja rečnih nanosa sa poljoprivrednog zemljišta, saglasnost Ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine;

5)         dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta, sa koga se vrši vađenje;

6)         kopija plana parcele;

7)         akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu."

Član 43.

U nazivu člana 90. reč: "eksploataciju" zamenjuje se rečju: "vađenje".

U članu 90. stav 1. reč: "eksploataciju" zamenjuje se rečju: "vađenje".

U stavu 2. tačka 1) reči: "o eksploataciji" zamenjuju se rečima: "o vađenju", a reči: "načinu eksploatacije" zamenjuju se rečima: "načinu vađenja".

U tački 2) tačka na kraju se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:

"3)        vrši geodetsko snimanje lokacije pre i posle vađenja rečnih nanosa."

Član 44.

U nazivu člana 91. reč: "eksploatacije" zamenjuje se rečju: "vađenja".

U članu 91. stav 1. uvodna rečenica reč: "eksploataciju" zamenjuje se rečju: "vađenje".

U tački 1) reč: "eksploatacijom" zamenjuje se rečju: "vađenjem".

Član 45.

Pododeljak 4.3. Zaštita voda od zagađivanja, tačka 4.3.1. menja se i glasi:

"4.3.1. Pojam, granične vrednosti i standardi kvaliteta životne sredine".

Član 46.

U članu 93. stav 1. uvodna rečenica menja se i glasi:

"Radi sprečavanja pogoršanja kvaliteta vode i životne sredine, određuju se fizičko-hemijski parametri i granične vrednosti emisije zagađujućih materija, kao i načini i uslovi ispuštanja zagađujućih materija i primene graničnih vrednosti emisije, i to za:"

Stav 2. menja se i glasi:

"Vlada, na predlog ministra i ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine, utvrđuje fizičko-hemijske parametre i granične vrednosti emisije zagađujućih materija, načine i uslove ispuštanja zagađujućih materija, kao i načine i uslove primene graničnih vrednosti emisije iz stava 1. ovog člana i rokove za njihovo dostizanje."

Član 47.

Posle člana 93. dodaju se naziv člana i član 93a, koji glase:

"Standardi kvaliteta životne sredine i granične vrednosti zagađujućih materija

Član 93a

Radi sprečavanja pogoršanja kvaliteta vode i životne sredine, i utvrđivanja ocene statusa površinskih i podzemnih voda utvrđuju se standardi kvaliteta životne sredine i granične vrednosti zagađujućih materija za površinske vode, podzemne vode i sediment.

Kriterijumi za ocenu kvaliteta sedimenta utvrđuju se kao granične vrednosti zagađujućih materija za ocenu statusa i trenda kvaliteta sedimenta kao i za ocenu kvaliteta sedimenta pri izmuljivanju.

Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine utvrđuje:

1)         standarde kvaliteta životne sredine, granične vrednosti i kriterijume iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i načine i uslove njihove primene i rokove za njihovo dostizanje;

2)         standarde kvaliteta životne sredine za prioritetne, hazardne i druge zagađujuće supstance u matriksima površinskih voda, način i uslove njihove primene i rokove za njihovo dostizanje, kao i procedure za analize dugoročnog trenda koncentracija ovih supstanci i listu supstanci za praćenje."

Član 48.

U članu 94. stav 2. posle reči: "naročito sadrži:" dodaju se reči: "listu aglomeracija;".

Član 49.

Član 96. menja se i glasi:

"Član 96.

Plan zaštite voda od zagađivanja i akcioni plan zaštite životne sredine koji donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, moraju da budu usklađeni."

Član 50.

Posle člana 96. dodaju se nazivi članova i čl. 96a i 96b, koji glase:

"Ranjivo područje

Član 96a

Ranjivo područje je područje osetljivo na nitrate iz poljoprivrednih izvora na kojem je potrebno sprovesti pojačane mere zaštite voda od zagađivanja nitratima iz tih izvora.

Radi smanjenja zagađivanja voda nitratima iz poljoprivrednih izvora, odnosno sprečavanja daljeg zagađivanja Vlada, na predlog ministra i ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine:

1)         utvrđuje kriterijume za određivanje ranjivih područja;

2)         određuje ranjiva područja i njihove granice;

3)         utvrđuje akcione programe za određena ranjiva područja sa obaveznim merama;

4)         utvrđuje program monitoringa radi ocene efikasnosti akcionih programa iz tačke 3) ovog stava zakona;

5)         utvrđuje program monitoringa koncentracija nitrata u vodama koje se koriste ili se planiraju za snabdevanje vodom za piće za potrebe preispitivanja akta o određivanju ranjivih područja.

Kriterijumi iz stava 2. tačka 1) ovog člana se donose na osnovu fizičkih karakteristika i karakteristika voda i zemljišta.

Akt o određivanju ranjivih područja iz stava 2. tačka 2) ovog člana se preispituje i po potrebi menja i/ili dopunjuje najmanje svake četvrte godine.

Akcioni programi iz stava 2. tačka 3) ovog člana se donose za period od četiri godine, preispituju najmanje svake četvrte godine i po potrebi menjaju i /ili dopunjuju.

Sadržaj akcionog programa kojim se propisuju obavezne i po potrebi dodatne mere donosi ministar nadležan za poslove poljoprivrede.

U cilju obezbeđivanja opšteg nivoa zaštite voda od zagađivanja nitratima iz poljoprivrednih izvora, ministar nadležan za poslove poljoprivrede donosi:

1)         pravilo dobre poljoprivredne prakse,

2)         po potrebi program koji će promovisati pravila iz tačke 1) ovog člana.

Osetljivo područje

Član 96b

Osetljivo područje je područje osetljivo na nutrijente, uključujući i područje podložno eutrofikaciji, na kome je, radi dostizanja ciljeva kvaliteta voda, potrebno sprovesti strožije prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.

Vlada, na predlog ministra i ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine, utvrđuje kriterijume za određivanje osetljivih područja i određuje osetljivo područje i njegove granice.

Akt o određivanju osetljivih područja se preispituje i po potrebi menja i/ili dopunjuje najmanje svake četvrte godine."

Član 51.

U članu 97. stav 1. tačka 1) reči: "i podzemne" brišu se.

Posle tačke 1) dodaju se tač. 1a) i 1b), koje glase:

"1a)      unošenje svih hazardnih supstanci u podzemne vode;

1b)       unošenje ostalih zagađujućih supstanci u podzemne vode u meri u kojoj uzrokuju pogoršanje ili značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih supstanci u podzemnim vodama;".

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

"4a)      odlaganje u vode mulja, obrađenog ili neobrađenog, iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda;".

Član 52.

U članu 98. stav 1. posle reči: "zagaditi vodu" dodaju se zapeta i reči: "osim fizičkog lica koje koristi vodu za piće, sopstvene i sanitarne potrebe,", a posle reči: "potpuno odstrani" dodaju se reči: "kao i da prečisti otpadne vode".

Stav 2. menja se i glasi:

"Prečišćavanje otpadnih voda iz stava 1. ovog člana vrši se do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije ili do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine recipijenta, u skladu sa propisima kojima se uređuju granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama, granične vrednosti prioritetnih, hazardnih i drugih zagađujućih supstanci i propisom kojim se uređuju granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vode, uzimajući strožiji kriterijum od ova dva."

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Izuzetno, strožije uslove ispuštanja otpadnih voda, odnosno strožije vrednosti od propisanih graničnih vrednosti emisije iz stava 2. ovog člana utvrđuju se vodnom i/ili integrisanom dozvolom u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana a na osnovu standarda kvaliteta životne sredine i graničnih vrednosti iz člana 93a ovog zakona i zakona kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine."

 Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

"Radi obezbeđivanja prečišćavanja otpadnih voda, lice iz stava 1. ovog člana koje ispušta otpadnu vodu u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da obezbedi sredstva i utvrdi rokove za izgradnju i pogon uređaja, odnosno postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa akcionim planom za dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode, planom zaštite voda od zagađivanja i planom upravljanja vodama."

Posle dosadašnjeg stava 4. koji postaje stav 5. dodaje se stav 6, koji glasi:

"Mulj koji je nastao u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda obrađuje se, koristi ili odlaže na način kojim se ne ugrožava životna sredina i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom, propisom kojim se uređuju granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vode i posebnim zakonima kojima se uređuje poljoprivredno zemljište i upravljanje otpadom."

Član 53.

Član 99. menja se i glasi:

"Član 99.

Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice iz člana 98. ovog zakona, dužno je da postavi uređaje za merenje i kontinuirano meri količine otpadnih voda, da ispituje parametre kvaliteta otpadnih voda i njihov uticaj na recipijent, da izveštaje o izvršenim merenjima čuva najmanje pet godina i da iste dostavlja javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i Agenciji za životnu sredinu jednom godišnje.

Lice iz stava 1. ovog člana koji ima uređaje, objekte, odnosno, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dužno je da meri količine i ispituje kvalitet otpadnih voda pre i posle prečišćavanja, da obezbedi redovno funkcionisanje uređaja, objekata, odnosno, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da vodi dnevnik njihovog rada.

Ako u procesu proizvodnje u određenom pogonu ili delu pogona nastaju otpadne vode koje sadrže opasne materije lice iz stava 1. dužno je da obavlja merenje količina i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda pre njihovog spajanja sa ostalim tokovima otpadnih voda.

Ministar i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine bliže propisuju:

1)         način, uslove i mesto za postavljanje uređaja za merenje količina, uzimanje uzoraka i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i njihovog uticaja na recipijent;

2)         sadržinu izveštaja o izvršenim merenjima količina i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i njihovog uticaja na recipijent i način i rokove njegovog dostavljanja."

Član 54.

Pododeljak 4.3. Zaštita voda od zagađivanja, tačka 4.3.4. menja se i glasi:

"4.3.4. Pravna lica nadležna za vršenje ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, kvaliteta površinskih i podzemnih voda i za praćenje havarijskih zagađenja voda".

U nazivu člana 105. posle reči: "otpadnih voda" dodaje se zapeta i reči: "površinskih i podzemnih voda".

U članu 105. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

 "Ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda može da vrši pravno lice koje je ovlašćeno od strane Ministarstva za obavljanje tih poslova."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.".

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "stava 3.".

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.".

Član 55.

U članu 106. stav 1. reči: "republička organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove dužna" zamenjuju se rečima: "organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda dužan", a reči: "Agenciju za zaštitu životne sredine" brišu se.

U stavu 2. reči: "republičku organizaciju nadležnu za hidrometeorološke poslove" zamenjuju se rečima: "organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda."

U stavu 3. reči: "Republička organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove dužna" zamenjuju se rečima: "Organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda dužan."

Član 56.

U članu 107. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

 "Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine bliže propisuje tehničke zahteve sa specifikacijama za hemijske analize i analize potrebne za monitoring voda."

Član 57.

U članu 109. stav 1. reči: "republička organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove" zamenjuju se rečima: "organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda u saradnji sa republičkom organizacijom nadležnom za hidrometeorološke poslove".

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 2.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: "iz stava 3." zamenjuju se rečima: "iz stava 2.", a reči: "republičkoj organizaciji nadležnoj za hidrometeorološke poslove i Agenciji za životnu sredinu" zamenjuju se rečima: "organu uprave nadležnom za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda".

Stav 6. briše se.

Dosadašnji stav 7. koji postaje stav 6. menja se i glasi:

"Organi iz stava 1. ovog člana sačinjavaju godišnji izveštaj o stanju i promenama kvaliteta voda, koji dostavljaju Ministarstvu, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine, ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja i javnom vodoprivrednom preduzeću, najkasnije do 1. jula tekuće godine za prethodnu godinu."

Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

"Podaci iz stava 1. ovog člana su javni."

Član 58.

U članu 110. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

"4)        područja osetljiva na nitrate iz poljoprivrednih izvora iz člana 96a ovog zakona i područja osetljiva na nutrijente iz člana 96b ovog zakona, uključujući područja podložna eutrofikaciji;".

U stavu 2. posle reči: "zaštićenih oblasti" dodaju se reči: "po vodnim područjima".

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3-6, koji glase:

"Registri zaštićenih oblasti moraju se redovno dopunjavati.

Organi koji su proglasili zaštićene oblasti iz stava 1. ovog člana dužni su da akt kojim je oblast proglašena kao zaštićena dostave javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od 30 dana od dana kada je akt kojim je ta oblast proglašena kao zaštićena stupio na snagu.

Ministar i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine sporazumno utvrđuju kriterijume za određivanje zaštićenih oblasti iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana.

Ministar, ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine i ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuju sadržinu i način vođenja registara zaštićenih oblasti iz stava 1. ovog člana."

Dosadašnji st. 3. i 4. brišu se.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 7. reči: "tač. 4) do 6)" zamenjuju se rečima: "tač. 5) i 6)".

Član 59.

U članu 112. stav 1. tačka 6) reč: "melioracionih" zamenjuje se rečju: "hidromelioracionih".

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

"Za poslove iz stava 1. tač. 3) do 8) ovog člana licenca se izdaje za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice (sektor, deonica i hidromelioracioni sistem) utvrđene aktom ministra iz člana 27a stav 4. ovog zakona."

Posle dosadašnjeg stava 4. koji postaje stav 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Pre izdavanja licence za obavljanje poslova iz stava 1. tač. 3) do 8) ovog člana podnosilac zahteva je dužan da pribavi mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća."

Dosadšnji st. 5. do 9. postaju st. 7. do 11.

Dosadašnji stav 10. koji postaje stav 12. menja se i glasi:

"Ministar bliže propisuje uslove iz stava 3. ovog člana, sadržinu obrasca zahteva za izdavanje licenci, način vođenja evidencije izdatih i oduzetih licenci, kao i sadržinu mišljenja iz stava 6. ovog člana."

Posle stava 12. dodaju se stav 13, koji glasi:

"U obrazac zahteva za izdavanje licenci iz stava 12. ovog člana unose se sledeći podaci o ličnosti: podaci o identitetu zakonskog zastupnika podnosioca zahteva i podaci o identitetu kontakt lica podnosioca zahteva (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte)."           

Član 60.

Čl. 113. i 114. menjaju se i glase:

"Član 113.

Radi obezbeđenja jedinstvenog vodnog režima i ostvarivanja upravljanja vodama, u skladu sa Strategijom, planom upravljanja vodama i odgovarajućom tehničkom dokumentacijom, izdaju se vodna akta.

Vodna akta su:

1)         vodni uslovi;

2)         vodna saglasnost;

3)         vodna dozvola.

Vodna akta iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana su upravna akta, koja se donose u skladu sa propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 114.

Vodna akta donosi Ministarstvo, na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, na teritoriji jedinice lokalne samouprave nadležni organ jedinice lokalne samouprave i javno vodoprivredno preduzeće.

Protiv vodnog akta iz člana 113. stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona donetog od strane nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog vodnog akta.

Vodni akt iz člana 113. stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona donet od strane ministra je konačan u upravnom postupku i protiv tog akta može se pokrenuti upravni spor.

Ministar propisuje sadržinu i obrazac zahteva za izdavanje vodnih akata iz člana 113. stav 2. ovog zakona.

U obrazac zahteva za izdavanje vodnih akata iz stava 4. ovog člana unose se sledeći podaci o ličnosti, i to: podaci o identitetu zakonskog zastupnika pravnog lica i podaci o identitetu kontakt lica u pravnom licu (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte), podaci o identitetu preduzetnika (ime i prezime i jedinstveni matični broj građana), odnosno podaci o identitetu kontakt lica preduzetnika (ime i prezime, broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte), a za fizičko lice podaci o identitetu (ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa, broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte)."

Član 61.

U članu 115. stav 1. menja se i glasi:

"Vodni uslovi izdaju se u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu trajno, povremeno ili privremeno uticati na promene u vodnom režimu, odnosno ugroziti ciljeve životne sredine, kao i za izradu planskih dokumenata za uređenje prostora, upravljanje ribarskim i zaštićenim područjima i gazdovanje šumama."

U stavu 2. posle reči: "pri izgradnju" dodaje se zapeta i reč: "dogradnji".

Stav 3. briše se.

Član 62.

Naziv člana i član 116. menjaju se i glase:

"Važenje vodnih uslova koji se izdaju van objedinjene procedure

Član 116.

Vodni uslovi koji se izdaju van objedinjene procedure prestaju da važe po isteku godinu dana od dana njihovog izdavanja, ako u tom roku nije podnet zahtev za izdavanje vodne saglasnosti."

Član 63.

Čl. 117. i 118. menjaju se i glase:

"Član 117.

Vodni uslovi se izdaju za izgradnju, dogradnju, odnosno rekonstrukciju objekata, izvođenje radova, izradu planskih dokumenata, i to za:

1)         branu sa akumulacijom;

2)         vodne objekte iz člana 18. stav 1. tačka 1) ovog zakona u sastavu javnog vodovoda za naselja veća od 20.000 stanovnika;

3)         višenamenski hidrosistem;

4)         hidroelektranu snage preko 10 MW, termoelektranu, nuklearni objekat;

5)         industrijski i proizvodni objekat za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih ili podzemnih voda i čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode ili javnu kanalizaciju, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo ili organ autonomne pokrajine nadležan za poslove građevinarstva;

6)         vodne objekte u sastavu javne kanalizacije iz člana 19. ovog zakona (glavni kolektor, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i objekat za odvođenje i ispuštanje prečišćenih otpadnih voda);      

7)         državni put I i II reda, kategorije železnice i mostove na njima, metro, aerodrom;

8)         prevodnicu, vodni put, luku, marinu i pristanište;

9)         industrijsku i komunalnu deponiju;

10)       magistralni naftovod, gasovod i dalekovod i trafostanica kada je to predviđeno planskim dokumentom ili separatom;

11)       hidromelioracioni sistem za odvodnjavanje preko 100 ha;

12)       hidromelioracioni sistem za navodnjavanje preko 50 ha;

13)       sistem za odvođenje atmosferskih voda naselja većih od 20.000 stanovnika;

14)       podzemno i nadzemno skladište za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne supstance kapaciteta preko 500 tona;

15)       rudarske radove i objekte;

16)       uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodnih objekata na vodama I reda;

17)       izradu prostornih (prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan) planova;

18)       planove gazdovanja šumama na vodnom području;

19)       planove i programe upravljanja zaštićenim odnosno ribarskim područjima;

20)       izradu urbanističkih (plan generalne regulacije i generalni urbanistički plan) planova;

21)       hidroelektranu snage do 10 MW;

22)       proizvodni i drugi objekat, za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih ili podzemnih voda i čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, ili javnu kanalizaciju, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;

23)       ispuštanje voda za potrebe čišćenja i čišćenje nataloženog nanosa iz akumulacionog jezera;

24)       vađenje i deponovanje na vodnom zemljištu: rečnih nanosa, kamena i drugog materijala iz korita vodotoka, sprudova, rečnih aluviona i sa obala prirodnih vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija; treseta za hortikulturu; rekultivaciju eksploatacionog polja i neposredne okoline, po završenom vađenju;

25)       ribnjak;

26)       izgradnju ili zatrpavanje bušenih bunara i objekata sa horizontalnim vodozahvatnim građevinama ispod nivoa tla;

27)       javna skijališta;

28)       objekte javnog vodovoda i kanalizacije, izuzev vodnih objekata javnog vodovoda za naselja veća od 20.000 stanovnika i vodnih objekata u sastavu javne kanalizacije i za sistem za odvođenje atmosferskih voda naselja manjih od 20.000 stanovnika;

29)       podzemno i nadzemno skladište za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne supstance, kapaciteta manjeg od 500 tona;

30)       opštinski put i mostove na njemu kada se nalazi u zoni vodotoka;

31)       produktovod, TT, optički kabl i kablovski vod za prenos električne energije, kao i drugi cevovod, odnosno kablovski vod kada se postavlja ispod korita reke ili ukršta sa rekom;

32)       hidromelioracioni sistem za odvodnjavanje do 100 ha;

33)       hidromelioracioni sistem za navodnjavanje do 50 ha;

34)       sađenje drveća i žbunastog bilja i njihova seča u koritu za veliku vodu i na obali na vodama I reda;

35)       uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodnih objekata na vodama II reda;

36)       javni vodovod u seoskom naselju;

37)       sađenje drveća i žbunastog bilja i njihova seča u koritu za veliku vodu i na obali na vodama II reda;

38)       vodenicu i stambeni ili ugostiteljski objekat na splavu;

39)       druge objekte i radove, koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može uticati vodni režim.

Vodni uslovi za objekte i radove iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 12), 13), 14), 16), 21), 22), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31), 32), 33), 35), 36), 38) i 39) ovog člana izdaju se u postupku objedinjene procedure koju sprovodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i sastavni su deo lokacijskih uslova kao javne isprave.

Vodni uslovi za objekte, radove i planska dokumenta iz stava 1. tač. 15), 17), 18), 19), 20), 23), 24), 34) i 37) ovog člana izdaju se van postupka objedinjene procedure.

Izuzetno od stava 1. ovog člana vodni uslovi se ne izdaju u slučaju:

1)         izgradnje, dogradnje, rekonstrukcije i priključenja na javni vodovod i kanalizaciju objekata koji vodu koriste samo za piće i sanitarne potrebe;

2)         izgradnje bunara za snabdevanje vodom za piće i sanitarne potrebe jednog domaćinstva;

3)         izgradnje hidroelioracionog sistema površine do 1 ha, odnosno sa potrošnjom vode za navodnjavanje do 2500 m3 u vegetacionom periodu;

4)         korišćenja vode za gašenje požara i odbranu zemlje;

5)         korišćenja poplavnog i inundacionog područja za pašnjake i livade.

Član 118.

Vodne uslove za objekte i radove iz člana 117. tač. 1) do 19) ovog zakona izdaje Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine.

Vodne uslove iz člana 117. tač. 20) do 35) i 39) ovog zakona izdaje javno vodoprivredno preduzeće.

Vodne uslove iz člana 117. tač. 36) do 38) ovog zakona izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno od stava 1. ovog člana Ministarstvo izdaje vodne uslove za objekte i radove iz člana 117. tač. 1) do 16) ovog zakona od međudržavnog značaja i za objekte i radove koji se nalaze, odnosno izvode na teritoriji autonomne pokrajine i delimično prelaze granice teritorije autonomne pokrajine, a mogu imati uticaj na režim voda, kao i za planska dokumenta koja se izrađuju za veće prostorne celine funkcionalnog ili geografskog karaktera koje prelaze granice teritorije autonomne pokrajine, a mogu imati uticaj na vodni režim.

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u okviru roka za dostavljanje uslova za projektovanje predviđenog zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, za objekte i radove iz stava 1. ovog člana Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, po službenoj dužnosti pribavlja mišljenje republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove, organa uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda i javnog vodoprivrednog preduzeća, a po potrebi po službenoj dužnosti pribavlja i mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i/ili specijalizovane stručne - naučne institucije (zavodi, instituti i drugo).

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u okviru roka za dostavljanje uslova za projektovanje predviđenog zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, za objekte i radove iz stava 2. ovog člana javno vodoprivredno preduzeće po službenoj dužnosti pribavlja mišljenje republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove i organa uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda, a u slučaju vađenja rečnih nanosa na vodnom putu i mišljenje organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta.

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u okviru roka za dostavljanje uslova za projektovanje predviđenog zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, za objekte i radove iz stava 3. ovog člana, nadležni organ jedinice lokalne samouprave po službenoj dužnosti pribavlja mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća.

U postupku izdavanja vodnih uslova, u okviru postupka sprovođenja objedinjene procedure koju sprovodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, organ, posebna organizacija i javno vodoprivredno preduzeće iz st. 5, 6. i 7. ovog člana su dužni da postupe po zahtevu za davanje mišljenja i da traženo mišljenje izdaju u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za izdavanje mišljenja.

Ako organ, posebna organizacija i javno vodoprivredno preduzeće iz st. 5, 6. i 7. ovog člana ne postupi u roku iz stava 8. ovog člana organ i javno vodoprivredno preduzeće nadležno za izdavanje vodnih uslova će o tome obavestiti organ nadležan za sprovođenje postupka objedinjene procedure i podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa članom 212a ovog zakona.

Ministar bliže propisuje sadržinu mišljenja iz stava 5. ovog člana."

Član 64.

Posle člana 118. dodaju se naziv člana i član 118a, koji glase:

"Obaveza nadležnog organa da dostavi građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu

Član 118a

Nadležni organ po izdavanju građevinske dozvole, radi informisanja, dostavlja elektronskim putem organu, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću iz člana 118. st. 1. do 3. ovog zakona nadležnim za izdavanje vodnih uslova građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu.

Organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće iz člana 118. st. 1. do 3. ovog zakona, ukoliko utvrde neusklađenosti sa izdatim vodnim uslovima, su dužni da nadležni organ koji sprovodi objedinjenu proceduru i inspekcijske organe koji vrše nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u roku od 10 dana računajući od dana prijema građevinske dozvole i projekta za građevinsku dozvolu, obaveste u pisanom obliku da li je projekat za građevinsku dozvolu urađen u skladu sa vodnim uslovima izdatim u postupku sprovođenja objedinjene procedure."

Član 65.

Čl. 119. i 120. menjaju se i glase:

"Član 119.

Vodna saglasnost pribavlja se za objekte i radove i planska dokumenta iz člana 117. tač. 15), 17), 18), 19), 20), 23), 24), 34) i 37) ovog zakona, kao i za objekte i radove iz člana 117. ovog zakona za koje građevinsku dozvolu u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, van objedinjene procedure.

Vodnom saglasnošću iz stava 1. ovog člana utvrđuje se da je tehnička dokumentacija za objekte, radove i planska dokumenta iz stava 1. ovog člana urađena u skladu sa izdatim vodnim uslovima.

Vodna saglasnost iz stava 1. ovog člana nije uslov za izdavanje građevinske dozvole i upotrebne dozvole.

Vodnu saglasnost izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće, koji je izdao vodne uslove.

Član 120.

Vodna saglasnost za vađenje rečnih nanosa izdaje se na određeno vreme, a najduže za period od jedne godine pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji ispunjavaju uslove u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti za obavljanje delatnosti vađenja rečnog nanosa.

Kada se vađenje rečnih nanosa vrši na vodnom putu javno vodoprivredno preduzeće koje je izdalo vodnu saglasnost iz stava 1. ovog člana je dužno da istu dostavi organu nadležnom za tehničko održavanje vodnog puta.

Pravo stečeno na osnovu vodne saglasnosti ne može se, bez saglasnosti nadležnog organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzeća, koji je izdao vodnu saglasnost preneti na drugo lice.

Rešenje o prenosu prava iz stava 3. ovog člana donosi nadležni organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće, u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana donetog od strane nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno javnog vodoprivrednog preduzeća može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Rešenje iz stava 4. ovog člana doneto od strane Ministarstva je konačno u upravnom postupku i protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja bliže propisuje uslove iz stava 1. ovog člana."

Član 66.

U članu 121. stav 1. menja se i glasi:

"Vodna saglasnost prestaje da važi ako se u roku od dve godine od dana prijema vodne saglasnosti ne otpočne sa izgradnjom, rekonstrukcijom ili dogradnjom objekta, izvođenjem radova, odnosno izradom planskih dokumenata, a u slučaju rudarskih objekata ako se ne podnese zahtev za izdavanje dozvole za izgradnju rudnika."

U stavu 2. posle reči: "organ" dodaje se zapeta i reči: "odnosno javno vodoprivredno preduzeće,".

U stavu 3. reči: "nadležnog organa Grada, odnosno" brišu se, a posle reči: "jedinice lokalne samouprave" dodaju se reči: "i javnog vodoprivrednog preduzeća".

Član 67.

Član 122. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

"Vodnu dozvolu izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće, nadležno za izdavanje vodnih uslova.

Pre izdavanja vodne dozvole za objekte i radove za koje vodnu dozvolu izdaje Ministarstvo i nadležni organ autonomne pokrajine podnosilac zahteva je dužan da pribavi izveštaj javnog vodoprivrednog preduzeća o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne dozvole."

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Ministar bliže propisuje sadržinu izveštaja iz stava 4. ovog člana."

Dosadašnji stav 6. briše se.

Član 68.

U članu 125. stav 1. posle reči: "organa" dodaju se reči: "i javnog vodoprivrednog preduzeća".

U stavu 2. reči: "nadležnog organa Grada," brišu se, a posle reči: "jedinice lokalne samouprave" dodaju se reči: "i javnog vodoprivrednog preduzeća".

Član 69.

U članu 126. stav 1. tač. 1) i 2) brišu se.

U stavu 2. posle reči: "organ" dodaju se reči: "i javnog vodoprivrednog preduzeća".

U stavu 3. reči: "nadležnog organa Grada" brišu se, a posle reči: "jedinice lokalne samouprave" dodaju se reči: "i javnog vodoprivrednog preduzeća".

Član 70.

Član 127. menja se i glasi:

"Član 127.

Vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.

Vodnu dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona, pribavlja investitor kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja.

Izdavanje vodne dozvole se obavlja van postupka objedinjene procedure."

Član 71.

U Glavi V. VODNA AKTA I VODNA DOKUMENTACIJA, odeljak 1. Vodna akta, pododeljak 1.4. Vodni nalog i član 128. brišu se.

Član 72.

U članu 129. tačka 2) reč: "katastar" zamenjuje se rečju: "registar".

Član 73.

U članu 130. stav 2. menja se i glasi:

"Organ koji izdaje vodna akta dužan je da sva izdata vodna akta vodi u vodnoj knjizi."

U stavu 3. reči: "i potvrda" i reči: "upisnik vodnih naloga" brišu se.

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:

"Svrha obrade podataka o ličnosti u upisnicima iz stava 3. ovog člana je praćenje i evidentiranje izdatih vodnih akata.

U upisnike iz stava 3. ovog člana unose se sledeći podaci o ličnosti: podaci o identitetu podnosioca zahteva (ime i prezime i jedinstveni matični broj građana)."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.

Dosadašnji stav 5. koji postaje stav 7. menja se i glasi:

 "Nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave i javno vodoprivredno preduzeće dužni su da Ministarstvu dostavljaju podatke iz vodne knjige."

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 8. i 9.

Član 74.

U nazivu člana 131. reč: "katastar" zamenjuje se rečju: "registar".

U članu 131. stav 1. reč: "katastri" zamenjuje se rečju: "registri".

U stavu 2. reč: "katastri" zamenjuje se rečju: "registri", a reč: "katastar" zamenjuje se rečju: "registar".

U stavu 3. reč: "katastri" zamenjuje se rečju: "registri".

Član 75.

U nazivu člana 132. reč: "katastra" zamenjuje se rečju: "registra".

U članu 132. stav 1. reč: "Katastar" zamenjuje se rečju: "Registar", reč: "registar" zamenjuje se rečima: "obrasce registra", a reči: "eksploatciji rečnih nanosa" zamenjuju se rečima: "rečnim nanosima".

U st. 2, 3. i 4. reč: "Katastar" zamenjuje se rečju: "Registar", a reč: "registar" zamenjuje se rečima: "obrasce registra".

U stavu 5. reč: "katastre" zamenjuje se rečju: "registre".

U stavu 6. reči: "vodnih katastara" brišu se.

U stavu 7. reč: "katastra" zamenjuje se rečju: "registra".

U stavu 8. reč: "katastar" zamenjuje se rečju: "registar".

U stavu 9. reč: "katastara" zamenjuje se rečju: "registara".

Posle stava 9. dodaje se novi stav 10. koji glasi:

"U vodne registre unose se sledeći podaci o ličnosti, i to: podaci o identitetu zakonskog zastupnika pravnog lica i podaci o identitetu kontakt lica u pravnom licu (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte), podaci o identitetu preduzetnika (ime i prezime i jedinstveni matični broj građana), odnosno podaci o identitetu kontakt lica preduzetnika (ime i prezime, broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte), a za fizičko lice podaci o identitetu (ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa, broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte)."

U dosadašnjem stavu 10. koji postaje stav 11. reč: "katastre" zamenjuje se rečju: "registre".

Član 76.

U članu 133. stav 1. tačka 2. podtačka 4) menja se i glasi:

"4)        vađenje rečnog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti;".

Podtačka 6) menja se i glasi:

"6)        vršiti druge radnje, osim u slučaju:

(1)        sprovođenja mera očuvanja, unapređenja i prezentacije prirodnih vrednosti,

(2)        preduzimanja radnji radi zaštite ljudi, životinja i imovine;".

Tačka 4. menja se i glasi:

"4.        saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti;".

Član 77.

U članu 134. stav 1. tačka 1) posle reči: "izgradnje" dodaje se reč: "sanaciji".

Tačka 6) menja se i glasi:

"6)        dopusti na svom zemljištu vađenje, privremeno deponovanje i transportovanje rečnog nanosa i mulja iz vodotoka i inundacionih područja radi obezbeđenja propusne sposobnosti, regulacionih i zaštitnih objekata, kao i vodnih objekata osnovne i detaljne kanalske mreže za odvodnjavanje, koje vrši javno vodoprivredno preduzeće, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave;".

U stavu 3. reči: "tač. 1), 2), 3) i 6)" zamenjuju se rečima: "tač. 1), 2), 3), 6) i 7)".

U stavu 4. reči: "tač. 1), 2), 3) i 6)" zamenjuju se rečima: "tač. 1), 2), 3), 6) i 7)".

Član 78.

U članu 139. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

"Ako su na vodnom objektu u javnoj svojini pričinjene štete radnjama pravnog ili fizičkog lica, troškovi otklanjanja pričinjene štete na vodnom objektu padaju na teret tog lica."

Dosadašnji stav 1. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reči: "stava 1." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 2.".

Član 79.

Član 150. menja se i glasi:

"Član 150.

Poslovi od opšteg interesa koji se finansiraju u skladu sa ovim zakonom, jesu:

1)         Poslovi uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda, i to:

(1)        izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje regulacionim i zaštitnim vodnim objektima u javnoj svojini i održavanje vodotoka;

(2)        izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje vodnim objektima za odvodnjavanje u javnoj svojini;

(3)        izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje vodnim objektima za zaštitu od erozija i bujica u javnoj svojini i izvođenje radova i mera za zaštitu od erozije i bujica, u skladu sa članom 62. ovog zakona;

(4)        sprovođenje odbrane od poplave,

2)         Poslovi uređenja i korišćenja voda, i to:

(1)        izrada bilansa voda, kontrola stanja zaliha vodnih resursa i mere za obezbeđenje njihovog racionalnog korišćenja i zaštite;

(2)        izrada bilansa podzemnih voda za pojedinačni resurs, uključujući i raspoloživi resurs, način i dinamika obnavljanja resursa i mere za obezbeđenje racionalnog korišćenja i zaštitu resursa;

(3)        ispitivanje kvaliteta vode na izvorištu i istražni radovi na izvorištu;

(4)        zaštita izvorišta za snabdevanje vodom;

(5)        izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata iz člana 18. stav 1. tačka 1) ovog zakona, u javnoj svojini;

(6)        održavanje i upravljanje vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini,

3)         Poslovi zaštite voda od zagađivanja, i to:

(1)        izrada programa i sistematsko praćenje kvaliteta voda - monitoring;

(2)        praćenje havarijskih zagađenja, organizacija i kontrola njihovog sprovođenja;

(3)        sprovođenje dugoročnih i kratkoročnih mera za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja voda;

(4)        uređenje vodnog režima zaštićenih oblasti iz člana 110. ovog zakona i drugih područja koja na njih imaju uticaja;

(5)        izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda (glavni kolektori, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za preradu otpadnih muljeva i ispustu iz postrojenja u prijemnik) u javnoj svojini,

4)         Poslovi koji se odnose na sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje, i to: održavanje i upravljanje vodnim objektima i sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje u javnoj svojini,

5)         Poslovi koji se odnose na regionalne i višenamenske hidrosisteme, i to: izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima u javnoj svojini,

6)         Ostali poslovi od opšteg interesa, i to:

(1)        izrada i sprovođenje planskih dokumenata, programa i normativnih akata;

(2)        izrada studija i izvođenje istražnih radova za potrebe integralnog upravljanja vodama, izrada tehničke dokumentacije iz oblasti uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda, uređenja i korišćenja voda i zaštite voda od zagađivanja;

(3)        poslovi međunarodne saradnje u oblasti voda;

(4)        uspostavljanje i vođenje vodne dokumentacije i vodnog informacionog sistema;

(5)        vršenje poverenih poslova od strane javnih vodoprivrednih preduzeća (priprema predloga vodnih jedinica i njihovih granica, plana upravljanja vodama za vodna područja, posebnog plana upravljanja vodama za pojedina pitanja upravljanja vodama, plana upravljanja rizicima od poplava za vodna područja, operativnog plana za odbranu od poplava, izrada karte ugroženosti i karte rizika od poplava, izrada mišljenja na operativne planove za odbranu od poplava za vode II reda, identifikacija vodnih tela površinskih i podzemnih voda koja se koriste ili mogu da se koriste za ljudsku potrošnju u budućnosti, vođenje registara zaštićenih oblasti na vodnom području, vršenje poslova investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, sprovođenje postupaka davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, vršenje obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknada za vode)."

Član 80.

U članu 153. tačka 1) reči: "vodnog dobra" zamenjuju se rečju: "voda".

U tački 5) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:

"6)        naknada za izvađeni rečni nanos."

Član 81.

U Glavi IX. FINANSIRANjE UPRAVLjANjA VODAMA, odeljak 2. Izvori sredstava, pododeljak 2.2. Naknade za vode, naziv tačke 2.2.1. Naknada za korišćenje vodnog dobra i član 154. menjaju se i glase:

"2.2.1. Naknada za korišćenje voda

Osnov plaćanja

Član 154.

Naknada za korišćenje voda plaća se za zahvatanje površinskih i podzemnih voda, uključujući termalne i mineralne vode, u skladu sa članom 2. ovog zakona."

Član 82.

U članu 155. stav 1. reči: "vodnog dobra" zamenjuju se rečju: "voda".

U tački 7) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

Tač. 8) do 12) brišu se.

Član 83.

U članu 156. stav 1. reči: "vodnog dobra" zamenjuju se rečju: "voda".

U tački 7) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

Tač. 8) do 12) brišu se.

Član 84.

U članu 158. stav 1. reči: "vodnog dobra" zamenjuju se rečju: "voda".

Stav 2. briše se.

Član 85.

Član 159. menja se i glasi:

"Član 159.

Naknada za korišćenje voda ne plaća se za opšte korišćenje voda."

Član 86.

Posle člana 177. dodaju se naziv tačke 2.2.5a, nazivi članova i čl. 177a, 177b, 177v, 177g, 177d i 177đ, koji glase:

"2.2.5a Naknada za izvađeni rečni nanos

Osnov plaćanja

Član 177a

Naknada za izvađeni rečni nanos plaća se za rečni nanos izvađen iz ležišta na vodnom zemljištu i na područjima ugroženim erozijom.

Obveznik plaćanja

Član 177b

Obveznik plaćanja naknade za izvađeni rečni nanos je pravno lice, odnosno preduzetnik koje vrši vađenje rečnog nanosa iz ležišta na vodnom zemljištu i na područjima ugroženim erozijom.

Plaćanje naknade

Član 177v

Naknada za izvađeni rečni nanos plaća se za pozajmište rečnih nanosa - prema vrsti pozajmišta (rečno korito, sprud u rečnom koritu, inundacija, starača, područje ugroženo erozijom i drugo) i količini (m3) izvađenog rečnog nanosa, bez obzira na kvalitet tog nanosa.

Namena

Član 177g

Sredstva ostvarena od naknade za izvađeni rečni nanos koriste se na području na kome su ostvarena za finansiranje poslova iz člana 150. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Izuzeci od plaćanja

Član 177d

Naknada za izvađeni rečni nanos ne plaća se za količine izvađenog rečnog nanosa koji se koristi za izgradnju i održavanje vodnih objekata za uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, a koje vrši javno vodoprivredno preduzeće, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Primena drugih propisa

Član 177đ

Postupak utvrđivanja obaveza plaćanja naknade za izvađeni rečni nanos se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak."

Član 87.

U članu 186. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a)      od zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini ostvareni na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine i teritorije grada Beograda za postavljanje plutajućih objekata;"

Član 88.

U članu 189. tačka 2) reči: "tač. 1), 2), 4) i 5)" zamenjuju se rečima: "tač. 1), 2), 4), 5) i 6)".

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a)      od zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini, ostvareni na teritoriji autonomne pokrajine;"

Član 89.

U članu 191. reči: "tač. 1) do 5)" zamenjuju se rečima: "tač. 1) do 6)".

Član 90.

Član 192. menja se i glasi:

"Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za teritoriju autonomne pokrajine, vrši obračun i zaduženje obveznika plaćanja naknade za korišćenje voda, naknade za ispuštenu vodu i naknade za izvađeni rečni nanos.

Obračun i zaduženje obveznika plaćanja naknade za zagađivanje voda vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.

Javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju se poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje.

Rešenje o utvrđivanju iznosa naknade iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor."

Član 91.

U članu 193. stav 1. reči: "ministarstvu nadležnom za poslove finansija - Poreskoj upravi i" brišu se, a reč: "njihov" zamenjuje se rečju: "njegov".

U stavu 2. "ministarstvu nadležnom za poslove finansija - Poreskoj upravi i" brišu se, a reč: "njihov" zamenjuje se rečju: "njegov".

Član 92.

U članu 195. stav 1. reči: "tač. 1) do 5)" zamenjuju se rečima: "tač. 1) do 6)".

U stavu 2. reči: "zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija" zamenjuju se rečima: "zakona kojim se uređuje izvršni postupak".

Član 93.

U članu 196. stav 3. reči: "za piće, sanitarno-higijenske potrebe i kupanje" zamenjuju se rečima: "za piće i na kvalitet vode za kupanje".

U stavu 6. reči: "st. 1, 2. 3. i 4." zamenjuju se rečima: "st. 1, 2. i 4.".

Član 94.

U članu 198. stav 3. reči: "obrazac i sadržinu službene legitimacije" i zapeta brišu se.

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

 "U obrazac službene legitimacije vodnog inspektora čiji je izgled propisan Pravilnikom o izgledu obrasca službene legitimacije inspektora ("Službeni glasnik RS", broj 81/15) unose se sledeći podaci o ličnosti: podaci o identitetu vodnog inspektora (ime i prezime)."

Član 95.

U članu 200. stav 1. menja se i glasi:

U vršenju inspekcijskog nadzora sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:

1)         kontroliše da li se vrši ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće i kvaliteta vode za kupanje;

2)         kontroliše zdravstvenu ispravnost vode za piće i kvalitet vode za kupanje;

3)         organizuje uzimanje uzoraka vode za piće i vode za kupanje, kada postoji sumnja u zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje;

4)         kontroliše način korišćenja i način održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta, u cilju zaštite od namernog ili slučajnog zagađenja vode na izvorištu;

5)         kontroliše da li jedinica lokalne samouprave poseduje rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite za izvorišta vode za piće koja su formirana na teritoriji jedinice lokalne samouprave."

Član 96.

U članu 201. stav 1. tačka 2) reči: "tač. 1), 2) 4) i 6)" zamenjuju se rečima: "tač. 1), 1a), 1b), 2), 4) i 6)".

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:

"2a)      da li pravna lica, preduzetnici i fizička lica ispunjavaju svoje obaveze iz člana 98. ovog zakona;".

Član 97.

U članu 202. stav 1. tačka 2) reč: "eksploataciju" zamenjuje se rečju: "vađenje", a reči: "u slučajevima utvrđenim ovim zakonom" zamenjuju se rečima: "ako se korišćenje voda, ispuštanje voda, vađenje rečnih nanosa, odnosno korišćenje objekata i postrojenja vrši suprotno odredbama ovog zakona;".

U stavu 2. reči: "tač. 1) do 7)" zamenjuje se rečima: "tač. 1) do 6)".

Član 98.

Član 203. menja se i glasi:

"U vršenju poslova iz člana 200. ovog zakona sanitarni inspektor je ovlašćen da:

1)         zabrani isporuku vode za piće, odnosno korišćenje vode za kupanje, ako ne postoji dokaz ili ne postoji dokaz u propisanom obimu ovlašćene zdravstvene ustanove o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje;

2)         zabrani isporuku vode za piće ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna, a može da dozvoli isporuku vode koja se upotrebljava za sanitarno-higijenske potrebe;

3)         zabrani korišćenje vode za kupanje, ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava;

4)         zabrani upotrebu vode za piće, ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna;

5)         zabrani korišćenje objekta, odnosno obavljanje delatnosti u zoni sanitarne zaštite na način koji izaziva ili može da izazove zagađivanje vode izvorišta, dok se ne otklone uočeni nedostaci;

6)         obavesti nadležni organ o bespravno izgrađenim objektima i o obavljanju nedozvoljenih delatnosti u zonama sanitarne zaštite izvorišta;

7)         naredi pribavljanje rešenja o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom za piće;

8)         podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup, u skladu sa ovim zakonom;

9)         preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen ovim zakonom i drugim propisom.

Mere iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 7) i 9) ovog člana nalažu se rešenjem sanitarnog inspektora."

Član 99.

U članu 204. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

"3)        naloži licu koje ispušta otpadne vode da postavi uređaje za merenje i kontinuirano meri količine otpadnih voda, kao i da ispituje parametre kvaliteta otpadnih voda i da izveštaj o izvršenim merenjima dostavi javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i organu uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta vode;".

Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:

"3a)      naloži privremeni prestanak rada i obavljanje delatnosti licima iz člana 99. st. 1. i 2. ovog zakona;".

Član 100.

U članu 208. stav 1. posle reči: "pravno" dodaju se reči: "lice, preduzetnik".

Stav 2. menja se i glasi:

"Po potrebi, sanitarni inspektor može organizovati uzimanje uzoraka vode za piće i vode za kupanje, radi analize i provere zdravstvene ispravnosti vode za piće, odnosno analize i provere kvaliteta vode za kupanje, pri čemu troškove analize snosi pravno ili fizičko lice koje isporučuje zdravstveno neispravnu vodu za piće, odnosno omogućava korišćenje vode za kupanje nezadovoljavajućeg kvaliteta."

U stavu 3. posle reči: "ministarstvo nadležno za poslove zdravlja" dodaju se zapeta i reči: "a ako se uzimanje uzoraka vode i otpadnih voda, odnosno vode za piće i vode za kupanje vrši u okviru poverenih poslova iz člana 196. ovog zakona troškove snosi organ koji vrši poverene poslove".

Član 101.

U članu 211. tačka 2) briše se.

Posle tačke 3) dodaju se tač. 3a) i 3b), koje glase:

"3a)      ne poseduje dokaz ili ne poseduje dokaz u propisanom obimu o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje (član 75);

3b)       isporuči vodu za piće, odnosno omogući korišćenje vode za kupanje, za koje je ovlašćena zdravstvena ustanova na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna, odnosno da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava (član 75);".

Tačka 4) menja se i glasi:

"4)        upotrebljava vodu za piće za koju je ovlašćena zdravstvena ustanova na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza utvrdila da je voda zdravstveno neispravna (član 75);".

Tačka 5) briše se.

Tač. 6) i 7) menjaju se i glase:

"6)        koristi objekat, odnosno obavlja delatnost na način koji izaziva ili može da izazove zagađivanje vode na izvorištu (član 77. stav 2);

7)         ne pribavi rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom (član 77. stav 7);".

Posle tačke 11) dodaje se tačka 11a), koja glasi:

"11a)    vrši neku radnju bez važeće vodne dozvole ili suprotno izdatoj vodnoj dozvoli (član 122)".

U stavu 4. reči: "tač. 1), 4) i 11)" zamenjuju se rečima: "tač. 1), 4), 11) i 11a)".

Član 102.

U članu 212. tačka 1) menja se i glasi:

"1)        brane sa akumulacionim i retenzionim bazenima ne održava i ne koristi na način kojim se obezbeđuje prihvatanje poplavnih talasa (član 56. stav 1. ovog zakona);".

Tačka 12) briše se.

U tački 15) reči: "tačka 2)" zamenjuju se rečima: "tač. 2. i 3.".

Posle tačke 22) dodaje se tačka 22a), koja glasi:

"22a)    vrši vađenje rečnih nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti iz člana 119. ovog zakona;".

Tač. 23) i 24) brišu se.

U stavu 5. reči: "republičkoj organizaciji nadležnoj za hidrometeorološke poslove" zamenjuju se rečima: "organu uprave nadležnom za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda".

Posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:

"Za prekršaj iz stava 1. tačka 22a) ovog člana pored propisane kazne pravnom licu će se obavezno izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja."

Član 103.

Posle člana 212. dodaju se naziv člana i član 212a, koji glase:

"Član 212a

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu, posebnoj organizaciji, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću iz člana 118. st. 5, 6. i 7. ovog zakona ako tokom sprovođenja postupka objedinjene procedure ne postupi na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (član 118. stav 8).

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. ovog člana podnosi organ nadležan za izdavanje vodnih uslova iz člana 118. st. 1, 2. i 3. ovog zakona."

Član 104.

U članu 213. stav 1. reči: "tač. 12) i 13)" zamenjaju se rečima: "tač. 1), 3), 4), 6), 8), 9), 10), 11), 11a), 12) i 13)".

U stavu 2. reči: " tač. 1), 5), 6), 8), 10), 11), 12), 13), 14), 15), 16), 21), 22), 23), 24), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31) i 32)" zamenjaju se rečima: "tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11), 13), 14), 15), 16), 17), 18), 19), 20), 21), 22), 22a), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31) i 32)".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Za prekršaj iz člana 212. stav 1. tačka 22a) pored propisane kazne preduzetniku će se obavezno izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 105.

U članu 214. stav 1. reči: "tač. 12) i 13)" zamenjaju se rečima: "tač. 1), 3), 4), 6), 8), 9), 11), 12) i 13)".

U stavu 2. reči: "tač. 3), 6), 14), 16), 21), 25), 26), 27), 28), 29) i 30)" zamenjaju se rečima: "tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7), 8), 9), 13), 14), 16), 17), 18), 19), 21), 22), 22a), 25), 26), 27), 28), 29), 30), 31) i 32)".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Za prekršaj iz člana 212. stav 1. tačka 22a) pored propisane kazne fizičkom licu će se obavezno izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 106.

Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" i Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode", dužni su da svoje poslovanje i opšta akta usklade sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" i Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" dužna su da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona uspostave vodni informacioni sistem i vodne registre.

Član 107.

Za obavljanje poslova iz člana 112. Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12) pravno lice je dužno da pribavi licencu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa kojim se bliže propisuju uslovi za izdavanje licenci.

Licence izdate u skladu sa Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12) važe do isteka perioda na koji su izdate.

Član 108.

Pravno lice koje je u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisano kao nosilac prava korišćenja na vodnim objektima u javnoj svojini Republike Srbije iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i na vodnom zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije dužno je da te vodne objekte i vodno zemljište, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese pravnim poslom u javnu svojinu Republike Srbije, nakon čega će, upravljanje na istim preuzeti Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" ako se ti vodni objekti i vodno zemljište nalaze na teritoriji Republike Srbije van teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" ako se vodni objekti i vodno zemljište nalaze na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Član 109.

Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, odrediće granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2017. godine.

Član 110.

Rešavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima je doneto prvostepeno rešenje nastaviće se po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.

Rešavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima nije doneto prvostepeno rešenje nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Član 111.

Akti koje donosi Vlada na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od šest meseci, a najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akti koje donosi ministar na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od šest meseci, a najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Podzakonska akta, doneta na osnovu Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS, br. 30/10 i 93/12), uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 112.

Odredba člana 29. stav 3. i člana 59. stav 4. ovog zakona, u delu koji glasi: "vodne jedinice", primenjivaće se od dana stupanja na snagu akta koji donosi ministar, a kojim se određuju vodne jedinice i njihove granice.

Član 113.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi odredba člana 8. stav 2. tačka 1) Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS, broj 129/07) u delu koji glasi: uređuje i obezbeđuje, u skladu sa načelima integralnog upravljanja vodama, zaštitu voda, zaštitu od štetnog dejstva voda i korišćenje voda, kao dobra od opšteg interesa, uključujući i organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti na vodnom području koje je u nadležnosti grada Beograda, osniva javno preduzeće za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadležnosti grada Beograda.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi odredba člana 20. tačka 20) Zakona o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS, br.129/07 i 83/14 - dr. zakon) u delu koji glasi: određuje erozivna područja.

Član 114.

Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode", koje na dan stupanja na snagu ovog zakona na teritoriji grada Beograda upravlja vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona, dužno je da, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese na upravljanje te vodne objekte i vodno zemljište na kome je u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti upisano kao korisnik na Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode".

Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" dužno je da preuzme na upravljanje vodne objekte i vodno zemljište iz stava 1. ovog člana.

Za obaveze nastale u vezi sa izgradnjom, rekonstrukcijom, sanacijom i održavanjem vodnih objekata iz stava 1. ovog člana, do dana prenosa odgovara Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode".

Javnim vodoprivrednim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno grad Beograd, koja su u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisana kao nosioci prava korišćenja na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljištu u državnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i upisuje se javna svojina Republike Srbije.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo javne svojine grada Beograda na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda i prelazi u pravo javne svojine Republike Srbije.

Brisanje prava korišćenja javnih vodoprivrednih preduzeća iz stava 4. ovog člana, odnosno upis prava javne svojine Republike Srbije iz st. 4. i 5. ovog člana izvršiće po službenoj dužnosti organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima.

Član 115.

Lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste vodno zemljište u javnoj svojini Republike Srbije na osnovu ugovora zaključenih sa javnim vodoprivrednim preduzećima koja upravljaju tim vodnim zemljištem nastavljaju da koriste to zemljište do isteka roka na koji su ugovori zaključeni, a najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

Do isteka roka iz stava 1. ovog člana visina zakupnine za tekuću kalendarsku godinu povećava se za inflaciju u prethodnoj kalendarskoj godini.

Član 116.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 18. i čl. 79. do 86. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2017. godine.

IZ OBRAZLOŽENJE

 II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

1. Problemi koje zakon treba da reši

 Donošenjem Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) započet je proces reformi u sektoru voda koji treba da obezbedi uspešno funkcionisanje i razvoj ovog sektora, kao i usaglašavanje propisa u oblasti voda sa propisima EU. Pored Zakona o vodama i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona, ovu oblast regulišu propisi kojima se uređuje: pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, sistem zaštite životne sredine, planiranje i uređenje prostora, izgradnja objekata, lokalna samouprava, komunalne delatnosti, rudarstvo i energetika, poljoprivreda i šumarstvo, plovidba, geološka istraživanja, postupanje sa otpadom, koncesije, strana ulaganja, zdravstvena ispravnost vode za piće i sanitarno-higijenske potrebe i drugo. Pojedini napred navedeni propisi doneti su posle stupanja na snagu Zakona o vodama, te je stoga potrebno uspostaviti usaglašenost Zakona o vodama sa tim pozitivnim propisima koji su doneti posle stupanja na snagu Zakona o vodama, zbog čega je potrebno izvršiti izmene i dopune Zakona o vodama. Posle stupanja na snagu Zakona o vodama donet je Zakon o javnoj svojini kojim je propisano da su vodno zemljište i vodni objekti dobra od opšteg interesa i da se način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja dobrima od opšteg interesa uređuje posebnim zakonom, dakle Zakonom o vodama. Obzirom da Zakon o vodama ne sadrži odredbe kojima se uređuje raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem bilo je potrebno dopuniti taj zakon sa tim odredbama i na taj način urediti ovu veoma značajnu oblast imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti. Istovremeno kako javna vodoprivredna preduzeća upravljaju vodnim objektima u javnoj svojini bilo je potrebno propisati i šta se smatra upravljanjem vodnim objektima u smislu Zakona o vodama. Takođe, posle stupanja na snagu Zakona o vodama vršene su izmene i dopune zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kojima je propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno da taj dokaz za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata može biti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti sa vlasnikom povlasnog dobra, zbog čega je potrebno dopuniti Zakon o vodama sa odredbama koje uređuju ustanovljavanje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnim objektima i na taj način kroz propisivanje lica nadležnog za zaključivanje tih ugovora u ime Republike Srbije ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola. Takođe, kako bi investitor bio rasterećen pribavljanja svih onih uslova i saglasnosti koje izdaju neki državni ili drugi organ, odnosno posebna organizacija ili javno preduzeće, kroz izmene zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja uveden je postupak objedinjene procedure, tako da umesto investitora organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, po službenoj dužnosti, u objedinjenoj proceduri pribavlja te uslove, saglasnosti i druge potrebne dokaze. Kako se u skladu sa Zakonom o vodama izdaju vodna akta u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i za rekonstrukciju postojećih objekata deo Zakona o vodama kojim se uređuje izdavanje vodnih akata je bilo potrebno uskladiti sa izvršenim izmenama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a ovim zakonom se upravo vrši usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja koji i uređuje postupak objedinjene procedure.

Pored navedenog donošenjem ovog zakona otklanjaju se nedostaci uočeni u primeni Zakona o vodama. Naime, u toku primene Zakona o vodama uočeni su određeni nedostaci tog zakona i problemi koji nastaju u primeni istog zbog neregulisanja određenih pitanja vezanih za raspolaganje vodnim zemljištem, odnosno zbog nedovoljno jasnih pojedinih odredbi zakona, iz kojih razloga je takođe potrebno da se izvrše izmene i dopune odredbi Zakona o vodama koje propisuju vodne objekte za odvodnjavanje, za navodnjavanje, vodne objekte kojima upravljaju javna vodoprivredna preduzeća, teritorijalne osnove za upravljanje vodama - vodna područja, sadržinu plana upravljanja vodama i organe nadležne za donošenje planova upravljanja vodama i posebnih planova upravljanja vodama, godišnji program upravljanja vodama, sadržinu operativnih planova za odbranu od poplava, eroziona područja, vađenje rečnih nanosa, pravna lica nadležna za vršenje ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, kvaliteta površinskih i podzemnih voda i za praćenje havarijskih zagađenja voda, izdavanje i oduzimanje licenci, vodna akta i organe nadležne za izdavanje vodnih akata, finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama, organe nadležne za inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o vodama, kao i odredbe kojima su propisane kaznene odredbe.

Usled izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije ovim zakonom izvršeno je usklađivanje i sa odredbama zakona koji propisuje nadležnost za vršenje poslova monitoringa kvaliteta voda (ispitivanja kvaliteta voda na izvorištima, monitoringa statusa voda i praćenja havarijskog zagađenja voda), tako što se ovim zakonom propisuje da te poslove vrši organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda, umesto republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove, kako je sada propisano Zakonom o vodama.

 Obzirom da Zakonom o vodama nije bilo regulisano pitanje ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, bilo je potrebno, imajući u vidu značaj te oblasti, dopuniti Zakon o vodama sa odredbom koja će da propiše ko može da vrši ta ispitivanja.

Da bi se izbegao pozitivan, odnosno negativan sukob nadležnosti između organa nadležnih za sprovođenje ovog zakona ovim zakonom je izvršena podela nadležnosti između organa uprave nadležnih za vode prema teritorijalnom principu (Ministarstvo poljoprivrede i zaštite sredine - Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, organi jedinica lokalne samouprave) i podela nadležnosti između javnih vodoprivrednih preduzeća prema hidrografskim principima.

 Ovaj zakon treba da doprinese usklađivanju nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa osnovnim principima sadržanim u evropskim direktivama u ovoj oblasti. U postupku pridruživanja EU jedan od preduslova je usaglašenost nacionalnog zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. U našoj zemlji je odnos prema vodi još uvek neodgovarajući, pošto se voda koristi neracionalno i vrlo često zagađuje, čime se dugoročno otežava primena principa održivog razvoja. Iz tih razloga i naša zemlja mora u narednom periodu promeniti svoj odnos prema vodi i ovu oblast urediti u uskladi sa evropskim direktivama, pre svega sa Okvirnom direktivom o vodama (Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council – Framework for Community action in the field of water policy) i drugim direktivama EU koje uređuju oblast korišćenja voda, zaštite voda od zagađivanja i zaštite od štetnog dejstva voda.

Nacionalnom Strategijom Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 80/11), u okviru kratkoročnih planova za period od 2011. do 2014. godine, predviđeno je da bi sve pravne tekovine EU trebalo da budu transponovane u kratkom roku i da bi sadašnji, važeći propisi trebalo da budu detaljno pregledani kako bi se utvrdile sve neusklađenosti sa pravnim tekovinama EU.

Kako Zakon o vodama nije u potpunosti usklađen sa direktivama EU u oblasti voda koje uređuju sektor zaštite voda ovim zakonom se, radi nastavka usklađivanja tog zakona sa tim direktivama, odnosno radi zaštite životne sredine od nepovoljnih uticaja ispuštanja otpadnih voda i radi smanjenja zagađivanja vode koje izazivaju ili podstiču nitrati iz poljoprivrednih izvora i sprečavanja daljeg takvog zagađivanja, dopunjuje obavezna sadržina Plana zaštite voda od zagađivanja, propisuje obaveza određivanja osetljivog područja i određuje organ nadležan za utvrđivanje kriterijuma za određivanje osetljivog područja i za određivanje osetljivog područja i njegovih granica, propisuje obaveza određivanja ranjivih područja i određuje organ nadležan za određivanje ranjivog područja i njegovih granica, sadržina akta o određivanju ranjivih područja, obaveza donošenja akcionih programa sa obaveznim merama, donošenje Pravila dobre poljoprivredne prakse u cilju postizanja opšteg nivoa zaštite od zagađenja nitratima poljoprivrednog porekla svih vodnih tela površinskih i podzemnih voda i organ nadležan za donošenje tih pravila.

Predložene izmene i dopune rezultat su i analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa Okvirnom direktivom o vodama, Direktivom 2008/105/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda, Direktivom 2006/118/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti podzemne vode od zagađivanja i pogoršavanja kvaliteta, Direktivom Saveta 91/271/EEZ koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, Direktivom Saveta 91/676/EEZ koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora, Direktivom Saveta 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju, Direktivom 2006/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o kvalitetu vode za kupanje, Direktivom 2007/60/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni i upravljanju rizicima od poplava i Direktivom 2009/90/EZ Komisije koja utvrđuje tehničke specifikacije za hemijske analize i monitoring statusa vode. Ovim zakonom obezbeđuje se potpuno uređenje oblasti zaštite voda od zagađivanja, ne samo u pogledu propisivanja graničnih vrednosti i rokova za njihovo dostizanje, već i u pogledu uređivanja načina i uslova za dostizanje i očuvanje poštovanja propisanih graničnih vrednosti, odnosno preciznijem uređenju ove oblasti i efikasnijoj implementaciji propisanih obaveza iz direktiva EU.

Predložene izmene i dopune rađene su i na osnovu analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa Okvirnom direktivom o vodama 2000/60/EZ, Direktivom o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja 2006/118/EZ, Direktivom o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EZ, Direktivom Saveta 91/271/EEZ koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, Direktivom Saveta 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju, Direktivom 2006/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o kvalitetu vode za kupanje koje su sprovedene tokom 2014. godine sa stranim pravnim ekspertom a preko PLAC projekta - "Savetodavni centar za pitanja politike i legislative" (Policy and Legal Advice Centre - PLAC 3). Takođe, predložene izmene i dopune rađene su i na osnovu pravne analize usklađenosti nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite voda od zagađivanja koja je sprovedena od strane pravnih eksperata u okviru ENVAP II projekta tokom 2014. godine.

 Istovremeno, predložene izmene i dopune su u skladu i sa Planom pripreme prve revizije NPAA kojim je predviđeno da će Republika Srbija najkasnije 2018. godine postići unutrašnju spremnost za prenošenje najvećeg dela pravnih tekovina EU i njihovu primenu.

 Takođe, ovim zakonom, radi očuvanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine i zaštite ljudskog zdravlja, vrši se usklađivanje Zakona o vodama sa Direktivom EU 98/83 koja se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju i Direktivom EU 2006/7/EC koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje iz kojih razloga se vrši izmena, odnosno dopuna članova Zakona o vodama koji uređuju te oblasti.

Ovim zakonom se vrši transpozicija onih odredaba direktiva čije je prenošenje u pravni sistem Republike Srbije moguće izvršiti isključivo zakonom. Takođe, ovim zakonom se vrši proširenje pravnog osnova za donošenje podzakonskih propisa u delu Zakona o vodama koji se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja, kako bi se obezbedilo pravni osnov za prenošenje odredaba relevantnih direktiva koje u pravni sistem Republike Srbije mogu biti transponovane i podzakonskim propisima. Proširenje pravnog osnova u ovom smislu doprinosi potpunijem i preciznijem uređenju ove oblasti i efikasnijoj implementaciji propisanih obaveza. Neke od predloženih izmena i dopuna proizašle su i iz rada Radne grupe na izradi predloga Pravilnika o načinu i uslovima merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima koji se donosi u skladu sa članom 99. stav 5. važećeg Zakona o vodama. Naime, da bi se omogućilo bliže propisivanje merenja i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i njihova razrada podzakonskim propisom, uočeno je potreba za revizuijom važećih zakonskih odredaba u ovom domenu, na osnovu čega je predložena izmena člana 99. Zakona o vodama.

Predložene izmene i dopune takođe su i u skladu sa planom, iznetim na sastanaku Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije EU na ministarskom nivou, da Republika Srbija bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u Evropskoj uniji do kraja 2018. godine.

Iz navedenih razloga, donošenje ovog zakona je neophodno u cilju dostizanja što većeg stepena transpozicije, ali i obezbeđivanja pravnog osnova za dalju implementaciju.

Donošenje ovog zakona stvara uslove za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi. Zakon postavljen na ovim principima poštuje međunarodnu praksu i tendencije u oblasti korišćenja i zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda. Takođe, donošenjem ovog zakona uređuje se raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti.

 2. Ciljevi koji se zakonom postižu

Ovim zakonom se postižu sledeći ciljevi:

1) usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti voda sa zakonodavstvom Evropske unije;

2) stvaranje uslova za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi, kroz donošenje planskih dokumenata, propisivanje prava i obaveza svih subjekata koji koriste i/ili zagađuju vodu, odnosno koriste vodno zemljište i vodne objekte, izdavanja vodnih akata i kontroli njihove primene;

3) obezbeđenje transparentnosti postupaka za davanje u zakup vodnog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa, za namene propisane Zakonom o vodama;

4) da poslove u oblasti voda na određenom području koje je propisano ovim zakonom obavljaju pravna lica koja ispunjavaju uslove u po¬g¬ledu tehničko-tehnološke opremljenosti i organizacione i kadrovske osposobljenosti;

5) otklanjanje nedostataka u primeni Zakona o vodama uočenih u toku primene tog zakona.

3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona

Zakonom o vodama, sistemskim zakonom u oblasti upravljanja vodama, uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištem i vodnim objektima, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja od značaja upravljanje vodama.

Imajući u vidu ovako definisanu sadržinu Zakona o vodama, izradi ovog zakona se pristupilo pošto se došlo do zaključka da rešavanje navedenih problema (neusaglašenost Zakona o vodama sa pozitivnim propisima donetim posle stupanja na snagu tog zakona, izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije vezanim za oblast voda, neregulisano pitanje raspolaganja vodnim zemljištem i neregulisano pitanje ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, izbegavanje sukoba nadležnosti između organa nadležnih za sprovođenje ovog zakona), odnosno postizanje željenih ciljeva nije moguće bez izmena i dopuna tog zakona. Takođe, kako Zakon o vodama nije usaglašen u potpunosti sa zakonodavstvom EU potrebno je da se nastavi sa daljim usaglašavanjem tog zakona sa propisima EU, što se i čini ovim zakonom i biće nastavljeno izradom podzakonskih akata koji će biti doneti na osnovu ovog zakona. Kako se rešavanje navedenih problema i usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa propisima EU vrši kroz donošenje zakona i podzakonskih akata nisu razmatrane druge mogućnosti za rešenje problema i usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.

4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema

Da bi se uspostavio pravni okvir za sprovođenje potrebnih aktivnosti u oblasti voda donošenje ovog zakona je najbolje rešenje, jer omogućuje da se kroz izmene i dopune Zakona o vodama:

1) izvrši usaglašavanje Zakona o vodama sa drugim propisima u našem pravnom sistemu koji su doneti posle stupanja na snagu Zakona o vodama i nastavi dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti voda,

2) obezbedi integralno upravljanje vodama.

 III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. ovog zakona, u glavi I. Osnovne odredbe, u članu 2. stav 3. reči: "eksploataciju rečnih nanosa" zamenjuju se rečima: "rečni nanos", iz razloga što pojam eksploatacija upućuje na komercijalnu aktivnost što nije u duhu odredbe člana 88a ovog zakona koja propisuje da je cilj vađenja rečnog nanosa očuvanje ili poboljšanje vodnog režima.

U članu 2. ovog zakona dodate su nove tačke 1a), 2a) 35a), 40a), 40b), 40v), 41a), 44a), 55a), 56a) i 60a), odnosne izvršene su izmene i dopune tač. 4), 5) i 35) kojima se, radi usklađivanja sa direktivama EU i pravilne primene odredbi Zakona o vodama kojima se propisuje izdavanje vodnih akata i finansiranje poslova u oblasti upravljanja vodama, definiše šta se u smislu tog zakona podrazumeva pod pojmovima aglomeracija, biota, mulj, seoski vodovod, magistralni cevovod, poplave, ledene poplave, standardi kvaliteta životne sredine i hidromeloracioni sistem. Definicija pojma biote data je u svrhu preciznije transpozicije ostalih odredaba direktiva; definicija pojma matriks predstavlja prenošenje u nacionalno zakonodavstvo člana 2.(1) Direktive o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EK; definicija mulja data je u svrhu uređenja, odnosno razgraničenja nadležnosti za uređenje postupanja sa različitim vrstama muljeva i predstavlja transpoziciju člana 2.10 Direktive 91/271/EEC o tretmanu komunalnih otpadnih voda; definicija standarda kvaliteta životne sredine predstavlja prenošenje u nacionalno zakonodavstvo člana 2. 35) Okvirne direktive o vodama 2000/60/EK. Radi usklađivanja sa direktivom EU koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje vrši se izmena definicija pojma voda za kupanje. Naime, kako voda u otvorenom i zatvorenom bazenu nije predmet uređenja i primene Zakona o vodama, već samo površinska i podzemna voda menja se definicija pojma voda za kupanje data u tački 4) člana 3. Zakona o vodama. Takođe, radi usklađivanja sa direktivom EU koja se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju vrši se izmena definicija pojma voda za piće data u tač. 5) člana 3. Zakona o vodama. Pored navedenog, briše se tačka 7), jer ne postoji kvalitet propisan za sirovu vodu, a vrše se i izmene, odnosno dopune tač. 33), 52), 54) i 55), radi jasnijeg i potpunijeg definisanja pojmova inundaciono područje, recipijent, rečni sliv i rečni podsliv.

Članom 3. ovog zakona, u glavi II. Vodno dobro kojim je uređeno vodno dobro, vrši se usklađivanje odredbe člana 5. stav 1. Zakona o vodama sa odredbom člana 9. stav 1. Zakona o javnoj svojini kojom je propisano da su vode prirodno bogatstvo i u svojini Republike Srbije. Takođe, kako je odredbama čl. 10a-10d Predloga zakona predviđeno davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, to je u tom smislu dopunjena odredba člana 5. stav 5. navođenjem da se na vodnom zemljištu može steći i pravo zakupa.

Članom 4. ovog zakona vrši se izmena člana 9. stav 3. Zakona o vodama tako što se briše da na teritoriji grada Beograda nadležni organ grada Beograda može da odredi i drugačiju širinu priobalnog zemljišta iz razloga taksativno navedenih u stavu 3. tog člana Zakona o vodama. Umesto toga ovaj zakon proširuje nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, jer se propisuje da će na teritoriji grada Beograda to ministarstvo biti nadležno da odredi drugačiju širinu priobalnog zemljišta, ako je to potrebno, radi: zaštite voda, akvatičnih i priobalnih ekosistema; uređenja voda; zaštite dobara posebnih vrednosti i kapitalnih objekata ili obavljanja drugih poslova od opšteg interesa, u skladu sa Zakonom o vodama.

Članom 5. ovog zakona dodaje se novi član 9a. Ovom dopunom se propisuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini i određuje se pravno lice nadležno za upravljanje tim zemljištem. Upravljanje vodnim zemljištem je potrebno propisati, ne samo iz razloga što se na taj način vrši usklađivanje sa Zakonom o javnoj svojini, već i iz razloga što sam Zakon o vodama u članu 1. tog zakona propisuje da se tim zakonom, pored ostalog, uređuje i upravljanje vodnim zemljištem. Naime, pod upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini smatra se održavanje vodnog zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu vodnih objekata u javnoj svojini, određivanje načina korišćenja vodnog zemljišta i korišćenje vodnog zemljišta, a tim zemljištem upravlja javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji, odnosno JVP "Srbijavode" i JVP "Vode Vojvodine".

Članom 6. ovog zakona vrši se izmena člana 10. Zakona o vodama tako što se propisuje da je vodno zemljište namenjeno za održavanje i unapređenje vodnog režima, u skladu sa tim zakonom i aktima donetim na osnovu tog zakona, a posebno za: izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata; održavanje korita vodotoka i vodnih objekata; sprovođenje mera koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda, kao i da se vodno zemljište može osim za te namene koristiti i za izgradnju i održavanje linijskih infrastrukturnih objekata, objekata namenjenih odbrani države, brodogradilišta, luka, pristaništa, plovnog puta i drugih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje plovidba, objekata za korišćenje prirodnih kupališta i za sprovođenje zaštitnih mera na prirodnim kupalištima, objekata za proizvodnju električne energije korišćenjem vodnih snaga, obavljanje privredne delatnosti; za boravak i privez plovnog objekta, uključujući i ugostiteljski objekat na plovećem objektu; sport, rekreaciju i turizam, za obavljanje poljoprivredne delatnosti, kao i za vršenje eksploatacije mineralnih sirovina u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Članom 7. ovog zakona dodaju se novi čl. 10a, 10b, 10v, 10g, 10d i 10đ kojima se, radi usaglašavanja sa Zakonom o javnoj svojini i uređivanja raspolaganja vodnim zemljištem i vodnim objektima u javnoj svojini, uređuje davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljavanje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini. Članom 10a do 10d se propisuje da: se vodno zemljište u javnoj svojini može dati, u skladu sa Zakonom o vodama i aktima donetim na osnovu istog, u zakup pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima za namene utvrđene tim zakonom; rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini donosi, odnosno zaključuje javno vodoprivredno preduzeće; se protiv te odluke može izjaviti žalba Ministarstvu i nadležnom organu autonomne pokrajine za zakup na teritoriji autonomne pokrajine, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke; se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, odnosno izuzetno neposrednom pogodbom, u slučajevima utvrđenim propisima kojima je uređeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini i u slučaju davanja u zakup vodnog zemljišta na kojem su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole; se vodno zemljište u javnoj svojini ne može davati u podzakup, odnosno da je ugovor zaključen protivno odredbama ovog zakona ništav; se postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini sprovodi u skladu sa propisima kojima je uređeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini; početna visina zakupnine, koju utvrđuje veštak odgovarajuće struke, za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini ne može biti ispod tržišne visine zakupnine na području na kojem se to zemljište nalazi; odredbe ovog zakona o davanju vodnog zemljišta u zakup ne isključuju davanje vodnog zemljišta na korišćenje po posebnim propisima o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama; su prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine i prihoda od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, prihod Budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji autonomne pokrajine su prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata (ugostiteljski objekat na vodi, plovila za potrebe marine, plovila za potrebe sportskog kluba na vodi, plovila za potrebe manifestacija, pontona i splav kućica za odmor) su prihod budžeta grada Beograda, i svi ti prihodi koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama; rok na koji se vodno zemljište daje u zakup ne može biti duži od 15 godina, izuzev za izgradnju objekata u kom slučaju rok ne može biti duži od 50 godina (prema Zakonu o javno-privatnom partnerstvu rok na koji se zaključuje javni ugovor je od 5 do 50 godina), po isteku kog roka je zakupac dužan da ukloni objekte sa vodnog zemljišta o svom trošku, u roku od tri meseca; u slučaju da više lica podnese prijavu, odnosno ponudu za isto vodno zemljište prioritet kod davanja u zakup (pravo prečeg zakupa) tog vodnog zemljišta u javnoj svojini imaju pravna lica i preduzetnici koja na tom vodnom zemljištu obavljaju privrednu delatnost, koja su dužna da dostave javnom vodoprivrednom preduzeću dokaz da na vodnom zemljištu obavljaju privrednu delatnost. Članom 10đ ovog zakona se propisuje da se na vodnom zemljištu i vodnim objektima u javnoj svojini može ustanoviti pravo službenosti za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, postavljanje cevovoda, podzemnih i nadzemnih vodova, optičkih kablova i drugih instalacija, kolektora, kao i pravo službenosti prolaza, odnosno da ugovor kojim se ustanovljava to pravo zaključuje javno vodoprivredno preduzeće. Tim članom je propisano i da su prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine, prihod Budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine, i to za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Takođe, čl. 10v i 10đ je propisano da se državnim organima, odnosno ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, kao i javnim preduzećima ili drugim privrednim društvima čiji je osnivač, odnosno većinski vlasnik Republika Srbija vodno zemljište daje u zakup bez naknade, odnosno da se pravo stvarne službenosti ustanovljava bez naknade.

U skladu sa Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12) za korišćenje vodnog zemljišta za namene iz člana 155. tač. 8) do 12) tog zakona pravna lica, preduzetnici, odnosno fizička lica plaćaju naknadu za korišćenje tog zemljišta, a prihodi ostvareni od tih naknada na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine, su prihod Budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine su prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine. Danom početka primene ovog zakona vodno zemljište u javnoj svojini za prednje navedene namene davaće se u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, iz čega proizilazi da će se za korišćenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, umesto naknade za korišćenje koju je utvrđivala Vlada za svaku kalendarsku godinu, plaćati zakupnina koja ne može biti ispod tržišne visine zakupnine. Kako je ovim zakonom predviđeno da su prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine i prihoda od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, prihod budžeta Republike Srbije, prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji autonomne pokrajine prihod budžeta autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata (ugostiteljski objekat na vodi, plovila za potrebe marine, plovila za potrebe sportskog kluba na vodi, plovila za potrebe manifestacija, pontona i splav kućica za odmor) prihod budžeta grada Beograda, prihod budžeta Republike Srbije u 2017. godini biće umanjen za iznos od 20.000.000 dinara koliko iznose prihodi ostvareni od naknade za korišćenje vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda. Međutim, kao je Predlogom zakona predviđeno da će se vodno zemljište u javnoj svojini davati u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, procena je da će se u prvim godinama primene zakona povećati prihodi budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine i grada Beograda po ovom osnovu, i to budžeta Republike Srbije za oko 5.000.000 dinara u 2017. godini, a u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, za oko 5.000.000 dinara, budžeta AP Vojvodine za oko 5.000.000 dinara u 2017. godini, a u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, za oko 10.000.000 dinara i budžeta grada Beograda za oko 2.000.000 dinara u 2017. godini, a u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, za oko 5.000.000 dinara. Kako je procena da će se prihodi budžeta Republike Srbije zbog davanja vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup povećati u 2017. godini za oko 5.000.000 dinara, to proizilazi da će prihod budžeta Republike Srbije u 2017. godini biti umanjen ne za iznos od 20.000.000 dinara koliko iznose prihodi ostvareni od naknade za korišćenje vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, već za iznos od 15.000.000 dinara, a u 2018. godini za iznos od 10.000.000 dinara, zbog procene da će se ostvariti veći prihod od davanja u zakup vodnog zemljišta u tim kalendarskim godinama.

Članom 8. ovog zakona vrši se izmena u članu 11. stav 1. tako što se propisuje da ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, određuje granice vodnog zemljišta. Na ovaj način proširuje se nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, jer je do ove izmene zakona na teritoriji grada Beograda nadležni organ grada Beograda određivao granice vodnog zemljišta za vode I reda. Takođe, ovim zakonom se proširuje nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, ali i nadležnog organa autonomne pokrajine, jer su isti prema ovom zakonu nadležni da određuju granice vodnog zemljišta ne samo za vode I reda, već i za vode II reda. Pored navedenog ovim zakonom se uvodi obaveza za lica koja izrađuju prostorne i urbanističke planove da granice vodnog zemljišta unose u te planove, i to u prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan područja posebne namene, regionalni prostorni plan, plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije. Na taj način stvaraju se preduslovi za smanjenje rizika od poplava kroz adekvatnu/ograničenu namenu korišćenja vodnog zemljišta.

Članom 9. ovog zakona u članu 12. Zakona o vodama dodaje se novi stav 2. kojim se propisuje da autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na veštačkim vodotocima (kanalima) na kojima ima pravo javne svojine. Na ovaj način se vrši usklađivanje Zakona o vodama sa Zakonom o javnoj svojini kojim je utvrđena svojina autonomne pokrajine na kanalskoj mreži, te iz tih razloga treba propisati da autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na tim vodotocima.

Članom 10. ovog zakona, u glavi III. Vodni objekti, vrši se, radi boljeg definisanja koji se od objekata navedenih u zagradi smatraju vodnim objektima osnovne kanalske mreže, odnosno da bi se izbegla različita tumačenja u primeni zakona šta se smatra vodnim objektima osnovne kanalske mreže za odvodnjavanje, izmena u članu 17. tačka 1) tako što se posle reči: "i uređajima na njima" dodaju reči: "u funkciji odvodnjavanja ili održavanja", a u zagradi reči: "mostovi i" brišu se. Takođe, radi boljeg definisanja šta se smatra vodnim objektima detaljne kanalske mreže za odvodnjavanje u tački 2) reči: "sabirne kanale" zamenjuju se rečima: "osnovnu kanalsku mrežu".

Članom 11. ovog zakona, radi boljeg definisanja, odnosno da bi se izbegla različita tumačenja u primeni zakona šta se smatra vodnim objektima za navodnjavanje, u članu 18. tačka 2) kao objekti za navodnjavanje se navode i zahvati iz podzemnih voda, odnosno posle reči: "mreža" dodaju se reči: "i objekti".

Članom 12. ovog zakona briše se član 21. Zakona o vodama iz razloga što su upućujuće odredbe tog člana kojima se propisuje da se izgradnja i održavanje vodnih objekata vrši u skladu sa posebnim zakonom, kao i da se vodni objekti upisuju u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima suvišne, odnosno opterećuju zakon nepotrebno, jer su ta pravila propisana posebnim zakonima. Takođe, tim članom ovog zakona se briše i član 22. Zakona o vodama iz razloga što je ovim zakonom pitanje troškova otklanjanja štete pričinjene na vodnom objektu u javnoj svojini radnjama pravnog ili fizičkog lica uređeno u okviru glave VI. Zabrane, ograničenje prava i obaveze vlasnika i korisnika vodnog zemljišta i vodnih objekata, odeljak 2. Obaveze.

Članom 13. ovog zakona, u članu 23. Zakona o vodama dodaje se novi stav 1. kojim se propisuje da se pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju. Takođe, tim članom ovog zakona se propisuje da javno vodoprivredno preduzeće upravlja, pored ostalih, i sa vodnim objektima za zaštitu od erozije i bujica na slivovima akumulacija kojima upravljaju, iz razloga međusobne funkcionalne povezanosti ovih objekata, kao i, u praksi pokazanoj, nemogućnosti jedinice lokalne samouprave da upravlja svim poverenim objektima. U istom stavu je dodavanjem "u javnoj svojini" precizirano kojim od prevodnica na kanalima i sistemima za navodnjavanje javno vodoprivredno preduzeće upravlja. Ovim članom se takođe, propisuje da javno vodoprivredno preduzeće odgovara za upravljanje vodnim objektima do visine sredstava predviđenih godišnjim programom upravljanja vodama. Naime, usled nedostatka sredstava za redovno održavanje vodnih objekata za zaštitu od poplava od spoljnih i unutrašnjih voda smanjena je i funkcionalnost tih objekata, te se stoga ovim zakonom ograničava i odgovornost javnog vodoprivrednog preduzeća do visine sredstava koja su obezbeđena za ove namene godišnjim programom upravljanja vodama.

 Članom 14. ovog zakona u glavi IV. INTEGRALNO UPRAVLjANjE VODAMA, odeljak 2. Teritorijalne osnove za upravljanje vodama, član 27. se propisuje da su vodna područja na teritoriji Republike Srbije vodno područje Sava; vodno područje Dunav; vodno područje Morava; vodno područje Ibar i Lepenac i vodno područje Beli Drim. Ovim zakonom vodna područja se određuju na osnovu tehničkog argumenta, a on je u ovom slučaju hidrografski sliv i time se afirmiše jedan od osnovnih postulata u vodoprivredi, da je sliv osnovna jedinica za upravljanje. Ovim zakonom se predlaže ukidanje vodnog područja Beograd, zbog toga što na postojećom administrativnom području grada Beograda nije bilo moguće integralno upravljanje na vodnim područjima: Sava, Dunav i Morava, u skladu sa vodoprivrednim propisima, direktivama EU i domaćom hidrotehničkom praksom. Ovo se naročito manifestovalo u delu upravljanja na pomenutim vodnim područjima u pogledu obavljanja upravno-administrativnih poslova i poslova koji su u nadležnosti javnog vodoprivrednog preduzeća, što je imalo za posledicu segmentno upravljanje režimom voda, od strane republičkih i gradskih organa nadležnih za vodoprivredu.

U toku primene Zakona o vodama pokazalo se da je, radi efikasnijeg organizovanja redovnih operativnih poslova u upravljanju vodama, među kojima su najzastupljeniji održavanje vodnih objekata i sprovođenje odbrane od poplava,

kao i zbog bolje veze između republičkih organa sa organima jedinica lokalnih samouprava, potrebna teritorijalna jedinica manja od vodnog područja na kojoj bi se obavljali operativni poslovi u upravljanju vodama, te je stoga članom 15. ovog zakona dodat član 27a kojim se propisuje da se vodna područja dele na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje operativnih poslova u upravljanju vodama, na osnovu utvrđenih kriterijuma, i to: karakteristika vodnog područja sa aspekta korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda, izgrađenosti vodnih objekata za zaštitu od poplava i hidromelioracionih sistema i granica jedinica lokalne samouprave, da operativni poslovi naročito obuhvataju održavanje vodnih objekata i sprovođenje odbrane od poplava, da predlog vodnih jedinica priprema javno vodoprivredno preduzeće i da ministar određuje vodne jedinice i njihove granice.

Članom 16. ovog zakona, pored izmene u stavu 1. člana 28. Zakona o vodama koja se vrši radi usklađivanja sa definicijom pojma hidromelioracioni sistem, vrši se i izmena u stavu 3. tog člana tako što se propisuje da ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede određuje melioraciono područje i njegove granice. Na ovaj način proširuje se nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, jer je do ove izmene na teritoriji grada Beograda nadležni organ grada Beograda, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine određivao melioraciono područje i njegove granice.

Da bi se obezbedilo sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije članom 17. ovog zakona propisuje se da se Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije realizuje akcionim planom koji, na predlog ministarstva, donosi Vlada na period od pet godina, kao i da akcioni plan sadrži aktivnosti neophodne za realizaciju te strategije, rokove za realizaciju planiranih aktivnosti, kao i organe, organizacije i javna preduzeća nadležna za realizaciju tih aktivnosti.

Obzirom da se karte ugroženih područja identifikuju i izrađuju u skladu sa odredbama Zakona o vodama, a u planu upravljanja se koriste rezultati izrade, odnosno karte ugroženih područja, to je stoga članom 18. ovog zakona izvršena izmena tačke 3) u stavu 2. člana 33. Zakona o vodama. Takođe, budući da se saglasno članu 2. Zakona o vodama odredbe tog zakona odnose i na rečni nanos, kao i imajući u vidu njegov značaj za upravljanje vodama, neophodno je da plan upravljanja vodama sadrži i podatke o monitoringu i bilansu nanosa, te su iz tih razloga članom 18. ovog zakona dodate dve nove tačke koje propisuju da plan upravljanja vodama naročito sadrži i monitoring nanosa i bilans nanosa. Pored navedenog članom 18. ovog zakona se propisuje da plan upravljanja vodama sadrži i utvrđene granične vrednosti za podzemne vode u skladu sa propisom kojim se utvrđuju granične vrednosti zagađujujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje; rezime procene hemijskog statusa podzemne vode u skladu sa pravilnikom koji uređuje parametre ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametre hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda i rezime načina procene trenda na pojedinačnim tačkama monitoringa unutar tela ili grupe tela podzemnih voda, na osnovu koje je utvrđeno da su ta tela podložna značajnom i stalnom uzlaznom trendu koncentracije neke zagađujuće supstance ili preokretu tog trenda i rezime razloga na osnovu kojih su utvrđene početne tačke za preokret trenda, kao i jedinstven plan upravljanja rečnim slivom kada se vodno područje prostire kroz više država.

Kako je smanjen broj vodnih područja i izvršena podela vodnih područja na osnovu hidrografskih principa članom 19. ovog zakona proširuje se nadležnost ministarstva i Vlade, a ukida nadležnost organa autonomne pokrajine i grada Beograda tako da u skladu sa ovim zakonom Vlada, na predlog Ministarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i Beli Drim.

Članom 20. ovog zakona vrši se dopuna sadržine noveliranog plana upravljanja vodama, pa se propisuje da novelirani plan upravljanja vodama sadrži i promene u listama graničnih vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama, prikaz granica kvantifikacije primenjenih metoda analiza i informacije o karakteristikama tih metoda u odnosu na minimalne kriterijume utvrđene propisom kojim se uređuju tehničke specifikacije za hemijske analize i analize potrebne za monitoring statusa voda, kao i rezultate i uticaje mera preduzetih radi sprečavanja hemijskog zagađenja površinskih voda. Ovim zakonom se kroz dopunu stava 2. člana 35. Zakona o vodama, tj. dodavanjem promena liste graničnih vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama kao obavezne sadržine noveliranog plana upravljanja vodama vrši transpozicija člana 3.6 Direktive o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja 2006/118/EK. Takođe, ovim zakonom je izvršena i dopuna stava 2. člana 35. Zakona o vodama dodavanjem novih tač. 5) i 6) koje predstavljaju transpoziciju čl. 3.5 (a) i 3.5 Direktive o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EK.

 Članom 21. ovog zakona ukida se nadležnost nadležnog organa grada Beograda i autonomne pokrajine da donosi program mera i propisuje se da Vlada, na predlog ministarstva, donosi program mera za vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i Beli Drim. Takođe, članom 21. ovog zakona se propisuje da program mera koje se odnose na zaštitu voda sadrže i mere koje se odnose na preokret trendova koncentracije zagađujućih supstanci, grupa zagađujućih supstanci ili indikatora zagađenja u telu ili grupi tela podzemne vode i mere za sprečavanje unosa svih hazardnih supstanci u podzemne vode, mere neophodne za ograničenje unosa ostalih zagađujućih supstanci u podzemne vode tako da unosi ne uzrokuju pogoršanje kvaliteta ili značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih materija u podzemnim vodama, osim kada je drugačije uređeno posebnim propisom. Pored navedenog ovim zakonom se propisuje da se za vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa u slučaju kada su prekoračene granične vrednosti zagađujućih supstanci na jednom ili više mernih mesta u skladu sa propisom kojim se utvrđuju parametri ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, program mera može da sadrži i druge mere, kojima se obezbeđuje zaštita ekvatičnih i kopnenih ekosistema i ljudske upotrebe podzemnih voda koji su zavisni od datog dela tela podzemne vode predstavljenog tim mernim mestima.

Ovim zakonm, kroz dopunu člana 40. Zakona o vodama i to u pogledu mera zaštite životne sredine koje se odnose na preokret trendova i koncentracije zagađujućih supstanci i sprečavanja unosa svih hazardnih supstanci u podzemne vode, vrši se transpozicija članova 5.2 i 6.1 (a) (b) Direktive o podzemnim vodama, a kroz dopunu koja se sastoji još i u propisivanju dodatne sadržine programa mera u slučaju kada su prekoračene granične vrednosti i standardi kvaliteta zagađujućih supstanci za vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa, se vrši takođe transpozicija člana 4.5 Direktive o podzemnim vodama.

Članom 22. ovog zakona iz razloga što je ukinuto vodno područje grada Beograda ukida se i nadležnost grada Beograda da donosi za realizaciju Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije poseban plan upravljanja vodama, tako da će Vlada donositi poseban plan upravljanja vodama za vodna područja koja obuhvataju teritoriju grada Beograda.

Imajući u vidu da je ovim zakonom ukinuto vodno područje Beograd, to se članom 23. ovog zakona ukida i nadležnost organa grada Beograda da donosi Godišnji program upravljanja vodama za to vodno područje.

Obzirom da su poplave prouzrokovane ledom uvrštene u opšti pojam poplava i da stoga sprovođenje redovne i venredne odbrane od poplava obuhvata i sprovođenje redovne i vanredne odbrane od leda, to je iz tih razloga članom 24. ovog zakona izvršena izmena u članu 45. Zakona o vodama.

Članom 25. ovog zakona propisuje se da se granice poplavnih područja unose ne samo u prostorni plan jedinice lokalne samouprave, već i u prostorni plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan, odnosno u urbanističke planove, i to u plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije čime se stvaraju preduslovi za smanjenje rizika od poplava kroz adekvatnu/ograničenu namenu korišćenja vodnog zemljišta.

Članom 26. ovog zakona dodavanjem "rekonstrukcije" i "sanacije" saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji, detaljnije su pobrojani radovi koji se izvode u cilju zaštite od poplava. Takođe, pojam "sanacija posledica poplava", kao opštiji, zamenjen je "otklanjanjem posledica poplava", sa preciznijim određenjem vrste radova, kao i gde se i kada se oni izvode, a u sistem zaštite od poplava su uvršteni i prirodni ekosistemi koji imaju retenzioni kapacitet.

Kako je osnovni cilj odbrane od ledenih poplava blagovremeno preduzimanje aktivnosti u cilju sprečavanja nagomilavanja leda, koje u nastavku može, ali i ne mora da dovede do zagušenja ledom, to su članom 27. ovog zakona u članu 53. stav 1. reči: "zagušenja ledom" zamenjene rečima: "nagomilavanja leda. Kako su ledene poplave uvrštene u poplave spoljnim vodama, izvršeno je objedinjavanje kriterijuma za proglašavanje odbrane od poplava na rečnoj deonici i za velike vode i za led, te su stoga u članu 53. stav 1. tačka 1) posle reči: "porast vodostaja" dodate reči: "kada su u zavisnosti od uslova stvaranja, pokretanja i nagomilavanja leda ispunjeni kriterijumi propisani operativnim planom,". Dodatim stavovima 5. i 6. određenije su definisani subjekti nadležni za sprovođenje odbrane od poplava na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, uslovi koje treba da ispune u pogledu licenci za obavljanje poslova iz člana 112. stav 1. tač. 3) do 8), kao i vrste radova koje obavljaju u cilju obezbeđivanja funkcionalne sigurnosti vodnih objekata sistema za odbranu od poplava.

Zbog potrebe da se izvrši usaglašavanje sa izmenama izvršenim u članu 45. Zakona o vodama članom 28. ovog zakona vrši se izmena u članu 54. stav 3. Zakona o vodama. Radi preciziranja da operativni plan za odbranu od poplava za vode I reda i unutrašnje vode obuhvata vodotoke na kojima postoje zaštitni vodni objekti u javnoj svojini, odnosno sistemi zaštite od unutrašnjih voda u javnoj svojini članom 29. ovog zakona su dodate reči u javnoj svojini. Takođe, radi usaglašavanja sa odredbama novog člana 27a), korišćenja preciznijih pojmova iz prakse koji su sadržani i u operativnom planu za odbranu od poplava, odnosno pojmova koji više odgovaraju vrsti podataka koje sadrži operativni plan izmenjen je stav 3. člana 55. Zakona o vodama, a u stavu 6. tog člana je reč: "efikasno" zamenjena rečju: "operativno".

Uvažavajući potrebu da se prekine dosadašnja loša praksa i odsustvo rezultata u zaštiti od štetnog dejstva erozije i bujica zbog nedostatka kadrovskih i finansijskih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, do ovih izmena, glavnih nosioca nadležnosti, članom 30. ovog zakona je predviđeno da se ova kompleksna oblast podigne na republički nivo uz učešće svih nadležnih sektora - vodoprivrede, poljoprivrede, šumarstva, zaštite životne sredine i prirodnih resursa, koji će zajedničkim i usaglašenim aktivnostima omogućiti realizaciju karte erozije za teritoriju Republike Srbije, proglašenje erozionih područja, njegovih granica i uslova za korišćenje, kao ključnih preduslova za unapređenje ove oblasti. Takođe, radi potrebe za primenom preciznijih i potpunijih pojmova u propisivanju šta se smatra preventivnim merama za zaštitu od štetnog dejstva erozije i bujica članom 31. ovog zakona izvršene su izmene u članu 62. Zakona o vodama. Obzirom da je članom 150. Zakona o vodama predviđeno finansiranje radova i mera za zaštitu od štetnog dejstva erozija i bujica članom 32. ovog zakona brisan je član 63. Zakona o vodama. Kako se radovi i mere za zaštitu od erozije i bujica moraju izvoditi, odnosno preduzimati u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korišćenje erozionog područja članom 33. ovog zakona izvršena je dopuna u članu 64. Zakona o vodama kojom je propisana obaveza za vlasnike i korisnike zemljišta na erozionom području da izvode radove i preduzimaju mere za zaštitu od erozije i bujica u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korišćenje erozionog područja. Takođe, kako je lice koje gradi objekat dužno da radove i mere izvede u skladu sa tehničkom dokumentacijom brisane su reči: "vodnim aktima", jer se vodni akti izdaju za izradu tehničke dokumentacije, te ih ne treba posebno navoditi.

Kako je održavanje higijene u vodnom objektu uređeno drugim propisom i stoga ne treba da bude predmet uređivanja u Zakonu o vodama članom 34. ovog zakona briše se obaveza javnom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje obavlja poslove snabdevanja vodom da je dužno da održava higijenu u vodnom objektu. Iz navedenog razloga članom 35. ovog zakona promenjen je naziv iznad člana 75. Zakona o vodama. Takođe, tim članom ovog zakona, radi usklađivanja sa definicijom pojma vode za piće iz člana 2. ovog zakona, radi usklađivanja sa Direktivom EU 2006/7 koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje i iz razloga što održavanje higijene u vodnom objektu nije predmet uređenja i primene Zakona o vodama već drugih propisa vrši se izmena člana 75. Zakona o vodama.

Članom 36. ovog zakona, radi usklađivanja sa pojmom voda za piće, reči "i za sanitarno higijenske potrebe" brišu se, a i propisuje se da se zona sanitarne zaštite koristi i održava na način koji ne izaziva i ne može da izazove zagađivanje vode na izvorištu. Takođe, tim članom ovog zakona se vrši i dopuna stava 3. člana 77. Zakona o vodama na taj način da se propisuje da Ministar, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, bliže propisuju i sadržinu elaborata o zonama sanitarne zaštite. Naime, predmetnom dopunom podzakonski propis urediće i propisati sadržinu elaborata o zonama sanitarne zaštite. Izmena u stavu 6. i brisanje stava 7. člana 77. Zakona o vodama je neophodno zbog načela celovitosti i načela jedinstva vodnog sistema propisanih članom 25. Zakona o vodama. Neprihvatljivo je celovitost jednog izvorišta deliti po administrativnim linijama, kao što se to može pokazati na primeru izvorišta iz koga se grad Beograd snabdeva vodom za piće. Najvećim delom svoje površine zone sanitarne zaštite nalaze se na teritoriji grada Beograda i za to područje rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izdaje ministar nadležan za poslove zdravlja, dok se jedan mali deo površine zone sanitarne zaštite nalazi na teritoriji opštine Pećinci, na teritoriji Sremskog upravnog okruga, i za to područje rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izdaje nadležni organ autonomne pokrajine.

Članom 37. ovog zakona se zbog izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije propisuje da merenje količine vode na izvorištima vrši republička organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove, a ispitivanje kvaliteta vode organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda. Naime, u skladu sa zakonom poslove merenja količine vode na izvorištima vrši Republički hidrometeorološki zavod, a Agencija za zaštitu životne sredine poslove ispitivanja kvaliteta vode na izvorištima.

Članom 38. ovog zakona propisuje se da se podzemne vode sa prve izdani mogu koristiti za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta pod uslovima utvrđenim u tom članu ovog zakona. Naime, u Republici Srbiji, a naročito u ruralnim područjima, podzemne vode se koriste za navodnjavanje, te je stoga potrebno to i normativno urediti.

Budući da u akumulaciji koja služi kao izvorište za snabdevanje vodom za piće snabdevanje vodom za piće ima prednost u odnosu na ostale namene akumulacije članom 39. ovog zakona je propisano da je zabranjen uzgoj riba radi komercijalnog izlovljavanja u akumulaciji koja služi za snabdevanje vodom za piće. Radi usklađivanja sa Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda tim članom Predloga zakona je propisano da je zabranjen i kavezni uzgoj riba u hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje. Pored navedenog članom 39. ovog zakona je predviđeno da se ribarsko područje ne može ustanoviti na hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje, izuzev uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vodoprivrede.

Iz razloga što pojam eksploatacija upućuje na komercijalnu aktivnost, a što nije u duhu odredbe člana 89. Zakona o vodama koja propisuje da je cilj vađenja rečnog nanosa očuvanje ili unapređenje vodnog režima, to je članom 40. ovog zakona u naslovu posle člana 88. reč: "Eksploatacija" zamenjena rečju: "Vađenje".

Članom 41. ovog zakona dodaje se novi član 88a kojim se propisuje da: se vađenje rečnih nanosa vrši sa vodnog zemljišta, na lokalitetima gde je to od interesa za očuvanje ili poboljšanje vodnog režima, u obimu koji neće narušiti vodni režim, postojeće korišćenje podzemnih voda, stabilnost obala i prirodnu ravnotežu akvatičnih i priobalnih ekosistema, ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede donosi plan vađenja rečnih nanosa za period od dve godine koji sadrži naročito: planirane lokacije za vađenje rečnih nanosa i planirane količine rečnih nanosa za vađenje, lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa, kao i uslove za vađenje rečnih nanosa i da je u slučaju vađenja rečnih nanosa sa međudržavnih i međunarodnih vodnih puteva ministarstvo dužno da pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Takođe, tim članom se propisuje da plan vađenja rečnih nanosa pripremaju javna vodoprivredna preduzeća u saradnji sa organom zaduženim za tehničko održavanje vodnih puteva.

Zbog potrebe da se izvrši usaglašavanje sa izmenama izvršenim u prethodnim članovima Zakona o vodama u kojima je, iz iznetih razloga, reč: "eksploatacija" zamenjena rečju: "vađenje", članom 42. ovog zakona se u članu 89. Zakona o vodama reč: "eksploatacije" u datom padežu zamenjuje se rečju "vađenje" u odgovarajućem padežu. Obzirom da je ovim zakonom propisano da javno vodoprivredno preduzeće izdaje vodne uslove, odnosno vodnu saglasnost za vađenje rečnih nanosa, kao i radi usaglašavanja sa propisima koji uređuju plovidbu ovim zakonom je u članu 89. Zakona o vodama izmenjen stav 3. tog člana Zakona o vodama. Ovim zakonom je propisano da se uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti podnose: vodni uslovi, projekat za vađenje rečnih nanosa, saglasnost organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta na projekat, kada se eksploatacija rečnih nanosa vrši na vodnom putu, saglasnost ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine u slučaju vađenja rečnih nanosa sa poljoprivrednog zemljišta, dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta, sa koga se vrši vađenje, kopija plana parcele i akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu.

U čl. 43. i 44. ovog zakona iz prednje navedenih razloga reč: eksploatacija se zamenjuje rečju vađenje, a takođe se članom 43. ovog zakona propisuje obaveza za pravno lice, odnosno preduzetnika koje vrši vađenje rečnih nanosa da, pored ostalog, vrši i geodetsko snimanje lokacije pre i posle vađenja rečnih nanosa. Veoma je značajno da se na osnovu geodetskog snimanja dobije podatak o količini rečnog nanosa koja je izvađena iz rečnog korita ili velikom vodom doneta. Ovaj podatak o količini izvađenog nanosa je bitan, na primer za kontrolu količine rečnog nanosa na nekom delu rečnog korita koju je izvadilo neko lice. Takođe, može se dobiti podatak o bilansu količina rečnih nanosa koja je evidentna na nekom vodotoku, što nam može koristiti za godišnje planiranje vađenja rečnih nanosa na tom vodotoku, što predstavlja dobru osnovu za upravljanje na slivu.

Kako je u pododeljku 4.3. Zaštita voda od zagađivanja ovim zakonom dodat član 93a koji uređuje standarde kvaliteta životne sredine i granične vrednosti zagađujućih materija za površinske i podzemne vode, to je bilo neophodno izmeniti naslov iznad naziva člana 92. Zakona o vodama iz kojih razloga je članom 45. ovog zakona i izvršena izmena tog naslova.

Članom 46. ovog zakona izvršena je izmena člana 93. Zakona o vodama na taj način što bi pored graničnih vrednosti podzakonski propis u ovoj oblasti sadržao i načine i uslove primene graničnih vrednosti, kao i načine i uslove ispuštanja zagađujućih materija. Ovom izmenom se obezbeđuje celovitije uređenje emisija zagađujućih materija u vode i omogućava potpunija i efikasnija implementacija propisa u ovoj oblasti, odnosno obezbeđuje osnov za transpoziciju odredaba relevantnih EU direktiva, koje se u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije mogu transponovati podzakonskim propisima (posebno direktive o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EK).

Članom 47. ovog zakona dodaje se član 93a koji se odnosi na uređenje standarda kvaliteta životne sredine i granične vrednosti zagađujućih materija za površinske i podzemne vode. Ovim članom se obezbeđuje proširenje pravnog osnova za podzakonske propise u oblasti graničnih vrednosti zagađujućih supstanci u površinskim i podzemnim vodama i na načine i uslove primene tih graničnih vrednosti. Takođe, obezbeđuje se i proširenje pravnog osnova za podzakonski propis u oblasti standarda kvaliteta životne sredine za prioritetne, hazardne i druge zagađujuće supstance, pruža pravni osnov za propisivanje procedura za analize dugoročnog trenda koncentracija ovih supstanci i praćenja supstanci sa liste za praćenje, takozvane "watch list". Ovaj član doprinosi celovitijem i preciznijem uređenju ovog dela zaštite površinskih i podzemnih voda od zagađivanja i doprinosi potpunijoj i efikasnijoj implementacija propisa u ovoj oblasti, a samim tim i efikasnijoj zaštiti voda od zagađivanja, zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi. Istovremeno ovim članom, obezbeđuje se i osnov za transpoziciju odredaba relevantnih EU direktiva, koje u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije mogu biti transponovane i podzakonskim propisima.

Direktiva Saveta 91/271/EEZ o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda nalaže da sve aglomeracije sa brojem ekvivalentnih stanovnika većim od 2000 budu opremljene, radi sakupljanja i sprovođenja komunalnih otpadnih voda, kolektorskim sistemima za komunalnu otpadnu vodu, kao i da se komunalne otpadne vode iz tih aglomeracija prečišćavaju u skladu s propisanim standardima Radi usklađivanja Zakona o vodama sa tom direktivom, članom 48. ovog zakona se propisuje da plan zaštite voda od zagađivanja, pored ostalog, naročito sadrži i listu aglomeracija.

U cilju obezbeđivanja obavezne usklađenosti planskog dokumenta u oblasti zaštite voda od zagađivanja sa ključnim planskim dokumentom u oblasti zaštite životne sredine - Akcionim planom zaštite životne sredine, to je članom 49. ovog zakona propisano da plan zaštite voda od zagađivanja i akcioni plan zaštite životne sredine koji donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, moraju da budu usklađeni.

Direktiva Saveta 91/676/EEZ o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora zbog potrebe zaštite ljudskog zdravlja, živih resursa i akvatičnih ekosistema, obezbeđenja korišćenja voda, odnosno zbog potrebe smanjivanja zagađivanja voda uzrokovanog ili podstaknutog nitratima iz poljoprivrednih izvora i potrebe sprečavanja daljeg zagađivanja sa istima, nalaže da se identifikuju ranjiva područja i utvrde i primene akcioni programi radi smanjivanja zagađivanja voda u tim područjima od azotnih jedinjenja, vršenje monitoringa voda i primenu referentnih metoda merenja za jedinjenja azota. Radi usklađivanja Zakona o vodama sa tom direktivom članom 50. ovog zakona propisuje se član 96a kojim se uređuje ranjivo područje. Naime, tim članom ovog zakona se propisuje pojam ranjivog područja, organ nadležan za određivanje ranjivog područja i njegovih granica, sadržina akta o određivanju ranjivih područja, obaveza donošenja akcionih programa sa obaveznim merama za zaštićene oblasti koje su određene kao ranjiva područja, sadržina akcionih programa, donošenje Pravila dobre poljoprivredne prakse u cilju postizanja opšteg nivoa zaštite od zagađenja nitratima poljoprivrednog porekla svih vodnih tela površinskih i podzemnih voda i organ nadležan za donošenje tih pravila.

Direktiva Saveta 91/271/EEZ o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda nalaže da komunalne otpadne vode koje ulaze u kolektorske sisteme budu pre ispuštanja u osetljiva područja podvrgnute strožijem prečišćavanju za sva naselja veća od 10.000 E.S, kao i da se određivanje osetljivih područja proverava u razmacima ne dužim od četiri godine. Radi usklađivanja Zakona o vodama sa tom direktivom članom 96b ovog zakona se uređuje osetljivio područje. Naime, tim članom ovog zakona se propisuje pojam osetljivog područja, organ nadležan za utvrđivanje kriterijuma za određivanje osetljivog područja i za određivanje osetljivog područja i njegovih granica, da se akt o određivanju osetljivih područja preispituje, po potrebi menja ili dopunjuje najmanje svake četiri godine.

Da bi se obezbedila veća zaštita kvaliteta voda, pored već postojećih zabrana propisanih Zakonom o vodama, članom 51. ovog zakona vrši se dopuna člana 97. Zakona o vodama tako što se zabranjuje unošenje u podzemne vode svih hazardnih supstanci i ostalih zagađujućih supstanci u meri u kojoj uzrokuju pogoršanje ili značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih supstanci u podzemnim vodama. Takođe, zabranjuje se odlaganje u vode mulja, obrađenog ili neobrađenog, iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.

U cilju preciziranja obaveza prečišćavanja otpadnih voda, obezbeđivanja mehanizma za dostizanje i kretanje u granicama propisanih graničnih vednosti, kao i razgraničenje nadležnosti za tretman mulja članom 52. ovog zakona izvršena je izmena i dopuna člana 98. Zakona o vodama. Preciziranje ove odredbe doprinosi njenoj efikasnijoj primeni, samim tim i efikasnijoj zaštiti voda od zagađivanja.

Članom 53. ovog zakona, vrši se izmena člana 99. Zakona o vodama radi preciziranja odredaba koje se odnose na: obavezu merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda pre i posle prečišćavanja, merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda koje sadrže opasne materije pre njihovog spajanja sa ostalim tokovima otpadnih voda, postavljanje uređaje za merenje, obezbeđivanje njihovog redovnog funkcionisanja i vođenje dnevnika njihovog rada, kontinuirano merenje količine otpadnih voda, ispitivanje parametre kvaliteta otpadnih voda i dostavljanje izveštaja o izvršenim merenjima nadležnim organima, utvrđivanje uticaja otpadnih voda na recipijent, kao i pravni osnov za donošenje i sadržinu podzakonskog akta kojim bi se preciznije uredila ova oblast.

Zakonom o vodama je bilo propisano ko može da vrši ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, ali ne i ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda. Iz navednog razloga, a imajući u vidu i da su se ovom organu obraćala pravna lica sa zahtevima za davanje ovlašćenja za vršenje poslova ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda članom 54. ovog zakona vrši se dopuna Zakona o vodama tako što se propisuje da ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda može da vrši pravno lice koje je ovlašćeno od strane ministarstva za obavljanje tih poslova i istovremeno propisuju uslovi za dobijanje tog ovlašćenja od strane ministarstva.

Članom 55. ovog zakona se zbog izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije propisuje da je organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda, odnosno Agencija za zaštitu životne sredine dužna da, po saznanju o havarijskom zagađenju, bez odlaganja obavesti Ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, javno vodoprivredno preduzeće i jedinicu lokalne samouprave na čijoj je teritoriji nastalo zagađenje, da neprekidno prati kretanje talasa havarijskog zagađenja vode duž vodotoka sve do trenutka prestanka havarijskog zagađenja i o tome obaveštava prednje navedena lica, kao i da su druga ovlašćena pravna lica koja vrše monitoring statusa voda dužna da, po saznanju za havarijsko zagađenje voda, bez odlaganja o tome obavesti Agenciju za zaštitu životne sredine. Iz navedenih razloga se i članom 57. ovog zakona vrši izmena u članu 109. Zakona o vodama i propisuje da monitoring statusa voda vrši organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda prema godišnjem programu koji donosi Vlada, odnosno da je organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda dužan da izveštaje o ispitivanju kvaliteta voda kvartalno dostavlja Ministarstvu i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine. Takođe, tim članom ovog zakona je u članu 109. Zakona o vodama pored preciziranja u pogledu nadležnosti i naziva organa, izvršena izmena i u pogledu roka za dostavljanje izveštaja. Naime, jedan od razloga za prpredlog promene roka jeste taj što je hidrološki ciklus za biološki monitoring period od aprila jedne do aprila nardne godine, dakle ne kalendarska godina, čime se omogućava da se dobijeni rezultati obrade laboratorijski i interperiraju u izveštaju do zakonskog roka. Drugi razlog je taj da bi na usvajanje predloženog roka, oba roka za dostavu Izveštaja, i RHMZ-a i Agencije bila sa identičnim datumom što je sasvim usklađeno, jer izveštaj Agencije sadrži i hidrološke podatke RHMZ-a.

Članom 56. ovog zakona propisuje se da ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine bliže propisuje tehničke zahteve sa specifikacijama za hemijske analize i analize potrebne za monitoring voda.

Članom 58. ovog zakona, radi usklađivanja sa odredbama čl. 96a i 96b ovog zakona i iz razloga što je nadležnost za određivanje pojedinih zaštićenih oblasti navedenih u stavu 1. člana 110. Zakona o vodama već određena u drugim odredbama Zakona o vodama vrši se brisanje odredbi koje propisuju nadležnost za proglašenje tih zaštićenih oblasti. Kako je registre zaštićenih oblasti potrebno voditi po vodnim područjima, kao i redovno dopunjavati ovim zakonom vrši se dopuna stava 2. člana 110. Zakona o vodama propisujući da je javno vodoprivredno preduzeće dužno da registre zaštićenih oblasti vodi po vodnim područjima, te da je dužno da ih redovno dopunjuje. Takođe, ovim zakonom se propisuje obaveza za organe koji proglašavaju zaštićene oblasti da akt o proglašenju dostave javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog akta. Pored navedenog ovim zakonom se propisuje da ministar i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine rešenjem određuju zaštićene oblasti iz člana 110. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o vodama.

Članom 59. ovog zakona se u pododeljku 4.4. Izdavanje i oduzimanje licence, u članu 112. stav 1. tačka 6) Zakona o vodama iz prednje navedenih razloga reč: "melioracionih" zamenjuje rečju: "hidromelioracionih". Takođe, ovim zakonom se propisuje da se za poslove iz člana 112. stav 1. tač. 3) do 8) tog člana licenca izdaje za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu lili deo vodne jedinice (sektor, deonica i hidromelioracioni sistem) utvrđen aktom ministra kojim se određuju vodne jedinice i njihove granice. Naime, zbog različitosti područja na kojima se obavljaju poslovi iz stava 1. tač. 3) do 8) člana 112. Zakona o vodama potrebno je uslove za izdavanje licenci vezati za specifičnosti tih područja. Članom 54. ovog zakona se takođe propisuje da je pre izdavanja licence za obavljanje poslova iz stava 1. tač. 3) do 8) člana 112. Zakona o vodama podnosilac zahteva dužan da pribavi mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća, jer to preduzeće organizuje sprovođenje odbrane od poplava, a takođe i angažuje pravna lica za sprovođenje odbrane od poplava, tako da isto treba da bude uključeno u postupak izdavanja licenci za te poslove kroz izdavanje mišljenja. Kako Zakonom o vodama nije bila propisana sadržina obrasca zahteva za izdavanje licenci i kako je članom 54. ovog zakona propisano da javno vodoprivredno preduzeće izdaje mišljenje u postupku izdavanja licenci za obavljanje poslova iz stava 1. tač. 3) do 8) člana 112. Zakona o vodama bilo je potrebno propisati da ministar, pored ovlašćenja iz važećeg Zakona o vodama, ima pravo i da propiše sadržinu obrasca zahteva za izdavanje licenci, kao i sadržinu mišljenja javnog vodoprivrednog preduzeća u postupku izdavanja licenci. Radi usklađivanja sa standardima zaštite podataka o ličnosti stavom 13. se propisuje da se u obrazac zahteva za izdavanje licenci unose podaci o identitetu zakonskog zastupnika podnosioca zahteva i podaci o identitetu kontakt lica podnosioca zahteva (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte).

Članom 60. ovog zakona u glavi V. VODNA AKTA I VODNA DOKUMENTACIJA, odeljak 1. Vodna akta, izmenjenim članom 113. se propisuje da se radi obezbeđenja jedinstvenog vodnog režima i ostvarivanja upravljanja vodama izdaju vodna akta, i to: vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola, kao i da su vodna saglasnost i vodna dozvola upravna akta, koja se donose u skladu sa propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Takođe, ovim zakonom se, u odnosu na važeći Zakon o vodama, propisuje da će vodna akta izdavati i javno vodoprivredno preduzeće, a takođe ovim zakonom se ukida da vodna akta izdaje grad Beograd, jer je ukinuto vodno područje Beograd. U skladu sa tim grad Beograd će izdavati vodna akta, kao i svaka druga jedinica loklane samouprave za objekte, radove i planska dokumenta navedena u članu 117. Zakona o vodama. Izdavnje vodnih akata od strane javnih vodoprivrednih preduzeća ne predstavlja novo rešenje, jer je u skladu sa Zakonom o vodama iz 1991. godine, javno vodoprivredno preduzeće obavljalo poslove izdavanja vodnih akata. Ovakvo rešenje treba da doprinese efikasnijem izdavanju vodnih akata, jer stranka neće morati da ishoduje mišljenje od pomenutog preduzeća u postupku izdavanja vodnih uslova, a takođe, biće "bliža" nadležnom organu, jer javna vodoprivredna preduzeća imaju organizacione jedinice po celoj teritoriji Republike Srbije. Radi usklađivanja sa standardima zaštite podataka o ličnosti članom 60. ovog zakona se propisuje da se u obrazac zahteva za izdavanje vodnih akata unose podaci o identitetu zakonskog zastupnika podnosioca zahteva i podaci o identitetu kontakt lica podnosioca zahteva (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte).

Članom 61. ovog zakona je propisano da se vodni uslovi izdaju i u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu trajno, povremeno ili privremeno uticati na promene u vodnom režimu, odnosno ugroziti ciljeve životne sredine, kao i za izradu planskih dokumenata za uređenje prostora, upravljanje ribarskim i zaštićenim područjima i gazdovanje šumama. Takođe, tim članom ovog zakona se u članu 115. Zakona o vodama briše stav 3. kojim se propisuje u kojim slučajevima se ne izdaju vodni uslovi.

Obzirom da se vodni uslovi izdaju i van objedinjene procedure članom 62. ovog zakona se propisuje važenje tih vodnih uslova, pa se stoga propisuje da vodni uslovi koji se izdaju van objedinjene procedure prestaju da važe po isteku godinu dana od dana njihovog izdavanja, ako u tom roku nije podnet zahtev za izdavanje vodne saglasnosti.

Objekti i radovi za koja se izdaju vodni uslovi su propisani članom 63. ovog zakona. Za objekte, radove i planska dokumenta, koji su dati u redosledu od tačke 1. do 39. određene su nadležnosti prema značaju objekata, odnosno planova tj. usvojena je podela na objekte i planove od državnog značaja i objekte od značaja za jedinicu lokalne samouprave. Po ovoj podeli za državne objekte, radove i planska dokumenta su nadležni organ republike i pokrajine, a za objekte, radove i urbanistička planska dokumenta na teritoriji jedinice lokalne samouprave su nadležni javno vodoprivedno preduzeće i organ uprave jedinice lokalne samouprave. Takođe, propisano je za koje se objekte i radove vodni uslovi pribavljaju u postupku objedinjene procedure koju sprovodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i koji su sastavni deo lokacijskih uslova kao javne rasprave, a za koje radove, objekte i planska dokumenta se vodni uslovi pribavljaju van objedinjene procedure. Pored navedenog, članom 63. ovog zakona propisani su i organi koji izdaju vodna akta za objekte, radove i planska dokumenta taksativno navedena u članu 117. Zakona o vodama. Da bi se izbegla dosadašnja situacija da za jedan objekat (npr. razni mostovi, putevi) različiti organi izdaju vodne uslove članom 63. ovog zakona je propisano da ministarstvo izdaje vodne uslove za objekte i radove, ako su od međudržavnog značaja i za objekte i radove koji se nalaze, odnosno izvode na teritoriji autonomne pokrajine i delimično prelaze granice teritorije autonomne pokrajine, a mogu imati uticaj na režim voda. Takođe, tim članom ovog zakona je propisano da ministarstvo izdaje vodne uslove za planska dokumenta koja se izrađuju za veće prostorne celine funkcionalnog ili geografskog karaktera koje prelaze granice autonomne pokrajine, a mogu imati uticaj na vodni režim. Da bi se izvršilo usklađivanje sa propisima koji regulišu planiranje i izgradnju, ovim zakonom je propisano da organ koji izdaje vodne uslove po službenoj dužnosti pribavlja mišljenja od republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove, organa uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda i javnog vodoprivrednog preduzeća, a po potrebi po službenoj dužnosti pribavlja i mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i/ili specijalizovane stručne - naučne institucije (zavodi, instituti i drugo), kao i da se mišljenja izdaju u roku od deset dana od dana prijema zahteva za izdavanje mišljenja. Protiv lica koja u postupku izdavanja vodnih uslova u okviru objedinjene procedure, koju sprovodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u propisanom roku ne dostavi traženo mišljenje predviđeno je pokretanje prekršajnog postupka od strane organa i javnog vodoprivrednog preduzeća nadležnog za izdavanje vodnih uslova. Ovim zakonom je propisano i u kojim slučajevima se ne izdaju vodni uslovi.

Da bi organi i javna vodoprivredna preduzeća koji izdaju vodne uslove imali informaciju o tome da li je izdata građevinska dozvola za objekte koji imaju znatan uticaj na vodni režim članom 64. ovog zakona je predviđeno da nadležni organ po izdavanju građevinske dozvole elektronskim putem dostavlja organu ili javnom vodoprivrednom preduzeću, koji je izdao uslove, građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu, kao i da su ti organi dužni da, ukoliko utvrde neusklađenosti sa izdatim vodnim uslovima, nadležni organ koji sprovodi objedinjenu proceduru, kao i inspekcijske organe koji vrše nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u roku od deset dana računajući od dana prijema građevinske dozvole i projekta za građevinsku dozvolu, obaveste u pisanom obliku da li je projekat za građevinsku dozvolu urađen u skladu sa vodnim uslovima izdatim u postupku sprovođenja objedinjene procedure.

Radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja članom 65. ovog zakona je propisano da se vodna saglasnost za objekte i radove i planska dokumenta iz člana 117. tač. 15), 17), 18), 19), 20), 23), 24), 34) i 37) ovog zakona, kao i za objekte i radove za koje građevinsku dozvolu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pribavlja van objedinjene procedure; da se vodnom saglasnošću utvrđuje da je tehnička dokumentacija za navedene objekte, radove i planska dokumenta urađena u skladu sa izdatim vodnim uslovima; da vodnu saglasnost, u skladu sa odredbama ovog zakona, pribavlja investitor kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja, kao i da vodna saglasnost nije uslov za izdavanje građevinske dozvole i upotrebne dozvole. Takođe, tim članom ovog zakona je propisano da se vodna saglasnost za vađenje rečnih nanosa izdaje na određeno vreme, a najduže za period od jedne godine pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji ispunjavaju uslove u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti za obavljanje delatnosti vađenja rečnog nanosa, kao i da ministar nadležan za poslove saobraćaja bliže propisuje te uslove, da se pravo stečeno na osnovu vodne saglasnosti ne može, bez saglasnosti nadležnog organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzeća, koji je izdao vodnu saglasnost preneti na drugo lice. Pored navedenog da bi se obezbedila zaštita prava stranke tim članom ovog zakona je propisano da se rešenje o prenosu prava donosi u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva, a takođe su propisani i organi koji postupaju po žalbama, odnosno tužbama.

Obzirom da se vodna saglasnost pribavlja van objedinjene procedure to je članom 66. ovog zakona propisano da vodna saglasnost prestaje da važi ako se u roku od dve godine od dana prijema vodne saglasnosti ne otpočne sa izgradnjom, rekonstrukcijom ili dogradnjom objekta, izvođenjem radova, odnosno izradom planskih dokumenata, a u slučaju rudarskih objekata ako se ne podnese zahtev za izdavanje dozvole za izgradnju rudnika. Kako vodnu saglasnost u skladu sa ovim zakonom izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, to se ovim članom propisuje da rešenje o utvrđivanju prestanka važenja vodne saglasnosti izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, kao i da se protiv tog akta javnog vodoprivrednog preduzeća može izjaviti žalba ministru.

Članom 67. ovog zakona je propisano da vodnu dozvolu pored organa izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, nadležno za izdavanje vodnih uslova. Takođe, tim članom je propisana obaveza za podnosioca zahteva da pre izdavanja vodne dozvole za objekte za koje vodnu dozvolu izdaje ministarstvo i nadležni organ autonomne pokrajine pribavi izveštaj javnog vodoprivrednog preduzeća o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne dozvole. Takođe, da bi javna vodoprivredna preduzeća izdavala izveštaj iste sadržine članom 67. ovog zakona je dato ovlašćenje ministru da podzakonskim aktom propiše sadržinu tog izveštaja.

Kako vodnu dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, to se članom 68. ovog zakona propisuje da rešenje o prenosu prava stečenog na osnovu vodne dozvole donosi Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine i javno vodoprivredno preduzeće, kao i da se protiv akta nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i akta javnog vodoprivrednog preduzeća o prenosu prava stečenog na osnovu vodne dozvole može izjaviti žalba ministarstvu.

Članom 69. ovog zakona su propisani slučajevi kada vodna dozvola prestaje da važi. U odnosu na važeći Zakon o vodama ovim zakonom se brišu kao nepotrebne tačke koje su propisivale da vodna dozvola prestaje da važi istekom roka na koji je izdata i u slučaju stečaja ili likvidacije lica kome je izdata i koje su propisivale obavezu donošenja rešenja od strane nadležnog organa kojim bi taj organ samo konstatovao da je usled isteka roka na koji je izdata, odnosno stečaja ili likvidacije prestala da važi vodna dozvola. Takođe, članom 69. ovog zakona je propisano da se protiv rešenja o utvrđivanju prestanka važenja vodne dozvole donetog od strane nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća, može izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Članom 70. ovog zakona, radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, se propisuje da vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole, da vodnu dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona, pribavlja investitor kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja, kao i da se izdavanje vodne dozvole obavlja van postupka objedinjene procedure.

Obzirom da ovim zakonom vodni nalog nije propisan kao vodni akt i obzirom da vodni inspektor kontroliše ispunjenje uslova iz izdatih vodnih dozvola i preduzima mere u okviru svojih ovlašćenja koje su istovetne merama koje je nadležni organ nalagao vodnim nalogom, to se članom 71. ovog zakona briše pododeljak 1.4. Vodni nalog i član 128. Zakona o vodama kojim je bio propisan vodni nalog i organi nadležni za izdavanje istog.

Članom 72. ovog zakona u čl. 129. tačka 2) Zakona o vodama se reč: "katastar" zamenjuje rečju: "registar". Naime, reč: "katastar" više upućuje na katastar koji je u primeni kod geodetskih poslova, dok se reč: "registar" odnosi na evidentiranje podataka potrebnih za upravljanje vodama. Novi naziv dokumenta više odgovara njegovoj sadržini navedenoj u članu 132. Zakona o vodama koji propisuje sadržinu vodnih registara.

Članom 73. ovog zakona se propisuje obaveza za organe koji izdaju vodna akta da ista vode u vodnoj knjizi, kao i obaveza za te organe (nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave i javno vodoprivredno preduzeće) da Ministarstvu dostavljaju podatke iz vodne knjige. Takođe, tim članom ovog zakona se, radi usklađivanja sa odredbama ovog zakona, vrši brisanje iz sadržine vodne knjige potvrda i upisnika vodnih naloga. Pored navedenog tim članom ovog zakona se propisuje da se u upisnike navedene u tom članu unose podaci o ličnosti-podaci o identitetu (ime i prezime i jedinstveni matični broj građana).

Članom 74. i 75. ovog zakona se iz prednje navedenog razloga u čl. 131. i 132. Zakona o vodama reč: "katastar" zamenjuje rečju: "registar".

Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata, sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od poplava, kao i zaštite životne sredine, članom 76. ovog zakona se propisuje da je, pored ostalog, na vodnom zemljištu zabranjeno vađenje rečnog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti, kao i vršiti druge radnje osim u slučaju: sprovođenja mera očuvanja, unapređenja i prezentacije prirodnih vrednosti i preduzimanja radnji radi zaštite ljudi, životinja i imovine. Takođe, tim članom ovog zakona se iz prednje navedenih razloga zabranjuje saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti.

 Članom 77. ovog zakona se u odnosu na rešenja propisana Zakonom o vodama propisuje da je vlasnik, odnosno korisnik vodnog zemljišta dužan da dopusti prolaz preko zemljišta licima koja su ovlašćena da premeravaju, snimaju, projektuju i obeležavaju zemljište ili vode za potrebe i sanacije vodnih objekata, a ne samo za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije vodnih objekata kako je propisano Zakonom o vodama. Takođe, tim članom ovog zakona se propisuje i da je vlasnik, odnosno korisnik vodnog zemljišta dužan da dopusti na svom zemljištu vađenje, privremeno deponovanje i transportovanje rečnog nanosa i mulja iz vodotoka i inundacionih područja radi obezbeđenja propusne sposobnosti, regulacionih i zaštitnih objekata, kao i vodnih objekata osnovne kanalske mreže za odvodnjavanje, koje vrši javno vodoprivredno preduzeće, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

 Članom 78. ovog zakona uvodi se obaveza za lice koje na vodnom objektu u javnoj svojini pričini štetu svojim radnjama da istu otkloni. Navedeni član propisuje i da troškovi otklanjanja pričinjene štete na vodnom objektu padaju na teret tog lica, kao i da će ako to lice ne otkloni štetu u određenom roku radnje na otklanjanju štete izvršiti javno vodoprivredno preduzeće, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, o trošku lica koje je izazvalo štetu.

 Članom 79. ovog zakona, radi preciziranja poslova od opšteg interesa koji treba da budu predmet finansiranja u skladu sa Zakonom o vodama, izmenjen je član 150. Zakona o vodama kojim je bilo propisano finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama i taksativno pobrojani svi poslovi koji su predmet finansiranja. U skladu sa tim poslovi uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje regulacionim i zaštitnim vodnim objektima u javnoj svojini i održavanje vodotoka; izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje vodnim objektima za odvodnjavanje u javnoj svojini; izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje vodnim objektima za zaštitu od erozija i bujica u javnoj svojini i izvođenje radova i mera za zaštitu od erozije i bujica na slivovima akumulacija u skladu sa članom 62. Zakona o vodama; sprovođenje odbrane od poplave, poslovi uređenja i korišćenja voda, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izrada bilansa voda, kontrola stanja zaliha vodnih resursa i mere za obezbeđenje njihovog racionalnog korišćenja i zaštite; izrada bilansa podzemnih voda za pojedinačni resurs, uključujući i raspoloživi resurs, način i dinamika obnavljanja resursa i mere za obezbeđenje racionalnog korišćenja i zaštitu resursa; ispitivanje kvaliteta vode na izvorištu i istražni radovi na izvorištu; zaštita izvorišta za snabdevanje vodom; izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata iz člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o vodama u javnoj svojini; održavanje i upravljanje vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini, poslovi zaštite voda od zagađivanja koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izrada programa i sistematsko praćenje kvaliteta voda - monitoring; praćenje havarijskih zagađenja, organizacija i kontrola njihovog sprovođenja; sprovođenje dugoročnih i kratkoročnih mera za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja voda; uređenje vodnog režima zaštićenih oblasti iz člana 110. Zakona o vodama i drugih područja koja na njih imaju uticaja; izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda (glavni kolektori, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za preradu otpadnih muljeva i ispustu iz postrojenja u prijemnik) u javnoj svojini, poslovi koji se odnose na sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su održavanje i upravljanje vodnim objektima i sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje u javnoj svojini, poslovi koji se odnose na regionalne i višenamenske hidrosisteme, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima u javnoj svojini, a ostali poslovi od opšteg interesa, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izrada i sprovođenje planskih dokumenata, programa i normativnih akata; izrada studija i izvođenje istražnih radova za potrebe integralnog upravljanja vodama, izrada tehničke dokumentacije iz oblasti uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda, uređenja i korišćenja voda i zaštite voda od zagađivanja; poslovi međunarodne saradnje u oblasti voda, uspostavljanje i vođenje vodne dokumentacije i vodnog informacionog sistema i vršenje poverenih poslova od strane javnih vodoprivrednih preduzeća (priprema predloga vodnih jedinica i njihovih granica, plana upravljanja vodama za vodna područja, posebnog plana upravljanja vodama za pojedina pitanja upravljanja vodama, plana upravljanja rizicima od poplava za vodna područja, operativnog plana za odbranu od poplava, izrada karte ugroženosti i karte rizika od poplava, izrada mišljenja na operativne planove za odbranu od poplava za vode II reda, identifikacija vodnih tela površinskih i podzemnih voda koja se koriste ili se mogu da koriste za ljudsku potrošnju u budućnosti, vođenje registara zaštićenih oblasti na vodnom području, vršenje poslova investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, sprovođenje postupaka davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, vršenje obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknada za vode).

 Obzirom da se ovim zakonom uvodi zakup vodnog zemljišta i plaćanje zakupnine za isti, umesto do sada naknade za korišćenje vodnog zemljišta, to je bilo potrebno izmeniti odredbu Zakona o vodama kojom su bile propisane naknade za vode, odnosno odredbe kojima su bile propisane naknade za korišćenje vodnog dobra. S tim u vezi čl. 80. do 86. ovog zakona menjaju se vrste naknada za vode, te se kao naknade za vode uvrđuju naknada za korišćenje voda, naknada za ispuštenu vodu, naknada za zagađivanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema i naknada za izvađeni rečni nanos. Iz navedenih razloga menja se naziv naknade za korišćenje vodnog dobra, tako da se ista zove naknada za korišćenje voda, utvrđuje se da se ta naknada plaća za zahvatanje površinskih i podzemnih voda, uključujući termalne i mineralne vode, u skladu sa članom 2. ovog zakona, brišu se tač. 8) do 12) u članu 155. i 156. Zakona o vodama pošto će se za korišćenje vodnog zemljišta za te namene plaćati zakupnina, a ne naknada, kao i stav 2. člana 158. Zakona o vodama radi usklađivanja sa izmenama izvršenim ovim zakonom. Takođe, ovim zakonom menja se član 159. Zakona o vodama, pa se propisuje da se naknada za korišćenje voda ne plaća se za opšte korišćenje voda, a vrši se i usklađivanje naziva naknade u članu 192. Zakona o vodama. Ovim zakonom se, zbog uvođenja instituta zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno iz tog razloga uvođenja naknade za korišćenje voda, umesto dosadašnje naknade za korišćenje vodnog dobra koja se plaćala za korišćenje voda, ali i za korišćenje vodnog zemljišta, menja naziv naknade koja se plaća za korišćenje vodnog zemljišta za izvađeni pesak, šljunak i slično iz korita vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija, odnosno sa zemljišta ugroženog erozijom. Stoga se članom 86. ovog zakona uvodi naknada za izvađeni rečni nanos, odnosno propisuje se osnov plaćanja, obveznik plaćanja, osnovica za obračun, namena sredstava, izuzeci od plaćanja i propis koji se primenjuje na postupak utvrđivanja obaveze plaćanja naknade za izvađeni rečni nanos.

Kako su prihodi od naknada za vode prihod budžeta Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, a koriste se preko budžetskih fondova za vode, te kako je ovim zakonom propisano da su i sredstva ostvarena od davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnim objektima u javnoj svojini prihod budžeta Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, a koriste se preko budžetskih fondova bilo je neophodno izmeniti član 186. i 189. Zakona o vodama i propisati da su izvori finansiranja tih fondova i sredstva od davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnim objektima u javnoj svojini. Iz iznetih razloga čl. 87. i 88. ovog zakona su izmenjeni i dopunjeni čl. 186. i 189. Zakona o vodama. Kako su ovim zakonom izmenjene vrste naknada za vode članom 89. ovog zakona je izmenjena odredba člana 191. Zakona o vodama na taj način da je propisano da Vlada utvrđuje visinu naknada za korišćenje voda, naknada za ispuštenu vodu, naknada za zagađivanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema i naknada za izvađeni rečni nanos. Iz prednje iznetih razloga članom 90. ovog zakona je izmenjen član 192. zakona o vodama kojim su propisani organi i javna vodoprivredna preduzeća nadležni da vrše obračun i zaduženje obveznika plaćanja naknada za vode utvrđenih ovim zakonom. Tim članom ovog zakona je takođe propisano da umesto Poreske uprave Ministarstva finansija obračun i zaduženje fizičkih lica obveznika plaćanja naknada za odvodnjavanje vrše javna vodoprivredna preduzeća, jer će se na taj način Poreska uprava rasteretiti poslova koji ne predstavljaju njenu osnovnu funkciju, a i svi obveznici plaćanja te naknade imaće isti tretman u postupku obračuna i zaduženja.

Kako će poslove obračuna i zaduženja fizičkih lica obveznika plaćanja naknada za odvodnjavanje, umesto Poreske uprave, da vrše javna vodoprivredna preduzeća, to je članom 91. ovog zakona izvršena izmena člana 193. Zakona o vodama tako da organizacija nadležna za vođenje evidencije o nepokretnostima i pravima na njima, odnosno organ koji obavlja poslove utvrđivanja i obračuna visine naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u jedinici lokalne samouprave podatke propisane tim članom više nama obavezu da dostavlja Ministarstvu finansija - Poreskoj upravi već samo javnom vodoprivrednom preduzeću.

Kako bi poreska uprava obavljala samo poslove iz njene osnovne funkcije članom 92. ovog zakona je predviđeno da se u pogledu kamate, zastarelosti, prinudne naplate i kontrole plaćanja naknada za vode iz člana 153. Zakona o vodama primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak umesto odredbi zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Takođe, kako je došlo do izmena vrsta naknada za vode ovim zakonom je propisano da se postupak utvrđivanja obaveza plaćanja tih naknada sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Imajući u vidu da Zakonom o sanitarnom nadzoru, posebnim zakonom koji uređuje sanitarni nadzor, nije dato ovlašćenje gradu Beogradu da vrši na teritoriji grada Beograda inspekcijski nadzor nad zdravstvenom ispravnosti vode za piće i nad kvalitetom vode za kupanje, to je suvišno to pitanje uređivati Zakonom o vodama, zbog čega je članom 93. ovog zakona izmenjen stav 6. člana 196. Zakona o vodama na taj način da je brisana odredba kojom se gradu Beogradu poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad zdravstvenom ispravnosti vode za piće i nad kvalitetom vode za kupanje na teritoriji grada Beograda. Budući da se kod vode za piće kontroliše zdravstvena ispravnost, a kod vode za kupanje kvalitet ovim zakonom je u stavu 3. člana 196. Zakona o vodama izvršeno usklađivanje terminologije pa su reči: "za piće, sanitarno-higijenske potrebe i kupanje" zamenjene rečima: "za piće i na kvalitet vode za kupanje".

Radi usklađivanja sa standardima zaštite podataka o ličnosti i Zakonom o inspekcijskim nadzorom članom 94. ovog zakona je dopunjen član 198. Zakona o vodama na taj način da je propisano da se u obrazac službene legitimacije vodnog inspektora unose podaci o identitetu vodnog inspektora, i to ime i prezime inspektora, a brisan je deo stava 3. tog člana kojim je bila propisana nadležnost ministra nadležnog za poslove vodoprivrede da propisuje obrazac i sadržinu službene legitimacije.

Članom 95. ovog zakona propisana su prava i dužnosti sanitarnog inspektora, pa je tim članom propisano da saniarni inspektor ima pravo i dužnost da kontroliše da li se vrši ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće i kvaliteta vode za kupanje; kontroliše zdravstvenu ispravnost vode za piće i kvalitet vode za kupanje; organizuje uzimanje uzoraka vode za piće i vode za kupanje, kada postoji sumnja u zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje; kontroliše način korišćenja i način održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta, u cilju zaštite od namernog ili slučajnog zagađenja vode na izvorištu kontroliše da li jedinica lokalne samouprave poseduje rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite za izvorišta vode za piće koja su formirana na teritoriji jedinice lokalne samouprave. S tim u vezi ovim zakonom izmenjen je i član 203. Zakona o vodama kojima su propisane mere koje nalaže saniarni inspektor, pa je stoga članom 98. ovog zakona propisano da je sanitarni inspektor ovlašćen da zabrani isporuku vode za piće, odnosno korišćenje vode za kupanje, ako ne postoji dokaz ili ne postoji dokaz u propisanom obimu ovlašćene zdravstvene ustanove o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje; zabrani isporuku vode za piće ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna, a može da dozvoli isporuku vode koja se upotrebljava za sanitarno-higijenske potrebe; zabrani korišćenje vode za kupanje, ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava; zabrani upotrebu vode za piće, ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna; zabrani korišćenje objekta, odnosno obavljanje delatnosti u zoni sanitarne zaštite na način koji izaziva ili može da izazove zagađivanje vode izvorišta, dok se ne otklone uočeni nedostaci; obavesti nadležni organ o bespravno izgrađenim objektima i o obavljanju nedozvoljenih delatnosti u zonama sanitarne zaštite izvorišta; naredi pribavljanje rešenja o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom; podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup, u skladu sa ovim zakonom i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen ovim zakonom i drugim propisom.

Kako su ovim zakonom izvršene dopune u članu 97. Zakona o vodama, radi usklađivanja sa tim dopunama, članom 96. ovog zakona se vrši izmena u članu 201. stav 1. tačka 2) Zakona o vodama kojim su propisana prava i dužnosti inspektora za zaštitu životne sredine, a takođe se daje pravo i dužnost inspektoru za zaštitu životne sredine da proverava da li pravna lica, preduzetnici i fizička lica ispunjavaju svoje obaveze iz člana 98. ovog zakona.

Radi preciziranja ovlašćenja vodnog inspektora članom 97. ovog zakona je propisano da je vodni inspektor u vršenju poslova iz člana 199. Zakona o vodama ovlašćen da zabrani ili ograniči korišćenje voda, ispuštanje voda, vađenje rečnih nanosa, odnosno korišćenje objekata i postrojenja ako se korišćenje voda, ispuštanje voda, vađenje rečnih nanosa, odnosno korišćenje objekata i postrojenja vrši suprotno odredbama ovog zakona.

 Radi preciziranja mera koje nalaže inspektor za zaštitu životne sredine članom 99. ovog zakona se propisuje da je inspektor za zaštitu životne sredine ovlašćen da naloži licu koje ispušta otpadne vode da postavi uređaje za merenje i kontinuirano meri količine otpadnih voda, kao i da ispituje parametre kvaliteta otpadnih voda i da izveštaj o izvršenim merenjima dostavi javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i organu uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta vode, kao i da naloži da privremeni prestanak rada i obavljanje delatnosti licima iz člana 99. st 1. i 2. Zakona o vodama.

 Članom 100. ovog zakona se propisuje da sanitarni inspektor po potrebi, može organizovati uzimanje uzoraka vode za piće i vode za kupanje, radi analize i provere zdravstvene ispravnosti vode za piće, odnosno analize i provere kvaliteta vode za kupanje, pri čemu troškove analize snosi pravno ili fizičko lice koje isporučuje zdravstveno neispravnu vodu za piće, odnosno omogućava korišćenje vode za kupanje nezadovoljavajućeg kvaliteta. Tim članom ovog zakona se propisuje i da troškove uzimanja uzoraka voda u slučaju kada se uzimanje uzoraka vode i otpadnih voda, odnosno vode za piće i vode za kupanje vrši u okviru poverenih poslova iz člana 196. Zakona o vodama, troškove snosi organ koji vrši poverene poslove.

Članom 101. ovog zakona se, radi usklađivanja sa ovim zakonom izvršenim izmenama člana 75. i člana 77. stav 2. i 7. Zakona o vodama menja tačka 4) člana 211. Zakona o vodama, brišu tač. 2) i 5) tog člana Zakona o vodama i dodaju nove tačke kojima se propisuje privredni prestup za pravno lice ako ne poseduje dokaz ili ne poseduje dokaz u propisanom obimu o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje, odnosno ako isporuči vodu za piće, odnosno omogući korišćenje vode za kupanje, za koje je ovlašćena zdravstvena ustanova na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna, odnosno da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava. Takođe, tim članom ovog zakona je propisan prekršaj za pravno lice ako koristi objekat, odnosno obavlja delatnost na način koji izaziva ili može da izazove zagađivanje vode na izvorištu ili ne pribavi rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom. Pored navedenog tim članom ovog zakona je dodata nova tačka 11a kojom se propisuje privredni prestup za pravno lice ako vrši neku radnju bez važeće vodne dozvole ili suprotno izdatoj vodnoj dozvoli.

 Kako je članom 56. stav 1. Zakona o vodama propisano da je pravno lice koje koristi brane sa akumulacionim i reterzionim basenima dužno da ih održava i koristi na način kojim se obezbeđuje prihvatanje poplavnih talasa, to je članom 102. ovog zakona, radi preciziranja prekršaja pravnog lica, izmenjena tačka 1) člana 212. Zakona o vodama. Takođe, tim članom ovog zakona brisana je i tačka 12) člana 212. Zakona o vodama. Kako se projektovanje i izgradnja objekata, pa stoga i objekata za korišćenje vodnih snaga vrši u skladu sa vodnim uslovima izdatim od strane nadležnog organa, to stoga nije potrebno propisivanje prekršaja, jer ukoliko projekti i tehnička dokumentacija nije izrađena u skladu sa izdatim vodnim uslovima investitoru neće biti izdata vodna saglasnost na izrađenu tehničku dokumentaciju bez koje nije ni moguća ni izgradnja objekta. U skladu sa navedenim članom 104. ovog zakona je u članu 213. stav 2. brisana tačka 12) kojom je bilo propisano da će se preduzetnik kazniti za prekršaj ako vrši projektovanje i izgradnju objekata i uređaja suprotno odredbi člana 85. Zakona o vodama. Pored navedenog, zbog usklađivanja sa ovim zakonom izvršenim izmenama u članu 90. Zakona o vodama, dopunjena je tačka 15) člana 212. Zakona o vodama, kao i dodata nova tačka 22a, jer u važećem Zakonu o vodama nije bilo sankcionisano vađenje rečnih nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti. U članu 212. Zakona o vodama dodati su novi st. 7. do 10. kojima je, kako bi se preventivno uticalo na potencijalne počinioce prekršaja, propisano da će se pravnom licu za prekršaj iz stava 1. tačka 22a) pored propisane kazne obavezno izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja. Iz navedenih razloga, kako bi se preventivno uticalo i na preduzenike i fizička lica, potencijalne počinioce prekršaja iz člana 212. tačka 22a Zakona o vodama, čl. 104. i 105. ovog zakona su dodati i novi st. u članu 213. i 214. Zakona o vodama. Kako Zakonom o vodama nisu bile sankcionisane pojedine radnje preduzetnika, odnosno fizičkih lica čl. 104. i 105. ovog zakona izvršena je dopuna čl. 213. i 214. Zakona ovodama.

 Kako je članom 63. ovog zakona kojim je izvršena izmena člana 118. Zakona o vodama propisano da organi nadležni za izdavanje vodnih uslova po službenoj dužnosti pribavljaju mišljenja od organa, posebnih organizacija i javnih vodoprivrednih preduzeća, da su ti organi, posebne organizacije i javna vodoprivredna preduzeća dužna da postupe po zahtevu za davanje mišljenja i da traženo mišljenje izdaju u roku od deset dana od dana prijema zahteva, kao i da će organ i javno vodoprivredno preduzeće nadležno za izdavanje vodnih uslova podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, to je članom 103. ovog zakona propisan prekršaj za odgovorno lice u organu, posebnoj organizaciji, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću iz člana 118. st. 5, 6. i 7. ovog zakona ako tokom sprovođenja postupka objedinjene procedure ne postupi na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (član 118. stav 8), a takođe je propisano da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi organ nadležan za izdavanje vodnih uslova iz člana 118. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.

 Posle člana 105. ovog zakona dodati su čl. 106. do 116. koji predstavljaju prelazne i završne odredbe ovog zakona. Odredbama tih članova je propisano: da su Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" i Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode" dužna da svoje poslovanje i opšta akta usklade sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu; da su Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" i Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" dužna da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona uspostave vodni informacioni sistem i vodne registre, da su pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi dužna da pribave licencu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa kojim se bliže propisuju uslovi za izdavanje licenci, odnosno da licence izdate u skladu sa Zakonom o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12) važe do isteka perioda na koji su izdate; da je pravno lice koje je u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisano kao nosilac prava korišćenja na vodnim objektima u javnoj svojini Republike Srbije iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i na vodnom zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije dužno da te vodne objekte i vodno zemljište, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese pravnim poslom u javnu svojinu Republike Srbije, nakon čega će, upravljanje na istim preuzeti Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" ako se ti vodni objekti i vodno zemljište nalazi na teritoriji Republike Srbije van teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" ako se vodni objekti i vodno zemljište nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine; da će Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, odrediti granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2017. godine; da će se rešavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima je doneto prvostepeno rešenje nastaviti po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja, odnosno da će se rešavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima nije doneto prvostepeno rešenje nastaviti po odredbama ovog zakona; da će se akti koje donosi Vlada i ministar na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneti u roku od šest meseci, a najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona; da će se podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o vodama ("Službeni glasnik RS, br. 30/10 i 93/12) uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona; da će se odredba člana 29. stav 3. i odredba člana 59. stav 4. ovog zakona u delu koji glasi: "vodne jedinice" primenjivati od dana stupanja na snagu akta koji donosi ministar, a kojim se određuju vodne jedinice i njihove granice; da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važi odredba člana 8. stav 2. tačka 1) Zakona o glavnom gradu ("Službeni glasnik RS, broj 129/07) u delu koji glasi: uređuje i obezbeđuje, u skladu sa načelima integralnog upravljanja vodama, zaštitu voda, zaštitu od štetnog dejstva voda i korišćenje voda, kao dobra od opšteg interesa, uključujući i organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti na vodnom području koje je u nadležnosti grada Beograda, osniva javno preduzeće za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadležnosti grada Beograda i odredba člana 20. tačka 20) Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji glasi: određuje erozivna područja; da je Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode" koje na dan stupanja na snagu ovog zakona upravlja na teritoriji grada Beograda vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona dužno da, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese na upravljanje te vodne objekte i vodno zemljište na kome je u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti upisano kao korisnik na Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", odnosno da je Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode" dužno da preuzme na upravljanje te vodne objekte i vodno zemljište, kao i da za obaveze nastale u vezi izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i održavanja vodnih objekata do dana prenosa odgovara Javno vodoprivredno preduzeće "Beogradvode"; da javnim vodoprivrednim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno grad Beograd, koja su u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisana kao nosioci prava korišćenja na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljištu u državnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i upisuje se javna svojina Republike Srbije; da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo javne svojine grada Beograda na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda i prelazi u pravo javne svojine Republike Srbije; da će brisanje prava korišćenja javnih vodoprivrednih preduzeća, odnosno upis prava javne svojine Republike Srbije izvršiti po službenoj dužnosti organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima; da lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste vodno zemljište u javnoj svojini Republike Srbije na osnovu ugovora zaključenih sa javnim vodoprivrednim preduzećima koja upravljaju tim zemljištem nastavljaju da koriste to zemljište do isteka roka na koji su ugovori zaključeni, a najkasnije do 31. decembra 2017. godine; da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredaba člana 18. i čl. 79. do 86. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2017. godine.

 IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Sprovođenje Zakona zahteva izradu pratećih podzakonskih akata. Sredstva za izradu pratećih podzakonskih akata obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu u okviru Glave 23.4. Republička direkcija za vode, program 0401 - Integralno upravljanje vodama, funkcija 630 - Vodosnabdevanje, Programska aktivnost 0006 - Upravljanje u oblasti voda u iznosu od 45.711.000 dinara i Programska aktivnost 0007 - Inspekcijski nadzor u oblasti voda u iznosu od 26.960.000 dinara. Naime, deo poslova na izradi podzakonskih akata potrebnih za implementaciju Predloga zakona obavljaće zaposleni u ministarstvu. Međutim, zbog specifičnosti pojedinih podzakonskih akata potrebnih za implementaciju Predloga zakona i nedostatka ljudskih resursa u Republičkoj direkciji za vode za izradu istih izrada tih podzakonskih akata biće izvršena uz primenu Zakona o javnim nabavkama. Sredstva za izradu tih podzakonskih akata su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, u okviru Glave 23.5. Budžetski fond za vode Republike Srbije, program 0401 - Integralno upravljanje vodama, funkcija 630 - Vodosnabdevanje, Programska aktivnost 0005 - Planiranje i međunarodna saradnja u oblasti voda u iznosu od 112.997.000 dinara, jer se izrada normativnih akata, kao posao od opšteg interesa u smislu odredaba Zakona o vodama, finansira iz sredstava Budžetskog fonda za vode Republike Srbije.

Sprovođenje Zakona podrazumeva i finansiranje drugih poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Sredstva za finansiranje tih poslova obezbeđena su, takođe, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, u okviru Glave 23.5. Budžetski fond za vode Republike Srbije, program 0401 - Integralno upravljanje vodama, Programska aktivnost 0002 - Uređenje i korišćenje voda u iznosu od 122.500.000 dinara, Programska aktivnost 0003 - Zaštita voda od zagađivanja u iznosu od 35.500.000 dinara, Programska aktivnost 0004 - Uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda u iznosu od 1.246.833.000 dinara, Projekat 5002 - Brana sa akumulacijom "Stubo-Rovni", Valjevo u iznosu od 130.000.000 dinara, Projekat 5003 - Brana sa akumulacijom "Arilje" profil "Svračkovo", Arilje u iznosu od 483.500.000 dinara i Projekat 5007 - Izgradnja linije mulja na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda grada Šapca u iznosu od 27.000.000 dinara. Pored navedenih sredstava, za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama koji se odnose na izgradnju sistema za navodnjavanje, izvođenje sanacionih radova na vodnim objektima za zaštitu od poplava i za upravljanje vodama na slivu reke Drine Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu su obezbeđena sredstva u okviru Glave 23.4. Republička direkcija za vode, program 0401 - Integralno upravljanje vodama, i to za:

1) izgradnju sistema za navodnjavanje, u okviru Projekta 5001 - Izgradnja sistema za navodnjavanje - prva faza, u iznosu od 120.000.000 dinara;

2) izvođenje sanacionih radova na vodnim objektima za zaštitu od poplava, u okviru Projekta 4004 - "Hitne sanacije od poplava", u iznosu od 590.547.000 dinara;

3) upravljanje vodama na slivu reke Drine u okviru Projekta 4002 - GEF-SCCF, u iznosu od 23.000.000 dinara.

U narednim godinama sredstva potrebna za izradu pratećih podzakonskih akata, odnosno za finansiranje ostalih poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama biće obezbeđena u okviru limita opredeljenih za 2017. i 2018. godinu na Razdelu 23 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Glava 23.4 Republička direkcija za vode i Glava 23.5 Budžetski fond za vode Republike Srbije.

Za samo sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u 2016. godini.

Izvor: Vebsajt Skupštine, 06.12.2016.