"BELA KNJIGA" SAVETA STRANIH INVESTITORA ZA 2017. GODINU: Za godinu dana ostvaren napredak u građevinarstvu, zaštiti korisnika finansijskih usluga, transportu i duvanskoj industriji, a najmanji u pogledu zakona o privrednim društvima, oporezivanju dobiti pravnih lica, restituciji i standardima kvaliteta u proizvodnji mleka

Srbija je za 12 meseci, od oktobra 2016. godine, ostvarila najveći napredak u građevinarstvu, zaštiti korisnika finansijskih usluga, transportu i duvanskoj industriji, a najmanji u pogledu Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015), oporezivanju dobiti pravnih lica, restituciji i standardima kvaliteta u proizvodnji mleka. To su zaključci iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC) za 2017. godinu.

Kao ključna poboljšanja u oblasti građevinskog zemljišta i izgradnje, FIC ističe efikasnost u sprovođenju postupka konverzije, rekordan broj izdatih građevinskih dozvola, zahvaljujući uvođenju objedinjene procedure i e-platforme, kao i stalnu spremnost za dijalog sa privatnim sektorom.

Vlastima se preporučuje da ubuduće posvete posebnu pažnju tome da restitucija automatski ne prekida konverziju, osim kada je reč o javnim ili državnim preduzećima, da se ukinu nedoslednosti u obračunu naknade za konverziju koje sprečavaju buduće investicije i da se usvoje neophodna podzakonska akta.

Što se tiče zaštite korisnika finansijskih usluga, strani investitori smatraju da su ranije usvojene izmene zakona dovele do veće transparentnosti u odnosu između banaka i korisnika.

Najveći pomak postignut je u pogledu usvajanja nedostajućih podzakonskih akata i pojačanom angažovanju nadležnih aktera u cilju jačanja svesti potrošača i daljeg sprovođenja edukativnih programa.

U narednom periodu akcenat treba da bude na daljoj edukaciji korisnika o ostvarivanju njihovih prava, na definisanju postupka prenošenja potraživanja od fizičkih lica kod rešavanja problematičnih kredita, kao i na pripremi novih propisa.

Napredak u oblasti transporta, po oceni FIC-a, duguje se u velikoj meri poboljšanju saobraćajne infrastrukture, kako u smislu ulaganja u novu infrastrukturu ili njenu modernizaciju, tako i u pogledu tekućeg održavanja postojeće, dok je manji napredak ostvaren kod usklađivanja sa evropskim standardima.

Analizirajući ostvarena poboljšanja po vrstama saobraćaja, FIC podseća da je za železnicu obezbeđen sporazum o finansiranju pruge Beograd-Budimpešta, kojom će vozovi moći da se kreću brzinom od 200 km/h, da je u planu rekonstrukcija 223 km pruge i da je počela priprema novog zakona o železnici.

U drumskom transportu, napredak je ostvaren u radovima na koridorima 10 i 11, pri čemu do kraja godine treba da budu završeni Koridor 10 i autoput Obrenovac-Preljina, a u toku su i radovi na deonici Obrenovac-Surčin koji treba da budu završeni do kraja 2019. Pored toga, završen je i otvoren za saobraćaj autoput Pirot-Dimitrovgrad.

Na Koridoru 10 postavljene su dve stanice za punjenje vozila na električni pogon, a očekuje se da će uskoro biti postavljene još tri takve stanice, navodi se u "Beloj knjizi".

Kada je reč o vazdušnom saobraćaju, FIC konstatuje da je umesto prodaje aerodroma odlučeno da se izda koncesija na period od 25 godina, da Aerodrom "Nikola Tesla" beleži stalni rast broja putnika i da je po rejting agenciji "Skytrax" on peti na listi najboljih aerodroma u Istočnoj Evropi.

Pored toga, ističu i da je tokom prvih sedam meseci 2017. broj putnika na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu povećan na 183.000, što predstavlja značajan skok.

Ključni ciljevi u budućem periodu treba da budu nastavak unapređenja kapaciteta i kvaliteta transportne infrastrukture i usluga, ubrzanje restrukturiranja javnih preduzeća u sektoru transporta (sa fokusom na železnički saobraćaj i uvođenje upravljanja zasnovanog na rezultatima), kao i poboljšanje kvaliteta Republičke uprave za puteve.

Pored toga, treba snažnije podsticati javno-privatna partnerstva i učešće privatnog sektora u izgradnji glavnih drumskih saobraćajnica i železničkih pruga u Srbiji, treba uspostaviti delotvorni sistem naplate putarine kako bi se vratio putnički i teretni tranzitni saobraćaj, a potrebno je podsticati i korišćenje vozila na električni pogon efikasnom registracijom, podsticajnim programima za kupovinu električnih vozila i ubrzanom gradnjom stanica za punjenje ovih vozila.

Uprkos obimnim propisima i efektima ekonomske krize, duvanska industrija, po oceni FIC-a, konstantno predstavlja jedan od najjačih i najvitalnijih sektora srpske privrede.

Izvoz duvana i duvanskih proizvoda je u stalnom porastu i dostigao je gotovo 325 miliona evra u 2016. godini. U isto vreme poreski prihodi od prodaje duvanskih proizvoda doprineli su sa 14 odsto u ukupnim budžetskim prihodima Srbije u prethodnoj godini.

Najveća poboljšanja u ovoj oblasti predstavljaju usvajanje višegodišnjeg plana o akcizama na cigarete i duvanske proizvode, kao dodatni korak u smeru postepene harmonizacije sa odgovarajućom direktivom EU, proglašenje 2017. za "Godinu borbe protiv sive ekonomije" i jasno opredeljenje države da se bori protiv ilegalnog tržišta.

Naredne aktivnosti treba da budu usmerene na nastavak efikasne borbe protiv ilegalnog tržišta duvanskih proizvoda, efikasnu primenu Zakona o oglašavanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016) jer jednaka pravila treba da postoje za sve učesnike na tržištu i određivanje vremenskog okvira za usklađivanje sa relevantnom direktivom EU kako bi se izbegla dalja ekspanzija ilegalnog tržišta.

Što se tiče oblasti gde "tapkamo u mestu", FIC u prvi plan ističe restituciju, gde su, kako navodi, nedoslednosti i nejasnoće u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) dovele do različitih postupanja Agencije za restituciju, što u nekim slučajevima utiče i na stečena prava stranih investitora.

Preporučuju da država sprovodi transparentne procedure restitucije i obezbedi da stečena prava stranih investitora budu zaštićena, a smatraju i da bi strani državljani trebalo da imaju jednaka prava na vraćanje imovine kao i državljani Srbije.

Strani investitori nisu zadovoljni ni poboljšanjima Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje i 112/2015), i očekuju njegove izmene u smislu da se uvede mogućnost podnošenja poreske prijave na mesečnom ili tromesečnom nivou (umesto za svaku transakciju posebno).

Takođe smatraju da treba dodatno pojasniti metod utvrđivanja i priznavanja rashoda amortizacije za prvu grupu osnovnih sredstava, jer je on doveo do brojnih dilema i spornih tumačenja u praksi, i da treba priznati troškove reklame za poreske svrhe.

Strani investitori pozdravljaju tekuće aktivnosti na izmeni Zakona o privrednim društvima, za čije su se unapređenje zalagali, navodeći da one trebalo da omoguće ortačka društva sa ograničenom odgovornošću, preciznije uređivanje povećanja kapitala konverzijom potraživanja, i usklađivanje tog akta sa Zakonom o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)  u delu koji se odnosi na ograničenja ovlašćenja zastupnika društva.

Konačno, kada je reč o standardima kvaliteta u proizvodnji mleka, FIC je mišljenja da se prehrambena industrija u Srbiji i dalje susreće sa brojnim izazovima.

Da bi domaći proizvođači povećali prodaju mleka i mlečnih proizvoda, naročito na inostranim tržištima, potrebno je postaviti sistem kvaliteta sirovog mleka na stabilne osnove kroz osnivanje operativne, potpuno nezavisne, kadrovski i tehnički opremljene Nacionalne referentne laboratorije i proceduru registracije farmi učiniti jednostavnijom i efikasnijom, ocenjuje se u "Beloj knjizi".