Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Naslednici nemačke manjine navode da im je u postupku restitucije vraćeno manje od pet odsto onoga što su nekad posedovali, dok iz Agencije za restituciju poručuju da je stiglo svega 1.112 zahteva za povraćaj imovine


Naslednicima nemačke manjine koji su živeli u Srbiji vraćeno je oko 4.500 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora i oko 430 hektara oranica u postupku restitucije. U ovdašnjim nemačkim udruženjima tvrde da nije vraćeno ni pet odsto onoga što su nekad posedovali, dok iz Agencije za restituciju poručuju da je malo zahteva i stiglo - svega 1.112.

Prema rečima Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, svi oni koji nisu bili pripadnici okupacionih snaga (Vermahta ili SS divizije) imaju pravo na restituciju.

- Mi smo jedina zemlja koja vraća imovinu folksdojčerima. U bazi podataka pripadnika okupacionih jedinica, prema spisku Vojnog arhiva, ima 28.952 imena, ali nedostaju podaci iz Bačke i Srema. Od toga je oko 27.000 Nemaca. Do sada smo našli 159 imena sa spiska za koja je tražen povraćaj a na to nemaju pravo, ali brojke nisu konačne- kaže Sekulić.

Prema podacima Agencije, naslednici ovdašnje nemačke manjine koji danas žive u Austriji podneli su 545 zahteva i traže 1.850 hektara poljoprivrednog zemljišta. Potomci onih koji žive u Nemačkoj podneli su 567 zahteva i traže vraćanje 1.823 hektara njiva. U Nemačkom udruženju "Adam Berenc" tvrde da je to malo i da je samo preko novosadske advokatske kancelarije "Božić" otišlo 2.000 zahteva.

Prema rečima Antona Beka, predsednika somborskog Udruženja Nemaca "Gerhard", domaći Nemci posedovali su više od polovine plodne zemlje u Vojvodini, ciglane, kudeljare, mlinove, pivare...

- Nezadovoljni smo jer je malo toga vraćeno. U naše udruženje dolazi veliki broj podunavskih Švaba, da obiđu nekadašnje kuće. Kada ih pitamo zašto nisu podneli zahtev za restituciju, kažu da ne žele da otvaraju stare rane - kaže Bek.

On dodaje da ima i onih koji hoće da dokažu da njihovi roditelji i preci nikome nisu naneli zlo. Oni pokreću postupke rehabilitacije i restitucije:

- Nemci su odavde najkrvavije proterani. Oni koji su nešto zgrešili otišli su sa nemačkom vojskom. Ostali su obični civili, koji su završili u logorima u Bačkom Jarku, Knićaninu, Gakovu i Kruševlju. U svakom od njih bilo je 7.000-12.000 ljudi, a među njima mnogo dece i starih. -

Predsednik Nemačkog udruženja "Adam Berenc" Boris Mašić kaže da je pre Drugog svetskog rata ovde živelo oko pola miliona Nemaca (350.000 u Vojvodini). Oko 250.000 ih je završilo u logorima, a njih 60.000-90.000 je tamo umrlo:

- Danas u Vojvodini ima 1.000-2.000 Nemaca. Manje od tri odsto imovine biće vraćeno. Dobro je što je Srbija jedina koja vraća nekretnine ljudima koji nisu njeni državljani, ali nije dobro to što vraća malo i sporo, pa je veliki broj podnosilaca zahteva za pet godina preminuo. -

Publicista Dušan Kovačev ima drugačije viđenje. Podseća da je sudbina nemačke manjine u celoj istočnoj Evropi rešena sporazumom velikih sila, posle čega se oni iseljavaju u Nemačku. Od onih koji su završili u 22 domaća logora, po službenoj proceni Ozne, iza žice je umrlo 9.680 ljudi.

- Cilj je bio da se izbegne nekontrolisana osveta i da im se sačuvaju životi. U logorima je bilo gladi, baš kao i u ostatku zemlje, i prodrla je osveta, ali ona nije bila sistematska, niti sa umišljajem. Nije bilo ni etničkog čišćenja, ni genocida - tvrdi Kovačev.

Posle rata, kaže, vlada Konrada Adenauera uslovila je ekonomske sporazume sa Jugoslavijom iseljavanjem Nemaca:

- Brozov režim nije proterao Nemce, već su oni repatrirani, a imovina im je konfiskovana na osnovu ugovora sila pobednica. Nemačka se obavezala da će im nadoknaditi štetu. -

Agencija je do sada vratila austrijskim državljanima 13 poslovnih prostora, dva stana i tri zgrade, 891 kvadrat građevinskog zemljišta, 275 hektara poljoprivrednog i 0,25 hektara šuma. Nemačkim državljanima je vraćeno 28 poslovnih prostora, tri stana i sedam zgrada, kao i 155 hektara oranica.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 06.10.2017.
Naslov: Redakcija