Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Nevladin sektor navodi da sporne odredbe Predloga zakona treba menjati pre nego što bude poslat na usvajanje u Narodnu skupštinu RS. U Komitetu pravnika za ljudska prava navode da je tekst Predloga zakona sporan u celini


Iako i nevladin sektor i Beogradska grupa roditelja smatraju da Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji treba promeniti pre nego što bude poslat na usvajanje u Narodnu skupštinu Republike Srbije, nema informacija o tome da li će Predlog zakona biti promenjen. Usvajanje zakona se najavljuje za ovu jesen. U Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) navode sporne odredbe Predloga zakona uz napomenu da je taj tekst sporan u celini.

 1. Predviđeno je da se saznavanje svih relevantnih činjenica o nestaloj deci vrši u vanparničnom postupku. Vanparnični postupak je jednostranački postupak koji onemogućava izvođenje svih dokaznih sredstava koji su neophodni u ovim specifičnim slučajevima (na primer nije moguće uzimanje biometrijskih i bioloških uzoraka). Konkretno, istražne radnje koje je neophodno izvoditi kako bi se saznalo šta se desilo sa tom decom su one koje poznaje naš krivični postupak i krivično zakonodavstvo.

 2. Predviđeno je uspostavljanje specijalne jedinice unutar Ministarstva unutrašnjih poslova koja bi sprovodila određene istražne radnje. Iz YUCOM-a naglašavaju da vanparnični postupak ne poznaje kao takvo istražno načelo, odnosno sprovođenje istrage, a davanje policiji veća ovlašćenja nego što ima po Zakonu o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016) je nezakonito i neustavno.

 3. Krug ovlašćenih pokretača postupka obuhvata isključivo roditelje deteta koji smatraju da im je dete nestalo, a jedino u slučaju da roditelji nisu živi, mogu i bliži srodnici ali pod uslovom da su se roditelji prethodno obraćali nadležnima u pokušajima da saznaju šta se desilo sa decom. Dakle, nije obuhvaćeno da postupak mogu da vode braća, sestre, bake, deke, ali ni samo dete koje sebe smatra nestalim detetom!

 4. Predlogom zakona je predviđeno da nadležni sud može doneti odluku da nije moguće utvrditi šta se sa detetom desilo, a što YUCOM smatra veoma opasnom odredbom koja bi mogla da dovede do toga da u najvećem broju slučajeva upravo ova odluka bude doneta, te da roditelji nikada ne saznaju šta im se sa decom desilo.

 5. Predlogom zakona je predviđeno da će se predlagač saslušati u svojstvu stranke u postupku ukoliko traži da bude saslušan, te ukoliko sud odluči da je potrebno. Stranci u ovakvom postupku je neophodno dati mogućnost da se izjasni, a ne samo u situacijama kada sudija smatra da je to potrebno.

 6. Takođe, predviđeno je da se pokretaču postupka može dodeliti novčana naknada, ali u maksimalnom iznosu od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj iznos od 10.000 evra je preuzet iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Zorice Jovanović protiv Srbije, a sporno je što je Predlogom zakona predviđeno da je to maksimalni iznos. Novčana naknada bi se morala utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, te ne postoji osnov da se slučaj Zorice Jovanović, a priori smatra najtežim slučajem.

Izvor: Vebsajt Danas, 05.10.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija