PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU: Izmene Zakona već godinu dana čekaju na usvajanje

Kašnjenje sa donošenjem nove stečajne regulative odlaže rešavanje budućnosti više od 2.000 preduzeća i 50.000 radnika i neće pomoći napretku na Doing busines listi, upozoravaju iz NALED-a.

Iako je još u oktobru prošle godine radna grupa za izradu izmena Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014) završila posao i pripremila propis koji bi trebalo da unapredi jednu od najkomplikovanijih i najskupljih pravnih procedura u Srbiji, ni posle godinu dana ovaj akt nije usvojen u parlamentu.

Razlog nije poznat ni pojedinim članovima radne grupe, iako su se svi autori složili oko teksta.

Prema informacijama NALED-a, tek krajem jula 2017. godine Nacrt zakona je poslat ministarstvima na mišljenje, da bi sredinom avgusta Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, ušao u skupštinsku proceduru gde se i sada nalazi, mada ne i na dnevnom redu.

Tako se dalje odlaže rešavanje statusa 2.079 firmi kod kojih je aktivan stečajni postupak i čije je prosečno trajanje dostiglo neverovatnih četiri godine i pet meseci (čak trećina traje između pet i osam godina).

Rešenje je neophodno i zbog 50.000 zaposlenih u tim preduzećima koji ne primaju plate.

Dubravka Kosić, direktorka advokatske kancelarije koja je članica NALED-a, kaže da je zajednička grupa za unapređenje pozicije Srbije na Doing busines listi, koju su formirali Vlada Republike Srbije i NALED, dobijala uveravanja da će Nacrt zakona biti usvojen pre maja kada Svetska banka pravi presek sprovedenih reformi, ali da se to nije dogodilo.

"Za sada ostaje neizvesno kada će se ova procedura unaprediti, a sigurno je da to neće pomoći da Srbija napreduje na sledećoj Doing busines listi koja izlazi u oktobru", navodi Kosić.

Visoko fiskalno opterećenje poslovanja jedan je od ključnih razloga zašto srpska privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odluči da posluje u sivoj zoni.

Kao glavni razlog gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.

Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, koju je uradio NALED u saradnji s Fakultetom političkih nauka, pokazala je kroz simulaciju uporedivih primera da preduzetnik koji vodi poslovne knjige i sebi isplaćuje minimalnu zaradu, u Srbiji mora za porez i doprinose da izdvoji čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj čak upola manje, 21,13 odsto.

Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno, oni su i u tom slučaju izloženi visokim troškovima.

Vlasnik frizerskog salona, recimo, godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduju.