PORODIČNI ZAKON: Za razliku od bioloških roditelja ili hraniteljskih porodica, usvojitelji su uskraćeni za roditeljski dodatak i nisu oslobođeni plaćanja taksi prilikom vađenja neophodne dokumentacije za usvajanje

Osim što prolaze kroz niz administrativnih procedura ne bi li ušli u program usvajanja deteta, budući roditelji koji se odluče na ovaj plemenit korak dodatno su opterećeni vađenjem brojne dokumentacije za koju sami plaćaju takse, a kada konačno uspeju da usvoje dete, od države ne dobijaju ni dinar pomoći, za razliku od bioloških roditelja ili hraniteljskih porodica.

Bračni par Jovanović, koji je pre nekoliko godina usvojio dete, planira da usvoji još jedno, i postavlja pitanje na koje od države nisu dobili odgovor - dokle će biti roditelji drugog reda?

- Pre nekoliko godina usvojili smo dete koje je imalo samo sedam meseci i sada planiramo da usvojimo još jedno. Našoj roditeljskoj sreći, verujte, nema kraja. Ipak, postoje neka pitanja na koja nismo dobili odgovore a koja nas muče, rekli su Jovanovići. Neka od tih pitanja su zašto nisu oslobođeni plaćanja taksi kada vade dokumentaciju potrebnu za usvajanje, a koja je veoma opsežna - svako od njih treba da dostavi desetak različitih uverenja i izvoda. Zašto usvojitelji ne dobijaju nikakvu materijalnu pomoć, ni od opštine, ni od grada, ni od Republike?

- Ako smo već uskraćeni za mogućnost da imamo biološku decu, zašto smo uskraćeni kao roditelji? Svaka porodilja na teritoriji grada Beograda od 8. jula 2017. godine ima pravo na pomoć od 10.000 dinara, a pošto se ja nisam porodila, onda nemam to pravo. Ipak sam i ja postala majka i moje dete treba obući, nahraniti, obuti... Republika Srbija daje finansijsku pomoć roditeljima novorođenčadi pa tako roditeljski dodatak dobijaju svi građani Srbije, ali ne i oni koji usvoje dete. Rok za podnošenje zahteva je šest meseci od rođenja deteta, a mi smo dete dobili sa sedam meseci, navode Jovanovići.

Roditeljski dodatak za prvo dete u Srbiji je oko 39.000 dinara, a za drugo oko 154.000 dinara. Usvojitelji su za ovaj novac uskraćeni.

- Mnogi parovi se odlučuju za vantelesnu oplodnju, koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje, za šta im je potrebno od 2.000 do 5.000 evra. Hranitelji dobijaju oko 15.000 dinara mesečno za dete koje čuvaju. Svi imaju pravo na pomoć samo mi nemamo. Nije stvar u novcu, jer mi ga imamo, ali bilo bi lepo i pošteno da se porodicama koje žele da usvoje decu pomogne. Da se i mi osetimo kao ljudi koji imaju prava kao i ostali, da smo vredni i da zaslužujemo pomoć - zaključuju Jovanovići.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nisu odgovorili na pitanja zašto su usvojitelji uskraćeni za roditeljski dodatak, zbog čega nisu oslobođeni plaćanja taksi prilikom vađenja neophodne dokumentacije za usvajanje i da li postoji mogućnost da se ovakva praksa ubuduće promeni.

Više od 6.000 mališana u domovima i hraniteljskim porodicama u Srbiji čeka na usvajanje, a godišnje ih u proseku 130 bude usvojeno. Oko 760 parova čeka na usvajanje, a zbog administrativnih i drugih poteškoća mnogi od njih odustanu od namere da nekom mališanu podare dom i porodicu. Domaći parovi u poslednjih 10 godina usvojili 1.277 mališana.