EVROPSKA KOMISIJA: SPORNA SLOBODA MEDIJA I VLADAVINA PRAVA
Srbija je u protekloj godini ostvarila značajan napredak u oblasti evropskih integracija, ali su neophodni dodatni napori na sprovođenju reformi, pre svega u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije, i normalizaciji odnosa sa Prištinom, konstatuje se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je predstavljen u Briselu.
"Srbija nastavlja da ispunjava političke kriterijume za pristupanje EU", piše u izveštaju, uz ocenu da Vlada ostaje posvećena evropskim integracijama i da je odlučno i dobro pripremljena ušla u prvu fazu pregovora o pridruživanju.
Komisija je ocenila da su prevremeni izbori u martu ove godine bili "inkluzivni i transparentni" i da je evropska orijentacija vladajuće koalicije naišla na snažnu podršku birača.
"Preduzeti su koraci da se poveća efikasnost javne uprave i finansijske administracije, što uključuje novu strategiju za javnu upravu i usvajanje zakona koji omogućavaju povlačenje države iz vlasništva nad medijima", navodi se u dokumentu.
Sa druge strane, konstatuje se da je "došlo do pogoršanja uslova za izražavanje slobode govora" i da to izaziva zabrinutost.
"Komisija je uočila kontinuirani nedostatak transparentnosti vlasništva, prihoda od reklama i finansiranja medija, uz sklonost autocenzuri", navodi se u izveštaju.
EK ocenjuje da Srbija tek treba da sprovede sveobuhvatne reforme i da bi što pre trebalo pristupiti ustavnim promenama, što bi "predstavljalo odlučujući korak u pristupnim pregovorima".
Izveštaj ukazuje da hitnu proceduru pri donošenju zakona treba koristiti samo kada je to zaista neophodno, kao i da je važno ojačati nezavisna regulatorna tela i postupati po njihovim preporukama.
Kada je reč o reformi pravosuđa, EK konstatuje da je primena usvojene strategije još u ranoj fazi i da je važno uspostaviti snažne instrumente za kontrolu i koordinaciju.
"Postoji snažan impuls da se suzbije korupcija, koja je još veoma prisutna na mnogim poljima”, ocenjuje Komisija, a navodi se i da i pored pokretanja nekoliko postupaka visokog profila još čeka na pravosnažne presude.
Izveštaj prikazuje prilično sumornu sliku stanja srpske privrede, uz konstataciju da je privredni rast prošle godine bio 2,5 odsto, ali da je u ovoj godini došlo do stagnacije, na šta su uticale i katastrofalne majske poplave.
"Stopa nezaposlenosti od 20 odsto ostaje veoma visoka, uz značajan budžetski deficit i veliko učešće nenaplativih kredita", piše u dokumentu.
Komisija je pohvalila nedavno usvojen program privrednih reformi i usvajanje novih zakona o radu, privatizaciji i bankrotstvu, kao i kresanje plata i penzija, ali je ocenila da su neophodni značajni dodatni napori da se smanji deficit, poveća efikasnost naplate poreza i uvede fiskalna disciplina.
Sem toga, potrebno je raditi na povećanju efikasnosti sistema obrazovanja i sprovesti strukturne reforme preduzeća u državnom vlasništvu, kaže se u izveštaju.
"Srbija treba da pojača napore da se uskladi sa evropskim pravilima, pogotovo kada je reč o energetici, što se odnosi na gasovod Južni tok, ali i zaštitu sredine, klimatske promene, državnu pomoć, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i politiku azila", navodi se u izveštaju.
Srbija bi takođe trebalo da progresivno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU do pristupanja Uniji, kaže se dalje.
Što se tiče Srbije, Slovenija podstiče otvaranje pregovaračkih poglavlja ove godine, ali Ministarstvo ističe da reforme moraju da budu nastavljene i da budu primenjeni sporazumi postignuti u dijalogu sa Kosovom, navedeno je u saopštenju.
U saopštenju je istaknuto da dijalog Beograda i Prištine treba da bude nastavljen da bi se rešila sva otvorena pitanja i primenile sve dogovorene obaveze.
Izvor: Tanjug