ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Građani često daju više podataka o sebi nego što bi trebalo

Građani još uvek nisu u dovoljnoj meri upoznati sa poslom koji vrši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i u kojim situacijama mu se mogu obratiti za zaštitu svojih prava. Ali, ne samo moj utisak već i činjenica potvrđena relevantnim istraživanjima jeste da su građani ipak posle ove četiri godine u većoj meri upoznati sa pravima koja štiti Poverenik i načinom njihove zaštite, kaže u razgovoru za “Politiku “Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

- O tome najbolje svedoči broj predmeta u službi poverenika koji iz godine u godinu raste, što potvrđuje da postoji povećana svest građana o tome da preko ove institucije mogu efikasno ostvariti zaštitu svojih prava na pristup informacijama od javnog značaja i na zaštitu podataka o ličnosti - ističe Marinović, koji je na ovoj funkciji od jula 2019. godine.

Da li se poštuju vaša rešenja, ko ih poštuje, a ko ne?

Od početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) 17. februara 2022, pa do 31. jula ove godine, doneli smo 993 rešenja o nalaganju organima vlasti da učine dostupnim informacije koje su prethodno uskratili, od čega po 388 rešenja poverenika nije još uvek postupljeno. Najveći broj neizvršenih rešenja doneli smo u postupku po žalbi protiv kompanije “Er Srbija” - čak 223, a zatim protiv Ministarstva za zaštitu životne sredine - 50.

Kada povodom žalbe zbog nepostupanja po zahtevu utvrdimo da je žalba osnovana, rešenjem nalažemo organu vlasti da u određenom roku postupi po zahtevu. Kada donesemo ovakvo rešenje, izdajemo prekršajni nalog kojim je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara kazniti za prekršaj ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima, odnosno rukovodilac organa, ako ne postupi po zahtevu u skladu sa zakonskim rokovima.

Koliko ste izdali prekršajnih naloga, a koliko ste podneli zahteva za pokretanje prekršajnog postupka?

U pomenutom periodu, od početka primene izmenjenog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, izdali smo 334 prekršajna naloga i podneli 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Po 172 prekršajna naloga novčana kazna je plaćena u roku, dok je po 20 novčana kazna plaćena po isteku roka. Prema informacijama kojima raspolažemo, nakon predloga za prinudno izvršenje i donošenja rešenja o izvršenju naknadno je plaćena novčana kazna po još 15 prekršajnih naloga. Po 102 prekršajna naloga još uvek nije plaćena novčana kazna, dok se za preostalih 25 čeka istek roka. Najviše prekršajnih naloga izdato je ovlašćenim, odnosno odgovornim licima u Ministarstvu zaštite životne sredine (63), Gradskoj upravi Grada Beograda (20), “Elektrodistribuciji Beograda” (12). A od početka primene novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2019. godine podneli smo 22 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Veliki je broj organa vlasti i privrednih društava - hiljade njih, nad kojima imate ingerencije u ove dve oblasti. Koji organi i privredni subjekti su “crne tačke” vaših nadležnosti, a ko su svetli primeri?

U delu zaštite podataka o ličnosti ne možemo generalno deliti rukovaoce na “crne tačke” i “svetle primere”, ali ono što je zajedničko za sve jeste to da uvek postoji faktor ljudske greške i da pored mera zaštite, mera bezbednosti, organizacionih i kadrovskih mera, nijedan sistem pa ni svetske kompanije nisu potpuno zaštićene da u nekom trenutku neće doći do povrede podataka o ličnosti. Velika privredna društva su u mogućnosti da angažuju spoljne saradnike u oblasti zaštite prava o ličnosti jer su finansijski jača nego mala privredna društva, ali to ne znači da se propusti kod njih ne dešavaju, kao što ne možemo reći da u praksi mala privredna društva nisu dobar primer. Takođe u velikim sistemima organa vlasti veći je izazov u oblasti zaštite podataka o ličnosti imajući u vidu broj zaposlenih i broj podataka o ličnosti sa kojima svakodnevno rade.

U prošloj godini, doneli smo 547 rešenja u kojima je organima vlasti naloženo da prethodno uskraćene informacije učine dostupnim. Organi nisu postupili u 148 slučajeva (ili u 27,06 odsto), što znači da stepen izvršenja odluka poverenika u 2022. godini iznosi 72,94 procenta. Izmenama i dopunama ZSPIJZ, znatno je proširen krug organa koji su obavezi da izrađuju informatore o radu i da povereniku dostavljaju godišnje izveštaje o postupanju po ovom zakonu, pa je tako 2.068 mesnih zajednica izradilo informatore o radu, dok je njih 912 dostavilo izveštaj povereniku za 2022. godinu. Pored organa lokalne samouprave, po izvršavanju ovih zakonskih obaveza i ažurnosti, treba pohvaliti i lokalna javna preduzeća na severu Vojvodine.

Ko najčešće nije izvršavao vaša rešenja?

Najveći broj neizvršenih rešenja je iz kategorija organa i organizacija lokalne samouprave (47), republičkih organa - ministarstava (41) i organa u oblasti pravosuđa (17) itd.

Gde danas najčešće neoprezno ostavljamo svoje lične podatke - a da to uopšte i ne moramo? Koliko smo kao građani edukovani u tom pogledu?

Nesporno je da su građani više edukovani u pogledu njihovih prava u oblasti zaštite podataka o ličnosti nego ranije, međutim često daju više podataka o sebi pa i svojim članovima porodice nego što bi trebalo. To su najčešće podaci koji se ostavljaju za svrhe marketinga, zatim razne kartice koje pružaju određene pogodnosti i naravno na internetu, jer svako od nas ima više raznih aplikacija na pametnim telefonima gde ostavljamo podatke ne razmišljajući da li je obrada tih podataka srazmerna svrsi za koju se koriste. Ali mi kontinuirano vršimo razne oblike edukacije u oblasti zaštite podataka o ličnosti kako građana tako i rukovalaca podacima, udruženja građana i edukacije za predstavnike medija.

Da li ste imali zahteva za reagovanjem u vezi sa masovnim ubistvima početkom maja u OŠ “Vladislav Ribnikar” i u selima kod Mladenovca? Gde je granica između prava žrtava i njihovih porodica, ali i počinioca zločina u oba slučaja, koje im zakon garantuje, i potrebe javnosti da sazna što više podataka u vezi sa ovim slučajevima?

Na osnovu zahteva za reagovanjem, preduzeli smo aktivnosti iz svoje nadležnosti radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa konkretnim slučajevima. Navedeni slučajevi su upravo primer situacije u kojoj se javlja potreba da javnost bude informisana što detaljnije, sa jedne strane, a da istovremeno ne dođe do povrede podataka o ličnosti svih lica, bilo da se radi o žrtvama, ranjenima i njihovim porodicama ili počiniocima krivičnih dela i njihovim porodicama, sa druge strane. Upravo tim povodom naša institucija je izdala apel medijima i nadležnim organima da prilikom izveštavanja o navedenim tragedijama poštuju pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti svih lica koja su pogođena ovim tragičnim događajima.

Koliko su se prava za čiju zaštitu ste vi zaduženi kršila u vreme pandemije virusa korona?

Broj predmeta koje smo rešavali tokom pandemije smanjio se u odnosu na godine pre nje, usled složenosti situacije izazvane virusom SARS kov 2, koja je prepoznata i Uredbom o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja. U 2020. godini s naročitom pažnjom i hitnošću postupali smo po žalbama u vezi sa informacijama o virusu i bolesti kovid 19, imajući u vidu pandemijsku situaciju i značaj tih informacija. Tokom te godine primili smo 214 takvih žalbi, a najveći broj njih izjavljen je zbog tzv. ćutanja uprave, čak 149. Te godine rešili smo 135 ovakvih žalbi, a u čak 75 slučajeva morali smo da naložimo organima vlasti da dostave prethodno uskraćene informacije.

U vezi sa razvojem tehnologije i digitalizacije društva jednom prilikom ste uporedili život u savremenom svetu sa Orvelovom “1984”. Kakvi nas izazovi čekaju i kako da, kao društvo i pojedinci, adekvatno odgovorimo na njih?

Razvoj savremenog društva, karakterisan upotrebom modernih tehnologija, sve većom digitalizacijom u svim oblastima života i veoma raširenom upotrebom veštačke inteligencije zaista je doveo do toga da naš život u savremenom svetu neodoljivo podseća na Orvelovu “1984”. Činjenica je da su nekadašnji pojmovi naučne fantastike postali nezaobilazni deo naše stvarnosti i da su doneli mnoge nove izazove sa kojim se susrećemo pri zaštiti podataka o ličnosti, a koji pre nisu postojali. U vremenu koje je pred nama ovi izazovi će biti sve veći i neophodno je da celo društvo preduzme korake kako bi se oni na odgovarajući način rešili. Tu pre svega mislim na sve češću obradu biometrijskih podataka građana, koja za posledicu ima sve ugroženiju privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, kao deo te privatnosti. Odgovori na ove izazove moraju biti višestruki: odgovarajuće normativne promene, neprekidna edukacija građana o potrebi zaštite ličnih podataka i preduzimanje tehničkih i organizacionih mera u cilju poboljšanja te zaštite. Odgovornost za ovo leži na svima, a poverenik, kao nezavisni državni organ, preduzeće sve što je u njegovoj nadležnosti da, uprkos velikim izazovima, podaci o ličnosti građana u Republici Srbiji ostanu zaštićeni.

Izvor: Vebsajt Politika, Biljana Baković, 07.08.2023.
Naslov: Redakcija