Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O MEĐUBANKARSKIM NAKNADAMA I POSEBNIM PRAVILIMA POSLOVANJA KOD PLATNIH TRANSAKCIJA NA OSNOVU PLATNIH KARTICA: Od 17. avgusta 2018. godine uz tekući račun obavezno besplatno izdavanje "Dina" kartica


Poslovne banke obavezne su da od 17. avgusta svim građanima koji imaju tekuće račune izdaju domaću "dina" karticu.

Pošto se taj datum približio, bankari uveliko šalju obaveštenja – SMS-om ili na neki drugi način – da bi upoznali klijente da imaju pravo da besplatno dobiju tu domaću platnu karticu.

Na pitanje zašto je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica ("Sl. glasnik RS", br. 44/2018) izabrao "dinu", odgovor je jednostavan – "dina" kartica forsira se zbog manjih provizija i punjenja budžeta. Veće korišćenje te kartice doneće i širu mrežu onih koji će je primati, odnosno biće dostupnija malim trgovcima i zanatlijama, zbog nižih troškova svake platne transakcije.

Kako je nedavno objasnila direktorka sektora za platni sistem Narodne banke Srbije Dragana Stanić, naknada za korišćenje "dine" manja je i do šest puta nego kada se koriste druge kartice. Prilikom korišćenja "dina" kartice, za prosečan račun od 1.800 dinara plaća se provizija od 2,18 dinara po transakciji i taj novac se sliva u budžet Srbije. Kada se plaća karticama iz programa "Master" ili "Viza", provizije su 12 i 8,2 dinara. Pri tome, novac od provizija odlazi u inostranstvo.

Korisnici kartica taj trošak ne plaćaju neposredno, već on pada na teret onoga kome se roba ili usluga plaća. Zato neretko mini-marketi, butici i zanatlijske radnje nemaju uslugu plaćanja platnim karticama jer im to direktno smanjuje zaradu, a često se dešava da oni koji ih primaju povećaju cene robe. Protiv visokih provizija mali trgovci se sada bore i tako što artikle koji su na sniženju izuzimaju od plaćanja karticama. Kod plaćanja domaćom "dina" karticom veća je šansa da ona bude primana i na akcijama.

Budući da potrošači već godinama vode računa o svakom dinaru, skuplja roba ili usluga smanjuje promet u radnjama, a kupci će potražiti, ako moraju da plate gotovinom, najpovoljniju cenu, a to je onda u sivoj zoni gde caruje keš i nema kontrole. Kada se plaća karticama, lako je pratiti put novca i šansa da on sklizne u sivu zonu je daleko manja, a prilika da se to otkrije daleko veća.

Međunarodne kartičarske kompanije i banke moraće i u našoj zemlji da smanje svoje provizije na nivo onih u zemljama Evropske unije. Kod nas su provizije prilikom plaćanja debitnim i kreditnim karticama od 0,9 do jedan odsto, a u narednom periodu pašće na 0,5 odsto po transakciji za debitne kartice i 0,6 odsto za plaćanja kreditnim. Sledeći korak je 0,2 odnosno, odnosno 0,3 odsto, koliko su i u Evropi. I pored toga, "dina" će ostati povoljnija.

Glavna primedba koja se odnosi na "dinu" je da se ona ne može koristiti van granica Srbije, posebno što ne prolazi pri veoma popularnom plaćanju u elektronskoj trgovini. Ali... U Srbiji se čak 97 odsto onlajn transakcija obavi kod kuće, a samo tri odsto u inostranstvu. Osim toga, Narodna banka Srbije potpisala je ugovor s kartičarskom kompanijom "Junionpej" iz Kine, čije se kartice primaju u 160 zemalja, a predviđeno je i izdavanje zajedničke kartice koja bi imala međunarodnu važnost.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 07.08.2018.
Naslov: Redakcija