MAKSIMALNU ZATVORSKU KAZNU OD 40 GODINA U SRBIJI SLUŽI 82 OSUĐENIKA

Od ukidanja najstrožije, smrtne kazne u Srbiji, 2002. godine, sudovi su izrekli više od 80 presuda sa maksimalnom zatvorskom kaznom od 40 godina zatvora.

U Upravi za izvršenje krivičnih snakcija Tanjugu je rečeno da u Srbiji trenutno ovu najstrožiju kaznu služe 82 osuđenika, među kojima nema žena.

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je u februaru 2002. izmenjen Krivični zakon tako što je iz njega izbrisana smrtna kazna.

Poslednje pogubljenje streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. Važećim Ustavom iz 2006. godine proklamovano je da je "ljudski život je neprikosnoven i da u Republici Srbiji nema smrtne kazne".

Nakon ukidanja ove vrste sankcije, za najteže zločine, tačnije krivčno delo - teško ubistvo, zakon je propisao kaznu zatvora od 30 do 40 godina.

Među osuđenima na maksimalnu zatvorsku kaznu ima klasičnih kriminalaca, pripadnika državne bezbednosti, bolesnih umova koji su počinili najgnusnuje zločine nad ljudima i decom...

Svi oni svoje kazne služe u najstože čuvanim zatvorima u Srbiji kao što su požarevačka "Zabela", KPZ Beograd, poznat kao "Nova skela" i KPZ Niš.

U Upravi kažu da svi osuđenici bez obzira na visinu kazne, prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014) imaju pravo na posetu dva puta mesečno.

U posetu im može doći supružnik, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji i ostali srodnici.

U zavisnosti od ponašanja na izdržavanju kazne i strogosti zatvora u kome kaznu služe mogu imati i druge beneficije, pa zatvorske ćelije mahom dele sa drugim osuđenicima.

U Upravi kažu da smeštaj sa drugim licima nije uslovljen visinom kazne, te da ćeliju mogu deliti i sa osuđenicima koji izdržavaju manje kazne.

Ipak i pored brutalnosti koje su izvršili, i ovi osuđenici imaju pravo da posle odslužene dve trećine zatvorske kazne od suda molbom traže za uslovni otpust.

Oni, shodno zakonu, mogu posle 26 godina i osam meseci provedenih iza rešetaka na uslovnu slobodu, ali takvih slučajeva za sada nema, pa se ni ne zna kako će sudovi na takve zahteve odgovarati.

Izvor: B92, 08.08.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija