Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: Velikom broju rukovodilaca pravosudnih institucija ističe mandat


Pravosuđe se nalazi pred više raskrsnica. Osim ustavnih amandmana koji imaju potencijal da drastično promene način na koji se biraju sudije i tužioci, a koji će morati da budu usvojeni ako je članstvo Srbije u Evropskoj uniji i dalje stvarna ambicija, paralelno će, po sili zakona, morati da dođe i do značajnih kadrovskih promena na čelu pravosuđa.

Velika većina ljudi koja rukovodi sudovima i tužilaštvima i čije odluke imaju najveću težinu u pravosuđu se nalazi pri kraju svog mandata. Ili ga je već dočekala.

To je slučaj sa Dragomirom Milojevićem, predsednikom Vrhovnog kasacionog suda, kome je mandat istekao još u novembru 2018. godine.

I iako Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) kaže da mandat predsednika Vrhovnog kasacionog suda traje pet godina i da ista osoba ne može biti više puta birana na to mesto, Milojević je ušao u osmu godinu kako obavlja posao prvog sudije u zemlji.

Nakon što je godinu dana bio u v.f. statusu, krajem 2013. godine počeo je da radi u punom kapacitetu. Po okončanju mandata, Milojević se vratio u v.f. status, a do danas još uvek nije ni raspisan konkurs za popunu njegove pozicije.

Kako izvori iz pravosuđa kažu, najverovatniji scenario biće da će se sa izborom Milojevićevog naslednika sačekati dok aktuelni predsednik najvišeg suda u zemlji ne ode u penziju.

S druge strane, prva žena tužilaštva Zagorka Dolovac, nema tih problema.

Iako njoj mandat ističe naredne godine, za razliku od Milojevića, Zakon o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka US, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 106/2015 i 63/2016 - odluka US) republičkom javnom tužiocu nije oročio broj mandata.

Stoga, ne postoji zakonska prepreka da Zagorka Dolovac ostane na istom mestu još šest godina.

Doduše, nacrt ustavnih amandmana, u svojoj poslednjoj verziji, predviđa da bi ubuduće republički tužilac imao samo jedan mandat na čelu tužilaštva, ali to su i dalje samo slova na papiru.

Pre nego što ovaj izbor dođe na red, valja popuniti tri od četiri mesta koja se formacijski nalaze odmah ispod.

Državno veće tužilaca je 12. maja raspisalo konkurs za izbor javnih tužilaca u Apelacionim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

To će biti samo uvod u veliki izbor koji mora da usledi 2021. godine, jer osim republičkoj tužiteljki i tužiocu za organizovani kriminal, mandat ističe i za još pedesetak osnovnih i viših javnih tužilaca širom zemlje.

Iako je mandat predsednika suda kraći od mandata javnog tužioca, u sudovima će se malo duže čekati na odabir rukovodilaca najviših sudova.

Darko Tadić je i dalje u prvoj godini mandata kao predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, dok su predsednici apelacije u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, kao i predsednik Upravnog suda, izabrani na istoj sednici skupštine u junu 2018. godine.

Što se tiče viših sudova, novi veliki izbor predsednika uslediće 2022. godine.

Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, nakon kratkog perioda koji je proveo u v.f. statusu, nastavio je svoj drugi mandat. U 2019. godini predsednike je dobilo 19 viših sudova. Po Zakonu o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013, 111/2014 - odluka US, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US, 106/2015, 63/2016 - odluka US i 47/2017), mandat predsednika sudova traje četiri godine i može dva puta biti izabran na funkciju.

Izvor: Vebsajt Danas, Vuk Jeremić, 05.07.2020.
Naslov: Redakcija