NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17) u članu 2. stav 1, članu 34. stav 1. i 101. reči: "Republički javni" zamenjuju se rečju: "Državni" u odgovarajućem padežu.

Član 2.

Posle člana 5. dodaju se naslov i član 5a koji glase:

"Kompetencije za rad državnih službenika

Član 5a

Procesi upravljanja kadrovima u državnim organima zasnivaju se na kompetencijama potrebnim za delotvorno obavljanje poslova u državnom organu.

Kompetencije, u smislu ovog zakona, predstavljaju skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje državni službenik poseduje, a koji oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivanih rezultata na radnom mestu."

Član 3.

U članu 9. stav 2. reči: "zasniva se na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama" zamenjuju se rečima: "vrši se na osnovu provere kompetencija."

Član 4.

U članu 10. stav 1. reči: "stručnosti, rezultata rada" zamenjuju se rečima: "radne uspešnosti".

Član 5.

U članu 14. stav 2. broj: "30" zamenjuje se brojem: "35".

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Izuzetno od stava 2. ovog člana, državni službenik koji ostvaruje pravo na skraćeno radno vreme ima pravo na godišnji odmor najviše do 40 radnih dana."

Član 6.

Naslov iznad člana 25. i član 25. menja se i glasi:

"Pojam sukoba interesa

Član 25

Sukob interesa je situacija u kojoj državni službenik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na njegovo postupanje u obavljanju poslova njegovog radnog mesta, na način koji ugrožava javni interes.

Privatni interes državnog službenika je bilo kakva korist ili pogodnost za državnog službenika ili sa njime povezano lice.

Državni službenik dužan je da preduzme sve što je u njegovoj mogućnosti kako bi izbegao bilo kakvu situaciju sukoba interesa, a ukoliko se takva situacija nije mogla izbeći, primenjuju se odredbe ovog zakona o upravljanju sukobom interesa.

Na određivanje kruga povezanih lica u smislu odredbi ovog zakona o sprečavanju sukoba interesa primenjuju se propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija."

Član 7.

Posle člana 25. dodaju se naslov i član 25a koji glase:

"Zabrana primanja poklona

Član 25a

Državni službenik i sa njim povezana lica ne smeju tražiti, niti primiti stvar, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist (u daljem tekstu: poklon) za sebe ili povezana lica, a koji utiču, mogu uticati ili se čini da utiču na nepristrasno ili profesionalno obavljanje dužnosti, odnosno koji se mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem njegovih dužnosti, izuzev prigodnog poklona manje vrednosti.

Prigodni poklon u smislu stava 1. ovog člana je poklon koji se prima u prilikama kada se protokolarno ili tradicionalno razmenjuju pokloni, a koji ni tada ne može biti u novcu ili hartijama od vrednosti.    

Državni službenik je dužan da o poklonu u vezi sa obavljanjem svoje dužnosti obavesti državni organ u kojem je zaposlen, a državni organ vodi evidenciju o svim poklonima koje su primili državni službenici.

Na sadržinu obaveštenja o primljenom poklonu i evidencije o poklonima, kao i na način utvrđivanja vrednosti i visine poklona čiji je prijem dozvoljen, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija."

Član 8.

U članu 26. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"Rukovodilac o davanju pisane saglasnosti iz stava 1. ovog člana odlučuje u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva državnog službenika za dobijanje saglasnosti.

Kad državnim organom rukovodi državni službenik, o davanju saglasnosti za njegov dodatni rad i o zabrani dodatnog rada odlučuje državni organ ili telo nadležno za njegovo postavljenje."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 4. posle reči: "udruženjima", dodaje se zapeta i reči: "ali je državni službenik dužan da o tom dodatnom radu obavesti rukovodioca."

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 5. broj: "2" zamenjuje se brojem: "4".

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

"Državni organ vodi evidenciju o dodatnom radu državnih službenika i pisanim saglasnostima iz stava 1. ovog člana."

Član 9.

Naslov iznad člana 27. i član 27. brišu se.

Član 10.

U naslovu iznad člana 29. posle reči: "lica" dodaju se reči: "i udruženja".

Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

"Državni službenik ne sme da bude član organa udruženja ako između posla državnog službenika i članstva u organu udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled državnog organa.

Državni službenik je dužan da obavesti rukovodioca o članstvu u organima pravnih lica, odnosno udruženja u roku od 5 dana od dana imenovanja u organ."  

Član 11.

U naslovu iznad člana 30. dodaje se rečenica: "Upravljanje sukobom interesa."

U članu 30. stav 1. briše se.  

Dodaju se novi st. 1 - 3. koji glase:

"Državni službenik dužan je da odmah po saznanju, a najkasnije prvog narednog radnog dana pismeno prijavi neposrednom rukovodiocu postojanje privatnog interesa u vezi sa obavljanjem određenih poslova radnog mesta i da se uzdrži od daljih aktivnosti koje mogu ugroziti javni interes, dok rukovodilac ne odredi drugog državnog službenika koji će obavljati te poslove.

Smatraće se da privatni interes iz stava 1. ovog člana naročito postoji ako državni službenik učestvuje u poslovima nadzora ili kontrole, odnosno u drugim poslovima u kojima se odlučuje o pravima i obavezama pravnih lica ili preduzetnika kod kojih državni službenik obavlja dodatni rad ili je obavljao dodatni rad u periodu od dve godine pre vršenja nadzora ili kontrole, odnosno odlučivanja.

Ako neposredni rukovodilac smatra da ne postoji privatni interes državnog službenika koji opravdava njegovo izuzimanje iz obavljanja određenih poslova, dužan je da o tome obavesti državnog službenika u roku od tri dana od dana prijema prijave iz stava 1. ovog člana, nakon čega državni službenik nastavlja rad na tim poslovima."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.                       

Član 12.

Posle člana 30. dodaju se čl. 30a i 30b koji glase:

"Član 30a

                        Ako državni službenik ima sumnju u pogledu toga da li postoji sukob interesa ili mogućnost prihvatanja poklona, usluge ili bilo kakve druge koristi dužan je da o tome bez odlaganja pismeno zatraži mišljenje rukovodioca organa, a rukovodilac organa je dužan da državnom službeniku dostavi pismeni odgovor u roku od 5 dana od dana prijema zahteva za mišljenje.

Državni organ je dužan da odredi i obuči državnog službenika koji:

                        - daje savete i smernice drugim državnim službenicima i rukovodiocu državnog organa u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa;

                        - učestvuje u pripremi plana integriteta naročito u delu koji se odnosi na utvrđivanje poslova koji su naročito podložni korupciji, načinu njihove kontrole i predlaganju preventivnih mera za smanjenje korupcije;

                        - prima obaveštenja o primljenom poklonu i vodi evidenciju o svim poklonima, prijavama o sukobu interesa i merama koje su preduzete radi sprečavanja sukoba interesa;

                        - razmatra efikasnost primene pravila o sukobu interesa u državnom organu i predlaže mere za njihovo unapređenje;

                        - sačinjava izveštaj o upravljanju sukobom interesa u državnom organu.

Član 30b

Državni organ objavljuje izveštaj o upravljanju sukobom interesa u državnom organu koji je sastavni deo informatora o radu državnog organa i koji sadrži statističke podatke iz evidencija o sukobu interesa koje državni organ vodi."

Član 13.

U članu 32. stav 2. menja se i glasi:

"Podela radnih mesta na kojima se obavljaju poslovi koji podrazumevaju primenu posebnih propisa iz nadležnosti postupanja policije, primenu carinskih i poreskih pravila, postupka i administracije, kao i primenu propisa koji se odnose na obavljanje bezbednosno obaveštajnih poslova i poslova izvršenja krivičnih sankcija određuje se posebnim zakonom. "

Član 14.

U članu 39. stav 2. reči: "završen pripravnički staž" zamenjuju se rečima: "najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci".

Član 15.

U članu 40. stav 2. reč: "najmanje" briše se. 

Član 16.

U članu 41. stav 2. reč: "najmanje" briše se, a reči: "završen pripravnički staž" zamenjuju se rečima: "najmanje devet meseci radnog iskustva u struci".   

Član 17.

U članu 43. stav 2. reči: "završen pripravnički staž" zamenjuju se rečima: "najmanje šest meseci radnog iskustva u struci".       

Član 18.

Posle člana 43. dodaje se član 43a koji glasi:

"Član 43a

Pod radnim iskustvom u struci u smislu odredba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevanog stepena i vrste stručne spreme za radno mesto čije poslove državni službenik obavlja."           

Član 19.

U članu 44. stav 1. reči: "Republičko javno", zamenjuju se rečju: "Državno".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Razvrstavanje radnih mesta čija se podela vrši u skladu sa članom 32. stav 2. ovog zakona, poslovi koji se rade u svakom od zvanja i merila za opis poslova radnih mesta u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu, vrši se uredbom Vlade koja važi za određeni organ državne uprave."

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 20.

Posle člana 44. dodaju se naslov i čl. 44a, 44b, 44v i 44g koji glase:

"Vrste kompetencija

Član 44a

Kompetencije potrebne za obavljanje poslova radnog mesta su ponašajne i funkcionalne.

Ponašajne kompetencije

Član 44b

Ponašajne kompetencije predstavljaju skup radnih ponašanja potrebnih za delotvorno obavljanje svih poslova u državnom organu.

Ponašajne kompetencije su:

1)         upravljanje informacijama;

2)         upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata;

3)         učenje i promene;

4)         izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa;

5)         savesnost, posvećenost i integritet.

Pored kompetencija iz stava 2. ovog člana, ponašajne kompetencije su i:

1) upravljanje ljudskim resursima - za radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica i položaje;

2) strateško upravljanje - za položaje.

Funkcionalne kompetencije

Član 44v

Funkcionalne kompetencije predstavljaju skup znanja i veština potrebnih za delotvorno obavljanje poslova u državnom organu i mogu biti opšte i posebne.

Opšte funkcionalne kompetencije predstavljaju skup znanja i veština potrebnih za delotvorno obavljanje poslova na svim radnim mestima državnih službenika.

Opšte funkcionalne kompetencije su:

1)         organizacija i funkcionisanje državnih organa Republike Srbije;

2)         digitalna pismenost;

3)         poslovna komunikacija.

Posebne funkcionalne kompetencije predstavljaju skup znanja i veština potrebnih za delotvorno obavljanje poslova u određenoj oblasti rada i na određenom radnom mestu.

Određivanje kompetencija

Član 44g

Aktom Vlade, na predlog Službe za upravljanje kadrovima, bliže se određuju ponašajne i opšte funkcionalne kompetencije i pokazatelji njihovog ispoljavanja, kao i posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada, način njihovog određivanja i pokazatelji njihovog ispoljavanja.

            Posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada koje nisu utvrđene aktom iz stava 1. ovog člana, način njihovog određivanja i pokazatelji ispoljavanja određuju se aktom ministra nadležnog za pravosuđe za zaposlene u sudovima, javnim tužilaštvima i Državnom pravobranilaštvu, a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima.

Posebne funkcionalne kompetencije na određenom radnom mestu utvrđuju se pri sastavljanju opisa radnog mesta u skladu sa uredbom Vlade, odnosno aktom drugog državnog organa iz člana 44. ovog zakona. "

Član 21.

U članu 46. posle reči: "uslovi za rad na svakom radnom mestu" dodaju se reči: "koji se odnose na vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje i potrebno radno iskustvo u struci, kao i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta".

Član 22.

U članu 49. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Ako se radno mesto ne popuni premeštajem unutar istog državnog organa, radno mesto se popunjava premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju neraspoređenog državnog službenika."

U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. reč: "premeštajem" zamenjuje se rečima: "preuzimanjem neraspoređenog državnog službenika".

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 23.

Naslov iznad člana 49a i član 49a menjaju se i glase:

" 1a Preuzimanje neraspoređenog državnog službenika

Član 49a

 Državni službenik koji je upisan u Evidenciju internog tržišta rada kao neraspoređen, može biti preuzet u drugi državni organ na radno mesto razvrstano u isto zvanje, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i ima potrebne kompetencije.

Preuzimanje iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju rukovodilaca koji rukovode tim državnim organima i za koji nije potrebna saglasnost državnog službenika.

Državni službenik iz stava 1. ovog člana može biti preuzet u drugi državni organ na radno mesto razvrstano u niže zvanje ili neposredno više zvanje koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i ima potrebne kompetencije.

Državni službenik može biti preuzet u drugi državni organ na radno mesto razvrstano u neposredno više zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje.

Preuzimanje iz stava 3. ovog člana vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju rukovodilaca koji rukovode tim državnim organima i za koji je potrebna saglasnost državnog službenika."      

Član 24.

Član 49b menja se i glasi:

"1b Preuzimanje državnog službenika iz drugog državnog organa

Član 49b

Državni službenik može biti preuzet bez konkursa u drugi državni organ ako se o tome sporazumeju rukovodioci koji rukovode tim državnim organima i uz saglasnost državnog službenika.

Državni službenik iz stava 1. ovog člana može biti preuzet pod uslovom da je na Evidenciji internog tržišta rada upisana njegova prijava za promenom radnog mesta.

Državni službenik može biti preuzet u drugi državni organ na radno mesto koje je razvrstano u isto, niže ili neposredno više zvanje.

Državni službenik može biti preuzet u drugi državni organ na radno mesto koje je razvrstano u neposredno više zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje."

Član 25.

Iznad člana 49v dodaje se naslov koji glasi: "1v Preuzimanje službenika iz organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave."

U članu 49v stav 1. reči: "prema posebnom propisu" zamenjuju se rečima: "na koje se primenjuju propisi kojima se uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, a koji je prijavljen na evidenciji internog tržišta rada,".           

Član 26.

Posle člana 49v dodaje se naslov i novi član 49g koji glasi:

"1g Provera kompetencija kod preuzimanja, odnosno premeštaja državnog službenika

Član 49g

U slučaju premeštaja, odnosno preuzimanja državnog službenika obavezno se sprovodi provera ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija potrebnih za obavljanje poslova na radnom mestu na koje se državni službenik premešta, odnosno preuzima ako te kompetencije nisu određene kao zahtev za obavljanje poslova radnog mesta koje je državni službenik obavljao pre premeštaja, odnosno preuzimanja.

U slučaju preuzimanja službenika iz člana 49v ovog zakona obavezno se sprovodi provera svih komepetencija koje su potrebne za obavljanje poslova radnog mesta na koje se službenik preuzima.

Provera kompetencija u slučaju iz st. 1-2. ovog člana vrši se u postupku koji odredi rukovodilac organa shodnom primenom načina provere kompetencija u izbornom postupku.

Državni službenik, odnosno službenik iz člana 49v ovog zakona može se premestiti, odnosno preuzeti na drugo radno mesto ako se utvrdi da poseduje kompetencije potrebne za obavljanje poslova na koje se premešta, odnosno preuzima.

Pre premeštaja, odnosno preuzimanja rukovodilac državnog organa u koji se službenik premešta, odnosno preuzima ima pravo uvida u vrednovanje radne uspešnosti državnog službenika koji se premešta, odnosno preuzima."

Član 27.

U članu 50. stav 1. posle reči: "organa," dodaju se reči: "preuzimanjem neraspoređenog državnog službenika".

U stavu 2. posle reči: "Vlade" dodaju se reči: "koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme i državni službenici koji su u radni odnos na određeno vreme primljeni nakon sprovedenog javnog konkursa zbog povećanog obima posla."

U stavu 3. posle reči: "mesta" dodaju se reči: "i drugih podataka potrebnih za oglašavanje."

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučajevima u kojima je izvesno vreme prestanka radnog odnosa državnog službenika (ako državni službenik podnese pismeni otkaz, navršenje radnog veka, sporazumni prestanak radnog odnosa), rukovodilac organa može da raspiše interni konkurs nezavisno od toga što u trenutku raspisivanja konkursa radno mesto nije upražnjeno, ali se radno mesto ne može popuniti dok akt o prestanku radnog odnosa ne postane konačan."

Član 28.

U članu 51. stav 2. reči: "tako da jedan njen član bude državni službenik iz Službe za upravljanje kadrovima" briše se, a zapeta se zamenjuje tačkom.

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. 4. i 5. koji glase:

"Rukovodilac organa je dužan da upućuje državne službenike iz jedinica za upravljanje kadrovima i na rukovodećim radnim mestima na programe obuke kojima se stiču i unapređuju sposobnosti za provere kompetencija kandidata u izbornom postupku.

Konkursna komisija je odgovorna za sprovođenje konkursnog postupka u skladu sa zakonom.

Niko ne sme vršiti uticaj na člana konkursne komisije da nešto čini ili ne čini suprotno propisima."

Član 29.

Član 55. menja se i glasi:

"Oglas o javnom konkursu sadrži podatke o državnom organu, radnom mestu, uslovima za zaposlenje na radnom mestu, vrsti radnog odnosa, mestu rada, kompetencijama koje se proveravaju u izbornom postupku i načinu njihove provere, oblasti iz koje će se vršiti provere, roku u kome se podnose prijave, obaveštenje o obrascu prijave na konkurs, lično ime lica zaduženog za davanje obaveštenja o javnom konkursu, adresu na koju se prijave podnose, podatke o dokazima koji će biti zahtevani u konkursnom postupku, mestu, kao i vremenu u kojem se očekuje da će započeti izborni postupak.

Prijava na konkurs vrši se na obrascu prijave koji obavezno sadrži lično ime kandidata, adresu prebivališta, odnosno boravišta i jedinstveni matični broj građana.

Prilikom predaje, prijava dobija šifru pod kojom lice učestvuje u daljem izbornom postupku.

Rok za podnošenje prijava na javni konkurs ne može biti kraći od osam dana od dana oglašavanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa nacionalne službe za zapošljavanje.

Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave konkursna komisija odbacuje zaključkom protiv koga se može izjaviti žalba žalbenoj komisiji.

Žalba iz stava 6. ovog člana ne zadržava izvršenje zaključka.

Ako se ispunjenost kompetencija u izbornom postupku može dokazivati i sertifikatima, potvrdama ili drugim pisanim dokazima koji su navedeni u oglasu o javnom konkursu, lice podnosi navedeni dokaz istovremeno sa predajom prijave."

Član 30.

Član 56. menja se i glasi:

"Konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji na osnovu podataka iz prijave na konkurs ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak.

U izbornom postupku se proveravaju kompetencije kandidata prema merilima propisanim za izbor.

Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza od kojih je intervju sa konkursnom komisijom završna faza postupka.

U svakoj fazi izbornog postupka se vrši vrednovanje kandidata i samo kandidat koji ispuni unapred određeno merilo za tu fazu izbornog postupka može da učestvuje u narednoj fazi.

Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o vremenu i mestu sprovođenja naredne faze izbornog postupka.

Konkursna komisija može, usled zahteva složenosti i odgovornosti poslova na radnom mestu koje se popunjava, da pre početka izbornog postupka odredi minimalne kriterijume koje kandidati koji su prošli sve faze izbornog postupka pre završnog intervjua moraju da ispune, kako bi učestvovali u daljem izbornom postupku.

Kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa konkursnom komisijom, odnosno ispunili kriterijum iz stava 6. ovog člana, pozivaju se da u roku od pet radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave ostale dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku.

Dokaze o ispunjenosti uslova za zaposlenje koji su sadržani u službenim evidencijama pribavlja državni organ, osim ako kandidat ne izjavi da će sam dostaviti potrebne dokaze.

Kandidati koji su dostavili dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno za koje su ti dokazi pribavljeni, obaveštavaju se o mestu, danu i vremenu kada će se obaviti intervju sa konkursnom komisijom.

Kandidati koji ne dostave dokaze iz stava 8. ovog člana, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka.

Osim ako drukčije nije propisano, u izbornom postupku organ državne uprave slobodno bira način obaveštavanja kandidata, vodeći računa o njegovoj pravnoj zaštiti, ekonomičnom trošenju sredstava, javnosti obaveštavanja i jednostavnosti postupka.

Kratka i hitna obaveštenja mogu da se daju telefonom ili na drugi pogodan način, o čemu se sačinjava službena beleška."

Član 31.

Član 57. menja se i glasi:

"Konkursna komisija na osnovu postignutih rezultata kandidata u izbornom postupku, pravi listu kandidata koji ispunjavaju merila propisana za izbor sa postignutim rezultatima kandidata (u daljem tekstu: lista kandidata) i dostavlja je rukovodiocu organa.

Rukovodilac organa je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata primi u radni odnos kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor.

Ako je izabran kandidat koji nije državni službenik, rukovodilac u roku od 15 dana od dana prijema liste kandidata, donosi rešenje o njegovom prijemu u radni odnos, a ako je izabran kandidat koji je već državni službenik, rukovodilac donosi rešenje o premeštaju primenom odredaba ovog zakona o premeštaju posle internog konkursa.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, rešenje o prijemu u radni odnos na radnim mestima koja zahtevaju bezbednosne provere kandidata za prijem u radni odnos, donosi se u roku od 15 dana od dana okončanja postupka bezbednosne provere, ukoliko je proverom utvrđeno da nema bezbednosnih smetnji za zasnivanje radnog odnosa.

Rešenje o prijemu u radni odnos sadrži lično ime kandidata, naziv državnog organa u koji se prima i naziv radnog mesta na koje se raspoređuje.

Na internet prezentaciji organa državne uprave koji je oglasio konkurs i Službe za upravljanje kadrovima objavljuju se lista kandidata pod šifrom njihove prijave i ime i prezime kandidata koji je izabran u konkursnom postupku.

Organ državne uprave obaveštava Službu za upravljanje kadrovima o podacima iz stava 6. ovog člana u roku od 8 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos."

Član 32.

U članu 58. stav 2. reči: "nekog drugog kandidata sa liste za izbor" zamenjuju se rečima: "kandidata sa liste kandidata sa sledećim najboljim rezultatom".           

Član 33.

U članu 60. stav 1. posle reči: "izbor" dodaje se zapeta i reči: "ako nije bilo prijava na javnom konkursu ili ako nijedan od prijavljenih kandidata nije učestvovao u izbornom postupku."

U stavu 2. reči: "obaveštavaju se svi kandidati koji su učestvovali" zamenjuju se rečima: "rukovodilac donosi rešenje o neuspehu javnog konkursa koje se dostavlja svim kandidatima koji su imali pravo da učestvuju".

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"Na rešenje o neuspehu javnog konkursa može se izjaviti žalba žalbenoj komisiji u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, osim u slučaju kada nije bilo prijava na javnom konkursu."

Član 34.

U članu 61. stav 2. menja se i glasi:

"Sastav konkursne komisije, način provere kompetencija i merila za izbor na radna mesta propisuje za sudove, javna tužilaštva i Državno pravobranilaštvo ministar nadležan za pravosuđe, a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima."

            Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Državni organi iz stava 2. ovog člana mogu ostvariti saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u postupku provere kompetencija."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

U stavu 4. posle reči: "organima" dodaje se zapeta i reči: "sastav konkursne komisije, izgled, sadržinu i način podnošenja obrasca prijave, način praćenja kandidata pod šifrom njegove prijave, faze izbornog postupka, način provere kompetencija i merila za izbor na radna mesta."

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Uredbom iz stava 4. ovog člana utvrđuju se merila za izbor na radna mesta kojim će se predvideti davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini."

Član 35.

U članu 63. stav 1. tačka 4) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5) koja glasi:

"5) Radi zamene državnog službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost."

Stav 2. menja se i glasi:

"Radni odnos na određeno vreme u slučaju iz stava 1. tač. 1), 3) i 5) ovog člana zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, a radni odnos na određeno vreme u slučaju iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana zasniva se ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu i nakon sprovedenog javnog konkursa u skladu sa ovim zakonom."

U stavu 3. posle reči: "ispit", dodaju se reči: "i državnom službeniku na određeno vreme koji je zasnovao radni odnos zbog povećanog obima posla."

Član 36.

Posle člana 63. dodaju se naslov i novi član 63a koji glasi:

"Nastavljanje rada na neodređeno vreme

Član 63a

Posle isteka radnog odnosa na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla, državni službenik može da nastavi da radi na neodređeno vreme na radnom mestu čije je poslove obavljao na određeno vreme ako je obavljao poslove tog radnog mesta najmanje šest meseci, ako je u postupku vrednovanja radne uspešnosti na tom radnom mestu ispunio očekivanja ili prevazišao očekivanja, ako je radno mesto upražnjeno i ako se raspoređivanje uklapa u doneseni kadrovski plan."

Član 37.

Naslov iznad člana 66. briše se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Ako je položaj popunjen, konkurs za popunjavanje položaja oglašava se najkasnije u roku od 90 dana pre isteka vremena na koje je državni službenik na položaju postavljen."

Dosadašnji st. 2. i 3. brišu se.

Član 38.

U članu 67. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u roku iz člana 66. stav 2. ovog zakona, državni službenik se postavlja na isti položaju bez internog ili javnog konkursa, nakon isteka vremena na koje je postavljen."

Član 39.

U članu 67a stav 1. reči: "vršilac dužnosti, na" zamenjuju se rečima: "jedan ili više vršilaca dužnosti, na ukupni period do najviše".

U stavu 2. posle reči: "lice" dodaju se reči: "iz reda državnih službenika na neodređeno vreme".

U stavu 3. reči: "Interni, odnosno javni konkurs za popunjavanje položaja na koji je postavljen vršilac dužnosti oglašava se", zamenjuju se rečima: "Rešenje rukovodioca organa o popunjavanju položaja na internom ili javnom konkursu donosi se".

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

"Izuzetno vršilac dužnosti može biti postavljen i radi zamene državnog službenika na položaju koji odsustvuje sa rada duže od 30 dana, a najduže do njegovog povratka na rad.

Vršiocu dužnosti prestaje dužnost istekom perioda na koji vršilac dužnosti može biti postavljen u skladu sa st. 1, 4. i 5. ovog člana i položaj ostaje nepopunjen do postavljenja državnog službenika na položaj u konkursnom postupku."

Član 40.

U članu 67b posle reči: "postavljen" dodaju se reči: "i ima pravo da se vrati na radno mesto čije poslove je obavljao pre postavljenja."

Član 41.

U članu 69. reči: "koji su u prethodne dve godine ocenjeni ocenom "naročito se ističe"" zamenjuju se rečima: "za koje je po osnovu vrednovanja radne uspešnosti utvrđeno da su u prethodne dve godine prevazišli očekivanja".

Član 42.

U članu 72. stav 1. posle reči: "uspeo" dodaje se zapeta i reči: "odnosno ako se položaj popunjava bez sprovođenja internog konkursa."

Član 43.

U članu 74. stav 1. reči: "osposobljenosti, znanja i veština kandidata" zamenjuju se rečju: "kompetencija".

U stavu 3. posle reči: "Interni" dodaje se zapeta i reči: "odnosno javni", a reči: "iz stava 2. ovog člana" brišu se.

Stav 4. briše se.

Član 44.

U članu 75. stav 2. menja se i glasi:

"Sastav Konkursne komisije, način provere kompetencija i merila za izbor na radna mesta u Vrhovnom kasacionom sudu propisuje predsednik Vrhovnog kasacionog suda, za položaj u Republičkom javnom tužilaštvu Republički javni tužilac, a za ostale državne organe tela određena njihovim aktima."

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Državni organi iz stava 2. ovog člana mogu ostvariti saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u proveri kompetencija."

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 45.

U članu 78. stav 1. menja se i glasi:

"Državni službenik se razrešava s položaja ako mu u godišnjem ili vanrednom vrednovanju radne uspešnosti bude utvrđeno da je potrebno poboljšanje ili ako mu radni odnos prestane zbog: osude na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, konačnog rešenja kojim mu je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa, konačnog rešenja kojim mu je na osnovu vrednovanja radne uspešnosti utvrđeno da nije ispunio većinu očekivanja, kao i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca."

U stavu 3. posle reči: "rukovodi" dodaju reči: "zbog odgovornosti za neostvarivanje planova rada i strateških ciljeva."

Član 46.

U članu 80. stav 1. posle reči: "postavljen," dodaju se reči: "koji je razrešen jer je u godišnjem ili vanrednom vrednovanju radne uspešnosti utvrđeno da mu je potrebno poboljšanje, ".

Član 47.

Naslovi iznad člana 82. i član 82. menjaju se i glase:

"VREDNOVANjE RADNE USPEŠNOSTI I NAPREDOVANjE DRŽAVNIH SLUŽBENIKA

I. VREDNOVANjE RADNE USPEŠNOSTI

Cilj i predmet vrednovanja radne uspešnosti

Član 82.

Cilj vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika je obezbeđivanje ostvarenja svih organizacionih ciljeva državnog organa, dostizanje radnog ponašanja i poželjnih vrednosti u radu u skladu sa kompetencijama, motivacija, učenje i razvoj državnih službenika.  

Rezultati vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika koriste se u identifikovanju potreba i planiranju obuka na organizacionom nivou, planiranju ličnog razvoja i stručnog usavršavanja, otklanjanju nedostataka u radu i donošenju odluka o napredovanju i raspoređivanju, odnosno premeštaju, određivanju plata i drugih primanja i prestanku radnog odnosa državnog službenika.

Vrednovanje radne uspešnosti državnih službenika vrši se na osnovu merila radne uspešnosti koja obuhvataju ponašajne kompetencije državnih službenika i rezultate rada organizacione jedinice u kojoj državni službenik obavlja poslove svog radnog mesta, odnosno kojom rukovodi.

U praćenju radne uspešnosti državnih službenika ispoljavanje funkcionalnih kompetencija služi za utvrđivanje potreba za unapređenjem znanja i veština, odnosno za stručnim usavršavanjem državnog službenika."

Član 48.

Naslov iznad člana 83. i član 83. menjaju se i glase:

"Vreme vrednovanja. Izuzeci od vrednovanja

Član 83.

Rad državnih službenika se prati tokom cele godine, a radna uspešnost se vrednuje jednom u kalendarskoj godini.

Ne vrednuje se radna uspešnost državnog službenika:

1)         koji rukovodi državnim organom;

2)         koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog;

3)         koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme na radnom mestu u kabinetu, u svojstvu pripravnika i kao vršilac dužnosti.

Radna uspešnost državnog službenika na položaju vrednuje se najkasnije do kraja januara tekuće godine za prethodnu godinu, a državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Izuzetno, radna uspešnost državnog službenika koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, vrednuje se pre prestanka radnog odnosa, ako je u kalendarskoj godini radio najmanje šest meseci.  

U vrednovanju radne uspešnosti u slučaju iz stava 4. ovog člana vrednuju se ponašajne kompetencije državnih službenika.

U slučaju nastavka rada na neodređeno vreme, državnom službeniku koji je radio određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla počinje da teče novi period za vrednovanje radne uspešnosti."

Član 49.

Naslov iznad člana 84. i član 84. menjaju se i glase:

"Način vrednovanja radne uspešnosti

Član 84.

            Na osnovu vrednovanja radne uspešnosti utvrđuje se da državni službenik:

1)         nije ispunio većinu očekivanja;

2)         potrebno je poboljšanje;

3)         ispunjava očekivanja;

4)         prevazilazi očekivanja.

 Radnu uspešnost utvrđuje rešenjem državni službenik na položaju za državne službenike koji obavljaju poslove u oblasti rada organa, za koju državni službenik na položaju ima ovlašćenja i odgovornost za rukovođenje.

Radnu uspešnost za državne službenike na položaju i državne službenike koji za svoj rad nisu odgovorni državnim službenicima na položaju utvrđuje rešenjem rukovodilac organa.

Predlog vrednovanja radne uspešnosti državnog službenika daje neposredni rukovodilac državnog službenika kada državni službenik ne odgovara neposredno za rad licu koje donosi rešenje o radnoj uspešnosti.

Lice koje vrednuje radnu uspešnost državnog službenika, odnosno daje predlog vrednovanja, dužno je da u postupku vrednovanja ostvari saradnju sa licima po čijim nalozima, odlukama ili predlozima je državni službenik postupao u periodu vrednovanja u obavljanju poslova svog radnog mesta.

Radna uspešnost državnog službenika koji nije ispunio većinu očekivanja, odnosno koji prevazilazi očekivanja, mora da proizilazi iz dokaza koji se odnose na rad državnog službenika i da bude obrazložena navođenjem konkretnih primera stvarnog radnog ponašanja.

Ako predlog vrednovanja iz stava 6. ovog člana ne proizilazi iz obrazloženja radne uspešnosti i navedenih primera, lice koje donosi rešenje o radnoj uspešnosti ima pravo da zatraži da se postupak vrednovanja preispita.

Ako ni nakon preispitivanja radne uspešnosti iz stava 6. ovog člana, predlog vrednovanja po mišljenju lica koje donosi rešenje o radnoj uspešnosti, ne proizilazi iz obrazloženja i navedenih primera, lice koje donosi rešenje o radnoj uspešnosti izvršiće vrednovanje radne uspešnosti državnog službenika u skladu sa priloženim obrazloženjem i primerima njegovog stvarnog radnog ponašanja.

Državni službenici na rukovodećim radnim mestima dužni su da pohađaju sve opšte i posebne programe obuke kojima se unapređuje sposobnost za uspešno ostvarivanje vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika.

Vlada uredbom bliže uređuje merila i postupak vrednovanja radne uspešnosti u svim državnim organima."

Član 50.

Naslov iznad člana 84a i član 84a menjaju se i glase:

"Praćenje rada državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu i plan unapređenja rada. Vanredno vrednovanje

Član 84a

Ako praćenjem rada državnog službenika, po mišljenju neposrednog rukovodica državnom službeniku nedostaju radna ponašanja, znanja i veštine da delotvorno obavlja poslove svog radnog mesta, neposredni rukovodilac je dužan da u saradnji sa licem odgovornim za upravljanje kadrovima u državnom organu, dostavi pisano obaveštenje državnom službeniku o nedostacima u njegovom radu i odredi plan unapređenja rada, koji može da podrazumeva i upućivanje državnog službenika na dodatno stručno usavršavanje.

Rad državnog službenika prati se u narednom periodu od najmanje tri meseca od dana određivanja plana unapređenja rada, nakon čega neposredni rukovodilac sačinjava izveštaj o unapređenju u njegovom radu, koji dostavlja državnom službeniku i licu odgovornom za upravljanje kadrovima u državnom organu i vanredno vrednuje državnog službenika.

U vanrednom vrednovanju radne uspešnosti vrednuju se ponašajne kompetencije državnih službenika.

Izuzetno od člana 83. stav 1. ovog zakona, ako godišnje vrednovanje radne uspešnosti državnog službenika treba da se izvrši pre isteka perioda za unapređenje njegovog rada, rad državnog službenika se vrednuje istekom tog perioda.

Državni službenik nema pravo posebne žalbe na obaveštenje o nedostacima u njegovom radu, plan unapređenja rada ili izveštaj o unapređenju u radu iz st. 1, 2. i 3. ovog člana."

Član 51.

Posle člana 84a dodaje se naslov i član 84b koji glase:

"Praćenje rada državnog službenika na položaju i vanredno vrednovanje

Član 84b

Ako se praćenjem rada državnog službenika na položaju utvrdi da državni službenik ne ostvaruje rezultate rada, rukovodilac organa je dužan da mu dostavi pisano obaveštenje o nedostacima u njegovom radu i ostavi rok od najmanje tri meseca za poboljšanje.

Istekom roka iz stava 1. ovog člana, rad državnog službenika na položaju se vanredno vrednuje.

U vanrednom vrednovanju radne uspešnosti državnog službenika na položaju vrednuju se rezultati rada.

Izuzetno od člana 83. stav 1. ovog zakona, ako godišnje vrednovanje radne uspešnosti državnog službenika treba da se izvrši pre isteka perioda za unapređenje njegovog rada, rad državnog službenika na položaju se vrednuje istekom tog perioda."

Član 52.

Naslov iznad člana 85. i član 85. brišu se.

Član 53.

Naslov iznad člana 86. i član 86. menjaju se i glase:

"Posledice vrednovanja radne uspešnosti državnog službenika koji nije ispunio većinu očekivanja, odnosno kome je potrebno poboljšanje

Član 86.

Državni službenik na izvršilačkom radnom mestu kome u godišnjem ili vanrednom vrednovanju radne uspešnosti bude utvrđeno da je potrebno poboljšanje, premešta se na radno mesto razvrstano u niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i za koje ispunjava uslove za rad, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se niži koeficijent u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate u državnim organima.

Državnom službeniku iz stava 1. ovog člana ukazuje se na oblasti u kojima je potrebno poboljšanje i upućuje se na dodatno stručno usavršavanje kojim se unapređuju njegove kompetencije.

Državnom službeniku kome u vrednovanju radne uspešnosti u skladu sa članom 84a ovog zakona bude utvrđeno da ne ispunjava očekivanja prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja.

Rešenjem iz stava 3. ovog člana utvrđuje se i da državnom službeniku prestaje radni odnos.

Državnom službeniku kome u godišnjem vrednovanju radne uspešnosti bude utvrđeno da ne ispunjava očekivanja, a neposredni rukovodilac u praćenju njegovog rada nije ukazao na nedostatke u radu i odredio plan unapređenja rada u skladu sa članom 84a ovog zakona, odnosno rukovodilac organa nije postupio u skladu sa članom 84b ovog zakona, ne prestaje radni odnos, već se u rešenju o vrednovanju radne uspešnosti određuje da će se državni službenik vanredno vrednovati nakon isteka roka određenom u planu unapređenja rada, odnosno nakon isteka roka za poboljšanje."                  

Član 54.

U članu 87. stav 2. posle reči: "istom" dodaju se reči: "ili neposredno višem".

Stav 3. briše se.

Član 55.

Posle člana 87. dodaju se naslov i član 87a koji glase:

"Nagrađivanje

Član 87a

Državni službenik može po osnovu vrednovanja radne uspešnosti da za obavljanje poslova radnih mesta koja su razvrstana u isto zvanje, bude nagrađen određivanjem većeg koeficijenta prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima."

Član 56.

Član 88. menja se i glasi:

"Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je najmanje dva puta uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja, ako postoji slobodno radno mesto i državni službenik ispunjava uslove za rad na njemu i ima potrebne kompetencije.

 Izuzetno, državni službenik koji je premešten na neposredno više radno mesto jer je dva puta uzastopno utvrđeno da prevazilazi očekivanja može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako je opet utvrđeno da prevazilazi očekivanja.

Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto državnog službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno utvrđeno najmanje da ispunjava očekivanja.

Državni službenik može da se premesti na radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice u državnom organu, u skladu sa st. 1 - 3. ovog člana na predlog neposrednog rukovodica koji se daje nakon sprovedene analize službe za upravljanje kadrovima o individualnom potencijalu za razvoj državnog službenika - za državne službenike iz organa državne uprave, odnosno analize jedinice za upravljanje kadrovima u državnom organu - za državne službenike u drugom državnom organu.

Državni organi iz stava 4. ovog člana mogu ostvariti saradnju sa službom za upravljanje kadrovima radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u analizi individualnih potencijala za razvoj državnog službenika.

Vrednovanje radne uspešnosti na kome je zasnovano jedno napredovanje ne uzima se u obzir za sledeće napredovanje.

Prekid u vrednovanju radne uspešnosti usled odsutnosti sa rada državnog službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1 - 3. ovog člana."

Član 57.

U članu 89. stav 2. reč: "ocena" zamenjuje se rečima: "vrednovanja radne uspešnosti".

Član 58.

U članu 91. posle reči: "mesto" dodaju se reči: "u smislu ovog zakona".

Član 59.

Posle člana 92. dodaje se naslov i član 92a koji glase:

            "3a Trajni premeštaj na zahtev državnog službenika

Član 92a

Državni službenik može, u skladu sa potrebama i organizacijom rada državnog organa, na svoj zahtev da bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa koga se državni službenik premešta, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije za obavljanje poslova na koje se premešta."

Član 60.

U članu 96. stav 1. reči: "znanja i veštine, odnosno sposobnosti" zamenjuju se rečima: "i razvija kompetencije potrebne".

Član 61.

U članu 97a stav 1. tačka 6) reč: "ocenjivanja" zamenjuje se rečima: "praćenja i vrednovanja radne uspešnosti", a reči: "znanja i veština" zamenjuju se rečima: "kompetencija".          

Član 62.

U članu 97b stav 1. i 97d stav 1. tačka 8) reči: reči: "znanja i veština" zamenjuju se rečju: "kompetencija" u odgovarajućem padežu.        

Član 63.

  U članu 97ž stav 3. menja se i glasi:

"Mentori realizuju program stručnog usavršavanja kada je, kroz grupni ili pojedinačni rad sa polaznicima i u postupku obavljanja poslova njihovog radnog mesta, potrebno obezbediti neposrednu podršku i prenošenje iskustava i kompetencija koje za rad u oblasti koja je predmet programa ima mentor, a koje treba da stekne polaznik."

U stavu 4. reči: "zajedničkim ili međusobnim" i reči: "za razmenu iskustava kouča i" brišu se.

Član 64.

U članu 97l stav 2. reči: "stečena znanja i veštine" zamenjuju se rečima: "stečene kompetencije".

Član 65.

U članu 103. stav 2. posle reči: "odnosu" dodaje se zapeta i reči: "odnosno obavljalo rad van radnog odnosa na poslovima u svojoj struci".

U stavu 3. posle reči: "odnosu" dodaje se zapeta i reči: "odnosno na radu".

Posle stava 4. dodaje se st. 5. i 6. koji glase:

"Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je državni službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme u državnom organu, državni službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.

Državnom službeniku koji obavlja pripravnički staž u drugom državnom organu, miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu u kojem je zasnovao radni odnos na određeno vreme."

Član 66.

U članu 106. stav 1. posle reči: "pripravnik" dodaju se reči: "u radnom odnosu na određeno vreme".

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Posle okončanja pripravničkog staža, državni službenik iz člana 103. st 5. i 6. ovog zakona, raspoređuje se na odgovarajuće radno mesto za koje ispunjava uslove za rad u državnom organu u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, a ako takvo radno mesto ne postoji ostaje neraspoređen."

Član 67.

U članu 108. stav 1. posle tačke 4) dodaju se nove tač. 4a) i 4b) koje glase:

"4a) ne obavesti državni organ o primljenom poklonu manje vrednosti;

4b) ne obavesti rukovodioca o dodatnom radu za koji nije potrebna saglasnost rukovodioca;".

Član 68.

U članu 109. stav 1. posle tačke 12) dodaju se nova tačka 12a) koja glasi:

"Nepohađanje dodatnog stručnog usavršavanja na koje je upućen zbog potrebe unapređenja njegovog rada;"

Član 69.

U članu 110. stav 2. tačka 2) posle reči: "određivanje" dodaju se reči: "početnog koeficijenta".

U stavu 2. tačka 4) reč: "zadržavanje", zamenjuje se rečima: "određivanje početnog koeficijenta", a posle reči: "premešten", dodaje se zapeta i reči: "u okviru platne grupe u koju je svrstano zvanje čije poslove zaposleni obavlja; ".

Član 70.

U članu 114. posle stava 4. dodaju se st. 5. - 8. koji glase:

"Izuzetno od stava 1. ovog člana, rukovodilac može da odluči da se u disciplinskom postupku zbog lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa, ne održi usmena rasprava.

Rukovodilac nije dužan da obrazloži odluku iz stava 5. ovog člana.

Državni službenik može u roku od osam dana od dana prijema zaključka o pokretanju disciplinskog postupka iz stava 5. ovog člana, da dostavi pismeno izjašnjenje o povredi dužnosti iz radnog odnosa navedenoj u zaključku.

Ovlašćenje za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka iz stava 5. ovog člana i odlučivanje o disciplinskoj odgovornosti rukovodilac može preneti na rukovodioca uže unutrašnje jedinice u državnom organu."

Član 71.

U članu 118. stav 3. menja se i glasi:

"Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva državnog službenika, za vreme trajanja upravnog spora, odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom ili iz drugih opravdanih razloga."

Član 72.

U članu 133. stav 1. reči: "sa boljim ocenama" zamenjuju se rečima: "kojima je radna uspešnost bolje vrednovana".

U stavu 2. posle reči: "niže radno mesto" dodaju se reči: "ili neposredno više radno mesto", a posle reči: "spremi" dodaju se reči: "i za koje ispunjava ostale uslove za rad, odnosno poseduje kompetencije".

Član 73.

U članu 134. posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

"U slučaju premeštaja iz člana 133. ovog zakona, odnosno raspoređivanja iz stava 1. ovog člana primenjuju se pravila o proveri kompetencija iz člana 49d ovog zakona i o napredovanju iz člana 88. ovog zakona."

Član 74.

U članu 138. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

"Državnom službeniku prestaje pravo na isplatu naknade plate ako se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu državnog organa da učestvuje u postupku provere kompetencija zbog potrebe preuzimanja u taj državni organ.

Državni službenik iz stava 2. ovog člana ostvaruje prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju."

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.

Član 75.

U članu 139. reč: "konačno" briše se, a posle reči: "kadrovima" dodaje se zapeta i reči: "narednog dana od dana njegovog donošenja."

Član 76.

U članu 142. stav 2. posle reči: "komisije", dodaju se reči: "imaju sva ovlašćenja drugostepenog organa i".

Član 77.

U članu 149. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

"Na internet prezentaciji državnog organa koji obavlja stručno-tehničke i administarivne poslove za žalbenu komisiju, objavljuju se odluke žalbene komisije o pitanjima koja su najčešći predmet odlučivanja žalbene komisije u skladu sa propisom o zaštiti podataka o ličnosti".

Član 78.

U članu 155. stav 4. reč: "bliže" briše se, a posle reči: "uređuje", dodaju se reči: "bližu sadržinu".

Član 79.

U članu 156. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Pravilnik državnog organa mora da bude usklađen sa donetim kadrovskim planom."

Član 80.

U članu 158. stav 1. posle reči: "upravi" dodaje se zapeta i reči: "odnosno u drugim državnim organima i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u skladu sa zakonom."

U stavu 2. posle reči: "za politiku Vlade" dodaju se reči: "i drugih državnih organa", a posle reči: "u upravljanju kadrovima,", dodaju se reči: "utvrđuje metodologiju na osnovu koje se prati stanje u vezi sa odlivom kadrova iz organa državne uprave i uticaja odliva kadrova na funkcionisanje organa, vrši analizu stanja i predlaže mere za zadržavanje kadrova i prevenciju uticaja odliva kadrova na nesmetan rad organa državne uprave, vrši proveru kompetencija lica na internom tržištu rada".

Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

"Vlada može, na osnovu izveštaja Službe za upravljanje kadrovima o stanju u vezi sa odlivom kadrova sa određenih poslova iz organa državne uprave, da utvrdi sledeće mere:

1)                     obavezu stručnog usavršavanja, dodatnog obrazovanja i razvoja državnih službenika u određenoj oblasti rada;

2)                     obavezu prenošenja stečenog stručnog znanja na određenim poslovima na sve državne službenike koji obavljaju iste ili srodne poslove u određenoj oblasti rada;

3)                     zapošljavanje većeg broja pripravnika ili državnih službenika u skladu sa izmenama usvojenog kadrovskog plana za određenu kalendarsku godinu;

4)                     privremeni premeštaj zaposlenih iz drugih organa državne uprave u skladu sa zakonom, na poslove na kojima postoji odliv kadrova ako bi neizvršenjem posla mogle da nastupe štetne posledice po organ;

5)                     pravo na korektivni koeficijent prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima;

6)                     druge mere u skladu sa zakonom.

Mere iz stava 4. ovog člana za državne službenike u sudovima, javnom tužilaštvu i Državnom pravobranilaštvu utvrđuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe."

Član 81.

U članu 159. reči: "u organima državne uprave i službama Vlade" zamenjuje se rečima: "u svim državnim organima".

Član 82.

Član 160. menja se i glasi:

"U Centralnu kadrovsku evidenciju upisuju se sledeći podaci:

I.          O državnom organu:

1)         Naziv državnog organa;

2)         Podaci o radnim mestima u državnom organu.

II.         O državnim službenicima i nameštenicima:

1) lično ime, adresa i jedinstven matični broj građana;

2) vrsta radnog odnosa i datum njegovog zasnivanja;

3) radna mesta na kojima je državni službenik, odnosno nameštenik radio od zasnivanja radnog odnosa u državnom organu;

4) stručna sprema, položeni stručni ispiti, drugi oblici stručnog usavršavanja, posebna znanja i drugi podaci o stručnosti državnog službenika, odnosno nameštenika;

5) godine radnog iskustva i radnog staža, staža osiguranja i staža osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem;

6) datum navršenja radnog veka;

7) godišnje ocene rada;

8) izrečene disciplinske mere i utvrđena materijalna odgovornost;

9) podaci potrebni za obračun plate;

10) podaci vezani za prestanak radnog odnosa;

11) nacionalna pripadnost, ukoliko se državni službenik, odnosno nameštenik dobrovoljno izjasni o ovom podatku.

III.O drugim licima koji obavljaju rad u državnom organu:

1) lično ime, adresa i jedinstven matični broj građana;

2) vrsta radnog angažovanja i datum početka rada;

3) poslovi koje lice obavlja u državnom organu;

4) datum prestanka rada.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci o policijskim službenicima i državnim službenicima koji obavljaju bezbednosno-obaveštajne poslove vode se u evidencijama organa u kojima se obavljaju ti poslovi.

Evidencije iz stava 1. ovog člana ne vode se o licima koja u skladu sa ovim zakonom imaju položaj funkcionera.

Centralna kadrovska evidencija može da sadrži i druge podatke određene zakonom i drugim propisom.

Način vođenja Centralne kadrovske evidencije i obezbeđivanje podataka potrebnih za upis u Centralnu kadrovsku evidenciju bliže uređuje Vlada uredbom."

Član 83.

U članu 161. stav 1. reči: "organi državne uprave" zamenjuju se rečima: "državni organi".

U stavu 3. posle reči: "službenik," dodaju se reči: "odnosno lice čiji podaci su upisani u Centralnu kadrovsku evidenciju" a reči: "iz Centralne kadrovske evidencije" brišu se.

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5. koji glase:

"Služba za upravljanje kadrovima koristi podatke upisane u Centralnu kadrovsku evidenciju za potrebe upravljanja kadrovima u organima državne uprave i službama Vlade, a Ministarstvo pravde za potrebe upravljanja kadrovima u sudovima, javnim tužilaštvima i Državnom pravobranilaštvu.

Državni organi koriste podatke upisane u Centralnu kadrovsku evidenciju za potrebe upravljanja kadrovima i druge potrebe u oblasti radnih odnosa."

Dosadašnji stav 4. postaje stav 6.

Član 84.

Naslov iznad člana 162. i član 162. brišu se.

Član 85.

Član 163. menja se i glasi:

"Evidenciju internog tržišta rada za državne službenike u svim državnim organima vodi Služba za upravljanje kadrovima.

Evidencija internog tržišta rada sadrži podatke o slobodnim radnim mestima, državnim službenicima koji žele trajni ili privremeni premeštaj na drugo radno mesto, podatke o neraspoređenim državnim službenicima i podatke o drugim kadrovskim potrebama, osim podataka o slobodnim radnim mestima policijskih službenika i državnih službenika koji obavljaju bezbednosno-obaveštajne poslove.

              Evidencija internog tržišta rada sadrži sledeće podatke:

I.          Radna mesta u državnim organima koja nisu popunjena;

II.         Podatke o neraspoređenim državnim službenicima i državnim službenicima koji žele trajni ili privremeni premeštaj, i to:

1)         lično ime, adresa i jedinstven matični broj građana;

2)         datum zasnivanja radnog odnosa;

3)         radna mesta na kojima je državni službenik radio od zasnivanja radnog odnosa u državnom organu;

4)         stručna sprema, položeni stručni ispiti, drugi oblici stručnog usavršavanja, posebna znanja i drugi podaci o kompetencijama državnog službenika;

5)         godine radnog iskustva;

6)         godišnje vrednovanje radne uspešnosti;

7)         izjavu državnog službenika na koje poslove želi trajni ili privremeni premeštaj;

8)         izrečene disciplinske mere i utvrđena materijalna odgovornost.

Podaci o državnim službenicima upisuju se u evidenciju internog tržišta rada iz Centralne kadrovske evidencije, ili prijave podataka koje lično dostavljaju državni službenici.

Podaci o državnim službenicima u evidenciji internog tržišta rada vode se pod šifrom koja se dodeljuje svakom državnom službeniku prilikom preuzimanja, odnosno prijave podataka.

Službenici u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji žele trajni premeštaj u državne organe imaju pravo lične prijave na evidenciju internog tržišta rada.

Podaci o kadrovskim potrebama sadržani u evidenciji internog tržišta rada su javno dostupni.

Način vođenja evidencije internog tržišta rada i obezbeđivanja podataka potrebnih za upis u evidenciju bliže uređuje Vlada uredbom."

Član 86.

U članu 164. stav 2. reči: "određuje kakve se stručne osposobljenosti, znanja i veštine ocenjuju u izbornom postupku i način njihove provere, propisuje merila za izbor na radna mesta," brišu se.

Član 87.

U članu 170. stav 1. briše se.

U stavu 2. posle reči: "Pravilnikom" briše se tačka i dodaju se reči: "u skladu sa aktom Vlade kojim se utvrđuju radna mesta nameštenika."

Član 88.

U članu 172. stav 1. nakon reči: "službenika" dodaje se zapeta i reči: "o privremenom radu na poslovima koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, zabrani prijema poklona, vremenu i načinu vrednovanja radne uspešnosti i nagrađivanju po osnovu vrednovanja radne uspešnosti".

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto državnog službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu u državnom organu."

Član 89.

Posle člana 172. dodaju se naslov i član 172a koji glase:

"Vrednovanje radne uspešnosti nameštenika

Član 172a

Vlada uredbom bliže uređuje postupak i merila za vrednovanje radne uspešnosti nameštenika u svim državnim organima."

Prelazne i završne odredbe

Član 90.

Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05,81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17) usaglasiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akti iz čl. 44g, 158. stav 2. i 172a ovog zakona doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akti iz čl. 160. stav 5. i 163. stav 6. ovog zakona doneće se u roku od 9 meseci od početka primene ovog zakona.

Član 91.

Pravilnici o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu, uskladiće se sa odredbama ovog zakona o kompetencijama potrebnim za obavljanje poslova radnog mesta, u roku od 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Pravilnicima iz stava 1. ovog člana ne može se vršiti izmena unutrašnje organizacije, naziva i opisa radnih mesta državnih službenka, broja izvršilaca i uslova za rad na radnim mestima koji se odose na stručnu spremu i zahtevano radno iskustvo u struci.

Pravilnicima iz stava 1. ovog člana uskladiće se nazivi radnih mesta nameštenika sa nazivima radnih mesta nameštenika utvrđenih u aktu Vlade iz člana 170. stav 1. ovog zakona.

Pravilnike iz stava 1. ovog člana donose rukovodioci organa bez pribavljanja posebnih mišljenja ili saglasnosti i pravilnici primenjuju se od dana početka primene ovog zakona.

Organi državne uprave dostavljaju pravilnike iz stava 1. ovog člana ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave i Službi za upravljanje kadrovima a drugi državni organi telima nadležnim za davanje saglasnosti na pravilnike, radi informisanja.

Državni službenici nastavljaju da rade na radnim mestima čije su poslove obavljali do dana početka primene pravilnika iz stava 1. ovog člana na osnovu rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju donetih u skladu sa ranije važećim pravilnikom.

Nameštenici nastavljaju da rade na radnim mestima čije su poslove obavljali do dana početka primene pravilnika iz stava 1. ovog člana, a rukovodilac organa je dužan da do početka primene ovog zakona donese rešenje kojim će uskladiti samo naziv radnog mesta čije poslove nameštenik obavlja sa nazivom radnog mesta iz pravilnika.

Ovim rešenjem se po sili zakona menja odredba ugovora o radu koja se odnosi na naziv radnog mesta čije poslove nameštenik obavlja.

Član 92.

Ocenjivanje za 2018. godinu izvršiće se prema propisima koji su važili do početka primene ovog zakona.

            U utvrđivanju prava i dužnosti državnih službenika u skladu sa ovim zakonom, vrši se upodavljanje ocena određnih do početka primene ovog zakona sa vrednovanjem radne uspešnosti u skladu sa ovim zakonom, na sledeći način:

-           ocena "naročito se ističe" upodabljava se vrednovanju radne uspešnosti kojim državni službenik prevazilazi očekivanja;

-           ocena "ističe se" i "dobar" upodobljava se vrednovanju radne uspešnosti kojim državni službenik ispunjava očekivanja;

-           ocena "zadovoljava" upodobljava se vrednovanju radne uspešnosti kojim je državnom službeniku određeno da je potrebno poboljšanje;

-           ocena "ne zadovoljava" upodobljava se vrednovanju radne uspešnosti kojim državni službenik ne ispunjava većinu očekivanja.

Član 93.

Vršioci dužnosti koji su postavljeni na položaj do početka primene ovog zakona ostaju na dužnosti do isteka vremena na koji su postavljeni, a najduže do 1. jula 2019. godine.  

Član 94.

Nameštenici koji su u radnom odnosu na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji su status nameštenika stekli primenom člana 182. stav 3. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", broj 79/05) ili su u radni odnos primljeni nakon sprovedenog konkursnog postupka, mogu bez konkursnog postupka da se rasporede na radna mesta državnih službenika ako ispunjavaju uslove za obavljanje poslova tih radnih mesta, imaju potrebne kompetencije za rad na tim poslovima i ako su ispunjeni uslovi u pogledu dopuštenosti popunjava radnog mesta.

Danom stupanja na rad na radno mesto državnog službenika u slučaju iz stava 1. ovog člana, namešteniku prestaje da važi ugovor o radu.

Član 95.

Državni organ može u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona da raspiše interni konkurs radi popunjavanja izvršilačkog radnog mesta na kojem mogu učestvovati državni službenici na neodređeno vreme u tom državnom organu i državni službenici koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona u radnom odnosu na određeno vreme u tom državnom organu, ako su u radnom odnosu na određeno vreme obavljali poslove u državnom organu zbog privremeno povećanog obima posla najmanje dve godine neprekidno pre oglašavanja internog konkursa, odnosno najmanje dve godine sa prekidima u periodu od tri godine neprekidno pre oglašavanja internog konkursa.

Interni konkurs iz stava 1. ovog člana sprovodi se shodnom primenom pravila o internom konkursu u skladu sa ovim zakonom.

Član 96.

Državni službenici raspoređeni na radno mesto razvrstano u zvanje mlađeg saradnika, odnosno saradnika do dana stupanja na snagu ovog zakona, koji imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu većem od 180 ESPB bodova, nastavljaju da obavljaju poslove na radnim mestima koja su razvrstana u zvanje mlađeg saradnika, odnosno saradnika sa stečenim stepenom obrazovanja.

Član 97.

Postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima državnih službenika i nameštenika započetih do početka primene ovog zakona, okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

Član 98.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Uredba o razvrstavanju radnih mesta nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 5/06 i 30/06), a član 139. Zakona o Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17), prestaje da važi od 01.01.2020. godine.

Član 99.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije a počinje da se primenjuje od 1. januara 2019. godine, izuzev odredbe čl. 23, 35. st. 2. i 3, čl. 36, 48. stav 4, čl. 75, 83. i 85. koje se primenjuju od 1. januara 2020. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima neposredno su povezani sa ostvarivanjem ciljeva iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 42/14 – ispr.), odnosno konkretnih aktivnosti u ostvarivanju navedenih ciljeva utvrđenih u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015-2017. godine, predlogu Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2018-2020. godine, Akcionom planu za PG 23 "Pravosuđe i osnovna prava" i Planu rada Vlade za 2018. godinu, a to su dosledna primena principa depolitizacije i profesionalizacije državnih službenika, uspostavljanjem službeničkog sistema zasnovanog na kompetencijama i na načelima transparentnosti, konkurentnosti, prijema i napredovanja u službi na osnovu zasluga.

U Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015-2017. godine kao i u Predlogu Akcionog plana za sprovođenje Strategije za reformu javne uprave za period 2018-2020. godine, koji je u postupku usvajanja, predviđene su mere za uspostavljanja usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi i unapređenja instrumenata za upravljanje ljudskim resurima koji su zasnovani na sistemu kompetencija koje podrazumeva njihovo uvođenje u postupak regrutacije i selekcije, ocenjivanja i napredovanja u organima državne uprave. Imajući u vidu navedeno, rad na uspostavljanju sistema kompetencija započeo je tokom 2017. godine, kada je u saradnji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Službe za upravljanje kadrovima, kao i konsultanata koji su činili eminentni profesori Beogradskog univerziteta, uz projektnu podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, pripremljen je Nacrt okvira kompetencija koji je javno predstavljen svim državnim organima u novembru 2017. godine.

Pored navedenih dokumenata iz kojih proizilazi potreba izmena i dopuna zakona i Evropska komisija u Izveštaju za 2017. godinu, dala je preporuke da potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o državnim službenicima u cilju stvaranja depolitizovane državne uprave i osigurati upravljanje ljudskim resursima zasnovanim na zaslugama. U navedenom izveštaju Evropska komisija ističe neophodnost definisanja jasnih kriterijuma za izbor kandidata u konkursnom postupku, kao i kriterijuma za sastav konkursne komisije. Ukazuje se i na neophodnost uvođenja konkursnog postupka za lica zaposlena na određeno vreme, kao i regulisanje statusa vršioca dužnosti državnih službenika na položaju. Još jedna od preporuka se odnosi i na promenu načina ocenjivanja državnih službenika, kako bi se osiguralo vrednovanje radne uspešnosti državnih službenika zasnovanog na kompetencijama.

Sigma Izveštaj iz novembra 2017. godine takođe daje preporuke za izmenu i dopunu Zakona o državnim službenicima. Sigma ukazuje na nepohodnost profesionalizacije državne uprave, zapošljavanje državnih službenika zasnovano na zaslugama, pojednostavljenje konkursne procedure radi poboljšanja efikasnosti konkursnog postupka, uvođenje faza i kriterijuma u konkursnom postupku, kao i neophodnost uvođenja stručnih obuka za lica koja će biti članovi konkursne komisije. Ističe se neophodnost depolitizacije u konkursnom postupku, kako za državne službenike, tako i za državne službenike na položaju. Ukazuje se i na neophodnost uvođenja konkursnog postupka za lica zaposlena na određeno vreme, kao i neophodnost primene odredaba Zakona o državnim službenicima koje se odnose na zapošljavanje i na zaposlene u organima koji su određene institute regulisali posebnim zakonom (Poreska uprava, Uprava carina, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija). Kao još jedna od preporuka naznačena je i neophodnost regulisanja statusa vršioca dužnosti državnih službenika na položaju. Takođe, preporučeno je stručno usavršavanje državnih službenika, uvođenje redovnih obuka za državne službenike, vrednovanje radne uspešnosti po osnovu stečenih kompetencija, premeštaj i napredovanje na osnovu objektivnih i transparentnih kriterijuma i zasluga. Ukazano je i na neophodnost detaljnijeg regulisanja pitanja sukoba interesa državnih službenika

Sigma je izradila i analizu pod nazivom "Analiza profesionalizacije državnih službenika na položaju i naredni koraci u državama Zapadnog Balkana", kojom se daju preporuke za unapređenje stanja u oblasti koje se odnose na državne službenike na položaju. Jedna od preporuka se odnosi i na neophodnost unapređenja profesionalizacije državnih službenika na položaju kroz jasno definisane uloge i linije odgovornosti, kao i sveobuhvatan i sistematičan način testiranja nivoa kompetencija državnih službenika na položaju kroz nezavisnu i profesionalnu konkursnu komisiju. Analiza pokazuje potrebu za izmenama zakonskog okvira kako bi se jasno utvrdilo zapošljavanje državnih službenika na položaju u skladu sa principom zasluga i kako bi se omogućila politička nepristrasnost ovih pozicija.

Jedna od predloženih izmena proizilazi iz PG 32 – Finansijski nadzor, i odnosi se na delegiranje upravljačke odgovornosti, na niži nivo upravljanja. Povodom pitanja vezanog za delegiranje upravljačke odgovornosti Sigma je kreirala dokument "Upravljačka odgovornost u zemljama Zapadnog Balkana", gde je jasno ukazala na potrebu postavljanja linija odgovornosti u državnom organu i spuštanja odgovornosti sa rukovodioca organa na državne službenike na položaju i rukovodioce.

Saveta za reformu javne uprave je usvojio dokument "Okvir politike upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi Republike Srbije" kojim je izvršena analiza postojećeg stanja i date su smernice i preporuke za dalje unapređenje svih instrumenata za upravljanje ljudskim resursima u državnoj upravi zasnovanih na kompetencijama i merit sistemu odnosno sistemu zasluga i date smernice vezane za privlačenje i zadržavanje kvalitetnih kadrova kroz unapređenje sistema karijernog i profesionalnog razvoja zasnovanog na kompetencijama, kroz uvođenje u posao, ocenjivanje, napredovanje i horizontalnu mobilnost, sistem plata, stručno usavršavanje i osposobljavanje, upravljanje karijerom i posebne mere politike zadržavanja ljudskih resursa.

Takođe, Savet za reformu javne uprave usvojio je dokument "Analiza stanja u oblasti upravljanja ljudskim resursima sa preporukama za zadržavanje kadrova", kojim su date preporuke za zadržavanje kadrova, a koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izradilo u okviru IPA projekta "Restrukturiranje i optimizacija javne uprave u Republici Srbiji 2018-2020". Kao jedna od smernica data navedenim dokumentom je neophodnost utvrđivanja jasnih kriterijuma za identifikaciju kvalitetnih i talentovanih kadrova, kao i uvođenje instrumenata koji će rukovodiocima olakšati prepoznavanje najtalentovanijih držanih službenika, koji su stručni ali i neophodni u radu na poslovima od ključnog značaja za organ. S tim u vezi, nacrtom Akcionog plana za Pregovaračko poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata predviđena je Mera 3.1- Kreiranje politika zadržavanja kadrova kako bi se osigurala efikasna apsorpcija sredstava EU. Paralelno sa imenovanjem institucija i organa za sprovođenje kohezione politike i izradom strategija organizacionog razvoja, od posebnog je značaja osigurati postojanje adekvatnih administrativnih kapaciteta i sprečiti odliv kvalifikovanih i obučenih o zaposlenih iz organa državne uprave razvijanjem politika upravljanja ljudskim resursima kroz izmene zakonskog okvira. Na osnovu analiza važećih propisa, analiza postojećeg stanja u vezi politike zadržavanja kadrova i faktora motivacije zaposlenih, predloga za unapređenje stanja za zadržavanje obučenog i kvalifikovanog kadra u državnoj upravi, predložene su mere koje će doprineti da se važeći propisi bolje i efikasnije primene u cilju zadržavanja kadrova u državnoj upravi (obuka rukovodilaca, stručno usavršavanje, napredovanje i dr.), ali i dati mogućnost državnom organu, odnosno Vladi da predlože načine i mehanizme da se sistemski i sveobuhvatno uredi politika zadržavanja kadrova u državnoj upravi, na osnovu analize Službe za upravljanje kadrovima.

Na osnovu aktivnosti predviđenih Akcionim planom za Poglavlje 23, u delu koji se odnosi na Borbu protiv korupcije, 2.1. Sprovođenje anti-korupcijskih mera, Aktivnost 2.2.3.4. Sprovođenje studije izvodljivosti o uređivanju pravnog okvira za sprečavanje sukoba interesa u radu državnih službenika, eksperti koje je uz pomoć RESPA-e angažovalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, izradili su sledeće dokumente "Analiza pravnog okvira za sukob interesa javnih službenika i preporuke za poboljšanje" i "Analiza pravnog okvira sukoba interesa u radu državnih službenika u Republici Srbiji", koje su predstavljene na sastanku održanom 4. decembra 2017. godine u MDULS-u. Na osnovu preporuka datih u ovim analizama, kao i preporuka Agencije za borbu protiv korupcije Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima predložene su mere koje imaju za cilj da doprinesu prevenciji korupcije. Predloženim izmenama dopunjene su odredbe koje se odnose na zabranu prijema poklona državnim službenicima i povezanih lica i odredbe ograničenju članstva državnih službenika u organima pravnog lica. Takođe, definisan je pojam sukoba interesa i šta se podrazumeva pod privatnim interesom državnog službenika. Od velikog značaja je propisivanje odredaba o upravljanju sukobom interesa, ukoliko se situacija sukoba interesa nije mogla izbeći.

Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", br. 57/13) i Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 71/13, 55/14) date su osnovne smernice u planiranju neophodnih izmena propisa u oblasti borbe protiv korupcije i mere koje se odnose na depolitizaciju javne uprave kao što su uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima, kao i jačanje transparentnosti, etičnosti i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave. S tim u vezi, izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima unaprediće se odredbe koje se odnose na sukob interesa kod državnih službenika, na osnovu sprovedene analize odnosno Studije izvodljivosti i predloga Agencije za borbu protiv korupcije.

U predloženim odredbama Nacrta zakona, uvodi se sistem kompetencija u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima. Posebna pažnja usmerena je na unapređenje sistema zapošljavanja, odnosno popunjavanja izvršilačkih radnih mesta i položaja u skladu sa principom zasluga, kroz jačanje konkursnog postupka u kome se povećava objektivnost i nepristranost - sprovođenje konkursnog postupka pod šifrom koja se dodeljuje prilikom predaje prijave na konkurs radi anonimnosti pred konkursnom komisijom, uvođenje obaveznih delova izbornog postupka, a koji treba da omoguće da se u najužem krugu nađu najkvalitetniji kandidati, pojednostavljenje određenih formalnosti koje optrećuju konkursni postupak, uvođenje prijave na konkurs za sve državne organe koja će sadržati sve ono što je bitno i relevantno od podataka koje kanditat mora da navede u prijavi, smanjenje obima potrebne konkursne dokumentacije i obaveza da kandidati dostave potrebnu konkurusnu dokumentaciju tek kad prođu sve faze konkursnog postupka odnosno pred usmeni razgovor. U pogledu popunjavanja radnih mesta koja su položaji preciznije se definiše rok do kada vršilac dužnosti može da obavlja poslove na položaju, odnosno kada mu prestaje status vršioca dužnosti i definisanje pravne situacije u kojoj je opravdano postavljenje na položaj u statusu vršioca dužnosti. Kada je u pitanju vrednovanje rada državnih službenika odnosno ocenjivanje imajući u vidu da je u dosadašnjem sistemu ocenjivanja rada državnih službenika evidentan veoma veliki broj najviših ocena, što je narušilo svrhu i smisao procene i vrednovanja njihovog učinka, predložene su izmene u sistemu ocenjivanja i napredovanja državnih službenika, na taj način što se vrednovanje radne uspešnosti zasniva na vrednovanju kompetencija i ostvarivanju rezultata organizacione jedinice. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je uz podršku Britanskog fonda za dobru upravu izradilo "Analizu vrednovanja radnog učinka u državnoj upravi Republike Srbije - analiza stanja i preporuke za unaopređenje", kojim je ukazano da je ključni cilj vrednovanja učinka dobijanje objektivne i validne ocene o radu državnog službenika, njegovim sposobnostima i kompetencijama koje poseduje, čime se podstiču na ostvarivanje boljih rezultata rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o njihovom napredovanju i stručnom usavršavanju.

Pored navedenog predložene su odredbe koje se odnose na unapređenje instrumenata za upravljanje ljudskim resursursima, evidencije zaposlenih (Centralna kadrovska evidencija Kadrovskog plana i internog tržišta rada, a u cilju jačanja administrativnih kapaciteta i stvaranja uslova za efikasniji rad državnih organa, kao i zazdržavanje kvalitetnih kadrova i njihovo pravilno raspoređivanje i angažovanje. Unapređene su odredbe Zakona o državnim službenicima koje se odnose na sukob interesa kod državnih službenika, na osnovu sprovedenih analiza odnosno studija izvodljivosti i predloga Agencije za borbu protiv korupcije. U cilju jednostavnijeg sprovođenja disciplinskog postupka predloženo je da u slučaju lakših povreda radnih dužnosti, rukovodilac organa ne sprovede usmenu raspravu uz poštovanje prava na odbranu državnog službenika koji je povredu učinio, definiše se rok zastarelosti zbog problema u praksi kada je pokrenut upravni ili sudski postupak.

Zbog kompleksnosti predloženih reformskih rešenja i njihove primene Službi za upravljanje kadrovima utvrđene su dodatne nadležnosti:

            - priprema predloga na osnovu kojeg će Vlada doneti akt kojim će se bliže odrediti ponašajne i opšte funkcionalne kompetencije i pokazatelji njihovog ispoljavanja, kao i posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada, način njihovog određivanja i pokazatelji njihovog ispoljavanja;

            - utvrđuje metodologiju na osnovu koje se prati stanje u vezi sa odlivom kadrova iz organa državne uprave i uticaja odliva kadrova na funkcionisanje organa;

            - vrši analizu stanja i predlaže mere za zadržavanje kadrova i prevenciju uticaja odliva kadrova na nesmetan rad organa državne uprave;

            - priprema izveštaj za Vladu o stanju u vezi sa odlivom kadrova sa određenih poslova iz organa državne uprave, vodi evidenciju internog tržišta rada za državne službenike u svim državnim organima, vrši proveru kompetencija lica na internom tržištu rada;

            - pruža stručnu i savetodavnu pomoći u postupku provere kompetencija svim državnim organima kod sprovođenja internog i javnog konkursa i stručnu i savetodavnu pomoć u analizi individualnih potencijala za razvoj državnog službenika u drugim državnim organima prilikom napredovanja.

Predložene izmene i dopune Zakona predstavljaju sledeću fazu u već započetom procesu reforme javno službeničkog sistema i u funkciji su podrške izgradnji moderne, efikasne i stručne državne uprave, odnosno podrške jačanju odgovornosti državnih službenika u kreiranju javnih politika reformskih procesa i njihove primene u praksi.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Odredbama člana 1. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje Zakona o državnim službenicima sa odredbama Zakona o pravobranilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 55/14), kojim je uređeno osnivanje, nadležnost, uređenje i organizacija Državnog pravobranilaštva.

Članom 2. propisuje se novi član 5a. kojim se u smislu odredaba ovog zakona, definiše pojam kompetencija u procesu upravljanja ljudskim resursima, kao instrumenata za upravljanje, kao i za unapređenje upravljanja kadrovima u državnim organima, a koje su neophodne za delotvorno obavljanje poslova, pa je predloženom odredbom predviđeno da se pod kompetencijama podrazumeva skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti, koje državni službenik poseduje, a koje oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivanih rezultata na radnom mestu.

Članom 3. Nacrta zakona menja se član 9. stav 2. Zakona, kojim se uređuje da će se izbor među kandidatima u konkursnom postupku od sada zasnivati na proveri kompetencija potrebnih za delotvorno obavljanje poslova radnog mesta.

Članom 4. Nacrta zakona, propisano je da napredovanje državnog službenika zavisi od njegove radne uspešnosti, čije vrednovanje ima za cilj obezbeđivanje ostvarenja svih organizacionih ciljeva državnog organa i dostizanje željenog radnog ponašanja.

 Članom 5. Nacrta zakona vrši se izmena člana 14. stav 2. Zakona o državnim službenicima u pogledu dužine trajanja godišnjeg odmora, tako što predloženom izmenom predviđa da godišnji odmor sada može trajati najduže 35 radnih dana, umesto dosadašnjih 30 radnih dana. Predloženom izmenom je prihvaćen zahtev sindikata pravosuđa, koji je ukazao da bi povećanjem gornje granice trajanja godišnjeg odmora, a čije se trajanje utvrđuje primenom merila propisanim posebnim kolektivnim ugovorom, doprinelo poboljšanju položaja pre svega državnih službenicika koji dugo rade u državnim organima. Takođe se imalo u vidu da je Zakonom o zaposlenima javnim službama ("Službeni glasnik RS", br. 113/17) isto predviđeno da zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20, a najviše 35 radnih dana za godinu dana rada kod poslodavca, prema merilima određenim opštim aktom. Pored toga propisano je da zaposleni, koji rade na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog i po kojem osnovu ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme, izuzetno od maksimalnih 35 radnih dana imaju pravo na godišnji odmor najviše do 40 radnih dana.

Članom 6. i 7. Nacrta zakona definiše se pojam sukoba interesa i šta se podrazumeva pod privatnim interesom državnog službenika, a propisuje se i dužnost državnog službenika da preduzme sve što je u njegovoj mogućnosti kako bi izbegao bilo kakvu situaciju sukoba interesa. Takođe se propisuje da ukoliko se situacija sukoba interesa nije mogla izbeći, da se primenjuju odredbe ovog zakona o upravljanju sukobom interesa. Odredbama ovog člana menja se i postojeće rešenje da se na prijem poklona primenjuju propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija., a s tim u vezi odredbama člana 8. Nacrta zakona, kojim je propisan novi član 25a, se detaljno se reguliše zabrana primanja poklona državnog službenika i sa njim povezanih lica. Takođe, uvodi se obaveza državnog službenika da obavesti državni organ o prijemu poklona, kao i obaveza državnog organa da vodi evidenciju o svim poklonima koji su primili državni službenici. Uređivanje navedenih pitanja vezanih za sukob interesa proizilazi iz obaveza utvrđenih u Akcionom planu za PG-23 i preporuka datih od strane Agencije za borbu protiv korupcije, a u cilju prevencije korupcije, a radi boljeg i transparentnijeg upravljanja sukobom interesa.

Članom 8-11. Nacrta zakona preciziraju se odredbe koje se odnose na davanje pismene saglasnosti rukovodioca za obavljanje dodatnog rada državnog službenika i uvodi se obaveza državnog organa da vodi evidenciju o dodatnom radu državnih službenika, kao i o datim pisanim saglasnostima. Proširuje se ograničenje članstva državnih službenika u organima pravnog lica i na udruženja i propisuje obaveza državnog službenika da obavesti rukovodioca o članstvu u organima pravnih lica, odnosno udruženja, s tim da državni službenik ne sme da bude član organa udruženja ako između posla državnog službenika i članstva u organu udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled državnog organa. Uvodi se obaveza državnog službenika da odmah po saznanju pismeno prijavi neposrednom rukovodiocu postojanje privatnog interesa, i da se uzdrži od daljeg obavljanja aktivnosti, dok rukovodilac ne odredi drugog državnog službenika koji će obavljati te poslove. Uređivanje navedenih pitanja vezanih za sukob interesa proizilazi iz obaveza utvrđenih u Akcionom planu za PG-23 i preporuka datih od strane Agencije za borbu protiv korupcije, a u cilju prevencije korupcije, a radi boljeg i transparentnijeg upravljanja sukobom interesa.

Članom 12. Nacrta zakona dodaju se novi članovi 30a i 30b. Predloženim rešenjem uvodi se novi institut Zakona o državnim službenicima koji se odnosi na upravljanje sukobom interesa. Ovim članom definiše se obaveza da državni službenik koji ima sumnju u pogledu toga da li postoji sukob interesa ili mogućnost prihvatanja poklona, usluge ili bilo kakve druge koristi, pismeno zatraži mišljenje rukovodioca organa, a rukovodilac organa je dužan da državnom službeniku dostavi pismeni odgovor. Takođe, predloženoom izmenom uvedena je i obaveza državnih organa da odredi i obuči državnog službenika koji će obavljati poslove upravljanja sukobom interesa. Takođe u cilju bolje primene svih predloženih odredbi vezanih za sukob interesa, uvodi se i obaveza državng organa da objavljuje izveštaj o upravljanju sukobom interesa u državnom organu koji je sastavni deo informatora o radu državnog organa i koji sadrži statističke podatke iz evidencija o sukobu interesa koje državni organ vodi.

Članom 13. Nacrta zakona menja se član 32. stav 2. Zakona, tako što se predloženim rešenjem precizira da se podela radnih mesta na kojima se obavljaju poslovi koji podrazumevaju primenu posebnih propisa iz nadležnosti postupanja policije, primenu carinskih i poreskih pravila i postupaka i primenu propisa koji se odnose na obavljanje bezbednosno obaveštajnih poslova i poslova izvršenja krivičnih sankcija određuje posebnim zakonom. Na ovaj način treba da se postigne da podela radnih mesta na drugačiji način od previđenog Zakonom o državnim službenicima bude opravdana i da se pre svega vezuje za radna mesta na kojima se obavljaju poslovi vezani za specifičnu nadležnost tih organa.

Članom 14 – 17. Nacrta zakona preciziraju se uslovi za rad na radnim mestima u zvanju mlađeg savetnika, saradnika, mlađeg saradnika i mlađeg referenta, a imajući u vidu dosadašnju primenu Zakona o državnim službenicima i potrebu prakse.

Članom 18. Nacrta zakona, kojim se posle člana 43. dodaje novi član 43a, definisano je radno iskustvo u struci u smislu odredba Zakona o državnim službenicima, odnosno predviđeno je da se pod radnim iskustvom u struci podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevanog stepena i vrste stručne spreme, a za radno mesto čije poslove državni službenik obavlja. Dosadašnja primena Zakona o državnim službenicima ukazala je da postoje nedoumice prilikom tumačenja radnog iskustva u struci kao uslova koji državni službenik mora da ima za rad na poslovima u određenom zvanju.

Član 19. Predloženom odredbom vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom o pravobranilaštvu. Pored toga daje se osnov da Vlada uredbom uredi razvrstavanje radnih mesta za određeni organ, čija se podela vrši u skladu sa predloženom izmenom člana 32. Zakona, poslovi koji se rade u svakom od zvanja i merila za opis poslova radnih mesta u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizacija radnih mesta u državnom organu.

Članom 20. Nacrta zakona, uvodi se sistem kompetencija. Kao što je u uvodnim odredbama zakona propisano kompetencije predstavljaju skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti, koje državni službenik poseduje, a koje oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivanih rezultata na radnom mestu. Naime, Okvirom politike upravljanja ljudskim resursima u Republici Srbiji koji je usvojio Savet za reformu javne uprave date su preporuke za uvođenje kompetencija, modernog instrumenta koji omogućava integrisano upravljanje ljudskim resursima i koji obezbezbeđuje puno ostvarivanje principa meritornosti, profesionalnosti i integriteta u cilju ostvarenja javnog interesa. Imajući u vidu navedeno, rad na uvođenju sistema kompetencija započeo je tokom 2017. godine, kada je u saradnji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Službe za upravljanje kadrovima, kao i konsultanata koji su činili eminentni profesori Beogradskog univerziteta, uz projektnu podršku GIZ-a, pripremljen Nacrt okvira kompetencija koji je javno predstavljen svim državnim organima u novembru 2017. godine. Predloženim odredbama nacrta zakona, daje se zakonski osnov za uvođenje sistema kompetencija u sve funkcije upravljanja ljudskim resursima. Konkretno u članu 20. Nacrta zakona definišu se vrste kompetencija, koje su potrebne za obavljanje poslova radnog mesta, kao ponašajne i funkcionane i propisuje se da će se aktom Vlade, na predlog Službe za upravljanje kadrovima, bliže odrediti ponašajne i opšte funkcionalne kompetencije i pokazatelji njihovog ispoljavanja, kao i posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada, način njihovog određivanja i pokazatelji njihovog ispoljavanja.

 Članom 21. Nacrta zakona, dodatno se precizira sadržina Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu, i to u pogledu uslova za rad na svakom radnom mestu koji se odnose na vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje i potrebno radno iskustvo u struci, kao i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta.

Član 22. i 23. Predloženom odredbom uvodi se novina vezana za popunjavanje radnog mesta, tako što se omogućava da se izvrši popunjavanje premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju neraspoređenog državnog službenika upisanog u Evidenciju internog tržišta rada, kao i postupak preuzimanja. Prelaznim odredbama utvrđeno je da se ova odredba primenjuje od 1. januara 2020. godine.

Član 24-26. Predloženim odredbama vrši se preciziranje postupka preuzimanja državnog službenika iz drugog državnog organa i dodatno se precizira važeća odredba koja se odnosi na preuzimanje službenika iz organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i način i uslovi za preuzimanje (da je evidentiran na internom tržištu rada, da postoji prijava za promenom radnog mesta, da postoji sporazum rukovodioca i saglasnost državnog službenika/službenika, kao i određenje radnog mesta na koji može biti preuzet). Pored toga, precizira se način provere kompetencija kod preuzimanja, odnosno premeštaja državnog službenika. Naime, navedenim odredbama interno tržište rada treba da ostvari svoju punu funkciju kao baza zaposlenih koji svojom stručnošću, radom i zalaganjem mogu biti premeštani na odgovarajuća radna mesta u državnoj upravi, a čime se podstiče da državni službenici ostvare svoj puni potencijal i karijerni razvoj u državnoj upravi.

Član 27. Ovim članom se vrši usklađivanje sa predloženim odredbama vezanim za popunjavanje radnih mesta. S tim u vezi predloženo je da se popunjavanje radnog mesta može vršiti preuzimanjem neraspoređenog državnog službenika, kao i da se na interni konkurs mogu prijaviti državni službenici koji su u radni odnos na određeno vreme primljeni nakon sprovedenog javnog konkursa zbog povećanog obima posla (primena od 1.1.2020.). Takođe, propisuje se da rukovodilac organa može da raspiše interni konkurs za popunjavanje radnog mesta na kome radi zaposleni za koga je izvesno vreme prestanka radnog odnosa (pismeni otkaz, protek vremena na koje je zasnovan, prestanak ranog odnosa po sili zakona npr. zbog navršenja radnog veka, osude na kaznu zatvora dužu od šest meseci i dr.). U ovom slučaju popunjavanje radnog mesta po sprovedenom internom konkursu, moguće je tek kada akt o prestanku radnog odnosa državnog službenika postane konačan. Razlog za ovu izmenu je situacija kada je neophodno što pre popuniti radno mesto na kome se ne može odlagati obavljanje poslova.

Član 28. Predloženim izmenama uvodi se obaveza rukovodioca organa da upućuje državne službenike na rukovodećim radnim mestima na programe obuke kojima se stiču i unapređuju sposobnosti za provere kompetencije kandidata u izbornom postupku (kako bi što bolje upoznali s sistemom kompetencija i izvršili pravilnu primenu u praksi prilikom vrednovanja radne uspešnosti) i da je konkursna komisija odgovorna za sprovođenje konkursnog postupka u skladu sa zakonom. Pored toga, predviđa se zabrana bilo kakvog uticaja na člana konkursne komisije, kako bi svoj posao vezan za postupak izbora kandidata obavili nepristrasno i profesionalno.

Član 29. Navedenim članom propisuje se sadržina oglasa i rok za podnošenje prijava. Dodatno se precizira koje podatke oglas o javnom konkursu treba da sadrži, kompetencije koje se proveravaju u izbornom postupku i način njihove provere, oblasti iz koje će se vršiti provere, rok u kome se podnose prijave, obaveštenje o obrascu prijave na konkurs, podatke o dokazima koji će biti zahtevani u konkursnom potupku, mestu, kao i vremenu u kojem se očekuje da će započeti izborni postupak.

Član 30. i 31. Predloženom odredbom utvrđuje se i dodatno precizira način sprovođenja izbornog postupka koji sprovodi konkursna komisija. Naime, na ovaj način se detaljnije utvrđuje sam tok izbornog postupka, definišu njegove obavezne faze u kojima se vrši vrednovanje kompetencija kandidata, na koji način konkursna komisija postupa tokom svih faza izbornog postupka, koje radnje je dužna da izvrši, kako se pribavljaju dokazi o ispunjenosti uslova za zaposlenje i dr. Članom 31. preciznije se propisuje izbor kandidata i prijem u radni odnos. Predviđeno je da rukovodilac organa dužan da primi u radni odnos kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila za izbor. Bliže se uređuju rokovi za prijem kandidata ili premeštaj državnog službenika. Pored toga u cilju postizanja objektivnosti i transparentnosti konkursnog postupka, a što je ukazano preporukama Evropske komisije, lista kandidata objavljuje se na internet prezentaciji organa državne uprave koji je oglasio konkurs i Službe za upravljanje kadrovima pod šifrom njihove prijave i ime i prezime kandidata koji je izabran u konkursnom postupku.

Članom 32. uređuje se situacija da ako izabrani kandidat ne stupi na rad u roku koji mu je određen, smatra se da rešenje o prijemu u radni odnos, odnosno o premeštaju nije doneseno, a rukovodilac može da izabere kandidata sa liste kandidata sa sledećim najboljim rezultatom.

Članom 33. dodatno se precizira postupanje konkursne komisije kada javni konkurs nije uspeo i propisuje dalje postupanje kao i prava kandidata koji su učestvovali u tom konkursnom postupku.

Članom 34. vrši se terminološko usklađivanje sa pojmom kompetencija i daje mogućnost državnim organima da ostvare saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u postupku provere kompetencija. Takođe, predloženim odredbama propisuje se sadržina podzakonskog akta, odnosno uredbe Vlade, kojom se detaljnije regulišu sastav konkursne komisije, izgled, sadržina i način podnošenja obrasca zprijave, način praćenja kandidata pod šifrom njegove prijave, faze izbornog postupka, način provere kompetencija i merila za izbor na radna mesta. Takođe, predviđa se davanje prvenstva jednako kvalifikovanim kandidatima pripadnicima nacionalnih manjina, u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini.

Članom 35. i 36. Nacrta zakona, uvodi se novi osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i to u slučaju zamene državnog službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost. Takođe, uvodi se obavezana konkursna procedura za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u slučaju zasnivanja radnog odnosa zbog privremeno povećanog obima posla koji postojeći broj državnih službenika. Članom 36. uvodi se mogućnost da državni službenik posle isteka radnog odnosa na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla, nastavlja rad na neodređeno vreme na radnom mestu čije je poslove obavljao na određeno vreme, ako je obavljao poslove tog radnog mesta najmanje šest meseci, ako je u postupku vrednovanja radne uspešnosti na tom radnom mestu ispunio očekivanja ili prevazišao očekivanja, ako je radno mesto upražnjeno i ako se raspoređivanje uklapa u doneseni kadrovski plan. Predloženo je da ove odredbe započnu sa primenom od 1. januara 2020. godine.

Član 37. i 38. Nacrta zakona uvodi se obaveza oglašavanja konkursa za popunjavanja položaja i to neposredno pred istek mandata službenika koji radi na tom položaju (rok od 90 dana), kako bi se obezbedilo blagovremeno popunjavanje tog položaja i smanjila potreba za postavljenje vršioca dužnosti. Takođe, ovim se obezbeđuje da na položaju rade lica izabrana po sprovedenoj konkursnoj proceduri, čime se obezbeđuje puna primena meritornosti i depolitizacije.

Čl. 39. i 40. Nacrta zakona. Povodom aktuelnog problema vezanog za popunjavanje radnih mesta koji su položaji, odnosno velikog broja vršilaca dužnosti na ovim radnim mestima, na koji ukazuju izveštaji Službe za upravljanje kadrovima, kao i stalnih primedbi Evropske komisije povodom velikog broja v.d. stanja i s tim u vezi potrebne depolitizacije, predloženim rešenjema u ovom članu precizira se ukupni period do najviše šest meseci na koji se vrši postavljenje vršioca dužnosti, nakon čijeg isteka se ne može ponovo postaviti v.d. Takođe u cilju da na radnim mestima koji su položaji rade stručni i kompetentni kadrovi predlaže se mogućnost postavljenja vršioca dužnosti iz reda državnih službenika na neodređeno vreme i radi zamene državnog službenika na položaju koji odsustvuje sa rada duže od 30 dana, kao i prestanak rada vršioca dužnosti istekom perioda. Pored toga, predviđeno je da vršilac dužnosti iz reda državnih službenika ima pravo da se vrati na radno mesto čije poslove je obavljao pre postavljenja.

Član 41. Ovim članom vrši se terminološko usklađivanje sa odredbama Nacrta zakona koje se odnose na vrednovanje radne uspešnosti (ocenjivanje).

Član 42. Ovim članom dodatno se preciziraju uslovi za sprovođenje javnog konkursa.

Član 43. Ovim članom vrši se terminološko usklađivanje provere osposobljenosti, znanja i veština kandidata sa pojmom kompetencija u izbornom postupku.

Članom 44. Nacrta zakona, utvrđuje se ko propisuje sastav konkursne komisije, način provere kompetencija i merila za izbor, prilikom popunjavanja položaja u ostalim državnim organima. Pored toga, vrši se usklađivanje odnosno uvođenje sistema kompetencija i daje mogućnost drugim državnim organima da ostvare saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima radi pružanja stručne i savetodavne pomoći u proveri kompetencija.

Članom 45. i 46. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje sa odredbama Nacrta zakona koje se odnose na vrednovanje radne uspešnosti (ocenjivanje). Pored toga uvodi se dodatni razlozi zbog kojih državni službenik na položaju može biti razrešen sa položaja. Predloženom odredbom uređuje se radno pravni status državnog službenika kome je prestao rad na položaju jer je u godišnjem ili vanrednom vrednovanju radne uspešnosti utvrđeno da je potrebno poboljšanje.

Članom 47. Nacrta zakona uređuje se vrednovanje radne uspešnosti kao jednog od najvažnijih instrumenata za upravljanje ljudskim resursima. Naime, navedenom odredbom uvodi se sistem kompetencija u funkciju vrednovanja rada državnih službenika, kao i drugi potrebni mehanizmi kako bi se otklonili nedostaci koje je pokazao važeći sistem ocenjivanja. Prema Izveštaju o sprovedenom postupku ocenjivanja državnih službenika u organima državne uprave i službama Vlade za 2017. godinu ukazano je na pojačanu inflaciju visokih ocena ("ističe se" i "naročito se ističe") kojima je ocenjeno oko 91% svih državnih službenika. Takođe, ukazano je da su potrebe za obukama neprepoznate i ocenjivanje se ne koristi za planiranje stručnog usavršavanja niti profesionalnog razvoja. Pored toga, u Izveštaju je navedeno da su preporuke koje je SUK sugerisao u izveštajima iz svih prethodnih godina samo sporadično realizovane. I Strategija reforme javne uprave Republici Srbiji ukazuje da je u postojećem sistemu došlo do inflacije visokih ocena, čime je narušena svrha i smisao vrednovanja učinka. Izveštaji o napretku Evropske komisije datih u nekoliko prethodnih godina upozoravaju da "ne postoji povezanost između sistema ocenjivanja, učinka rada i obuke". Imajući u vidu da navedeni sistem ocenjivanja državnih službenika ne funkcioniše na način na koji se ostvaruju zakonom utvrđeni ciljevi i da prikazuje nerealnu sliku vrednovanja rezultata postignutih u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, u izmenama zakona predložena su odgovarajuća rešenja koja imaju za cilj pravičnije vrednovanje radnog učinka i postizanje zakonom utvrđenog cilja ocenjivanja, uvodi se novi institut vrednovanje radne uspešnosti državnog službenika. Naime, predloženom odredbom se propisuje cilj vrednovanja radne uspešnosti, koji podrazumeva obezbeđivanje ostvarenja svih organizacionih ciljeva državnih organa, dostizanje radnog ponašanja i poželjnih vrednosti u radu, dok će se rezultati vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika koristiti u identifikovanju potreba i planiranju obuka na organizacionom nivou, planiranju ličnog razvoja i stručnog usavršavanja, za otklanjanje nedostataka u radu i donošenju odluka o napredovanju i raspoređivanju, odnosno premeštaju, za određivanje plata i drugih primanja i prestanku radnog odnosa državnog službenika. Takođe, predloženom odredbom propisano je na koji način se vrši vrednovanje radne uspešnosti i povezanost sa potrebom stručnog usavršavanja.

Član 48. Nacrta zakona definiše se vreme kada se vrednuje radna uspešnost državnog službenika, odnosno da se radna uspešnost vrednuje jednom u kalendarskoj godini, i to radna uspešnost državnog službenika na položaju vrednuje najkasnije do kraja januara tekuće godine za prethodnu godinu, a državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu, kao i izuzeci kada se ne vrednuje se radna uspešnost državnog službenika. Pored toga, imajući u vidu predložene odredbe vezane za radno pravni status državnih službenika zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, utvrđeno je vrednovanje radne uspešnosti i to pre prestanka radnog odnosa, ako je u kalendarskoj godini radio najmanje šest meseci.

Član 49. Navedenim članom uvodi se nova opisna skala vrednovanja radne uspešnosti, koja je primerenija za državno službenički sistem u odnosu na petostepenu (školsku) skalu ocenjivanja. Skalom su predviđeni sledeći opisi koji treba da proizilaze iz vrednovanja radne uspešnosti državnog službenika i to da nije ispunio većinu očekivanja, da mu je potrebno poboljšanje, da ispunjava očekivanja ili prevazilazi očekivanja.

Jedna od novina je delegiranje upravljačke odgovornosti, na niži nivo upravljanja (obaveza vezana za sprovođenje navedenog proizilazi iz PG 32 – Finansijski nadzor). Radnu uspešnost državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima utvrđivaće rešenjem državni službenik na položaju, a radnu uspešnost za državne službenike na položaju i državne službenike koji za svoj rad nisu odgovorni državnim službenicima na položaju utvrđivaće rešenjem rukovodilac organa. Takođe, propisan je detaljan postupak pribavljanja dokaza koji kojima se protkrepljuje predložen opis nakon vrednovanja radne uspešnosti i obaveza postojanja relevantnih dokaza u slučaju da nije ispunio većinu očekivanja i da prevazilazi većinu očekivanja. Radna uspešnost državnog službenika vrednovaće se na osnovu dokaza koji se odnose na rad državnog službenika i biće obrazložena navođenjem konkretnih primera stvarnog radnog ponašanja. Uvodi se obaveza za državne službenike na rukovodećim radnim mestima da pohađaju sve opšte i posebne programe obuke kojima se unapređuje sposobnost za uspešno ostvarivanje vrednovanja radne uspešnosti državnih službenika. Takođe, Vlada će uredbom bliže urediti merila i postupak vrednovanja radne uspešnosti u svim državnim organima.

Član 50. Predloženom odredbom uređuje se praćenje rada državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu, plan unapređenja rada i vanredno vrednovanje. S tim u vezi uspostavlja se odnos sa stručnim usavršavanjem, koje treba da bude primenjeno i da ostvari svoju funkciju u cilju unapređenja rada državnih službenika. Ako se praćenjem rada državnog službenika, utvrdi da nedostaju kompetencije da delotvorno obavlja poslove svog radnog mesta, neposredni rukovodilac je dužan da u saradnji sa licem odgovornim za upravljanje kadrovima u državnom organu, dostavi pisano obaveštenje državnom službeniku o nedostacima u njegovom radu i odredi plan unapređenja rada, koji može da podrazumeva i upućivanje državnog službenika na dodatno stručno usavršavanje.

Članom 51. Nacrta zakona, uređuje se praćenje rada i vanredno vrednovanje radne uspešnosti državnog službenika na položaju.

Članom 53. Nacrta zakona uređuju se pravne posledice vrednovanja radne uspešnosti državnog službenika koji nije ispunio većinu očekivanja, odnosno kome je potrebno poboljšanje i to: premaštaj na radno mesto razvrstano u niže zvanje, određivanje nižeg koeficijenta, upućivanje na dodatno stručno usavršavanje radi unapređenja kompetencaja, prestanak radnog odnosa, kao i postupanje u slučaju kada državnom službeniku kome u godišnjem vrednovanju radne uspešnosti bude utvrđeno da ne ispunjava očekivanja, a neposredni rukovodilac ne ukaže na nedostatke i ne uputi na dodatno stručno usavršavanje, (ne prestaje radni odnos već se rešenjem utvrđuje da će se vanredno vrednovati, nakon isteka roka za poboljšanje).

Članom 54-56. Nacrta zakona bliže se uređuje napredovanje i nagrađivanje po osnovu vrednovanja radne uspešnosti.

U vezi nagrađivanja po osnovu vrednovanja radne uspešnosti za obavljanje poslova na radnom mestu u istom zvanju, upućuje se na zakon kojim se uređuju plate u državnim organima.

U vezi napredovanja na više izvršilačko radno mesto uređuje se pod kojim uslovima rukovodilac može da premesti državnog službenika na radno mesto razvrstano u više zvanje. Prema predloženom rešenju, rukovodilac organa može da premesti državnog službenika na više radno mesto na osnovu vrednovanja radne uspešnosti u određenom vremenskom periodu. Ovim članom se uređuje i kada rukovodilac može da premesti državnog službenika na radno mesto rukovodioca uže unutrašnje jedinice. Takođe, Služba za upravljanje kadrovima ima značajne nadležnosti jer na osnovu analize o individualnom potencijalu za razvoj državni službenik može da napreduje na rukovodeće radno mesto. S obzirom na kompleksnost izrade procene individualnih potencijala za razvoj i drugi državni organi mogu ostvariti saradnju sa Službom za upravljanje kadrovima, radi pružanja stručne i savetodavne pomoći. Posebno je definisano da se prekidom uzastopnosti u vrednovanju radne uspešnosti, ne smatra prekid usled odsutnosti sa rada državnog službenika zbog na primer dužeg odsustva koje može biti iz razloga porodiljskog odsustva, nege deteta ili duže i teže bolesti, što ne predstavlja razlog da ne može da iskoristi svoje ranije ostvareno vrednovanje radne uspešnosti. Uzastopne godine predstavljaju godine u kojima je državni službenik bio vrednovan, koje mogu biti vezane kalendarske godine u slučajevima kada nije bilo prekida u vrednovanju ili godine koje neposredno prethode ili slede godinu u kojoj državni službenik nije bio vrednovan. Državni službenik koji iz zakonom navedenih razloga nije ocenjen za određenu kalendarsku godinu ne mora ispočetka da započne ciklus vrednovanja (bez prekida) da bi napredovao ili da bi bio nagrađen, jer se uzastopnost godina ceni u odnosu na godine u kojima je državni službenik bio ocenjen.

Članom 57. Nacrta zakona menja se član 89. stav 2. Zakona a koji se terminološki usklađuje sa članom 49. Nacrta zakona, jer se rezultati rada državnog službenika vrednuju na osnovu radne uspešnosti i to na osnovu merila koja obuhvataju ponašajne kompetencije državnih službenika i rezultate rada organizacione jedinice u kojoj državni službenik obavlja poslove svog radnog mesta, odnosno kojom rukovodi.

U članu 58. Nacrta zakona vrši se dodatno preciziranje pojma odgovarajućeg radnog mesta, s obzirom da se koristi kod različitih instituta u zakonu, kao i otklanjanja nedoumica koje su se s tim u vezi pojavljivale u praksi.

U članu 59. Nacrta zakona dodaje se naslov i novi član 92a kojim se propisuje mogućnost državnog službenika da na sopstveni zahtev bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa koga se premešta, ako ispunjava uslove za rad i potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta na koje se premešta. Na ovaj način se uvodi novi osnov za premeštaj državnih službenika.

Čl. 60. - 64. Nacrta zakona vrši se usklađivanje zbog uvođenja sistema kompetencija.

U čl. 65. i 66. Nacrta vrši se preciziranje u vezi obavljanja pripravničkog staža, odnosno zasnivanja radnog odnosa u statusu pripravnika. S tim u vezi propisano je da ukoliko nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je državni službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme u državnom organu, taj državni službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža. Takođe u tom slučaju državnom službeniku koji obavlja pripravnički staž u drugom državnom organu, miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu u kojem je zasnovao radni odnos na određeno vreme. Dalje Nacrtom zakona se utvrđuje mogućnost da posle okončanja pripravničkog staža, državni službenik može da se rasporedi na odgovarajuće radno mesto za koje ispunjava uslove za rad u državnom organu u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, a ako takvo radno mesto ne postoji ostaje neraspoređen.

Član 67. Predloženom odredbom uvode se nove lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa, u situaciji kada državni službenik ne obavesti državni organ o primljenom poklonu manje vrednosti i ne obavesti rukovodioca o dodatnom radu za koji nije potrebna saglasnost rukovodioca, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na upravljanje sukobom interesa.

Član 68. Predloženom odredbom uvodi se nova teža povreda dužnosti iz radnog odnosa, a to je nepohađanje dodatnog stručnog usavršavanja na koje je državni službenik upućen zbog potrebe unapređenja njegovog rada, odnosno koja je obavezna za državne službenike kojima je u vrednovanju radne uspešnosti utvrđeno da je potrebno poboljšanje.

Članom 69. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru. U tom smislu izvršeno je upodobljavanje u vezi disciplinskih kazni za teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa u pogledu određivanja početnog koeficijenta neposredno nižeg platnog razreda i premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz određivanje početnog koeficijenta platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten, u okviru platne grupe u koju je svrstano zvanje čije poslove zaposleni obavlja.

Član 70. Predloženom odredbom utvrđuje se mogućnost da u disciplinskom postupku zbog lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa, ne održi usmena rasprava uz uslov da se državni službenik pismeno izjasni o povredi dužnosti iz radnog odnosa. Takođe, ovlašćenje za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka može se preneti na rukovodioca uže unutrašnje jedinice u državnom organu. Na ovaj način postiže se efikasnost u sprovođenju disciplinskih postupaka u državnim organima.

Član 71. Ovim članom preciznije se uređuje zastarelost i utvrđuje da zastarelost ne teče ako disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva državnog službenika, kao i za vreme trajanja upravnog spora odnosno sudskog postupka u vezi sa sprovedenim disciplinskim postupkom i izrečenom disciplinskom merom ili iz drugih opravdanih razloga.

Član 72. Ovom odredbom vrši se usklađivanje sa uvedenim sistemom kompetencija i odredbama vezanim za vrednovanje radne uspešnosti. Pored toga predviđenja je sitacija u slučaju kada dođe do izmene pravilnika da državni službenik može biti premešten i na neposredno više radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i za koje ispunjava ostale uslove za rad, odnosno poseduje kompetencije.

Član 73. Nacrta zakona predviđa da u slučaju premeštaja zbog izmene pravilnika kao i raspoređivanja u sitaciji donošenja novog pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta primenjuju se pravila o proveri kompetencija i o napredovanju, čime se obezbeđuje da prilikom promene radnog mesta se izvrše provere znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje državni službenik poseduje, a koji oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivanih rezultata na radnom mestu i omogući premeštaj samo u slučaju da su ispunjeni propisani uslovi za napredovanje po osnovu vrednovanja radne uspešnosti državnog službenika.

Članom 74. Nacrta zakona predloženo je da ukoliko se neraspoređeni državni službenik bez opravdanog razloga ne odazove pozivu državnog organa da učestvuje u postupku provere kompetencija zbog potrebe preuzimanja u taj državni organ, predviđa se obustava isplate prava na naknadu plate koju ima zbog neraspoređenosti. S obzirom da je to mera koja ne povlači gubitak samog prava već samo obustavu isplate ovaj zaposleni ostavaruje druga prava iz oblasti socijalnog osiguranja po osnovu prava na naknadu plate (staž osiguranja, zdravstveno osiguranje i dr.).

Članom 75. Nacrta zakona, predloženo je da u cilju blagovremenog evidentiranja na internom tržištu rada zaposlenog koji je postao neraspoređen, da se rešenje o neraspoređenosti dostavlja Službi za upravljanje kadrovima, narednog dana od dana njegovog donošenja. Primena navedne odredbe predviđena je od 1.1.2020. godine.

Član 76. predviđa da se žalbenoj komisiji uvode se sva ovlašćenja drugostepenog organa u skladu sa članom 184. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 18/16). Naime zbog stavova koji su zauzeti u sudskoj praksi da Žalbene komisije nemaju status drugostepenog organa bilo je neophodno navedeno preciziranje radi otklanjanja problema koji su se zbog toga pojavljivali u praksi. Na ovaj način žalbene komisije mogu da koriste raspoloživa pravna sredstva kao drugostepeni organ u cilju pravilne primene propisa i otklanjanja eventualnih nedostataka u primeni propsia.

Član 77. Nacrta zakona, predviđa obavezu da se na internet prezentaciji državnog organa koji obavlja stručno-tehničke i administarivne poslove za žalbenu komisiju, objavljuju odluke žalbene komisije o pitanjima koja su najčešći predmet odlučivanja žalbene komisije u skladu sa propisom o zaštiti podataka o ličnosti.

Članom 78. Nacrta zakona, propisuje se da Vlada uredbom uređuje bližu sadržinu kadrovskog plana.

Članom 79. Nacrta zakona se uređuje da u slučaju donošenja novog pravilnika državnog organa, pravilnik mora biti usklađen sa donetim kadrovskim planom.

Članom 80. Nacrta zakona, proširuje se nadležnost Službe za upravljanje kadrovima pre svega u pogledu sprovođenja politike zadržavanja kadrova. Naime, predloženom odredbom Služba za upravljanje kadrovima utvrđuje metodologiju na osnovu koje će se prati stanje u vezi sa odlivom kadrova iz organa državne uprave i uticaja odliva kadrova na funkcionisanje organa, vršiti analizu stanja i predlagati mere za zadržavanje kadrova i prevenciju uticaja odliva kadrova na nesmetan rad organa državne uprave, a Vlada će na osnovu izveštaja Službe za upravljanje kadrovima utvrđivati propisane mere (obavezu stručnog usavršavanja, dodatnog obrazovanja i razvoja državnih službenika u određenoj oblasti rada, obavezu prenošenja stečenog stručnog znanja na određenim poslovima na sve državne službenike koji obavljaju iste ili srodne poslove u određenoj oblasti rada, zapošljavanje većeg broja pripravnika ili državnih službenika u skladu sa izmenama usvojenog kadrovskog plana za određenu kalendarsku godinu, privremeni premeštaj zaposlenih iz drugih organa državne uprave u skladu sa zakonom na poslove na kojima postoji odliv kadrova ako bi neizvršenjem posla mogle da nastupe štetne posledice po organ, pravo na korektivni koeficijent prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima i druge mere u skladu sa zakonom). Za državne službenike u sudovima, javnom tužilaštvu i Državnom pravobranilaštvu mere za zadržavanje kadrova utvrđuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe.

Članom 82. Nacrta zakona, dodatno se precizira i uređuje sadržina i elementi Centralne kadrovske evidencije i propisuje da način vođenja Centralne kadrovske evidencije i obezbeđivanje podataka potrebnih za upis u Centralnu kadrovsku evidenciju bliže uređuje Vlada uredbom. Naime, u Strategiji reforme javne uprave prepoznata je potreba da se unapredi informacioni sistem Centralne kadrovske evidencije (CKE) radi potpune podrške razvoju kadrova u državnoj upravi. S tim u vezi i u predlogu Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2018-2020. godine definisana je aktivnost koja se odnosi na uspostavljanje Centralne kadrovske evidencije koja pre svega treba da doprinese boljem i efisanijem funkcionisanju državno službeničkog sistema.

Članom 83. Nacrta zakona, preciznije se uređuje upotreba podataka iz Centralne kadrovske evidencije i način na koji Služba za upravljanje kadrovima i državni organi mogu koristiti te podatke.  

Članom 85. Nacrta zakona, uređuje se interno tržište rada čija je funkcija da bude efikasna baza zaposlenih, koja bi pre svega omogućila bolju i celishodniju fluktuaciju zaposlenih na odgovarajuća radna mesta u državnoj upravi i doprinela jačanju kadrova u određenoj oblasti. Navedenom odredbom uređuje se da evidenciju internog tržišta rada za državne službenike u svim državnim organima vodi Služba za upravljanje kadrovima, koje podatke sadrži Evidencija internog tržišta (podatke o slobodnim radnim mestima, državnim službenicima koji žele trajni ili privremeni premeštaj na drugo radno mesto, podatke o neraspoređenim državnim službenicima i podatke o drugim kadrovskim potrebama), da se podaci o državnim službenicima upisuju se u evidenciju internog tržišta rada iz Centralne kadrovske evidencije, ili prijave podataka koje lično dostavljaju državni službenici, da se podaci o državnim službenicima u evidenciji internog tržišta rada vode se pod šifrom, da službenici u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji žele trajni premeštaj u državne organe imaju pravo lične prijave na evidenciju internog tržišta rada, da su podaci o kadrovskim potrebama sadržani u evidenciji internog tržišta rada javno dostupni i da način vođenja evidencije internog tržišta rada i obezbeđivanja podataka potrebnih za upis u evidenciju bliže uređuje Vlada uredbom.

Članom 86. Nacrta zakona, vrši se usklađivanje sa uvođenjem sistema kompetencija i ranijim odredbama Nacrta zakona, kojima je predviđeno da Vlada uredbom bliže uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u svim državnim organima, sastav konkursne komisije, izgled, sadržinu i način podnošenja obrasca prijave, način praćenja kandidata pod šifrom njegove prijave, faze izbornog postupka, način provere kompetencija i merila za izbor na radna mesta.

Članom 87. Nacrta zakona, predlaže se da se radna mesta nameštenika, uslovi za zaposlenje na njima i broj nameštenika određuju se Pravilnikom u skladu sa aktom Vlade kojim se utvrđuju radna mesta nameštenika.

Čl. 88. i 89. Nacrta zakona dodatno se precizira shodna primena odredbi zakona na nameštenike i to u pogledu privremenog rada na poslovima koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, zabrani prijema poklona, vremenu i načinu vrednovanja radne uspešnosti i nagrađivanju po osnovu vrednovanja radne uspešnosti, kao i da Vlada uredbom bliže uređuje postupak i merila za vrednovanje radne uspešnosti nameštenika u svim državnim organima. Takođe je predviđeno da nameštenik ne može da bude raspoređen, odnosno premešten na radno mesto državnog službenika, osim ako nije izabrani kandidat na javnom konkursu u državnom organu.

Članom 90. Nacrta zakona, predviđaju se rokovi za donošenje podzakonskih akata.

Članom 91. Nacrta zakona, predlaže se rok od 3 meseca za usklađivanje Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u državnom organu, sa odredbama o kompetencijama potrebnim za obavljanje poslova radnog mesta. Imajući u vidu navedeno, izmenama Pravilnika zbog usklađivanja sa predloženim odredbama neće moći da se vrši izmena unutrašnje organizacije, naziva i opisa radnih mesta državnih službenka, broja izvršilaca i uslova za rad na radnim mestima koji se odose na stručnu spremu i zahtevano radno iskustvo u struci. Takođe, izvršiće se usklađivanje naziva radnih mesta nameštenika sa nazivima radnih mesta nameštenika utvrđenih u aktu Vlade. Pravilnici će se primenjivati od dana početka primene ovog zakona (1.1.2019. godine), a donose ih rukovodioci organa bez pribavljanja posebnih mišljenja ili saglasnosti, uz obavezu da organi državne uprave dostavljaju ove pravilnike ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave i Službi za upravljanje kadrovima a drugi državni organi telima nadležnim za davanje saglasnosti na pravilnike, radi informisanja. Takođe utvrđuje se da državni službenici nastavljaju da rade na radnim mestima čije su poslove obavljali do dana početka primene ovih pravilnika na osnovu rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju donetih u skladu sa ranije važećim pravilnikom i da nameštenici nastavljaju da rade na radnim mestima čije su poslove obavljali do dana početka primene pravilnika, a rukovodilac organa je dužan da do početka primene ovog zakona donese rešenje kojim će uskladiti samo naziv radnog mesta čije poslove nameštenik obavlja sa nazivom radnog mesta iz pravilnika. Ovim rešenjem se po sili zakona menja odredba ugovora o radu koja se odnosi na naziv radnog mesta čije poslove nameštenik obavlja.               

Članom 92. Nacrta zakona, uređuje se režim vezan za ocenjivanje za 2018. godinu a koji će se izvršiti prema propisima koji su važili do početka primene ovog zakona, kao i upodobljavanje ocena određenih do početka primene ovog zakona sa vrednovanjem radne uspešnosti definisane u skladu sa ovim zakonom.

Članom 93. Nacrta zakona, precizira se status vršioca dužnosti koji su postavljeni na položaj do početka primene ovog zakona i koji ostaju na dužnosti do isteka vremena na koji su postavljeni, a najduže do 1. jula 2019. godine.  

Članom 94. Nacrta zakona, uređuje se kada nameštenici koji su u radnom odnosu na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji su status nameštenika stekli primenom člana 182. stav 3. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", broj 79/05) ili su u radni odnos primljeni nakon sprovedenog konkursnog postupka, mogu da se rasporede na radna mesta državnih službenika (bez konkursnog postupka). S tim u vezi uređuje se prestanak važenja ugovor o radu nameštenika.

Članom 95. Nacrta zakona, predviđa se rok za raspivanje internog konkursa na kome mogu da između ostalih učestvuju i državni službenici koji su na određeno vreme u tom državnom organu, zbog privremeno povećanog obima posla najmanje dve godine neprekidno pre oglašavanja internog konkursa, odnosno najmanje dve godine sa prekidima u periodu od tri godine neprekidno pre oglašavanja internog konkursa.

Član 96. Nacrta zakona uređuje pitanje daljeg rada državnih službenika koji su raspoređeni na radno mesto razvrstano u zvanje mlađeg saradnika, odnosno saradnika a koji imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu većem od 180 ESPB bodova, i koji nastavljaju da obavljaju poslove na radnim mestima koja su razvrstana u zvanje mlađeg saradnika, odnosno saradnika za stečenim stepenom obrazovanja.

Članom 97. Nacrta zakona, propisuje se da će se postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima državnih službenika i nameštenika započetih do početka primene ovog zakona, okončati primenom propisa prema kojima su započeti.

Član 98. Nacrta zakona, predviđa prestanak važenja Uredbe o razvrstavanju radnih mesta nameštenika ("Službeni glasnik RS", br. 5/06 i 30/06) danom početka primene ovog zakona i prestanak važenja člana 139. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 – ispravka, 83/05 – ispravka, 64/07, 67/07 – ispravka, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17) od 1.1.2020. godine.

Članom 99. Nacrta zakona utvrđuje stupanje na snagu zakona kao i dan početka njegove primene i to od 1.1.2019. izuzev odredbi vezanih za popunjavanje radnih mesta premeštajem po osnovu sporazuma o preuzimanju neraspoređenog državnog službenika, preuzmanje neraspoređenog državnog službenika, zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme putem konkursa u slučaju povećanog obima posla, kao i nastavljanja rada na neodređeno vreme i početka novog perioda za vrednovanje u ovom slučaju, zatim odredaba koje se odnose na položaj neraspoređenih državnih službenika, podatke koji se upisuju u Centralnu kadrovsku evidenciju i odredbe kojom se briše postojeći član 162. Zakona o državnim službenicima, a koje počinju da se primenjuju počev od 1.1.2020. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstva državne uprave, 05.07.2018.