Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NOVI ZAKON O GLAVNOM GRADU: MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOšKOG RAZVOJA I GRAD BEOGRAD SUPROTNO O NAčINU BIRANJA ORGANA UPRAVLJANJA OBRAZOVNIH USTANOVA


Najava menadžera Grada Beograda, Gorana Vesića, da će u novom Zakonu o glavnom gradu većinu u školskim odborima imati Grad i da će moći da utiče na postavljenje direktora vrtića i osnovnih škola, u suprotnosti je sa opredeljenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da se smanji uticaj politike pri izboru rukovodilaca obrazovnih ustanova.

Ministarstvo je, naime, u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predvidelo drugačiji sastav organa upravljanja (po zakonu raspisuje konkurs i bira direktora) u kome bi ubuduće trebalo da budu tri predstavnika zaposlenih, vaspitača i stručnih saradnika, a po dva predstavnika roditelja i jedinice lokalne samouprave.

Organ upravljanja u predškolskim ustanovama je upravni odbor, a u školama školski odbor i on se po važećem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 52/2011, 55/2013 i 35/2015 - autentično tumačenje) bira po formuli tri plus tri plus tri.

Sindikati obrazovanja kritikuju izjavu gradskog menadžera Gorana Vesića, tvrdeći da je dosadašnji način izbora direktora predškolskih ustanova i škola bio politizovan.

- Njihova želja je da se poveća uticaj lokalne samouprave na izbor direktora, ali ne može propis koji donosi jedan grad da bude iznad zakona koje donosi Skupština Srbije. Ne može država da obezbeđuje plate za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, a lokalna samouprava da postavlja direktore - kaže Tomislav Živanović, predsednik Gradskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost".

Zakonskim izmenama resorno ministarstvo želi da poveća uticaj nastavničkog veća u postupku izbora direktora, zbog čega je predloženo i da kandidat za prvog čoveka škole mora da obezbedi podršku najmanje 50 odsto zaposlenih, inače se konkurs ponavlja.

Sindikati obrazovanja saglasni su da broj mandata direktora škola treba ograničiti na dva, jer bi se na taj način stalo na put korupciji u obrazovanju, nezakonitom zapošljavanju i upisu učenika.

Sindikati su zadovoljni što će prevagu u školskom odboru imati zaposleni u školama, ali ukazuju i na moguće probleme ako nijedan kandidat ne obezbedi većinsku podršku nastavničkog veća. U tom slučaju ili ako dođe do rasipanja glasova, konkursi se mogu ponavljati unedogled, što otvara prostor za manipulacije i lobiranja.

Neki od sindikalnih predloga su da:

  • ukoliko nijedan kandidat u prvom krugu ne obezbedi većinsku podršku zaposlenih, u drugom krugu glasa za onoga ko dobije veći broj glasova;
  • licenciranje direktora ili uvođenje mastera, kako bi na tu funkciju dolazili ljudi sa ujednačenim znanjima.

Kao nedostatke pojedini sindikati navode:

  • da bi umesto podrške više od 50 odsto zaposlenih, to trebalo smanjiti na trećinu;
  • u školskom odboru su samo predstavnici nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, a ne svih zaposlenih;
  • povećavanje obaveza i odgovornosti direktora škola, a smanjenje njihovih ovlašćenja, kao i broja pomoćnog osoblja na koje mogu da računaju;
  • radno mesto direktoru škole čuva se samo jedan mandat, napominjući da će time oni po isteku mandata doći u situaciju da ostanu bez posla i da se ne mogu zaposliti ni u svojoj školi.
Izvor: Vebsajt Danas, 07.07.2015.