KRIVIČNI ZAKONIK: Krivičari traže uvođenje registra progonitelja

Postoji ideja da se u našoj zemlji osnuje registar osuđenih za proganjanje. Ovo krivično delo je poslednjih godina sve češće u praksi sudova, a pokazalo se da može biti i okidač za ubistvo ili nanošenje povreda, rečeno je na godišnjem savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji.

Progonitelji su najčešće muškarci od 20 do 45 godina, a žrtva su u najvećem broju žene od 20 do 33 godine. Statistika beleži 133 osuđujuće presude zaključno sa 2021. Od toga je u 17 slučajeva izrečena kazna zatvora, a u 13 kućni zatvor, dok je najveći broj osuđenih “prošao” sa uslovnom osudom ili novčanom sankcijom.

Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) propisao je za proganjanje novčanu kaznu ili zatvor do tri godine, a samo u težim slučajevima i do pet i deset godina. Teži oblik proganjanja postoji ako je izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo žrtve ili njoj bliske osobe, a najteži oblik ako je došlo do smrti.

Prema rečima sudije Bojane Paunović iz Vrhovnog suda, zabeležen je slučaj osuđenika koji je žrtvi uputio više od tri hiljade poziva i preko sedam hiljada poruka - za samo 24 sata. Sudije su se pitale da li je tako nešto uopšte moguće u tom vremenskom periodu.

- Imali smo i slučaj kada je okrivljeni pozvao sto puta za 45 minuta, uključujući i pozive kada je telefonska veza prekinuta odmah nakon što se žena javila. Tako nešto sasvim sigurno izaziva uznemirenost kod žrtve proganjanja - ukazala je sudija Paunović.

Progonitelji koriste i skrivene kamere i sisteme za “dži-pi-es” praćenje, šalju poruke sa lažnih profila na društvenim mrežama, pišu ogroman broj komentara u kojima izražavaju “divljenje” osobi koja je predmet njihove prekomerne “pažnje” šalju neželjene poklone u velikim količinama, a nekada oštećuju vozila i druge stvari svojih žrtava. Proganjanje je i kada žrtva svakoga dana dobija cveće koje ne želi, navela je sudija.

- Ovo krivično delo karakteriše upornost i kontinuitet. Jedan od načina proganjanja je i ostavljanje jasnih tragova žrtvi na osnovu kojih ona zaključuje da progonitelj prati njeno kretanje. Kada je reč o porukama na društvenim mrežama, važno je da žrtva napravi “skrinšot” tih poruka, što će biti sastavni deo njenog iskaza kao oštećene u krivičnom postupku - objasnila je sudija Bojana Paunović.

Sudija Dragoslav Milanović iz Višeg suda u Smederevu ocenio je da će se ovo krivično delo sve češće pojavljivati u sudskoj praksi, upravo zbog veće dostupnosti različitih sredstava komunikacije. Smatra da bi uvek trebalo uraditi neuropsihijatrijsko veštačenje osumnjičenog, jer se može ispostaviti da proganjanje, kao lakše krivično delo, predstavlja samo uvod za izvršenje težih dela, kao što je nanošenje lakih i teških povreda i ubistvo.

Pitali smo sudije da li bi zbog toga trebalo možda primeniti još neku meru, budući da je za prva četiri meseca ove godine u Srbiji izvršeno 18 femicida, a zatim su se početkom maja dogodila dva masovna ubistva.

Sudija Milanović je odgovorio da postoji ideja o osnivanju registra osuđenih za krivično delo proganjanja, na sličan način kao što postoji registar pedofila. Za sada je to još ideja stručnjaka koja je neformalno predložena za buduću izmenu Krivičnog zakonika. Pored toga, bilo je sudija koje su predlagale da se uvede mogućnost izricanja privremene mere zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom, isto kao u slučajevima nasilja u porodici.

Sudija dr Dijana Janković iz Apelacionog suda u Nišu rekla je da radnja izvršenja krivičnog dela proganjanja obuhvata veliki spektar ponašanja, od praćenja, poziva, slanja poruka, pa do zloupotrebe ličnih podataka radi naručivanja robe ili usluga, ali i drugih radnji koje mogu da naruše spokojstvo i izazovu osećanje nelagode i straha kod žrtve.

- Neke od tih radnji mogu da izgledaju bezazleno na početku, ali na kraju mogu da eskaliraju i da završe ubistvom, ne samo osobe koja je žrtva proganjanja, već i onih koji su joj bliski. U Višem sudu u Vranju zabeležen je slučaj ubistva na mah, kada je žena bila fizički napadnuta od progonitelja i odbranila se uzevši nož - navela je sudija Janković.

U praksi se kao žrtve progonitelja pojavljuju i članovi porodice, prijatelji i kolege osobe koja je progonjena. U nekim slučajevima postavlja se i pitanje razgraničenja sa krivičnim delom ugrožavanja sigurnosti.

Pred Osnovnim sudom u Nišu, napomenula je sudija Janković, do sada je vođeno 18 postupaka za krivično delo proganjanja. U pet slučajeva izrečena je kazna zatvora, u dva novčana sankcija, a sedam progonitelja dobilo je uslovnu osudu, dok je prema četiri osobe određena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Izvor: Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 06.06.2023.
Naslov: Redakcija