Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

U PRIPREMI NOVA LISTA PROFESIONALNIH OBOLJENJA


U Srbiji je u toku izrada nove liste profesionalnih oboljenja, koja će jasno odrediti zbog kojih bolesti radnik ubuduće može da računa na povlastice u lečenju i penzionisanju.

Specijalisti medicine rada, međutim, upozoravaju da je podjednako važno insistirati da lekari prijavljuju slučajeve profesionalnih oboljenja.

Prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović", ukazuje na apsurdan podatak da se ovoj ustanovi, kojoj je briga o zdravlju radnika i prevencija profesionalnih oboljenja i povreda na radu glavni zadatak, godišnje prijavi svega desetak slučajeva profesionalnih oboljenja.

Nekada je godišnje prijavljivano na stotine slučajeva, danas ih brojimo na prste. U Nemačkoj se godišnje prijavi na desetine hiljada slučajeva profesionalnih oboljenja – navodi dr Milovanović.

On tvrdi da je ovakvo stanje posledica promenjenih tržišnih odnosa: današnji poslodavci izbegavaju da prijave radnike koji pate od oboljenja nastalih usled uslova rada, da ne bi plaćali odštetu. Zato radnicima nude nagodbu – da o bolesti ćute, a da će za to dobiti izvesnu novčanu nadoknadu.

– Od astme kao profesionalnog oboljenja ranije smo imali godišnje najmanje stotinak prijavljenih obolelih. Na klinci Instituta "Karajović" nedeljno smo ispitivali između 10 i 12 rudara. Danas ih toliko imamo godišnje – navodi neke od drastičnih slučajeva profesionalnih oboljenja, koje je tranzicija – ukinula.

Kao poseban paradoks dr Milovanović ističe činjenicu da su u Institutu za medicinu rada godišnje lečili stotine radnika od takozvane vibrirajuće bolesti, koja se dobija usled rada motornom testerom, bušilicom i sličnim alatima. Ova bolest pogađa kosti, nerve, zglobove, mišiće i krvne sudove.

Dr Milovanović kaže da je pokušao da sklopi ugovor o sistematskim pregledima sa preduzećem "Srbijašume", koje je tradicionalno imalo najveći broj radnika s vibrirajućom bolesti. Nadležni iz te firme su mu odgovorili da više nemaju nijednog zaposlenog sekača. Radnike koji se služe motornim testerama sada angažuju preko privatne kompanije. Kada posle pet-šest godina radnici počnu da obolevaju, privatnik ih zameni zdravima.

Takvo iskorišćavanje ljudi mora da se promeni – ukazuje dr Milovanović i navodi da ako je Ministarstvo zdravlja prepoznalo važnost prijavljivanja povreda na radu, za šta već postoji program, to mora hitno da se uradi i za prijavljivanje profesionalnih oboljenja.

Dr Milovanovoć podseća da je dodatni problem ukidanje službe medicine rada. Lekari opšte prakse, tvrdi, nisu dovoljno obučeni da prepoznaju profesionalne bolesti.

Ovu oblast će ubuduće bolje regulisati nova lista profesionalnih oboljenja, koja je poslednji put inovirana 2005. godine.

Na sada važećoj listi nalazi se 56 oboljenja i nijedno ne može da bude pridodata po nahođenju lekara. Zalažem se za usvajanje takozvane poluotvorene liste: da se jasno definiše koja su oboljenja profesionalna, ali da se doktoru ostavi mogućnost da još neke bolesti takvim proglasi, ako uspe da poveže i dokaže da je nastupila kao posledica određenih profesionalnih rizika – ističe dr Milovanović.

Dr Milovanović objašnjava da kada spisak profesionalnih oboljenja ne bi bio striktno definisan, bio bi otvoren put za različite zloupotrebe. Radnik bi od poslodavca mogao da traži kompenzaciju za profesionalno oboljenje, a da mu ona ne pripada. Nasuprot tome, sa ovom dijagnozom, stiče se i pravo oslobođenja od svih participacija u zdravstvu, kao i pravo na besplatan boravak u banji i na medicinska pomagala.

Najbitnije je što se s dijagnozom profesionalnog oboljenja ostvaruje pravo na puni iznos penzije, bez obzira na to što radnik nije ispunio uslov ni u pogledu godina starosti ni potrebnog radnog staža – navodi dr Milovanović.

Izvor: Vebsajt Politika, Olivera Popović, 06.06.2017.
Naslov: Redakcija