ZAKON O BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI: Novi Zakon striktno zabranjuje trgovinu reproduktivnim ćelijama i embrionima. Ova vrsta biološkog materijala prikupljaće se od supružnika ili vanbračnih partnera koji su odustali od svojih reproduktivnih ćelija ili embriona uz pisanu saglasnost. Banke će se formirati pri zdravstvenim ustanovama, a prva će najverovatnije biti na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije

Oko pola miliona parova u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, ima problem da se prirodnim putem ostvari u ulozi roditelja. A samo 4.000 parova moći će 2017. godine o trošku države da obavi postupak vantelesne oplodnje u nekoj od pet državnih i deset privatnih ustanova.

Zasada je nepoznanica koliko će novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ("Sl. glasnik RS", br. 40/2017 - dalje: Zakon) uticati na to da se situacija u vezi sa ovim pitanjem poboljša. Ali, najznačajnija novina ovog Zakona, da će se i kod nas formirati banka reproduktivnih ćelija i embriona, u javnosti je izazvala oprečna mišljenja i pokrenula lavinu pitanja - kome je Zakon namenjen, da li je reč o trgovini muškim i ženskim polnim ćelijama...

- Novi Zakon striktno zabranjuje trgovinu reproduktivnim ćelijama i embrionima - tvrdi prof. dr Ivan Tulić, član Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju i član tima koji je radio na izradi teksta zakona. - Ova vrsta biološkog materijala prikupljaće se od supružnika ili vanbračnih partnera koji su odustali od svojih reproduktivnih ćelija ili embriona uz pisanu saglasnost. Banke će se formirati pri zdravstvenim ustanovama, a prva će najverovatnije biti na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

Za razliku od zemalja koje već imaju institut banke embriona, i gde se parovima omogućava da ih genetski ispitaju pre nego što se plasiraju u matericu druge žene, u Srbiji to zasad nije moguće. Zato su, kažu stručnjaci, genetske anomalije u porastu.

- Ova vrsta banke najznačajnija je za one parove koji su imali više neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje, kao i onima sa teškim genetskim opterećenjem - objašnjava profesor Tulić.

Struka je saglasna da osnivanje banke embriona predstavlja značajan pomak, jer su naši parovi da bi dobili dete odlazili po pomoć u inostranstvo. Da je reč značajnom iskoraku našeg zdravstva slaže se dr Zorica Crnogorac Ilić, naš vodeći stručnjak za lečenje bračnog steriliteta, ginekolog sa najviše uspešno izvedenih postupaka vantelesne oplodnje u Evropi.

- Pacijenti koji su suočeni sa ovim problemom morali su da odlaze u inostranstvo, pre svega u Češku, Makedoniju i Grčku - kaže ona. - Ogromna materijalna sredstva odlivala su se iz naše zemlje. Prema nekim procenama, reč je o sumi od više od deset miliona evra godišnje.

Kada se osnuje banka reproduktivnih ćelija, bračni parovi u Srbiji moći će o trošku države da zamrzavaju svoje polne ćelije i embrione, doniraju ih drugim ljudima u zemlji i inostranstvu. Pravo na VTO postupak imaće i žene bez partnera.

Većina evropskih i svetskih klinika koje poseduju banku radi sa svežim ćelijama, jer se na taj način obezbeđuje viši stepen uspeha. Doktorka Crnogorac Ilić smatra da u Srbiji treba napraviti istu stvar:

- Ako bi se to ovde uvelo, naša zemlja bi se svrstala u sam vrh svetske liste po uspehu vantelesne oplodnje. U protivnom, beležićemo i dalje odliv velikog broja parova koji ide na lečenje steriliteta u inostranstvo. -

Na pitanje da li je tačno da žene koje su zainteresovane za embrione mogu da biraju boju očiju, visinu, pol, boju kože budućeg deteta, doktorka Crnogorac Ilić odgovara:

- To je apsolutno iluzorno i nemoguće. Ove fenotipske karakteristike odnose se na donore i donatorke, ali nikako ne na embrione. U Evropi je zabranjeno obeležavati embrione po polu, samo se vrši selekcija genetski zdravih embriona. -

Istaknuti srpski ginekolog i akušer prof. dr Aleksandar Ljubić podseća na to da je država izdvojila značajna sredstva za promovisanje ovakvog načina lečenja.

- Nadamo se da će RFZO pratiti taj trend - kaže profesor Ljubić. - Ovaj način lečenja je izlaz za jedan, na sreću veoma mali broj parova kojima ne možemo pomoći na drugi način. Razvijene su brojne metode koje koriste nove biotehnologije sa ciljem pomoći parovima koji imaju problem stvaranja jajne ćelije ili spermatozoida. U svetu i kod nas su objavljena začeća i porođaji kod žena koje godinama nisu imale menstruacije zbog popuštanja funkcije jajnika, ili kod muškaraca sa potpuno iscrpljenom funkcijom testisa. Napredak medicine u ovoj oblasti i mogućnost poboljšanja funkcije polnih žlezda oba pola svakako predstavljaju budućnost.

U svetu je praksa da se ustanove koje se bave doniranjem polnih ćelija strogo kontrolišu i da donori moraju da budu psihofizički zdrave osobe koje su prošle detaljne zdravstvene testove, kao i svaki drugi donor organa i tkiva.

Samo žena do 35 godina starosti može da da jajne ćelije, jer u kasnijim godinama genetske promene na reproduktivnim ćelijama su zastupljenije. Kod muškaraca granica je 40 godina. Pre donacije, žene i muškarci moraju da budu testirani na HIV, hepatitis B i C. Mora da postoji i istorija naslednih oboljenja u porodici.