Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Vreme služenja redovnog vojnog roka ne može se priznati u staž osiguranja, niti se retroaktivnom uplatom doprinosa ovo vreme može regulisati kao staž osiguranja


Uvođenjem profesionalne vojske 2010. godine, mnogi muškarci koji su služili obavezni vojni rok u bivšoj SFRJ su oštećeni što im se vreme provedeno u JNA, ne uračunava u radni staž. Na taj način oni su prinuđeni da idu u penziju, najmanje godinu dana kasnije.

Poslednjih sedam godina bilo je nekoliko inicijativa za priznavanje vojske u PIO, ali niti su one bile dovoljno glasne, niti su nadležni imali sluha za njih.

- Danas muškarci ne idu u vojsku, niti im se preti zatvorskim kaznama ako je izbegavaju, a čak ih i devojke ne odbacuju zbog toga što nisu služili vojsku - kaže jedan od pokretača peticije da se JNA uračuna u radni staž. - Zato smatram da treba ispraviti ovu nepravdu i bar im tih 12 meseci "upisati" u radnu knjižicu.

U mnogim državama nekadašnjeg Istočnog bloka, kao što su Češka, Mađarska, Rumunija i Bugarska, vreme provedeno na odsluženju vojnog roka računa se kao deo staža. Čak se otišlo i korak dalje, pa državni budžet pokriva uplatu doprinosa za vreme provedeno u vojsci. Do profesionalizacije vojske u Mađarskoj su čak i redovne studije ulazile u staž.

Jedna od država u našem okruženju koja je prva počela da priznaje vojsku na ovakav način je Slovenija i kod njih važi umanjenje uslova za penziju za dve trećine vremena provedenog u vojsci.

Pokretači inicijativa smatraju da će muškarci koji su nekad bili obavezni da idu u vojsku, ostati u pogledu ostvarenja prava na starosnu penziju u neravnopravnom položaju u odnosu na mlađe generacije. Vojni rok je služen u javnom interesu, bio je dužnost i čast za svakog mladića. Sa druge strane, generacije muškaraca koji su na odsluženju vojnog roka proveli 12 meseci ili duže, prinuđeni su da idu najmanje godinu kasnije u penziju.

Jelica Timotijević, direktor sektora za odnose sa javnošću ističe da se prema važećim zakonskim propisima, vreme služenja redovnog vojnog roka ne može priznati u staž osiguranja, niti se retroaktivnom uplatom doprinosa ovo vreme može regulisati kao staž osiguranja.

- Po propisima koji su stupili na snagu 2003. godine jedino je moguće da osoba koja ode na odsluženje vojnog roka sama sebi uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, po članu 15 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), ukoliko je u tom periodu bio van osiguranja - kaže Timotijević.

S druge strane, mnogi se pitaju zašto je potrebno podnositi dokaz o vojsci prilikom podnošenja zahteva za penziju. Dokaz o regulisanom vojnom roku, odnosno overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka, neophodan je da bi se u postupku ostvarivanja prava na penziju utvrdilo da se taj period ne računa u staž osiguranja po bilo kom osnovu, kao što su zaposlenja ili samostalne delatnosti.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ističu da je karakter služenja vojnog roka uređen propisima o Vojsci Srbije, pa isključuje mogućnost obaveznog penzijskog osiguranja po pojedinim osnovima, kao što je radni odnos. Međutim, vreme služenja vojnog roka se može priznati u staž osiguranja u određenim situacijama. Naime, kada se svojstvo osiguranika stekne po osnovu obavljanja ugovorenih poslova, po osnovu uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i kada se po tom osnovu plati doprinos, iako je taj osiguranik bio na služenju vojnog roka, ima pravo na računanje staža osiguranja.

- U ovom trenutku ne posedujemo informacije na koji način je ovo pitanje uređeno u drugim zemljama, ali svaka zemlja uređuje shodno svojim potrebama, ekonomskim mogućnostima, uz obavezu uvažavanja osnovnih principa poštovanja minimuma socijalne sigurnosti - kažu u Ministarstvu rada. - Što se tiče redovnog studiranja, napominjemo da u skladu sa propisima o obrazovanju, odavno ne postoji podela na redovno i vanredno studiranje, već na finansirajuće i samofinansirajuće, pa je shodno tome još od 2003. godine u Zakonu, za potrebe definicija različitih prava u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, definisano samo školovanje, ne ulazeći u to o kakvoj vrsti školovanja se radi.

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014)

Član 15

Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom.

Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana stiče se danom podnošenja zahteva, a izuzetno, na zahtev lica, najranije 30 dana pre podnošenja zahteva.

Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana prestaje danom za koji se lice u zahtevu opredeli.

Podnošenje zahteva za sticanje prava na starosnu, prevremenu starosnu penziju odnosno invalidsku penziju smatra se zahtevom za prestanak svojstva osiguranika iz stava 1. ovog člana, ukoliko su ispunjeni uslovi za sticanje ovih prava.

Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana može se steći pod uslovom da nije nastupio neki od slučajeva po osnovu kojih se ostvaruje pravo u skladu sa ovim zakonom, a ukoliko je nastupio neki od tih slučajeva, svojstvo osiguranika može se steći samo za slučaj koji nije nastupio.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Ž. S., 04.05.2017.
Naslov: Redakcija