ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Svaki klijent prilikom potpisivanja ugovora o kreditu potpisuje i saglasnost o naknadi za obradu kredita, međutim, po mišljenju pravnika to ne znači da se klijenti slažu sa ovim troškom, a ponajmanje da su imali izbora

Presuda Višeg suda u Somboru, kojom će banka klijentu vratiti novac od naknade za obradu kredita i sve sudske troškove, otvorila je legitimna očekivanja svih vlasnika kredita u Srbiji da pravdu potraže na isti način.

Jer, ne postoji nijedan kredit, bez obzira na iznos, valutu ili to da li ga je podiglo fizičko ili pravno lice, na koji ova naknada banke nije ukalkulisana.

Jedina razlika je u tome o kolikom iznosu je reč, budući da se ovaj "trošak" banke naplaćuje od 0,5 pa do 2,5 odsto od iznosa kredita.

Ako pitate banku – ništa nije sporno. Svaki klijent prilikom potpisivanja ugovora o kreditu potpisuje i saglasnost o naknadi za obradu kredita, međutim, po mišljenju pravnika to ne znači da se klijenti slažu sa ovim troškom, a ponajmanje da su imali izbora.

– Ovo je samo još jedna u nizu nepravilnosti za koju se već dugo zna i za koju je bilo pitanje trenutka kada će pasti na sudu. Ova naknada nije jedina na listi i nije konačna. Jasno je da će ovo biti ozbiljan problem za banke kojima su sredstva od naplaćenih provizija jedan od značajnih i sigurnih izvora prihoda– kaže advokat Vojin Biljić.

Prema njegovom mišljenju naknada za obradu kredita predstavlja skrivenu cenu ugovora o kreditu i suštinski utiče na visinu efektivne kamatne stope. Napominje da to što su klijenti potpisivanjem ugovora o kreditu pristajali na plaćanje ove naknade ne znači njihovu volju niti pravo izbora, jer u Srbiji sve banke na isti način naplaćuju trošak obrade kredita.

– U ovom predmetu u Somboru je zbog male vrednosti spora isključena mogućnost kontrole Vrhovnog suda, tako da bi ova presuda trebalo da otvori veliki broj sudskih postupaka. Ne bi trebalo zanemariti ni to da je NBS bila svesna ovih nezakonitosti i u vreme kada je donosila Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014). Ona je pokušala da modifikuje način plaćanja naknade za obradu kredita, ali ni na koji način nije kaznila banke kao što ih nije jasno upozorila o nezakonitom naplaćivanju usluge koja je očigledno prekomerna – kaže Biljić.

Na pitanje da li se trošak obrade kredita može smatrati realnim troškom banke Biljić kaže da se to lako može izračunati. Realan trošak banke se može dobiti tako što se maksimalna visina plate bankarskog službenika podeli sa brojem kreditnih zahteva koje obradi u toku meseca. Pod uslovom da taj službenik radi samo to, što je nemoguće naći u praksi.

– Kako je moguće da službenik koji ima 500 evra platu, samo na jednom kreditu naplati desetine hiljada evra na ime naknade ili upravo onoliko koliko iznosi njegova plata. Teoretski ova naknada bi mogla biti realan trošak samo ukoliko bi banka angažovala spoljne saradnike za obradu kredita, što po zakonu nije moguće – kaže on.

Kako je reč o nepoštenoj poslovnoj praksi, kako to pravnici tvrde, u ovakvim sporovima pred sudom primenjuje se Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

U udruženjima koja se bave zaštitom korisnika finansijskih usluga upozoravaju da je vreme da Narodna banka Srbije počne da rešava probleme, a ne da, kako kažu, "donosi odluke koje umanjuju posledice problema".

U NBS-u ukazuju na to da je odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisana obaveza banaka da u predugovornoj fazi korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima pod kojima banke pružaju usluge.

– Propisano je, između ostalog, da ponuda i ugovor o kreditu, odnosno depozitu, obavezno sadrže sve vrste i visine svih naknada koje padaju na teret korisnika finansijske usluge uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrste i visine drugih troškova. -

Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala "Kamatica", kaže da postoji dosta nepravilnosti u odnosu banaka i klijenata, ali da postoje dva problema zbog kojih do sada one nisu otklonjene.

– Prvi je nedovoljna obrazovanost građana koji i dalje nisu savladali sve pravne stavke i bankarske računice, a drugi je to što je borba za pravdu teška i duga. Mi nemamo sudsku praksu koja bi pomogla u sređivanju ovog dela tržišta – kaže Uzelac.

On objašnjava da banke u slučaju različitih naknada koje naplaćuju konsultuju više zakona i često su u prilici da traže i dodatno tumačenje od NBS. Međutim, dodaje, sve naknade koje se naplaćuju su već u startu poprilično nekorektno formirane, a u slučaju ove za obradu kredita nepošteno, jer se za istu uslugu naplaćuje procentualno.

– Opomena tržišta je nešto što banke ne smeju zanemariti i one bi trebalo da nađu način da prevaziđu ovu situaciju i izbegnu potencijalne tužbe, kao i eventualnu kaznu NBS – zaključuje Uzelac.