IZMENE ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: TUżIOCI PREDLAżU STAVLJANJE KRIMINALISTIčKE POLICIJE POD NADLEżNOST TUżILAšTVA ILI PRIPAJANJE NEKIH NJENIH DELOVA MINISTARSTVU PRAVDE

Ni dva meseca pošto je Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa usvojila predlog Udruženja tužilaca da se krene u izmene Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014), još nije formirana radna grupa koja bi sastavila te izmene. Da će se ZKP, koji je uveo tužilačku istragu, uskoro ipak menjati, potvrđeno je u Ministarstvu.

Udruženje tužilaca poslalo je Ministarstvu pravde primedbe na dvadesetak strana, u kojima se, između ostalog, kaže da ZKP-om nije precizno određen odnos policije i tužilaštva, pa javnotužilačka istraga u praksi postaje policijska, sa dominantnom ulogom policije. U dopisu Ministarstvu pravde konstatuju:

- Jedini način za prevazilaženje ovog problema je promena organizacije kriminalističke policije i to tako što bi kriminalističkoj policiji bio nadređen javni tužilac ili tako što bi delovi kriminalističke policije bili organizaciono pripojeni Ministarstvu pravde.

Ustavnom sudu su do sada podnete najmanje dve inicijative za ocenu ustavnosti ovog akta. Prvu je još 2011, kada je zakon usvojen, podnela grupa mlađih beogradskih advokata, nezadovoljna što branioci sa manje od pet godina iskustva ne mogu da zastupaju klijente za dela za koja je zaprećena kazna od 10 i više godina. Druga inicijativa podneta je pre nedelju dana, a prof. Momčilo Grubač objašnjava da je izbrojao tačno 26 nesaglasnosti sa Ustavom.

- Tužilac koji otvara tužilačku istagu o tome odlučuje naredbom protiv koje građanin nema nikakvo pravno sredstvo, iako u Ustavu postoji odredba da on protiv svake odluke državog organa mora imati pravni lek i pravno sredstvo. Takođe, Ustav kaže da se pretres stana može vršiti samo danju, dok ZKP praktično dozvoljava i noćne pretrese, ako su oni potrebni po mišljenju tužioca - kaže Grubač.

Kako ističe Udruženje tužilaca, takav ZKP pod hitno mora da se menja, a ne da se čeka odluka Ustavnog suda, jer je pun nejasnih i međusobno protivrečnih normi i nedoslednosti, što je dovelo do neujednačenog postupanja sudova i tužilaštava.

Takođe, tužiocima je drastično povećan obim posla, a da im nisu stvoreni uslovi za rad. Mereno brojem procesnih radnji, javni tužilac sada ima najmanje šest puta više posla od sudije u krivičnoj materiji. U više sudova se dešava da, ako sve sudije u jednom danu zakažu suđenja, više od polovine suđenja mora da se odloži, jer ne može da se obezbedi prisustvo zamenika tužioca, bez koga nema pretresa. Tužilaštva ne raspolažu ni dovoljnim brojem prostorija u kojima se odvija istraga, pa se u praksi dešava da dva ili više tužilaca dele kabinet, gde ujedno ispituju lica u istrazi.

Sud nije obavezan da utvrđuje istinu, ali javni tužilac jeste, što praktično znači da on mora da prikuplja i one dokaze koji idu u korist okrivljenom. Tužioci ovo rešenje ocenjuju kao nelogično, s obzirom na to da su i oni stranke koje preduzimaju krivično gonjenje.

ZKP ne propisuje ni obavezu da se u rešenje o zadržavanju navede zakonski osnov za pritvor, niti obavezuje organ koji sastavlja rešenje da obrazloži zbog čega smatra da je osnov ispunjen. Prema tome, dovoljno je postojanje nagoveštaja (osnova sumnje) da je neko izvršio krivično delo i da ta osoba bude zadržana.