EVROPSKI SUD PRAVDE U LUKSEMBURGU PROGLASIO NEVAŽEĆOM DIREKTIVU O ČUVANJU PODATAKA I NALOŽIO REVIZIJU ZAKONA O ČUVANJU LIČNIH PODATAKA

Evropski sud pravde u Luksemburgu naložio je reviziju zakona EU o čuvanju ličnih podataka koji se koriste u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

• Sud u Luksemburgu je proglasio nevažećom direktivu o čuvanju podataka, zbog „mešanja širokih razmera posebno u oblasti osnovnih prava - poštovanja privatnog života i zaštite podataka ličnog karaktera, bez ograničenja na neophodan minimum“.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da je sasvim izvesno da će ovakva odluka suda bitno uticati na sadržinu nove direktive, odnosno zakona, ali i da će u strukturama i zemljama članicama Evropske unije biti osnov za brojne, ozbiljne aktivnosti i traženje pravih odgovora na brojna pitanja koja se otvaraju.

- Mi u Srbiji, iako nismo u EU, na ovu odluku bi trebalo da gledamo kao na izuzetno ozbiljno upozorenje.

Podsećam da pre dve godine sproveden nadzor nad provajderima mobilne telefonije, kao i nedavno sprovedena prva faza nadzora nad operatorima interneta, ukazuju na stanje koje ne pruža ni minimalne garancije za ostvarivanje Ustavom zajamčenih sloboda i prava na tajnost komunikacije i zaštitu podataka o ličnosti.

Srbija kao država, ne zbog odluke suda EU, već zbog poštovanja sopstvenog Ustava i prava svojih građana, mora početi da menja to stanje nabolje, bez odlaganja - naglašava Šabić.

Prema njegovim rečima, jučerašnja odluka Evropskog suda pravde mogla bi da predstavlja izuzetno vredan presedan i da konačno nagovesti da u „sukobu“ između interesa „bezbednosnih struktura“, s jedne strane, i prava na privatnost i drugih ljudskih prava, s druge strane, klatno konačno može da krene i na ovu drugu, pravu, vredniju stranu.

Šabić objašnjava da je sud ipak definitivno stao na stanovište da postojeća direktiva ugrožava ljudska prava i s tim u vezi eksplicitno ukazao na tri fundamentalna problema.

„Prvi se tiče dužine čuvanja podataka,

drugi neadekvatne zaštite od moguće zloupotrebe podataka, a

treći nužnosti da, nezavisno od legitimnosti povoda zadiranja u privatnost, mora biti svedeno samo na neophodni minimum“, kaže Šabić.