UREDBA O POLICIJSKIM MERAMA I RADNJAMA I POLICIJSKIM OVLAŠĆENJIMA, IZGLEDU, IZDAVANJU, KORIŠĆENJU I UNIŠTAVANJU SLUŽBENE LEGITIMACIJE I ZNAČKE OVLAŠĆENIH SLUŽBENIH LICA VOJNE POLICIJE: Vojna policija može da privede i zadrži civile

Uredbom o policijskim merama i radnjama i policijskim ovlašćenjima, izgledu, izdavanju, korišćenju i uništavanju službene legitimacije i značke ovlašćenih službenih lica Vojne policije ("Sl. glasnik RS", br. 17/2020 - dalje: Uredba), koju je Vlada Republike Srbije donela na sednici u četvrtak, 27. februara, u članu 2. piše da pripadnici Vojne policije mogu primenjivati ukupno 13 mera i radnji prema civilima.

Advokat i bivši Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da su ovlašćenja vojne policije eksplicitno uređena Zakonom o Vojsci Srbije("Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015, 88/2015 - odluka US, 36/2018 i 94/2019), i ako neko želi da širi ovlašćenja, ne ulazeći u to da li uopšte ima potrebe, to može da uradi jedino zakonom.

"Bez promene Zakona o Vojsci, svako širenje ovlašćenja vojnoj policiji je kršenje UstavaRepublike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)", ocenjuje Rodoljub Šabić, i podvlači da se podzakonskim aktom nikako ne mogu širiti ovlašćenja vojne policije u odnosu na civile.

U tom kontekstu je potpuno nejasno šta je cilj Uredbe, odnosno širenja ovlašćenja, kaže Šabić - da li je reč o stvaranju atmosfere da vojna policija slobodnije deluje ili stvarno širenje ovlašćenja.

Prema Uredbi, vojna policija mere prema civilima primenjuje po odluci ministra odbrane, "u obavljanju poslova obezbeđenja određenih ličnosti i protivterorističke zaštite van Ministarstva odbrane i Vojske Srbije".

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da su u poslednjih nekoliko godina, sve širim tumačenjem propisa, širenja i ovlašćenja vojno-bezbednosnih organa prema civilima.

Katarina Đokić, analitičarka Beogradskog centra za bezbednosne politike kaže da se problem nalazi u Zakonu u Vojsci, jer taj zakon daje pravo ministru odbrane da propisuje internim aktom pod kojim uslovima se primenjuju mere prema civilima.

"Reč je o merama kojima se znatno ograničavaju ustavna prava građana, i zato bi uslovi primene mera za prisluškivanje trebalo da budu uređena zakonom. Zakon bi trebalo da određuje tu oblast, a ne ministar", kaže Đokić.

Ona navodi da po Zakonu o Vojsci ministar putem Pravilnika o vojnoj policiji određuje onog ko predlaže ko će biti na merama i kada, ko odobrava mere, koliko mogu da se primenjuju i šta se dešava sa prikupljenim podacima.

Sa druge strane, prema Pravilniku ministarstva odbrane, koji je donet 2010. i od tada nije menjan, načelnik vojne policije predlaže predsedniku vrhovnog kasacionog suda da mere treba da budu primenjene, ali one mogu da budu primenjene i pre odobrenja - u slučaju hitnosti, kaže Đokić.

Pre dve godine, Zakon o Vojsci je proširio nadležnosti vojne policije, tako da sada mogu da štite i civilna lica izvan sistema odbrane, po odluci ministra odbrane, što potencijalno može da bude bilo koje civilno lice, podseća Katarina Đokić.

Izvor: Vebsajt Nova, Milica Rilak, 03.03.2020.
Naslov: Redakcija