ZAKON O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI: Zakon ne predviđa kažnjavanje pojedinaca niti poslodavaca, nego organa javne vlasti - republičkih organa nadležnih u oblasti obrazovanja i vaspitanja, naučnog i tehnološkog razvoja

Na adresu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od mnoštva obveznika (organa javne vlasti, poslodavaca sa više od 50 zaposlenih, sindikata, političkih stranaka...) stiže tek mali broj izveštaja o rodnoj ravnopravnosti, iako su na to obavezani odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021 - dalje: Zakon). Ima za to i mogućnost kažnjavanja, jer Zakon sadrži kaznene odredbe. S tim što je cilj države u ovoj oblasti da ljude za sada animira kako bi bez kazni postupali u skladu sa Zakonom.

O tome je bilo reči u Užicu, gde je u gradskoj kući održana prva info-sesija (u nizu planiranih po Srbiji) kampanje ministarstva “Unapredi rodnu ravnopravnost”. Da bi se svima približili sadržaj Zakona i podzakonskih dokumenata, te dalje smernice za pripremu pomenutih izveštaja. Ovom početku kampanje, organizovane u partnerstvu sa Nemačkom razvojnom saradnjom GIZ u okviru projekta “Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji”, prisustvovao je i Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Prema rečima ministra, izazovi koji postoje u rodnoj ravnopravnosti u vezi su sa učestvovanjem žena u političkom životu i njihovom ekonomskom osnaživanju. Zato novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti prate strategija i akcioni plan.

- Imamo mehanizme koji garantuju zastupljenost 40 odsto žena u svim predstavničkim telima, ali kada su u pitanju izvršni organi vlasti i rukovodeća mesta u javnim preduzećima, tu postoji nesrazmera. Ženski rad je manje plaćen, među nezaposlenima na tržištu rada većina je pripadnica ženskog pola, posebno su osetljive grupe starijih žena (tzv. grupa 45 plus). Tu su i problemi žena u ruralnom razvoju, iz marginalizovanih grupa, nacionalnih zajednica, osoba sa invaliditetom, tako da ukupan program mora uvažavati tu razuđenost. Dosadašnji rezultati su vidljivi. Kampanja, koju počinjemo u Užicu, jasno ukazuje da smo ovde da podržimo ono što rade lokalne samouprave sa organizacijama civilnog društva i dodatno ukažemo na važnost ravnopravnosti žena u svakom segmentu - izjavio je za medije Žigmanov i pohvalio grad Užice.

To je izjavom potvrdila užička gradonačelnica Jelena Raković Radivojević, rekavši da je u ovom gradu veliki broj žena prošao kroz obuke i radionice za uspostavljanje sopstvenog biznisa. Grad godinama finansira rad SOS telefona, preduzima aktivnosti da se ovde otvori Sigurna kuća. Žene su na mestima odlučivanja u gradskoj upravi zastupljene sa oko 40 odsto, veliki broj ih je i na rukovodećim pozicijama.

Kako je istakao Robert Bu iz Nemačke razvojne saradnje GIZ, izveštavanje ne ide kako bi trebalo. - Ima pola miliona koji su obavezni da izveštavaju po Zakonu, a izuzetno mali broj izveštaja koji stiže na adresu ministarstva. Obveznici treba da se mobilišu i ohrabre, predstavićemo smernice koje mogu to da im olakšaju. Planiramo da u budućnosti podržimo ministarstvo u iznalaženju digitalnog rešenja za izveštavanje - rekao je on.

Pojedinosti o iskustvima iz primene rodne ravnopravnosti predočila je Biljana Stojković, koja rukovodi Grupom za unapređenje rodne ravnopravnosti u resornom ministarstvu. Ona kaže da je cilj da se na pravilan, blagovremen način izveštava, ali i obrazuju potrebna tela i mehanizmi za rodnu ravnopravnost. - Iako Zakon sadrži kaznene odredbe, nastojimo da animiramo ljude da postupaju u skladu sa zakonom bez kažnjavanja. Ne posežući za sankcijama, da im ukažemo na greške, a znamo kroz nadzor da je bilo grešaka. U organima vlasti i kod poslodavaca neki koji nemaju obavezu imenuju lice zaduženo za rodnu ravnopravnost, dok drugi koji imaju tu obavezu to ne čine. Ima i neovlašćenih subjekata koji dezinformišu javnost, pa su tako razglasili da sudovi nisu obveznici primene zakona. Sudovi i te kako jesu obveznici primene zakona. Nedavno je bila dezinformacija da mesne zajednice treba da odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost, a to je samo obaveza organa javne vlasti sa preko 50 zaposlenih.

Na pitanje gde su tu mediji, Biljana Stojković odgovara: - Apelujemo na medije da rodno osetljivo izveštavaju. Da li ćemo mi kažnjavati pojedince i pojedinke ukoliko ne koriste rodno osetljive nazive zanimanja i profesija? Naravno da nećemo, Zakon ne predviđa kažnjavanje pojedinaca niti poslodavaca, nego organa javne vlasti: republičkih organa nadležnih u oblasti obrazovanja i vaspitanja, naučnog i tehnološkog razvoja.

Dakle, mi možemo za ženu da napišemo psiholog, a ne psihološkinja, kažemo joj: - Da, možete da napišete i nećete biti kažnjeni. Ali imate preporuku REM-a izdatu 2021. godine u kojoj se sugeriše elektronskim medijima da koriste rodno osetljiv jezik. Štampani mediji treba, kroz primenu Zakona, da se trude da primene član 44 tog zakona i koriste svakom prilikom rodno osetljiv jezik - objasnila je Biljana Stojković u Užicu.

Izvor: Vebsajt Politika, Branko Pejović, 06.02.2024.
Naslov: Redakcija