ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU: Kasni se sa radom na izradi podzakonskih akata, a neophodan je i propis koji reguliše naknadu štete usled povreda na radu

U prošloj godini 42 radnika je izgubilo život - što na radnom mestu, što od posledica povreda na radnom mestu. Ova statistika Inspektorata za rad koja ne uključuju podatke u oblasti rudarstva, unutrašnjih poslova i vojske još je crnja ako se pogleda u prethodne godine. Kada se tome dodaju teške povrede i činjenica da još nemamo zakon koji efikasno reguliše naknadu štete usled povreda na radu i smrtnog ishoda, kao i probleme sa registracijom, praćenjem i dokazivanjem profesionalnih oboljenja, nameće se pitanje šta još treba da bi se institucija Saveta za bezbednost i zdravlje na radu aktivirala.

Kako je u pismu upućenom premijerki nedavno podsetila Čedanka Andrić, predsednica UGS “Nezavisnost”, više je nego očigledno da je prevencija zakazala i da nije dovoljno imati zakone.

- I u zakonodavnoj oblasti, reprezentativni sindikati su predlagali rešenja koja je trebalo da unaprede prevenciju. Predlagali smo da, u firmama koje imaju preko 50 zaposlenih budu obavezni Odbori za bezbednost i zdravlje na radu. Nije prihvaćeno. Predlagali smo uvođenje koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu kako bi sindikati pomogli inspektorima - nije prihvaćeno. Tražili smo da se postupi u skladu sa zaključkom Komiteta za primenu standarda Međunarodne organizacije rada iz 2019. godine, da se Zakon o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) uskladi sa Konvencijom 81 tako šta će se ukinuti najava nadzora. Nije urađeno - otkrila je Andrićeva, dodajući da se mora prestati sa praksom zastarevanja krivičnih prijava i prekršajnih naloga koje pišu inspektori, ali i s praksom da poslodavci ne odgovaraju krivično kada radnici izgube život na radnom mestu.

- Nije dovoljno reći da su krivične prijave podnete. U aprilu će se navršiti dve godine od pogibije osmoro rudara u rudniku Soko i ranjavanja njih osamnaest, a da niko nije kriv, da niko nije odgovarao. Otvorite raspravu i sa tužilaštvima i sa pravosuđem - od ogromnog značaja je. Mora se javnost blagovremeno i u svim fazama obaveštavati šta se radi kada dođe do povrede na radu, kao u poslednjem slučaj u fabrici “Magna” u Aleksincu ili tragediji u fabrici “Trajal” u Kruševcu, gde je osamnaestogodišnji radnik izgubio život - navodi ona.

Prošle godine usvojen je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 35/2023), a Savet za bezbednost i zdravlje na radu se o njemu nije izjasnio ili inicirao bilo koje rešenje koje bi trebalo da se nađe u zakonu. Kasni se i s radom na izradi podzakonskih akata, iako su postojala obećanja da će se sa tim krenuti odmah po usvajanju zakona i to na tripartitnoj osnovi, podsetila je predsednica UGS “Nezavisnost”.

Izvor: Vebsajt Politika, M. R. B., 06.02.2024.
Naslov: Redakcija