PREDLOG ZAKONA O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: PREDLOG ZAKONA PREDVIđA MOGUćNOST UVOđENJA PROFESIONALNIH UPRAVNIKA ZA ZGRADE SA 30 I VIšE STANOVA, KOJI ćE DOBIJATI LICENCU OD PRIVREDNE KOMORE SRBIJE. OBUKA ZA PROFESIONALNOG UPRAVNIKA ćE TRAJATI MESEC DANA, A JEDAN OD USLOVA JE čETVOROGODIšNJA SREDNJA šKOLA TEHNIčKOG SMERA

Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada trebalo bi uskoro da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Predlogom zakona je predviđeno da će svaka zgrada morati da formira skupštinu stanara i odabere upravnika. Ukoliko to ne učini, lokalna samouprava imenovaće profesionalnog upravnika koji će o trošku stanara voditi računa o održavanju stambene jedinice.

Da li će dosadašnjeg predsednika kućnog saveta zameniti upravnikom ili će uposliti profesionalca – odlučuju sami stanari. Angažovanje profesionalca da "upravlja" zgradom, tvrde nadležni, bolja je opcija.

Viktor Kobjerski iz Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu ističe da predsednik kućnog saveta skupštine stanara nema velike obaveze.

"On ima obavezu da održava zgradu u meri u kojoj može, a profesionalac će morati da predvidi sve nedostatke koji su u toj zgradi, da na vreme vidi, signalizira mogućnost padanja fasade ili terase, propuštanja krova, lošeg rada lifta, on na vreme mora da obavesti skupštinu stanara i reaguje", rekao je Kobjerski.

O mnogim zgradama već brinu profesionalni upravnici o trošku stanara. Aktuelnim Zakonom o stanovanju ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011), međutim, nisu precizno regulisane njihove obaveze.

"Predlog zakona to menja. Tačno će se znati ko može, da su to privredna društva i preduzetnici koji imaju zaposleno jedno lice, koje je profesionalni upravnik, koji je prošao obuku pred PKS, dobio licencu i određena znanja da bi se bavio tom delatnošću", rekla je pomoćnica ministara građevine, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković.

Obuka će, prema procenama u PKS-u trajati mesec dana, jer, kako ističu, pred profesionalnim upravnicima je težak i odgovoran posao. Jedan od uslova je četvorogodišnja srednja škola tehničkog smera.

Predlogom zakona je predvđeno da će lokalna samouprava moći da odredi zone u kojima bi vlasnici stanova bili obavezni da poprave fasade, krovove i liftove. Opštine i gradovi moći će i da, na osnovu rešenja građevinskog inspektora, narede stanarima da poprave fasadu, instalacije ili druge delove zgrade, ukoliko stručna osoba ustanovi da oni ugrožavaju bezbednost ljudi. Ostavljena je mogućnost i da se taj posao uradi prinudno, odnosno da opština ili grad angažuju majstore, a da taj račun stigne na adresu vlasnika nekretnina.

Gradski menadžer Goran Vesić tvrdi da će Beograd samo delimično iskoristiti ovu mogućnost, odnosno da će obavezu da popravljaju fasade imati samo firme i državni organi. Prema njegovim rečima, stanarima neće biti nametnuta ova obaveza, ali će im grad pomoći da reše probleme sa uređenjem fasada, ali i liftova i ravnih krovova. Plan je da lokalna samouprava finansira od 10 do 30 odsto radova, a da ostatak plate vlasnici nekretnina, na više mesečnih rata. Svrha uvođenja kategorije javnog interesa je da svaka zgrada bude bezbedna ne samo za njene žitelje nego i za prolaznike.