Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O USLOVIMA, SADRŽINI I NAČINU IZDAVANJA SERTIFIKATA O ENERGETSKIM SVOJSTVIMA ZGRADA: ENERGETSKI PASOš MORAJU IMATI SVE NOVE ZGRADE, KAO I POSTOJEćE ZGRADE KOJE SE REKONSTRUIšU, ADAPTIRAJU, SANIRAJU ILI ENERGETSKI SANIRAJU, OSIM ZGRADA KOJE SU OVIM PROPISOM IZUZETE OD OBAVEZE ENERGETSKE SERTIFIKACIJE


Već četvrtu godinu, u skladu sa direktivama Evropske unije i u našoj zemlji sve nove i rekonstruisane zgrade i državne institucije moraju imati energetske pasoše. U njima piše koliko zgrada i stanovi troše energije. Radi unapređenja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja, pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastukture napravljen je i Centralni registar svih energetskih pasoša u zemlji - CREP. Korist je, kažu, višestruka.

Centralni registar energetskih pasoša najviše će olakšati građanima pri kupovini stana. Više ne moraju da veruju na reč investitorima, već unapred mogu znati ono što je za kućne budžete najvažnije - koliko će izdvajati za grejanje ili hlađenje.

"Ukoliko želite da kupite stan u nekoj zgradi možete da pogledate u Centralnom registru kojoj klasi zgrada pripada i koliko energije se troši za grejanje stana po metru kvadratnom na godišnjem nivou", kaže profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Milica Jovanović-Popović.

Centralni registar energetskih pasoša velika je pomoć i državi. Srbija se obavezala da do 2018. potrošnju energije smanji devet posto.

Šef Odseka za energetsku efikasnost u Ministarstvu, Jasminka Pavlović, kaže da je važno da znamo koliko nam sredstava treba da bismo ispoštovali ono što Evropa od nas traži.

Isti Registar energetskih pasoša ima Portugalija, a u projektu Srbiji pomaže nemačka vlada.

"Registar će omogući Srbiji da u jednom trenutku ima kompletnu evidenciju i postojećeg stambenog fonda, i procenu potrošnje i procenu mogućih ušteda. Da zna kakvo je stanje da bi mogla da planira korake u tom smislu, nacionalne programe i da bi mogla efektivno da prati rezultate tih programa", kaže Svetlana Đokić iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ.

Srbija troši četiri puta više energije od zemalja Evropske unije. Proteklih nekoliko godina dosta građana je zastrelu stolariju zamenilo PVC prozorima i vratima, ali se malo radilo na izolaciji zidova i krovova. Procenjuje se da u Srbiji 80 odsto kuća nije izolovano.

Izvor: Vebsajt RTS, Ružica Vranjković, 07.02.2016.
Naslov. Redakcija