PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU POREKLA IMOVINE I POSEBNOM POREZU: Zakon se ne odnosi samo na državne funkcionere, već na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali. Predviđeno je ispitivanje imovine od januara 2007. godine jer od tada postoje elektronske evidencije koje omogućavaju pouzdanu proveru imetka

Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i uputila ga Narodnoj skupštini na dalje razmatranje.

Decenijama se čeka na njegovo donošenje, a njega bi najviše trebalo da se plaše oni koji su nezakonito sticali imovinu, nažalost, samo od 2007. Predlogom zakona predviđeno je da bude oformljena posebna jedinica u Poreskoj upravi, i to telo proveravaće svakoga, pre svega političare i političku elitu, a zakon će se odnositi na sve čija je imovina u nesrazmeri sa prihodima. Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo tako što će detaljno gledati sve poreske prijave i poreske bilanse, zatim računovodstvene izveštaje i druge evidencije i baze.

Izbegavanje prijavljivanja imovine, bez obzira na to da li je stečena na legalan ili nelegalan način, koštaće i do 75 odsto njene ukupne vrednosti, predviđeno je ovim Predlogom zakona. Ekstraprofiterima sud će moći da oduzme imovinu i sve što je nelegalno stekao. Za proveru imovine biće zaduženo 60 novih inspektora, a sumnjivo stečen imetak prijavljivaće policiji i tužilaštvu. Njihova specijalna jedinica u zakonu se naziva Jedinica Poreske uprave.

"Jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole, ako u prethodnom postupku učini verovatnim da fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na poslednji dan kalendarske godine perioda provere", stoji u zakonu.

Ovaj zakon trebao bi biti mehanizam države da za svakoga, u svakom trenutku, može da utvrdi kako se obogatio i na koji način. Zakon se ne odnosi samo na državne funkcionere, već na sve građane koji svojim stilom života mogu da izazovu bilo kakvu sumnju da njihovi prihodi nisu u skladu sa onim što su prijavljivali. Predviđeno je ispitivanje imovine 10 godina unazad. Tačnije, od januara 2007. jer od tada postoje elektronske evidencije koje omogućavaju pouzdanu proveru imetka.

"Fizičko lice ima pravo da učestvuje u postupku kontrole i da podnosi dokaze kojima dokazuje zakonitost sticanja imovine. Neučestvovanje fizičkog lica u postupku kontrole ne odlaže dalje vođenje postupka", dalje piše u članu 15 ovog zakona.

Nedostavljanje podataka inspektorima građane će koštati od 50.000 do 150.000 dinara, preduzetnike od 100.000 do 500.000 dinara, a pravna lica od 500.000 do dva miliona dinara.

Nekad je imovina stečena i legalnim, zakonitim putem, ali se nije prijavljivala upravo iz razloga kako bi se izbegavali porezi koji tako visokoj imovini pripadaju. Visoka poreska stopa od 75 odsto trebalo bi da spreči da se u budućnosti skriva imovina. Prostom računicom, ako je neko skrivao imovinu vrednu 1.000.000 evra, na porez će morati da da 750.000 evra koji se uplaćuju budžet Srbije.

Zakon će u skupštinsku proceduru ići po redovnom, a ne po hitnom postupku. Inicijativa za donošenje Zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre 17 godina, tačnije u januaru 2001. godine.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, dužni su da odrede jednog ili više zaposlenih za direktnu vezu sa inspektorima koji će raditi na proveri imovine. Sudije Upravnog suda koje budu sudile po tužbi protiv konačnih rešenja o posebnom porezu, moraju imati završenu obuku za sticanje posebnih znanja o utvrđivanju nezakonito stečene imovine i posebnom porezu.

Izvor: Vebsajt Blic, Aleksandar Latas, 31.12.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija