U PRIPREMI IZMENE ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: Cilj je ubrzavanje postupka i onemogućavanje procesnih zloupotreba koje dovode do dužeg trajanja postupka

Neuspela reforma pravosuđa iz 2009. godine koštala je državu oko 11 milijardi dinara zbog isplate plata ne-reizabranim sudijama, tužiocima i zaposlenima u pravosuđu, kao i brojnih troškova koji nisu plaćani do 2012. godine, rekla je ministarka pravde Nela Kuburović.

Kuburović ukazuje da prilikom sagledavanja ukupne sume treba imati u vidu da je najmanje 5, 5 do šest milijardi dinara isplaćeno na ime naknade materijalne štete - neisplaćenih plata u periodu od 2010. do 2012. ili 2013. godine sudijama i tužiocima koji su 2009. ostali ne-reizabrani, kao i sve troškove postupaka koje su vodili.

Što se tiče naknada nematerijalne štete, (povreda časti i ugleda zbog neizbora) u postupcima koje su vodile sudije i tužioci, Kuburović kaže da nema tačne podatke, dok su zaostala dugovanja koje je Ministarstvo pravde zateklo 2012. godine za sudske tumače, veštaka, advokate po službenoj dužnosti koja nisu plaćana nakon prenosa iznosila oko 5.5 milijardi dinara.

"Zbog toga se ukupna šteta procenjuje na više od 11 milijardi dinara", navela je Kuburović.

Ona je ukazala da se 10 godina od donošenja odluke o prestanku funkcija za 836 sudija i skoro 100 zamenika javnih tužilaca, kao i stvaranja nove mreže sudova, posledice tih poteza iz reforme 2009. godine još uvek osećaju u pravosuđu. Smatra da je ta reforma sprovedena bez odgovarajuće pripreme, iako su Ustav i zakonski okviri dozvoljavali određene promene.

Pre svega, kako je ukazala, nova mreža sudova je sa više od 100 sudova svedena na manje od 50, što je u praksi proizvelo velike troškove putovanja, veće troškove za život sudija, a građani su ostali bez adekvatnog pristupa pravdi, jer su neki morali da putuju i preko 40 kilometara do suda.

"Uvedeni su novi sudovi koji su počeli sa radom 1. januara 2010. godine - prekršajni sudovi, Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud, ali tu je bio problem infrastrukture jer za njih nije bilo adekvatnih zgrada, opreme i dovoljnog broja zaposlenih", podsetila je ona.

Pored sudija i tužilaca koji su ostali bez posla, ministarka pravde je podsetila da su posledice reforme trpeli i zaposleni u pravosudnim organima, čiji je broj 2009. godine takođe bio smanjen, što je kasnije takođe rezultiralo njihovim podnošenjem tužbi za naknadu neisplaćenih zarada i obavezom da se vraćanja na posao.

"Svi oni su podneli tužbe zbog neprimanja plate i zarade, nakon odluke Ustavnog suda 2012. kojom je utvrđeno da su odluke o prestanku sudijske funkcije 2009. godine bile neustavne, donete bez adekvatnog obrazloženja i postupka", navela je ministarka i istakla da danas više nema zaostataka i kašnjenja u plaćanju, veštaka, tumača i advokata, jer se budžetom obezbeđuje dovoljno sredstava.

Ona je istakla da sada Vlada Republike Srbije obezbeđuje i dovoljno sredstava za izgradnju novih sudskih zgrada, pa je u prethodnih nekoliko godina izgrađeno više potpuno novih zgrada za rad prekršajnih sudova ili su postojeće renovirane.

Smatra da je, najveće ulaganje Vlade Republike Srbije u pravosudnu infrastrukturu u protekle tri decenije - u potpunu rekonstrukciju Palate pravde u Beogradu, nešto na šta celo pravosuđe i Vlada treba da budu ponosni.

U 2020. godini, Kuburović očekuje završetak nove zgrade - Palate pravde u Kragujevcu za 10 različitih pravosudnih organa i najavljuje donošenje niza strateških dokumenata, iako je u pitanju izborna godina.

Prema njenim rečima, biće doneta nova Strategija za razvoj pravosuđa pošto je prethodna istekla, zatim revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23, a radiće se i na unapređenju borbe protiv korupcije, koja ostaje prioritet ne samo Ministarstva pravde već i Vlade Republike Srbije.

Kako je navela, Vlada je pred novu godinu utvrdila Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i da se nada da će o tekstu ovog zakona uskoro raspravljati poslanici u Narodnoj skupštini, napominjući da taj zakon predstavlja jednu od bitnih antikoruptivnih mera.

"Očekujemo i ustavne promene u oblasti pravosuđe, ali one zavise od brzine formiranja nove vlade i novog saziva parlamenta nakon izbora. Proces izmene Ustava zastao je zbog bojkota opozicije koja odbija da učestvuje u radu Narodne skupštine, a prema rečima Kuburović, donošenje najvišeg pravnog akta države zahteva učešće i rad svih, bez obzira da li se slažu sa rešenjima ili ne, da li prihvataju ili ne predlog Vlade. Mislim da je neophodno da se ostvari dijalog i da svi dobiju mogućnost da iznesu svoj stav i mišljenje o ustavnim amandmanima", napomenula je Kuburović.

Kuburović takođe očekuje da će u toku 2020. godine biti započet rad na izmenama Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019 - dalje: ZKP) kojim su uvedene velike novine u naš krivični postupak, a to je pre svega tužilačka istraga.

Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđene su izmene ZKP pre svega radi ubrzavanja postupka i onemogućavanja procesnih zloupotreba koje dovode do dužeg trajanja postupka nego što bi to trebalo.

Ministarstvo pravde još pre godinu dana predložilo je da sudije, tužioci, advokati i civilni sektor, svako u svom domenu, izađe sa predlozima izmena ZKP-a i dostavi ih ministarstvu, ali, kako je navela, još uvek nijedan predlog nije stigao u Ministarstvo pravde.

Povodom kritika koje su se u proteklom periodu čule u javnosti zbog zabrane uslovnog otpusta za pet najbrutalnijih krivičnih dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora, kao i mišljenja da treba menjati Zakon o pomilovanju ("Sl. glasnik RS", br. 49/95 i 50/95 - ispr.), koji bi mogao da se primeni u tim slučajevima, Kuburović kaže da su kritike neosnovane, a formalne predloge za izmenu tog zakona nije Ministarstvu uputio.

Mogućnost pomilovanja nije isključena i ona postoji i za ona krivična dela za koja je samim zakonom zabranjen uslovni otpust nakon 27 godina izdržane kazne, navela je.

Zahtev za pomilovanje se upućuje Predsedniku države, za čiju odluku je presudno mišljenje suda koji je doneo presudu, istakla je Kuburović i ocenila da nisu tačni navodi koji su se mogli čuti u javnosti da su isključeni svi mehanizmi preispitivanja kazne.

"Često je odluka suda ta koja ukazuje da li će neko biti pomilovan ili ne. Do sada nije bilo slučajeva da se sud protivi pomilovanju, a da predsednik postupi suprotno i pomiluje osuđenika", naglasila je ministarka.

Prema njenim rečima, od 2015. godine do sada bilo je 42 pomilovanja, mahom teško bolesnih osoba.

Kada je u pitanju zakonodavni rad, Kuburović je ponosna na usvajanje dugoočekivanog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći("Sl. glasnik RS", br. 87/2018), koji se primenjuje od 1. oktobra 2019. godine, kao i na usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 54/2019), čija je primena počela 1. januara 2020. godine.

Izvor: Vebsajt RTV, 02.01.2020.
Naslov: Redakcija