FISKALNI SAVET: Fiskalna strategija ne odgovara na najveće izazove

Usvojena Fiskalna strategija planira dobar deficit države u srednjem roku, ali ne odgovara na najveće izazove javnih finansija, smatra Fiskalni savet Republike Srbije.

Najvažniji pozitivni aspekt Fiskalne strategije je, poručuje Savet, to što se nizak fiskalni deficit od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji se planira budžetom za 2019. godinu, trajno zadržava i u narednim godinama, jer će to voditi do daljeg smanjenja učešća javnog duga u BDP-u.

"Dug bi trebalo da padne ispod 50 procenata BDP-a tokom 2020. što je realistična projekcija i dobar rezultat uzimajući u obzir to da je na kraju 2015. javni dug bio preko 70 odsto BDP-a", navodi se u mišljenju ovog nezavisnog tela o Fiskalnoj strategiji za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021.

Međutim, po mišljenju Fiskalnog saveta, u Strategiji su "zaobiđeni" neki važni problemi među kojima je, kako ističe, nedovoljan privredni rast najveći.

"Osnovni strukturni problem zbog kog je privreda Srbije u čitavoj poslednjoj deceniji imala znatno niži privredni rast u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) je u nedovoljnim investicijama i javnog i privatnog sektora", ocenjuje Savet.

Napominje da su investicije u Srbiji u periodu posle svetske ekonomske krize ostale niske u poređenju sa drugim zemljama CIE i da su iznosile u proseku 17,5 odsto BDP-a u odnosu na 22 procenta BDP-a u CIE.

Da bi privreda Srbije mogla da ima visok i održiv privredni rast, učešće ukupnih investicija u BDP-u trebalo bi da iznosi oko 25 procenata, dodaje Savet.

Izuzetno loše stanje osnovne infrastrukture Srbije - putevi, železnica, a naročito oblast zaštite životne sredine, Fiskalni savet vidi kao drugi problem na koji bi Strategija trebalo da odgovoriti u srednjem roku dobro targetiranim povećanjem javnih investicija.

"Učešće javnih investicija u BDP-u ostaje nepromenjeno u srednjem roku na nivou od oko 4,0 BDP-a umesto da se poveća na oko 5,0 procenata BDP-a do 2021. što bi bio njihov odgovarajući nivo za Srbiju".

Fiskalni savet smatra da je neuspešno poslovanje javnih i neprivatizovanih državnih preduzeća važna tema koju Strategija ne tretira na zadovoljavajući način, kao i da su reforme najvećih javnih preduzeća nedovoljno detaljno predstavljene.

Navodi da je privatizacijom RTB Bora i PKB-a napravljen znatan napredak u rešavanju problema neuspešnih državnih preduzeća, te da su najveći preostali problemi Resavica, Petrohemija i MSK, ali da su na listi još i Ikarbus, Lasta, Simpo, Jumko, Tigar, Trajal...

"Ukoliko se ne nađu zainteresovani kupci za njih sada kada su tržišni uslovi veoma povoljni, onda bi ona morala da odu u stečaj", mišljenja je Fiskalni savet.

U analizi se dodaje takođe da se reforma najvećih javnih preduzeća svodi praktično samo na Železnice, te da EPS i dalje investira manje od amortizacije "što može biti kočnica budućem privrednom rastu".

Još jedan od problema je nizak kvalitet usluga koje pruža država u oblastima poput zdravstva i prosvete, ali i sektoru Poreske uprave koja godinama ne uspeva da se modernizuje, navodi se u mišljenju Fiskalnog saveta.

Dodaje se da je "najbolji odgovor" na tu grupu problema kredibilan plan reformi za te sisteme s jasnim rokovima i merama, i preporučuje šira reforma javnog sektora u smislu unapređenja upravljanja brojem i strukturom zaposlenih pripremom dobre sistematizacije umesto sadašnje zabrane zapošljavanja i uvođenjem ekonomski pravičnih platnih razreda za sve zaposlene u opštoj državi.

Neuređenost javnih finansija na lokalnom nivou vlasti, Savet vidi kao još jedan važan problem.

"Za razliku od budžeta Republike, koji je nakon sprovedene konsolidacije stabilan, budžeti lokalnih samouprava i dalje su opterećeni brojnim problemima i u pojedinim gradovima i opštinama nisu održivi. Vlada, međutim, Strategijom ne planira sistematski i strateški pristup za rešavanje ovog problema u srednjem roku, koji bi zamenio dosadašnju ad hoc praksu usmeravanja znatnih sredstava iz budžetske rezerve ka ugroženim lokalnim samoupravama bez jasnih kriterijuma", piše u mišljenju.

Podsećajući na poruku Vlade da je umanjenje fiskalnog opterećenja zarada u 2019. sa 63 na 62 odsto "samo prvi korak ka daljem rasterećenju zarada u narednim godinama", Savet je ocenio da "fiskalne prognoze u srednjem roku (projekcija doprinosa i poreza na zarade) ukazuju na to da neće biti daljeg smanjivanja fiskalnog opterećenja zarada i pored najava".

Izvor: Vebsajt RTV, 27.12.2018.