ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Restitucijom vraćena imovina vredna oko milijardu evra, a proces naturalne restitucije bi trebalo da bude završen do kraja 2017. godine. Sledeća faza je proces obeštećenja za onu imovinu koja nije mogla da se vrati u izvornom obliku. 2018. godine trebalo da počne isplata obeštećenja u formi obveznica na 12 godina

Građanima je u procesu restitucije vraćena imovina vredna oko milijardu evra, a proces naturalne restitucije bi trebalo da bude završen do kraja 2017. godine. Sledeća faza je proces obeštećenja za onu imovinu koja nije mogla da se vrati u izvornom obliku.

Suočavanje sa prošlošću je rečenica koju smo mnogo puta čuli u poslednjih petnaestak godina. Ipak, kako se čini, najsporije ide suočavanje sa prošlošću starom sedam decenija. Tada kada su nove vlasti samovoljno uzimale stanove, zgrade, prodavnice i fabrike, koje sada u postupcima restitucije potražuju naslednici nekadašnjih vlasnika.

Blizu pet hiljada porodica dobilo je nazad svoje objekte, uz 1.700 hektara građevinskog zemljišta i skoro 10.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da bi 2018. godine trebalo da počne isplata obeštećenja u formi obveznica na 12 godina.

"Radi se na izmeni Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), evo treći put, naša ideja je bila da smanjimo iznos obeštećenja, ali da povećamo obim naturalne restitucije. To je i za državu i za građane najbolje, jer novac je najvrednija roba i država ga u suštini nema", kaže Sekulić.

Procene govore da je vrednost oduzete imovine oko 40 milijardi evra, a za sada su u restituciji najbolje prošle crkve i verske zajednice kojima je vraćeno ukupno oko 45 odsto površine traženih objekata i oko 65 odsto zemljišta, poljoprivrednog, građevinskog i šumskog.

Mile Antić iz Mreže za restituciju ističe da je i za državu najjeftinije da se više imovine vrati u naturi.

"Otpori restituciji postoje, naročito kada su veliki objekti u pitanju, iako su oni mali, iako su to nekad bile porodične kuće, oni se danas tretiraju velikim zato sto su određene strukture zainteresovane za određene objekte, tako da u Beogradu imamo veliki broj primera gde se restitucija koči", kaže Antić.

Danas je malo naslednika i sve su stariji.