EVROPA PIŠE PROPISE: JAVNA RASPRAVA O NACRTU NOVOG ZAKONA O ORUŽJU I MUNICIJI
U okviru postupka pripreme zakona kojim se uređuje oblast posedovanja i nošenja oružja i municije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Nacionalna asocijacija za oružje - NAOS, sproveli su u nekoliko gradova Srbije, javnu raspravu o tekstu Nacrta zakona o oružju i municiji. Mnogobrojni učesnici, predstavnici relevantnih državnih organa, nevladin sekotr, eminentni stručnjaci, predstavnici sportskih i lovačkih saveza, na poslednjoj finalnoj raspravi koja je održana 19. februara u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu izneli su niz konstruktivnih primedbi, posle čega će MUP Srbije sačiniti detaljan izveštaj. Stručna komisija, odnosno predstavnici MUP Srbije, Miljko Simović, pomoćnik načelnika Uprave za upravne poslove, Dejan Raketić, Biro za strateško planiranje i Jasmina Stanojević, načelnik Uprave za pravne i normativne poslove, punih dva sata bili su na raspolaganju za sva pitanja i predloge.
- RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
- Materija držanja i nošenja oružja u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o oružju i municiji iz 1992. Ovaj zakon nije usklađen sa propisima i načelima prihvaćenim u zemljama Evropske unije. Pored toga društvene prilike su se značajno promenile u proteklih 20 godina, tako da on više ne održava stvarne potrebe u kontroli civilnog posedovanja oružja - istakao je Miljko Simović.
Problem oružja u Srbiji pojavio se tokom devedesetih godina kao posledica tadašnjeg ratnog okruženja, koje je oružje učinilo lako dostupnim, a atmosfera opšte nesigurnosti uticala je da ga veliki broj građana nabavi radi lične zaštite. Istovremeno sa porastom broja oružja u legalnom posedu, rasla je i količina ilegalno posedovanog oružja. Ove činjenice predstavljaju smetnju za stvaranje bezbednog okruženja, pospešuju kriminal i negativno utiču na opšti društveni razvoj.
Po rečima Miljka Simovića, Republika Srbija pristupila je Programu akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine oružjem, kao i Protokol UN o vatrenom oružju, što je stvorilo određene međunarodne obaveze u pogledu sprovođenja mera kontrole vatrenog oružja i periodičnog izveštavanja o postignutim rezultatima, pa važeći zakon je daje zadovoljavajući okvir za potpuno ispunjavanje ovih obaveza.
- Strateško opredeljenje za evropske integracije, nužno podrazumeva i usklađivanje svih relevantnih propisa sa pravom EU u koje spada i pravna regulativa držanja i nošenja oružja. Strategijom kontrole streljačkog i lakog oružja u Srbiji za period 2010 - 2015, u cilju 8. izričito je predviđeno usklađivanje domaćih sa propisima EU. Ključni dokument na nivou EU koji regulišu ova pitanja su Šengenski ugovor i direktive Saveta Evrope. Ovim direktivama propisani su uslovi za nabavljanje, posedovanje, promet i prenošenja oružja od strane nedržavnih subjekata - naveo je Simović.
- BIOMETRIJSKI ORUŽANI LIST
Donošenjem zakona trebalo bi da budu ostvarena dva cilja. Prvi je da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, čime će se sprečiti njegove zloupotrebe i poboljšati bezbednost građana Srbije. Drugi je da legalnim i savesnim vlasnicima oružja omogući da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozvoljene svrhe lova, sporta, kolekcionarstva i samoodbrane.
- Prvi cilj novog zakona je pooštravanje uslova za posedovanje oružja - potvrdio je pravni stručnjak Dejan Raketić, jedan od ljudi koji radi na pisanju novog zakona. –
Osim onih koji su postojali u ranijem zakonu, kao što je neosuđivanost za određena krivična dela, prekršajna nekažnjavanost za određene prekršaje, punoletstvo i poslovna sposobnost, obuka u rukovanju oružjem, uvedena su i dva nova, zdravstvena sposobnost, bila je kao mogućnost i to samo prilikom nabavljanja oružja, ne i ako ga već poseduje i opravdan razlog, što ranije nije bio slučaj.
Ovi uslovi propisani su i članom 83. Šengenskog ugovora. Osim navedenog, policiji je ostavljena mogućnost da po diskrecinoj oceni, zabrani posedovanje oružja, kada osnovano proceni da bi vlasnik mogao zloupotrebiti.
Takođe bitna novina koju ovaj zakon predviđa je i izdavanje oružanog lista, kao biometrijskog dokumenta.
Novi zakon donosi još neke novine, kao što su povlašćeni status registrovanim sportskim strelcima i kolekcionarima.
- On se ogleda u tome da se oslobađaju od obuke i davanju mogućnosti spravljanja municije strelcima i olakšavanja nabavke oružja i municije kolekcionarima. Ukinuto je za sve vlasnike oružja, ograničenje količine municije koja se može nabaviti - objasnio je Dejan Raketić.
Posedovanje i nošenje oružja i municije, novi zakon na detaljan način razrađuje nabavljanje, korišćenje, nošenje, čuvanje i ostale radnje vezane za oružje i municiju, od strane fizičkih ipravnih lica.
- Najviše je odredaba koje se odnose na oružje iz kategorije B, budui da je oružje iz te kategorije najrasprostranjenije i najznačajnije sa stanovišta bezbednosti - podsetio je Raketić. - Za ovo oružje se prvo pribavlja oružni list, koji ustvari predstavlja dozvolu, uz ispunjenje uslova propisanih za posedovanje oružja, uključujući i obučenost. Potom lice u propisanom roku treba da nabavi oružje. Ukoliko ga ne nabavi, oružni list vraća nadležnom organu, a ako ga nabavi o tome obaveštava nadležni organ radi registracije oružja. Ugovor kojim se oružje nabavlja, uključujući i ugovor o razmeni oružja, mora da bude u pisanoj formi i overen.
- VIŠE MUNICIJE
Jedna od novina u novom Zakonu je i kolekcionarska dozvola, koja se može izdati fizičkom licu koje poseduje više od pet komada registrovanog oružja iz kategorije B i koje raspolaže prostorno - tehničkim uslovima za bezbedno čuvanje oružja. Ta dozvola služi kao osnov za nabavljanje više oružja iz kategorije B, za koje se svakako izdaje oružni list kad se nabave.
- Municija se može nabavljati neograničeno, na osnovu oružnog lista, u kalibrima za oružje koje je registrovano, a ako imaju kolekcionarsku dozvolu, mogu nabavljati municiju u svim kalibrima - izneo je još jedan važan detalj Miljko Simović. - Strelajčke i lovačke organizacije, kao i njihovi članovi koji su vlasnici registrovanog oružja, iz kategorije B i obučeni za rukovanje opasnim materijama imaju pogodnost da uz odobrenje nadležnog organa, sami spravljaju municiju za svoje potrebe. Jasno je definisano i nošenje oružja, pa ukoliko vlasnik oružja dokaže da mu je ozbiljno ogrožena lična bezbednost, može ga nositi samo na način kojim ne uznemirava druga lica - bio je jasan Miljko Simović.
- DOSTA PRIMEDBI
Predlog Nacrta novog Zakona, jasno definiše odredbe o nabavljanju i korišćenju oružja od strane pravnih lica, posebno privrednih subjekata. Oni mogu posedovati oružje koje je u skladu sa njihovom delatnošću i da o njemu vode evidenciju, a lica koja su kod njih zaposlena i dolaze u kontakt sa oružjem moraju da ispunjavaju uslove propisane za fizička lica.
- Gotovo istovetne su i odredbe koje se tiču privrednih subjekata, koje se bave obukom u rukovanju, popravljanjem i prepravljanjem, promet oružja i municije, posredovanjem u prometu oružja i municije i prevozom oružja u komercijalne svrhe. Svima njima biće potreban odgovarajući akt nadležnog organa - najavljuju u nacrtu predloga novog zakona o oružju i municiji.
Ovlašćeni prodavci će ubuduće morati da imaju dozvolu za nabavljanje oružja radi dalje prodaje, koja može glasiti na više komada oružja i važiti duže od šest meseci i dužni su da podatke o svakom komadu oružja iz kategorije A, B, i C, nabavljenom radi dalje prodaje, dostave nadležnom organu (što je bio slučaj i do sada).
Javna rasprava otvorila je niz konstruktivnih predloga koje su imali prisutni. Naravno bilo je i neslaganja sa pojedinim odredbama. Neki od učesnika okruglog stola, smatrali su da je Zakon nedorečen i da neka od rešenja ne mogu da stoje u jednom savremenom zakonu države koja želi da postane punopravan član EU.
Ovu aktuelnu temu svakako ćemo redovno pratiti. Trudićemo se da Vam u narednim brojevima prenesemo razna mišljenja i stavove profesionalaca, legalnih vlasnika oružja, sportskih strelaca, lovaca, trgovaca i kolekcionara.
- LEGALIZACIJA
Bitna novina koju bi doneo ovaj Zakon je davanje mogućnosti munistru unutrašnjih poslova da jednom u dve godine objavi opštu legalizaciju oružja. Razlozi za to baziraju se na rezultatima dosadašnjih legalizacija, a u skladu su sa ovlašćenjima i nadležnostima Ministarstva unutrašnjih poslova u ovoj oblasti.
Četiri kategorije
Prema novom zakonu, oružje se deli u četiri kategorije:
A - minsko eksplozivna sredstva, automatsko vatreno oružje, oružje skriveno u drugim predmetima i vatreno oružje sa prigušivačem pucnja
B - svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, sa olučenim i glatkim cevima, osim onog iz kategorije A i C) i konvertibilno oružje
C - onesposobljeno vatreno oružje, vatreno oružje proizvedeno pre 1900. godine i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem, uređaji za izazivanje elektro-šokova i gasni sprejevi.
D - ostalo oružje navedeno u članu 3. ovog zakona (ono koje se može slobodno posedovati - vazdušno i tetivno)