Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

9. JANUARA 2014. GODINE STUPA NA SNAGU ODLUKA O USPOSTAVLJANJU MEHANIZMA ZAŠTITNE ODREDBE ZA PRIVREMENO VRAĆANJE VIZA


  • Savet ministara EU i Evropski parlament su početkom decembra usvojili mehanizam za privremeno vraćanje režima viza zapadnobalkanskim i svim trećim zemljama u "specifičnim situacijama", ako bi došlo do "naglog porasta neregularnog priliva pridošlica ili neosnovanih zahteva za odobravanje azila".

Ova odluka o uspostavljanju mehanizma, "zaštitne odredbe", objavljena je 20. decembra u Službenom listu EU i posle dvadeset dana, a to je 9. januara, stupa na snagu, a tiče se situacije kad bi bio ugrožen javni red ili bezbednost država EU.

Hitna mera ukidanja bezviznog režima na šest meseci nekoj zemlji može uslediti i u slučaju nepoštovanja ugovora o readmisiji, odnosno masovnijeg odbijanja zahteva EU da neka zemlja primi nazad svoje državljane koji bi zloupotrebili bezvizni režim, navedeno je u obrazloženju odluke Saveta ministara EU i EP.

U odluci koju je objavio Službeni list EU se kaže da "mehanizam za privremeno ukidanje" bezviznog režima može uslediti "u hitnoj situaciji, kad je nužna hitna reakcija da bi se otklonile nevolje s kojima je suočena bar jedna država članica EU, a vodeći računa o sveukupnom uplivu te hithe situacije na Uniju u celini".

  • Prema "zaštitnoj odredbi", mehanizam hitnog vraćanja viza može biti primenjen "kad neka zemlja članica EU bude tokom šest meseci suočena s jednom ili više dobro utvrđenih okolnosti, vezanih za državljane trećih zemalja, koje dovode do vanredne situacije i koju ta članica nije u stanju da sama otkloni".

Tad, stoji u mehanizmu, "zemlja članica može zatražiti od Evropske komisije da na kraće razdoblje privremeno stavi van snage bezvizni režim za dotičnu zemlju" čiji državljani krše sporazum o ulasku bez viza na teritoriju EU.

"To privremeno ukidanje može biti primenjeno kao poslednja mera" i kad se poređenjem istog razdoblja prethodne godine ustanovi da je došlo do naglog porasta broja 'lažnih azilanata', ulazaka građana trećih zemalja u EU na neregularan način, odnosno kad u većem broju bivaju odbačeni zahtevi EU za readmisiju, povratak lica koja krše bezvizni režim", dodaje se u usvojenoj zaštitnoj odredbi.

Mehanizam za moguće hitno vraćanje viznog režima, na šest meseci, zemljama Zapadnog Balkana, stupa na snagu, ali iz zemalja članica Evropske unije za sada nema posebnog zahteva da se to učini, rečeno je danas u Evropskoj komisiji u Briselu. Nijedna članica Evropske unije nije  do sad zatražila suspenziju viznih olakšica za zemlje Zapadnog Balkana, saopšteno je danas iz Evropske komisije.

Predstavnik za štampu u EK Mikele Čerkone je rekao da "nije bilo novih razvoja u poslednje tri nedelje". Ranije je više članica EU iskazalo zabrinutost zbog priliva "lažnih azilanata" ili državljana zemalja Zapadnog Balkana koji i na druge načine zloupotrebljavaju mogućnost da bez viza ostaju do tri meseca u Šengenskoj zoni EU.

Čerkone, portparol evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, ukazao je na to da je više zemalja-članica godinama upozoravalo da ima problema u vezi s tim i da se to mora rešiti, ali poslednjih meseci i nedelja nema neke posebne promene.

Po njegovim rečima, stanje je isto, neke zemlje članice su i dalje vrlo zabrinute, "jer izgleda da nema odlučnijeg smanjenja" broja lica sa Zapadnog Balkana koja neosnovano traže azil ili zloupotrebljavaju bezvizni režim.

Evropska komisija to stalno prati preko svog sistema procena i nadzora koji je i uspostavljen da se tačno zna kakva je situacija i kakva su kretanja s tim u vezi, istakao je Čerkone.

Belgijske vlasti su pre dva dana objavile da je ukupan broj tražilaca azila iz trećih zemalja smanjen za četvrtinu u 2013. godini.

Po izvorima Komisije, jedino u Nemačkoj je došlo do vidnog porasta broja "lažnih azilanata", budući da je u Nemačkoj odlukom Vrhovnog suda vraćen raniji sistem finansijskih i drugih povlastica za tražioce azila koji u toj zemlji mogu ostati do šest meseci.

Evropska komisija, na predlog jedne ili više država EU, ovlašćena je da proceni da li državljanima neke zemlje treba ponovo tražiti vize za ulazak na Šengenski prostor Unije.

Hitno stavljanje van snage postojeće uredbe EU o stavljanju zapadnobalkanskih i drugih zemalja na "beli Šengenski spisak" može uslediti samo "kao poslednja mera" i Evropska komisija "mora imati na umu i posledice po spoljne odnose EU i njenih članica sa zemljom na koju bi se to primenilo".

U odluci koju je objavio Službeni list EU se kaže da "mehanizam za privremeno ukidanje" bezviznog režima može uslediti "u hitnoj situaciji, kad je nužna hitna reakcija da bi se otklonile nevolje s kojima je suočena bar jedna država članica EU, a vodeći računa o sveukupnom uplivu te hithe situacije na Uniju u celini".

Takođe se navodi da "bitan porast" boja lica koja zloupotrebljavaju bezvizni režim znači da "prevazilazi prag od 50 odsto", a može biti i manji porast ako Evropska komisija proceni da se to mora primeniti na zahtev neke države članice EU.

Izvor: RTV