U PRIPREMI UREDBA O SUBVENCIONISANJU IZGRADNJE NOVIH HOTELA ILI PROŠIRENJU POSTOJEĆIH: Potrebna ulaganja u hotele sa tri i četiri zvezdice

Najava ministra finansija Siniše Malog da će država podsticati izgradnju novih i proširenje postojećih hotelskih kapaciteta u Beogradu i okolini, a zbog očekivanog rasta tražnje povodom održavanja EXPO 2027, aktuelizovala je pitanje isplativosti investicija u domaćem hotelijerstvu.

Kada je reč o tome koliko novca je ulagano u domaće hotele, domaća statistika kaže da su izvedeni građevinski radovi u hotelima 2018. godine vredeli 6,7 milijardi dinara, dok su u 2022. dostigli gotovo 10 milijardi dinara, kao i da je tokom prošle godine izgrađeno 88 novih objekata.

“Želimo da stimulišemo vlasnike postojećih hotela da se proširuju ili da izgrađuju nove hotelske kapacitete, trebaće nam hiljade novih kreveta i soba u Beogradu i Srbiji kako bismo podmirili potrebe EXPO-a”, rekao je pre nekoliko dana ministar Mali prilikom obilaska građevinskih radova u Surčinu.

Tada je precizirao da će država subvencionisati do 20 odsto vrednosti investicije u hotele sa tri, četiri ili pet zvezdica.

“To su nam najvažniji infrastrukturni projekti u gradu kada je turizam u pitanju, a i izlazak u susret neophodnim kapacitetima za EXPO”, zaključio je Mali.

Dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum Miroslav Knežević ocenjuje da su Beogradu u kontekstu održavanja EXPO-a zaista neophodne investicije u nove hotele, i to u samom gradu i krugu od 50 kilometara od prestonice.

Država je, sa druge strane, do sada stimulisala izgradnju hotela u banjama i klimatskim mestima, i to za investicione projekte u sektoru usluga hotelskog smeštaja čija je minimalna vrednost dva miliona evra i kojima se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 30 novih zaposlenih.

Ta Uredba je na snazi od 2019. godine, a korisniku sredstava nudi i mogućnost povećanja iznosa bespovratnih sredstava u visini od 20 odsto opravdanih troškova za ulaganja u osnovna sredstva u iznosu do 30 miliona evra, kao i dodatne povlastice za ulaganja viša od 30 miliona evra.

Knežević ističe da je odgovor na pitanje gde u Srbiji treba graditi hotele jednostavan - samo treba gledati gde raste tražnja za takvim uslugama.

“Dobar primer za to su banje, gde je ostvaren značajan kvalitativni napredak u hotelskoj ponudi. Vrnjačka Banja je, recimo, u proteklih 10 godina bila destinacija za ozbiljne investicije u hotelijerstvu, i uglavnom su građeni hoteli sa četiri i pet zvezdica”, kaže Knežević.

Kada se, međutim, postavi pitanje gde će u budućnosti biti neophodne investicije u hotelijerstvu, Knežević naglašava da je to svakako Beograd sa okolinom u krugu od nekih 50-ak kilometara, i to zbog EXPO 2027.

“Imamo najavu da će država podsticati investiranje u hotelijerstvo - i kakav god podsticaj da bude, dobro je da se država odlučila na taj korak pošto su danas trenuci za investiranje i gradnju nepovoljniji nego što je bilo pre pandemije. Sigurno je da investitori razmišljaju iz aspekta sopstvenih finansija, zaduživanja, kamatnih stopa, kao i kako da uposle te kapacitete posle EXPO - zato su podsticaji bitni”, objašnjava Knežević.

Tim bolje, kako dodaje, ako najavljena stimulacija bude nalik onoj za banje i klimatska mesta, koja se pokazala kao dobra jer su sredstva iskorišćena na pravi način, a ti hoteli postoje i jako dobro rade”, ocenio je Knežević.

Podaci kažu i da na području Beograda ima 114 hotela sa malo više od 14.000 ležajeva, kao i da u strukturi dominiraju hoteli sa četiri zvezdice što, kako objašnjava naš sagovornik, ukazuje na to kakva tražnja trenutno gravitira ka Beogradu.

“U narednom periodu u glavnom gradu tražnja će biti za hotelima koji nude kvalitet koji odgovara onom od ‘jake’ tri zvezdice ili četiri zvezdice, ali to ne znači da treba zapostaviti hotele sa pet zvezdica, već samo da treba da prate tražnju u smislu da obim njihove ponude bude manji od kapaciteta sa tri plus ili četiri zvezdice”, ističe Knežević.

Nešto širi pogled na neophodne investicije u hotele kaže da je tržište ostatka Srbije dosta neujednačeno, i da svaka destinacija mora da se posmatra zasebno.

“Dobri primeri su Sokobanja i Zlatibor. Dok su Sokobanji neophodni hotelski kapaciteti od dve, pa sve do pet zvezdica, Zlatibor ima dovoljno hotela i raznovrsnu strukturu, od apart i garni hotela do onih sa pet zvezdica. Međutim, kao i u Beogradu, i u ostatku Srbije može se reći da su najpotrebniji hoteli sa tri plus i četiri zvezdice”, kaže Knežević.

Razlog leži o tome da ponudu Srbije čini planinski, banjski i gradski turizam.

“U takvoj situaciji, hoteli sa četiri zvezdice zadovoljavaju i potrebe poslovnih gostiju, koji dolaze zbog nekog događaja, konferencije i slično, ali i ‘klasične’ turiste koji žele da odsedaju na dobrim lokacijama, sa kvalitetnom uslugom i dostupnim sadržajima”, ističe Knežević.

Još jedna dilema na koju je ukazala najava o podsticajima države u susret EXPO-u je i ona da li će se investitori radije odlučiti za ulaganja u nove kapacitete ili za proširenje postojećih.

“Mislim da će više investicija biti u izgradnju novih kapaciteta”, procenio je Miroslav Knežević, a kao razlog navodi situaciju “na terenu”.

“S obzirom na to gde se fizički nalaze hoteli u Beogradu, proširenja jednostavno tehnički ne bi mogla da se izvedu ili bi bila izuzetno kompleksna, tako da pre očekujem izgradnju novih ili adaptaciju postojećih objekata u hotele”, zaključio je dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment.

Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Rilak, 04.11.2023.
Naslov: Redakcija