NACRT ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA - Tekst propisa

I. UVODNE ODREDBE

Cilj i predmet

Član 1.

U cilju zaštite položaja potrošača ovim zakonom uređuju se prava i obaveze potrošača, instrumenti i načini zaštite prava potrošača, informisanje i unapređenje znanja potrošača o njihovim pravima i načinima zaštite prava, prava i obaveze udruženja i saveza čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, vansudsko rešavanja potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača.

Osnovna prava potrošača

Član 2.

Osnovna prava potrošača su pravo na:

1)         zadovoljavanje osnovnih potreba - dostupnost najnužnijih roba i usluga, kao što su hrana, odeća, obuća i stambeni prostor, zdravstvena zaštita, obrazovanje i higijena;

2)         bezbednost - zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena;

3)         obaveštenost - raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga;

4)         izbor - mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet;

5)         učešće - zastupljenost interesa potrošača u postupku donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača i mogućnost da preko udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača bude zastupljen u postupku usvajanja i sprovođenja politike zaštite potrošača;

6)         pravnu zaštitu - zaštita prava potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju mu pričini trgovac;

7)         edukaciju - sticanje osnovnih znanja i veština neophodnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, kao i znanja o osnovnim pravima i dužnostima potrošača i načinu njihovog ostvarivanja;

8)         zdravu i održivu životnu sredinu - život i rad u sredini koja nije štetna za zdravlje i dobrobit sadašnje i budućih generacija, pravovremeno i potpuno informisanje o stanju životne sredine.

Obavezujuća priroda

Član 3.

Potrošač ne može da se odrekne prava utvrđenih ovim zakonom.

Odredba ugovora ili bilo koja izjava volje koja direktno ili indirektno uskraćuje ili ograničava prava potrošača koja proizilaze iz ovog zakona nije obavezujuća i ništava je.

Ništavost pojedine odredbe ugovora iz stava 2. ovog člana ne podrazumeva ništavost celog ugovora ako ugovor može da proizvodi pravno dejstvo bez te odredbe.

Ponuda za zaključenje ugovora koju potrošač daje trgovcu ne obavezuje potrošača da ponudu održi.

Ovaj zakon primenjuje se i na ugovore koji za cilj ili posledicu imaju izigravanje primene njegovih odredaba.

Prilikom tumačenja i primene ovog zakona, mora se uzeti u obzir položaj potrošača kao ekonomski slabije strane, a posebno položaj ugroženog potrošača.

Na odnose između potrošača i trgovca koji nisu uređeni odredbama ovog zakona, primenjuje se zakon kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Prilikom definisanja i primene mera i aktivnosti državnih organa, u obzir se moraju uzeti i ciljevi zaštite potrošača.

Primena

Član 4.

Odredbe ovog zakona se primenjuju na odnose potrošača i trgovaca, koji su predmet ovog zakona, osim u slučaju postojanja posebnih odredbi sa istim ciljem kojima se uređuju predmetni odnosi koji obezbeđuju viši nivo zaštite u skladu sa posebnim propisima ili zakonima.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora na daljinu i ugovora zaključenih izvan poslovnih prostorija ne primenjuju se na ugovore koji su zaključeni upotrebom automata za prodaju robe ili usluga ili u poslovnim prostorijama koje su automatizovane i ugovore o prodaji hrane ili pića u privremenim objektima. Članovi 12, 13, 26-36, 45, 47 i 48. ovog zakona neće se primenjivati na ugovore koji se zaključuju u oblasti:

1) pružanja usluga iz ugovora o organizovanju putovanja, povezanom putnom aranžmanu, vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i prava potrošača iz ugovora o boravku učenika ili studenata u porodici u inostranstvu ili drugom odgovarajućem smeštaju;

2) periodične dostave hrane, pića ili drugih proizvoda namenjenim svakodnevnoj upotrebi u domaćinstvu koje trgovac isporučuje u pravilnim vremenskim razmacima potrošaču;

3) ugovore koji su zaključeni upotrebom automata za prodaju robe ili usluga ili u poslovnim prostorijama koje su automatizovane;

4) za prodaju hrane i pića u privremenim objektima.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji primenjuju se i na ugovore o isporuci robe koja je predmet proizvodnje.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje odgovornost za proizvode sa nedostatkom ne primenjuju se na odgovornost za štetu prouzrokovanu nuklearnim udesima i na odgovornost za štetu koja je uređena potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava odnose se na: pružanja usluga iz ugovora o organizovanju putovanja, povezanom putnom aranžmanu, vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i prava potrošača iz ugovora o boravku učenika ili studenata u porodici u inostranstvu ili drugom odgovarajućem smeštaju.

Na pitanja zaštite korisnika finansijskih usluga, odnosno zaštite učesnika na tržištu kapitala, primenjuju se odredbe posebnog zakona.

Značenje pojedinih izraza

Član 5.

Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         potrošač je fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti;

2)         trgovac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje nastupa na tržištu u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, uključujući i druga lica koja posluju u njegovo ime ili za njegov račun;

3)         prodavac je, u smislu odredaba kojima se uređuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji i zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o pružanju usluga, trgovac sa kojim je potrošač zaključio ugovor o prodaji robe ili pružanju usluge;

4) organizator je trgovac koji organizuje turističko putovanje i prodaje ili nudi na prodaju, neposredno ili posredstvom posrednika ili zajedno sa drugim trgovcem ili trgovac koji drugom trgovcu prenosi podatke o putniku, na način propisan ovim zakonom. Organizator delatnost obavlja na osnovu propisane licence;

 5) posrednik je trgovac koji prodaje ili nudi na prodaju turističko putovanje koje je sačinio organizator i prodaje druge turističke usluge, za koje poslove nije potrebna propisana licenca;

6)         ugovor o prodaji je svaki ugovor kojim prodavac prenosi ili se obavezuje da prenese svojinu na robi potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje da plati cenu, uključujući i ugovor koji za predmet ima i prodaju robe i pružanje usluge;

7)         roba je telesna pokretna stvar, osim pokretnih stvari koje se prodaju u postupku izvršenja ili u drugom na osnovu zakona propisanom postupku; voda, gas i električna energija smatraju se robom kada se nude za prodaju u ograničenom obimu ili ograničenoj količini;

8)         ugovor na daljinu je ugovor zaključen između trgovca i potrošača u okviru organizovane prodaje ili pružanja usluga na daljinu bez istovremenog fizičkog prisustva trgovca i potrošača, isključivom upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije na daljinu do trenutka zaključenja ugovora, uključujući i sam trenutak zaključenja;

9)         sredstvo komunikacije na daljinu je sredstvo koje omogućava zaključenje ugovora između trgovca i potrošača koji se ne nalaze na istom mestu u isto vreme;

10)       digitalni sadržaj označava podatke koji su proizvedeni i isporučeni u digitalnom obliku.

11)       ugovor zaključen, kao i ugovor za koji je potrošač dao ponudu izvan poslovnih prostorija je svaki ugovor između trgovca i potrošača zaključen izvan poslovnih prostorija trgovca uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača; ugovor zaključen u poslovnim prostorijama trgovca ili putem sredstava komunikacije na daljinu, a o čijem zaključenju su vođeni pregovori izvan poslovnih prostorija trgovca uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača; ugovor zaključen tokom putovanja koje je organizovao trgovac i koje je za cilj ili posledicu imalo promovisanje i prodaju robe ili usluga potrošaču;

12)       poslovne prostorije su nepokretni maloprodajni objekti u kojima trgovac stalno obavlja svoju delatnost kao i pokretni maloprodajni objekti u kojima trgovac obično obavlja svoju delatnost;

13)       porudžbenica je pismeno ili elektronska poruka, koja sadrži ugovorne odredbe koje potrošač potpisuje izvan poslovnih prostorija trgovca u nameri da zaključi ugovor;

14)       proizvod je, u smislu odredbi ovog zakona kojima se uređuje nepoštena poslovna praksa, svaka roba i usluga uključujući nepokretnosti, prava i obaveze, kao i u smislu odredbi ovog zakona koje uređuju odgovornost za proizvode sa nedostatkom, pokretna stvar koja je odvojena ili ugrađena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar uključujući energiju koja je proizvedena ili sakupljena za davanje svetlosti, toplote ili kretanja;

15)       profesionalna pažnja je povećana pažnja i veština koja se u pravnom prometu osnovano očekuje od trgovca u poslovanju sa potrošačima, u skladu s dobrim običajima i načelom savesnosti i poštenja;

16)       proizvođač je lice:

(1)        koje proizvodi ili uvozi gotove proizvode, robu, sirovine i sastavne delove na teritoriju Republiku Srbiju radi prodaje, zakupa, lizinga ili druge vrste prometa,

(2)        koje se predstavlja kao proizvođač stavljanjem svog naziva, zaštitnog znaka ili drugog obeležja na robu,

(3)        trgovac proizvoda koji ne sadrži podatke o proizvođaču ako u određenom roku ne obavesti oštećenog o identitetu proizvođača, odnosno lica od koga je nabavio proizvod,

(4)        trgovac uvoznog proizvoda koji sadrži podatke o proizvođaču, ali ne sadrži podatke o uvozniku;

17)       povezani ugovor je ugovor na osnovu kojeg potrošač pribavlja robu ili usluge koje su u vezi sa ugovorom zaključenim na daljinu ili ugovorom zaključenim izvan poslovnih prostorija trgovca, u kojem robu isporučuje ili usluge pruža trgovac ili treće lice na osnovu sporazuma između trećeg lica i trgovca;

18)       javna aukcija je postupak prodaje robe nadmetanjem potrošača kojim rukovodi aukcionar i u kojem potrošači prisustvuju prodaji ili im je data prilika da prisustvuju, pri čemu učesnik u nadmetanju koji da najbolju ponudu ima obavezu da robu kupi;

19)       poslovna praksa je svako činjenje ili nečinjenje trgovca, način njegovog poslovanja ili predstavljanja i poslovna komunikacija, uključujući oglašavanje koje je neposredno povezano sa promocijom, prodajom ili isporukom proizvoda potrošačima;

20)       prosečni potrošač je potrošač koji je dobro obavešten i razumno obazriv, imajući u vidu društvene, kulturne i jezičke osobenosti;

21)       ugovorna odredba je svaka odredba ugovora, uključujući posebne pogodbe o čijoj sadržini je potrošač pregovarao ili mogao da pregovara sa trgovcem i opšte odredbe čiju sadržinu je unapred odredio trgovac ili treća strana;

22)       šteta je, u smislu odredbi ovog zakona kojima se uređuje odgovornost za proizvode sa nedostatkom, posledica koja nastaje smrću ili telesnom povredom, kao i posledica nastala uništenjem ili oštećenjem nekog dela imovine kojeg oštećeni obično koristi za ličnu upotrebu ili potrošnju;

23)       ugovor o pružanju usluga je svaki ugovor, koji nije ugovor o prodaji, u skladu sa kojim prodavac pruža ili se obavezuje da pruži uslugu potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje da plati cenu za uslugu;

24)       usluga od opšteg ekonomskog interesa je usluga čiji kvalitet, uslove pružanja ili cenu, uređuje ili kontroliše državni organ ili drugi imaoci javnog ovlašćenja, naročito, zbog velike vrednosti početnih ulaganja, ograničenosti resursa neophodnih za njeno pružanje, održivog razvoja, društvene solidarnosti i potrebe za ujednačenim regionalnim razvojem, a u cilju zadovoljenja opšteg društvenog interesa (npr. snabdevanje električnom energijom, gasom, toplotnom energijom, vodom, odvodnjavanje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda, prevoz putnika u javnom linijskom prevozu, elektronske komunikacione usluge, poštanske usluge, održavanje čistoće, odlaganje komunalnog otpada, upravljanje grobljima i sahranjivanje, upravljanje javnim parkiralištima, obavljanje dimničarskih poslova i sl.);

25)       usluge putovanja su prevoz putnika, smeštaj koji se ne pruža u okviru prevoznog sredstva namenjenog prevozu putnika, iznajmljivanje automobila, drugih motornih vozila ili motocikala (u daljem tekstu: iznajmljivanje motornih vozila) i druge usluge u turizmu koje suštinski nisu deo ostalih napred navedenih usluga;

26)       usluge u turizmu su usluge koje ne čine sastavni deo prevoza, smeštaja ili iznajmljivanja motornih vozila i te usluge mogu biti ulaznice za koncert, sportski događaj, zabavni park, usluge turističkog vodiča i sl.

27)       turističko putovanje je paket aranžman, kao kombinacija dve ili više usluga putovanja (prevoz, smeštaj, iznajmljivanje motornih vozila i druge usluge u turizmu), koje je organizator samostalno ili po zahtevu putnika utvrdio, pripremio ili kombinovao, sve u trajanju dužem od 24 sata ili u kraćem trajanju ako uključuje jedno noćenje, kao i jedno ili više noćenja koji uključuje samo uslugu smeštaja u određenom terminu ili vremenskom trajanju i koje se prodaje po ceni iskazanoj u jedinstvenom iznosu. Turističkim putovanjem ne smatra se izlet, putovanje za sopstvene potrebe i povezani putni aranžman izuzev u slučaju propisanim ovim zakonom;

 28) putovanje za sopstvene potrebe je putovanje koje neprofitabilne organizacije pružaju povremeno, u ograničenom obimu, bez svrhe sticanja dobiti, isključivo za ograničen broj svojih članova;

 29) ugovor o organizovanju putovanja je ugovor o turističkom putovanju koji obuhvata sve usluge iz programa putovanja, kao i posebne zahteve putnika, koje čine neodvojiv deo neophodan za realizaciju putovanja, sa jasno naznačenim početkom i završetkom putovanja i koji se prodaje po jedinstvenoj prodajnoj ceni i čine ga opšti uslovi putovanja, program putovanja, potvrda o putovanju, vaučer i dr;

 30) povezani putni aranžman predstavlja najmanje dve različite usluge putovanja, izuzev smeštaja, kupljen za potrebe istog putovanja, ako organizator, odnosno posrednik prilikom jedne posete, odnosno kontakta putnika, na jednom prodajnom mestu omogući izbor i posebno plaćanje svake usluge putovanja, sa direktnim pružaocem te usluge ili omogući ciljanu kupovinu najmanje jedne dodatne usluge putovanja od drugog trgovca, ako je ugovor s tim drugim trgovcem sklopljen najkasnije 24 sata nakon potvrde rezervacije prve usluge putovanja. Povezani putni aranžman ne predstavlja turističko putovanje izuzev u slučajevima propisanim ovim zakonom;

 31) putnik je potrošač koji kupuje ili za čiji račun se kupuje, odnosno potrošač koji koristi turističko putovanje, povezani putni aranžman ili izlet, kao i drugu turističku uslugu;

 32) nedostatak saobraznosti usluge turističkog putovanja je propust u

slučaju neispunjenja, delimičnog ispunjenja ili neurednog ispunjenja usluga koje su obuhvaćene turističkim putovanjem, izletom ili drugom turističkom uslugom;

 33) mesto prodaje je prostor, odnosno prostorija, gde se vrši prodaja ili internet stranica, odnosno sličan online sistem za prodaju putem interneta;

 34) repatrijacija je vraćanje putnika u mesto polaska ili drugo mesto o kojem se ugovorne strane dogovore;           

 35) ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti (tajm-šering) je ugovor kojim se trgovac obavezuje da potrošaču da na korišćenje u dva ili više navrata jednu ili više nepokretnosti u kojima se može prenoćiti, a potrošač se obavezuje da mu za to plati naknadu i zaključuje se na rok od najmanje godinu dana ili sa mogućnošću prećutnog produženja;

 36) ugovor o trajnim olakšicama za odmor je ugovor kojim se trgovac obavezuje da potrošaču da popust ili druge privilegije i olakšice u pogledu smeštaja za odmor, posebno ili uz druge turističke usluge, a potrošač se obavezuje da mu za to plati naknadu i zaključuje se na rok od najmanje godinu dana ili sa mogućnošću prećutnog produženja;

 37) ugovor o pomoći prilikom preprodaje je ugovor kojim se trgovac obavezuje da potrošaču pruži pomoć prilikom kupovine ili prodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti ili trajnih olakšica za odmor, a potrošač se obavezuje da mu za to plati naknadu;

 38) ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti je ugovor kojim se trgovac obavezuje da potrošača uključi u sistem razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, s tim da potrošači mogu da ustupe uzajamno na određeno vreme prava iz ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, a potrošač se obavezuje da mu za to plati naknadu;

 39) vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, u smislu ovog zakona, je način rešavanja sporova između potrošača i trgovca, putem tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova upisanim u Listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova u skladu sa ovim zakonom;

 40) davalac garancije je trgovac, bilo da se radi o proizvođaču, uvozniku, trgovcu na veliko ili trgovcu na malo, koji preuzima obaveze prema potrošaču po osnovu date garancije;

 41) tehnička roba je složena stvar, odnosno uređaj industrijske proizvodnje trajnije upotrebe (aparati za domaćinstvo, kompjuteri, telefoni, motorna vozila i slično) za čiji je rad neophodna električna energija, drugo sredstvo napajanja (npr. baterija ili akumulator) ili motor na unutrašnje sagorevanje;

 42) kodeks dobre poslovne prakse je sporazum ili skup pravila koja nisu predviđena zakonom, podzakonskim aktima ili upravnim aktima, koja definišu ponašanje trgovaca koji prihvataju obaveze iz kodeksa u vezi sa jednom ili više posebnih poslovnih praksi ili privrednih delatnosti;

 43) donosilac kodeksa dobre poslovne prakse označava lice, uključujući i trgovca ili grupu trgovaca, koje je odgovorno za formulisanje i reviziju kodeksa dobre poslovne prakse i/ili nadzor nad primenom kodeksa od strane onih koji su se njime obavezali;

 44) trajni nosač zapisa je svaki instrument koji omogućava potrošaču ili trgovcu da sačuva podatke koji su namenjeni njemu lično, na način da podaci ostanu dostupni za buduću upotrebu tokom razdoblja primerenog svrsi informacije koji omogućava nepromenjenu reprodukciju sačuvanih podataka, kao što su papir, elektronska pošta, CD - ROM, DVD, memorijska kartica i čvrsti disk (hard disk) računara;

 45) finansijske usluge su sve bankarske i kreditne usluge, usluge osiguranja, usluge upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom, usluge finansijskog lizinga, usluge izdavanja elektronskog novca, investicione i platne usluge, kao i finansijske pogodbe, u smislu posebnih zakona kojima su uređene te usluge.

II. INFORMISANJE POTROŠAČA I EDUKACIJA

Isticanje cene

Član 6.

Trgovac je dužan da, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano, na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu i jediničnu cenu robe ili usluge, u skladu sa propisima koji uređuju trgovinu.

Prodajna cena usluge

Član 7.

Trgovac je dužan da sačini cenovnik ili tarifnik usluga.

Cenovnik ili tarifnik usluga iz stava 1. ovog člana, trgovac je dužan da istakne u izlogu, poslovnim prostorijama ili na drugom mestu na kome nudi vršenje usluga.

Ako trgovac nudi vršenje usluga u posebnom odeljenju prodajnog objekta, cenovnik ili tarifnik usluga može da istakne u tom odeljenju.

Električna energija, gas, centralno grejanje i voda

Član 8.

Trgovac koji nudi ili oglašava vršenje usluge trajnog snabdevanja električnom energijom, gasom, toplotnom energijom ili vodom putem cevovoda dužan je da u ponudi ili oglasu jasno istakne:

1)         jediničnu cenu potrošene električne energije ili toplotne energije;

2)         jediničnu cenu potrošene vode ili gasa.

Trgovac je dužan da osim jedinične cene iz stava 1. ovog člana jasno istakne cene koje se ne računaju prema potrošenoj mernoj jedinici, uključujući cenu koja se plaća za priključenje na distributivnu mrežu.

Benzinske stanice i parkirališta

Član 9.

Trgovac je dužan da jedinične cene goriva istakne na način kojim se licu koje upravlja motornim vozilom u pravcu benzinske stanice omogućava da cene lako i blagovremeno uoči.

Trgovac koji nudi prostor za parkiranje motornih vozila odnosno zakup parking mesta u garažama je dužan da na ulazu istakne cenovnik, kojim se licu koje upravlja motornim vozilom u pravcu parkirališta omogućava da cene i broj slobodnih mesta lako i blagovremeno uoči.

Ugostiteljski objekti

Član 10.

Trgovac je dužan da u ugostiteljskom objektu za pružanje usluga ishrane i pića na stolovima istakne ili preda cenovnik svakom potrošaču pre prijema porudžbine, a na zahtev potrošača i prilikom plaćanja.

Trgovac je dužan da cenovnik hrane i pića istakne i na ulazu u ugostiteljski objekat iz stava 1. ovog člana.

Trgovac je dužan da u ugostiteljskom objektu za smeštaj (hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, hostel, prenoćište, odmaralište, kuća, apartman, soba i slično) istakne:

1)         prodajnu cenu smeštaja, pansiona i polupansiona i iznos boravišne takse na vidljivom mestu, u svakoj sobi i na recepciji;

2)         prodajnu cenu hrane i pića u cenovnicima koji moraju biti dostupni potrošačima u dovoljnom broju primeraka i na mestima na kojima se potrošači uslužuju.

Ako je u ugostiteljskim objektima iz st. 1. i 3. ovog člana omogućena upotreba sredstava komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pored tog sredstva istakne cenu upotrebe po jedinici vremena ili prodajnu cenu jednog korišćenja.

Cene za pružene usluge iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana obuhvataju naknadu za pruženu uslugu i dodatne troškove.

Izdavanje računa

Član 11.

Trgovac je dužan da za kupljenu robu ili uslugu potrošaču izda račun.

Račun iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1)         naziv ili poslovno ime, adresu i podatke koji su značajni za utvrđivanje identiteta trgovca;

2)         podatke o prodatoj robi ili pruženoj usluzi;

3)         prodajnu cenu;

4)         datum izdavanja računa;

5)         specifikaciju prodajne cene;

6) ukupan iznos za plaćanje.

Za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa račun iz stava 1. ovog člana, pored elemenata navedenih u stavu 2. ovog člana, mora da sadrži i jediničnu cenu.

Trgovac mora da se pridržava istaknute cene i uslova prodaje.

Zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja računa potrošaču.

Zabranjeno je naplaćivanje izdavanja i slanja opomena potrošaču radi naplate dospelih novčanih potraživanja.

Račun iz stava 1. ovog člana sadrži i ostale podatke u skladu sa posebnim propisima.

Dužnost obaveštavanja pre zaključenja ugovora

Član 12.

Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora o prodaji robe ili pružanju usluga, potrošača na jasan i razumljiv način na srpskom jeziku ili jeziku nacionalne manjine u skladu sa zakonom obavesti o:

1)         osnovnim obeležjima robe ili usluge;

2)         poslovnom imenu, matičnom broju, adresi sedišta i broju telefona;

3)         prodajnoj ceni ili načinu na koji će se prodajna cena obračunati ako se zbog prirode robe ili usluge prodajna cena ne može utvrditi unapred, kao i o svim dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke i mogućnosti da se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret;

4)         načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, načinu izvršenja drugih ugovornih obaveza;

5)         postojanju zakonske odgovornosti zbog nesaobraznosti robe ili usluge ugovoru;

6)         načinu izjavljivanja reklamacije trgovcu, a naročito o mestu prijema i načinu postupanja trgovca po njima, kao i uslovima koji se odnose na ostvarivanje prava potrošača po osnovu saobraznosti;

7)         prilikom ponude i prodaje tehničke robe o dostupnosti rezervnih delova, priključnih aparata i sličnih delova, tehničkog servisa ili održavanja i opravke za vreme i posle prestanka perioda u kojem odgovara za nesaobraznost ugovoru, odnosno posle prestanka proizvodnje ili uvoza robe;

8)         uslovima za raskidanje ugovora, ako je zaključen na neodređeno vreme ili ako se produžava automatski;

9)         mogućnosti pristupa vansudskim mehanizmima za rešavanje sporova;

U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja i vrste robe ili usluge trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora potrošača obavesti i o:

1)         trajanju ugovora;

2)         minimalnom trajanju ugovornih obaveza;

3)         funkcionalnosti, uključujući i mere tehničke zaštite digitalnog sadržaja;

4)         relevantnoj interoperabilnosti digitalnog sadržaja sa hardverom i softverom o kojima trgovac ima saznanja ili o kojima se razumno može očekivati da ima saznanja;

5)         postojanju i uslovima postprodajnih usluga i garancijama.

Trgovac nije dužan da potrošača obavesti o podacima iz st. 1. i 2. ovog člana, ako te pojedinosti očigledno proizlaze iz okolnosti zaključenja ugovora.

U slučaju javne aukcije, trgovac može da umesto obaveštenja o podacima iz stava 1. tačka 2) ovog člana obavesti potrošača o adresi i podacima koji su od značaja za utvrđivanje identiteta aukcionara.

Ako trgovac i potrošač zaključe ugovor, podaci iz st. 1. i 2. ovog člana postaju njegov sastavni deo.

Teret dokazivanja izvršenja obaveze obaveštavanja potrošača o podacima iz st. 1. i 2. ovog člana snosi trgovac.

Ako prilikom zaključenja ugovora trgovac ne postupi u skladu sa obavezom obaveštavanja iz st. 1. i 2. ovog člana, potrošač može zahtevati poništenje ugovora, nezavisno od toga da li je trgovac imao nameru da ga propuštanjem obaveštavanja navede na zaključenje ugovora. Pravo da se zahteva poništaj ugovora prestaje istekom godinu dana od dana zaključenja ugovora.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana se takođe primenjuju na ugovore o snabdevanju vodom, gasom ili električnom energijom kada oni nisu ponuđeni za prodaju u ograničenoj ili unapred određenoj količini, na ugovore o snabdevanju toplotnom energijom i o isporuci digitalnog sadržaja koji se ne isporučuje na trajnom nosaču zapisa.

Dodatni troškovi

Član 13.

Potrošač nije dužan da plati bilo kakav oblik dodatnih troškova, uključujući i poštanske troškove i troškove transporta i isporuke, ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača za konkretne dodatne troškove pored ugovorene naknade za glavnu ugovornu obavezu trgovca.

Trgovac je dužan da saglasnost potrošača iz stava 1. ovog člana pribavi pre nego što se potrošač obaveže ugovorom ili ponudom.

Ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača za dodatne troškove, već ga je obavestio pomoću podrazumevane opcije koja zahteva da je potrošač odbije kako bi izbegao njihovo plaćanje, potrošač nije dužan da plati naknadu trgovcu za dodatne troškove. Ukoliko je već platio trgovcu dodatne troškove, potrošač ima pravo na povraćaj novca.

Plaćanje novčane obaveze

Član 14.

Novčana obaveza koju potrošač plaća putem banke, javnog poštanskog operatora ili drugog lica, koje u skladu sa zakonom pruža platne usluge, smatra se izmirenom na dan kada su banka, javni poštanski operator ili drugo lice koje u skladu sa zakonom pruža platne usluge primili platni nalog potrošača.

Edukacija i informisanje potrošača koje sprovode udruženja i savezi

Član 15.

Udruženja i savezi udruženja za zaštitu potrošača (u daljem tekstu: udruženja i savezi) pružaju i sprovode edukaciju i informisanje potrošača, na nezavisan i objektivan način, koji ne sme da sadrži bilo kakav oblik oglašavanja.

Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja treba da obuhvati i obrazovanje učenika osnovnih i srednjih škola o osnovnim principima zaštite potrošača, kao i o pravima i obavezama potrošača.

Ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača (u daljem tekstu: Ministarstvo) i evidentirana udruženja i savezi iz člana 139. ovog zakona sarađuju sa osnovnim i srednjim školama u cilju edukacije učenika o potrošačkim pravima i obavezama.

III. NEPOŠTENA POSLOVNA PRAKSA

Zabrana nepoštene poslovne prakse

Član 16.

Zabranjena je nepoštena poslovna praksa trgovca prema potrošaču, a koju trgovac koristi pre, za vreme i nakon sklapanja pravnog posla u vezi sa određenim proizvodom.

Teret dokazivanja o tačnosti činjeničnih navoda trgovca u vezi sa svojom poslovnom praksom je na trgovcu.

Trgovac je dužan da na zahtev nadležnog organa pruži dokaz o tačnosti svojih navoda u vezi sa poslovnom praksom koju primenjuje. U slučaju da trgovac ne pruži dokaz, smatraće se da su navodi trgovca netačni. Nadležni organ unapred upozorava trgovca o pravnim posledicama nepružanja dokaza.

Pojam nepoštene poslovne prakse

Član 17.

Poslovna praksa je nepoštena:

1)         ako je protivna zahtevima profesionalne pažnje i

2)         ako bitno narušava ili preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje, u vezi s proizvodom, prosečnog potrošača na koga se ta poslovna praksa odnosi ili kojoj je izložen ili ponašanje prosečnog člana grupe, kada se poslovna praksa odnosi na grupu potrošača.

Trgovac bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača ako svojom poslovnom praksom bitno umanjuje mogućnost potrošača da ostvari potreban nivo obaveštenosti za odlučivanje, usled čega potrošač donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

Ekonomska odluka potrošača u smislu stava 2. ovog člana je odluka o tome da li, na koji način i pod kojim uslovima da kupi proizvod, da cenu plati u celosti ili delimično, da li da zadrži ili da vrati proizvod, ili da iskoristi neko drugo pravo u vezi s proizvodom koje ima po osnovu ugovora, da li da nešto učini ili da se uzdrži od kakvog postupka (u daljem tekstu: ekonomska odluka).

Poslovna praksa koja preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje jasno određene grupe potrošača, koji su zbog svoje psihičke ili fizičke slabosti, uzrasta ili lakomislenosti naročito osetljivi na tu vrstu poslovne prakse ili na dati proizvod, pod uslovom da se od trgovca moglo osnovano očekivati da to predvidi, procenjuje se prema prosečnom potrošaču te grupe potrošača.

Odredbe stava 4. ovog člana se ne odnose na slučajeve uobičajenog i dopuštenog oglašavanja koje podrazumeva davanje izjava koje ne treba uzimati doslovno.

Nepoštenom se naročito smatra obmanjujuća poslovna praksa i nasrtljiva poslovna praksa.

Obmanjujuća poslovna praksa

Član 18.

Poslovna praksa smatra se obmanjujućom ako sadrži lažne informacije. Pod obmanjujućom poslovnom praksom, u smislu ovog zakona, smatra se poslovna praksa trgovca kojom navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu:

1)         postojanja ili prirode proizvoda;

2)         osnovnih obeležja proizvoda, kao što su obeležja koja se odnose na dostupnost, prednosti, rizike, način izrade, upotrebu, dodatke koji prate proizvod, pomoć koja se potrošačima pruža posle prodaje i postupanje po njihovim prigovorima, način i datum proizvodnje ili pružanja usluge, isporuku, podobnost za upotrebu, način upotrebe, količinu, specifikaciju, državu proizvodnje i državu porekla žiga, očekivane rezultate upotrebe ili rezultate sprovedenih testova ili provera proizvoda;

3)         obaveza trgovca i obima obaveza, razloga za određeno tržišno postupanje i njegove prirode, označavanja ili ukazivanja na lice koje posredno ili neposredno podržava ili preporučuje trgovca ili proizvod;

4)         cene ili načina na koji je obračunata ili postojanja određenih pogodnosti u pogledu cene;

5)         potrebe za servisiranjem, delovima, zamenom ili popravkom;

6)         položaja, osobina ili prava trgovca ili njegovog zastupnika koji se odnose na njegov identitet ili imovinu, kvalifikacije i status, pripadnost ili povezanost, svojinska, prava intelektualne svojine i odobrenja kojima raspolažu, nagrade ili priznanja koja su primili;

7)         prava potrošača, uključujući pravo na zamenu robe ili povraćaj novca iz člana 51. ovog zakona ili rizika kojima može da bude izložen.

Obmanjujuća poslovna praksa postoji ako trgovac, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, navodi ili preti da navede prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što:

1)         oglašava proizvod, uključujući upoređujuće oglašavanje, na zbunjujući način kojim se otežava razlikovanje proizvoda od drugih proizvoda, žigova, naziva drugih proizvoda ili oznake drugog trgovca;

2)         krši odredbe kodeksa dobre poslovne prakse kojem je pristupio ako su te odredbe za trgovca obavezujuće i proverljive, kao i ako je trgovac istakao u svojoj poslovnoj praksi da je obavezan takvim kodeksom.

Propuštanje kojim se obmanjuju potrošači

Član 19.

Obmanjujuća poslovna praksa postoji kada trgovac propuštanjem određene radnje, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, prostorna i vremenska ograničenja upotrebljenog sredstva komunikacije i dopunske mere koje je preduzeo u cilju obaveštavanja potrošača:

1)         uskrati bitna obaveštenja koja su prosečnom potrošaču potrebna za odgovarajući nivo obaveštenosti kod odlučivanja, čime navodi ili preti da ga navede da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo;

2)         skriva bitne informacije ili bitne informacije pruža neblagovremeno ili na nejasan, nerazumljiv ili dvosmislen način ili kada propusti da istakne poslovnu svrhu svog obraćanja potrošačima čime navodi ili preti da navede prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

Poziv na ponudu i obaveštenje o osobinama i ceni, osim ako nešto drugo ne proizlazi iz okolnosti slučaja, kao bitne informacije mora da sadrži:

1)         osnovna obeležja proizvoda u obimu koji odgovara datom proizvodu i upotrebljenom sredstvu komunikacije;

2)         naziv i adresu trgovca i ako trgovac posluje u ime drugog trgovca, naziv i adresu trgovca u čije ime posluje;

3)         cenu koja obuhvata poreske i druge dažbine i dodatne troškove, troškove transporta, poštarinu i troškove isporuke;

4)         pravila o plaćanju, isporuci i izvršavanju ugovornih obaveza i načinu na koji se postupa po reklamacijama potrošača ako pravila odstupaju od zahteva profesionalne pažnje;

5)         obaveštenje o pravu na odustanak od ugovora.

Izuzetno od stava 2. tačka 3) ovog člana, ako se zbog svojstava proizvoda cena ili dodatni troškovi ne mogu unapred obračunati, trgovac je dužan da potrošaču dostavi podatke na osnovu kojih se cena ili dodatni troškovi obračunavaju.

Oblici poslovne prakse koji se smatraju obmanjujućom poslovnom praksom

Član 20.

Oblici poslovne prakse koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja smatraju obmanjujućom poslovnom praksom jesu:

1)         tvrdnja da je trgovac potpisnik kodeksa dobre poslovne prakse, a da zapravo nije ili neistinita tvrdnja da postupa u skladu sa određenim kodeksom dobre poslovne prakse;

2)         neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, znaka od poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca;

3)         neistinita tvrdnja trgovca da je određeni kodeks dobre poslovne prakse odobren od državnog organa ili određene organizacije;

4)         neistinita tvrdnja trgovca da njegovu poslovnu praksu ili prodaju proizvoda, odobrava, podržava ili pomaže određeni državni organ ili određena organizacija ili istinita tvrdnja iste sadržine u slučaju da se trgovac ne pridržava uslova pod kojima mu je dato odobrenje, podrška ili pomoć;

5)         poziv trgovca potrošaču da učini ponudu za kupovinu nekog proizvoda po određenoj ceni, ako trgovac prikriva postojanje osnovanog razloga za sumnju da će moći da isporuči taj proizvod ili opremu ili da angažuje drugog trgovca za isporuku proizvoda po navedenoj ceni, u količini i roku koji bi se mogao očekivati s obzirom na vrstu proizvoda, obim oglašavanja i ponuđenu cenu;

6)         poziv trgovca potrošaču da učini ponudu za kupovinu nekog proizvoda po određenoj ceni, ako trgovac u nameri da potrošača navede na kupovinu nekog drugog proizvoda odbija da pokaže potrošaču proizvod na koji se oglas odnosi ili odbija da primi narudžbinu ili da isporuči proizvod u primerenom roku ili pokaže potrošaču oštećeni uzorak proizvoda na koji se odnosi oglašavanje;

7)         neistinita tvrdnja trgovca da će proizvod biti raspoloživ u kratkom roku ili da će biti raspoloživ u kratkom roku pod određenim uslovima, s ciljem da se potrošač navede da odluku o kupovini donese bez odlaganja, odnosno da mu se uskrati prilika ili vreme potrebno za odgovarajući nivo obaveštenosti kod donošenja odluke;

8)         propuštanje trgovca da potrošača, pre nego što prihvati ponudu, na jasan način obavesti da će mu nakon prodaje određenog proizvoda pružiti prateće usluge na jeziku koji nije u službenoj upotrebi u Republici Srbiji;

9)         neistinita tvrdnja trgovca ili stvaranje pogrešnog utiska da je određeni proizvod u prometu u skladu sa pozitivnim propisima;

10)       predstavljanje prava koja su potrošaču garantovana zakonom kao posebne prednosti koju trgovac nudi potrošaču;

11)       upotreba uredničkog prostora u medijima za oglašavanje proizvoda, to jest propuštanje trgovca da u sadržaju oglasa zvukom ili slikom naglasi da je reč o plaćenom oglašavanju, a ne o sadržaju iza kojeg stoji uredništvo;

12)       neistinita tvrdnja trgovca o prirodi i značaju rizika kome potrošač izlaže sebe ili svoju porodicu ako ne kupi određeni proizvod;

13)       oglašavanje od strane trgovca proizvoda koji podražava proizvod drugog trgovca i kojim se potrošač namerno navodi na pogrešan zaključak da proizvode proizvodi isti trgovac;

14)       stvaranje, vođenje ili oglašavanje od strane trgovca sistema prodaje proizvoda u okviru kojeg potrošač plaća naknadu za mogućnost ostvarenja prihoda koji ne zavisi od uspešnosti prodaje određenog proizvoda, već od učestvovanja drugih potrošača u tom sistemu prodaje (piramidalna šema);

15)       neistinita tvrdnja trgovca da prestaje sa poslovanjem ili da se premešta u druge poslovne prostorije;

16)       tvrdnja trgovca da određeni proizvod povećava šansu za pobedu u igrama na sreću;

17)       neistinita tvrdnja trgovca da određeni proizvod leči određenu bolest, poremećaj funkcije ili malformaciju;

18)       pružanje netačnih informacija o uslovima na tržištu ili mogućnosti kupovine određenog proizvoda na tržištu u nameri da se potrošač navede da proizvod pribavi pod uslovima koji su nepovoljniji od uobičajenih tržišnih uslova;

19)       tvrdnja da se raspisuje nagradno takmičenje ili promotivna igra, ako se nakon toga ne podeli obećana nagrada ili odgovarajuća zamena za nju;

20)       opisivanje proizvoda rečima gratis, besplatno, bez naknade ili drugim rečima sličnog značenja, ako je potrošač dužan da snosi bilo kakav trošak osim neizbežnog troška u vezi sa poslovnom praksom i preuzimanja ili isporuke proizvoda;

21)       stavljanje računa ili sličnog dokumenta kojim se zahteva plaćanje u oglasni materijal, čime se kod potrošača stvara pogrešan utisak da je već naručio oglašavani proizvod;

22)       neistinita tvrdnja ili stvaranje pogrešnog utiska da trgovac ne postupa u okviru svoje poslovne delatnosti, profesije ili zanata ili neistinito izdavanje za potrošača (predstavljanje kao potrošač);

23)       stvaranje pogrešnog utiska kod potrošača da su nakon prodaje određenog proizvoda prateće usluge dostupne i na teritoriji druge države osim države u kojoj je proizvod prodat.

Nasrtljiva poslovna praksa

Član 21.

Nasrtljiva poslovna praksa postoji ako uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku prinudu ili nedozvoljenim uticajem, narušava ili preti da naruši slobodu izbora ili ponašanje prosečnog potrošača u vezi sa određenim proizvodom i na taj način navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

Nedozvoljeni uticaj, u smislu ovog zakona, jeste zloupotreba pozicije moći u cilju vršenja pritiska na potrošača na način koji bitno ograničava sposobnost da ostvari odgovarajući nivo obaveštenosti kod odlučivanja, bez obzira da li se upotrebljava ili stavlja u izgled upotreba fizičke sile.

Kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje nasrtljive poslovne prakse su:

1)         vreme, mesto, priroda i trajanje nasrtljive poslovne prakse;

2)         upotreba pretećeg ili uvredljivog jezika ili ponašanja;

3)         činjenica da trgovac svesno, u nameri da utiče na odluku potrošača u vezi sa proizvodom, koristi nesrećni slučaj koji se dogodio potrošaču ili teške okolnosti u kojima se potrošač nalazi, a koje utiču na njegovu sposobnost za rasuđivanje;

4)         teška ili nesrazmerna vanugovorna prepreka koju trgovac postavlja potrošaču koji želi da ostvari svoje ugovorno pravo, uključujući pravo da raskine ili poništi ugovor ili izabere drugi proizvod ili drugog trgovca;

5)         pretnja trgovca da će prema potrošaču preduzeti određenu radnju koja nije u skladu sa zakonom.

Oblici poslovne prakse koji se smatraju nasrtljivom poslovnom praksom

Član 22.

Oblici poslovne prakse koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja smatraju nasrtljivom poslovnom praksom jesu:

1)         stvaranje utiska kod potrošača da ne može da napusti prostorije dok ne zaključi ugovor;

2)         poseta potrošaču, u njegovom stambenom prostoru, bez njegove prethodne saglasnosti ili suprotno zahtevu da ga napusti ili da se ne vrati, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora;

3)         višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora;

4)         zahtev da potrošač koji namerava da ostvari svoja prava iz polise osiguranja dostavi dokumenta koja se ne mogu smatrati značajnim za ocenu osnovanosti njegovog zahteva ili uporno izbegavanje da se odgovori na zahtev potrošača radi odvraćanja od ostvarivanja njegovih ugovornih prava;

5)         direktno podsticanje dece putem oglasa da kupe ili utiču na roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja;

6)         zahtev potrošaču da plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije tražio;

7)         izričito obaveštavanje potrošača da su posao ili egzistencija trgovca ugroženi ako potrošač ne kupi određeni proizvod;

8)         stvaranje pogrešnog utiska kod potrošača da je osvojio ili da će preduzimanjem određene radnje osvojiti nagradu ili kakvu drugu korist kada nagrada ili korist ne postoji ili ako je preduzimanje bilo koje radnje u cilju osvajanja nagrade ili koristi uslovljeno time da potrošač plati određenu sumu novca ili pretrpi određene troškove.

Posebna zaštita maloletnika

Član 23.

Zabranjena je prodaja, usluživanje i poklanjanje alkoholnih pića, uključujući pivo, duvanskih proizvoda ili pirotehničkih sredstava, licima mlađim od 18 godina života.

U slučaju sumnje da je potrošač lice mlađe od 18 godina, trgovac nije dužan da proda ili usluži alkoholno piće, pivo, duvanski proizvod ili pirotehnička sredstva dok potrošač ne omogući trgovcu uvid u važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu.

Kodeks dobre poslovne prakse

Član 24.

Trgovci ili grupa trgovaca koji su pristupili određenom kodeksu dobre poslovne prakse odgovorni su i kontrolišu poštovanja pravila tog kodeksa.

Ministarstvo podstiče trgovce ili grupu trgovaca koji su pristupili određenom kodeksu dobre poslovne prakse da kontrolišu pojavu nepoštene poslovne prakse trgovaca ili grupe trgovaca koji su pristupili tom kodeksu.

Ministarstvo podstiče trgovce ili grupu trgovaca koji su pristupili određenom kodeksu dobre poslovne prakse da obaveštavaju potrošače o postojanju i sadržini tog kodeksa.

Izlaganje robe, tačna mera i isticanje prodajnih podsticaja

Član 25.

Zabranjeno je odbijanje da se potrošaču proda roba koja je izložena ili na drugi način pripremljena za prodaju ili odbijanje pružanja usluge koja se može obaviti, ukoliko to nije u suprotnosti sa drugim propisom i poslovnom praksom.

Zabranjuje se uslovljavanje prodaje robe ili pružanja usluge prodajom druge robe ili pružanjem druge usluge.

Trgovac je dužan da potrošaču obezbedi robu u tačnoj meri ili količini i ukoliko je primereno, da mu omogući da proveri tu tačnost.

Ukoliko trgovac nudi posebne prodajne podsticaje pri kupovini roba i usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina, dužan je da ih jasno i vidljivo istakne, navede uslove za njihovo ostvarivanje i da ih se pridržava.

IV. ZAŠTITA POTROŠAČA U OSTVARIVANJU PRAVA IZ UGOVORA NA DALJINU I UGOVORA KOJI SE ZAKLJUČUJU IZVAN POSLOVNIH PROSTORIJA

1. Obaveštavanje potrošača i pravo na odustanak

Dužnosti obaveštavanja za ugovore na daljinu i ugovore koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija

Član 26.

Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora na daljinu ili izvan poslovnih prostorija, pored podataka iz člana 12. ovog zakona, na jasan i razumljiv način potrošača obavesti o:

1)         adresi na kojoj posluje, ako ne posluje na adresi na kojoj mu je sedište ili prebivalište i adresi, broju faksa i adresi elektronske pošte trgovca u čije ime postupa na koju potrošač može da izjavi reklamaciju;

2)         prodajnoj ceni koja obuhvata ukupne troškove za obračunski period u slučaju ugovora sa neodređenim trajanjem ili ugovora koji sadrži pretplatu; kada se ovakvim ugovorima predviđa plaćanje fiksne sume, prodajna cena obuhvata ukupne mesečne troškove; kada se ukupni troškovi ne mogu pouzdano unapred obračunati, saopštava se način na koji će se prodajna cena obračunavati;

3)         trošku korišćenja sredstava komunikacije na daljinu za zaključivanje ugovora kada se taj trošak obračunava na osnovi različitoj od osnovne tarife;

4)         uslovima, vremenskom roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora u skladu sa članom 27. ovog zakona;

5)         obavezi da plati trgovcu razumne troškove u skladu sa članom 34. stav 3. ovog zakona, ako potrošač ostvaruje pravo na odustanak od ugovora nakon što je podneo zahtev u skladu sa članom 27. stav 2. i članom 28. ovog zakona;

6)         kada pravo na odustanak od ugovora nije predviđeno u skladu sa članom 36. ovog zakona, o podatku da potrošač ne može da koristi pravo na odustanak ili, gde je primenjivo, okolnostima pod kojima potrošač gubi pravo na odustanak od ugovora;

7)         postojanju njegovog ugovornog odnosa sa poštanskim operatorom preko koga potrošač može, u slučaju reklamacije zbog nesaobraznosti, da pošalje robu o trošku trgovca.

U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja i vrste robe, trgovac je dužan da potrošača obavesti i o:

1)         dužnosti potrošača da snosi troškove povraćaja robe u slučaju odustanka od ugovora i, za ugovore na daljinu, ako se roba zbog svojih karakteristika ne može vratiti poštom, troškove vraćanja robe;

2)         postojanju primenjivih kodeksa dobre poslovne prakse i načinu na koji se može steći uvid u sadržaj kodeksa, gde je primenjivo;

3)         minimalnom trajanju ugovornih obaveza potrošača u skladu sa ugovorom;

4)         postojanju i uslovima za polaganje depozita ili drugih finansijskih garancija koje potrošač na zahtev trgovca treba da plati ili dostavi;

5)         mogućnosti pristupa vansudskim mehanizmima za rešavanje sporova.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na ugovore o snabdevanju vodom, gasom ili električnom energijom kada oni nisu ponuđeni za prodaju u ograničenoj ili unapred određenoj količini, ili na ugovore o snabdevanju toplotnom energijom ili o isporuci digitalnog sadržaja koji se ne isporučuje na trajnom nosaču zapisa.

U slučaju javne aukcije podaci o trgovcu iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona i stava 1. tačka 1) ovog člana mogu biti zamenjeni istovrsnim podacima o aukcionaru.

Podaci iz stava 1. tač. 4) i 5) i stava 2. tačka 1) ovog člana mogu biti dostavljeni putem obrasca iz člana 27. ovog zakona.

Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora o pružanju finansijskih usluga na daljinu, potrošača, na jasan i razumljiv način, obavesti o:

1)         osnovnim obeležjima finansijske usluge;

2)         prodajnoj ceni finansijske usluge uključujući poreze, takse, troškove i naknade ili o načinu obračunavanja cene ako prodajna cena finansijske usluge ne bude iskazana;

3)         posebnim rizicima koji se odnose na određeni finansijski instrument;

4)         periodu za koji važe data obaveštenja;

5)         načinu plaćanja.

Ukoliko trgovac ne ispunu obavezu obaveštavanja o dodatnim troškovima iz člana 12. tačka 3) ovog zakona i stava 2. tačka 1) ovog člana potrošač nije dužan da snosi te troškove.

Trgovac je dužan da podatke iz st. 1, 2. i 6. ovog člana pruži potrošaču na srpskom jeziku.

Podaci iz st. 1, 2. i 6. ovog člana predstavljaju sastavni deo ugovora na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija.

Teret dokazivanja izvršenja obaveza u skladu sa st. 1, 2. i 6. ovog člana i čl. 29. i 30. ovog zakona je na trgovcu.

Pravo potrošača na odustanak od ugovora

Član 27.

Potrošač ima pravo da odustane od ugovora zaključenog na daljinu ili izvan poslovnih prostorija u roku od 14 dana, bez navođenja razloga i dodatnih troškova, osim troškova iz čl. 33. i 34. ovog zakona (u daljem tekstu: odustanak od ugovora).

Potrošač ostvaruje pravo na odustanak od ugovora izjavom koju može dati na propisanom obrascu za odustanak od ugovora zaključenog na daljinu ili izvan poslovnih prostorija ili na drugi nedvosmislen način (u daljem tekstu: obrazac za odustanak).

Izjava o odustanku od ugovora kod ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija smatra se blagovremenom ukoliko je poslata trgovcu u roku iz stava 1. ovog člana.

Izjava o odustanku od ugovora proizvodi pravno dejstvo od dana kada je poslata trgovcu.

Ako trgovac omogući potrošaču da elektronski popuni i pošalje obrazac za odustanak, dužan je da ga o prijemu obrasca bez odlaganja obavesti u pisanoj formi ili na drugom trajnom nosaču zapisa.

Protekom roka iz člana 28. ovog zakona prestaje pravo potrošača na odustanak od ugovora.

Teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama st. 1.-5. ovog člana, radi ostvarivanja prava na odustanak od ugovora, je na potrošaču.

Oblik i sadržinu obrasca za odustanak propisuje ministar nadležan za poslove zaštite potrošača (u daljem tekstu: Ministar).

Računanje rokova za odustanak potrošača od ugovora

Član 28.

Kod ugovora o pružanju usluga, rok od 14 dana računa se od trenutka zaključenja ugovora između potrošača i trgovca.

Kod ugovora o prodaji robe, rok od 14 dana računa se od trenutka kada roba dospe u državinu potrošača ili trećeg lica koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik.

Kada potrošač jednom porudžbenicom naruči više vrsta roba koje se isporučuju zasebno, rok od 14 dana počinje da teče kada poslednja vrsta naručene robe dospe u državinu potrošača ili trećeg lica koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik.

Kada se isporuka robe sastoji iz više pošiljki i delova, rok od 14 dana počinje da teče kada je poslednja pošiljka ili deo, dospeo u državinu potrošača ili trećeg lica koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik.

Kada je zaključen ugovor na neodređeno vreme sa periodičnim isporukama robe, rok od 14 dana počinje da teče kada prva pošiljka robe dospe u državinu potrošača ili trećeg lica koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik.

Ako trgovac ne preda potrošaču obaveštenje iz člana 26. stav 1. tačka 4) ovog zakona, na način iz člana 29. stav 1. ovog zakona i člana 30. stav 2. ovog zakona, potrošač može odustati od ugovora u roku od 12 meseci od dana isteka roka za odustanak od ugovora.

Ako trgovac nije predao potrošaču obaveštenje iz člana 26. stav 1. tačka 4) ovog zakona, na način iz člana 29. stav 1. ovog zakona i člana 30. stav 2. ovog zakona, pa to učini u roku od 12 meseci od dana zaključenja ugovora, rok od 14 dana počinje da teče kada potrošač dobije obrazac za odustanak.

Rok iz st. 1. do 7. ovog člana ističe protekom poslednjeg časa poslednjeg dana roka.

Formalni uslovi za zaključenje ugovora izvan poslovnih prostorija

Član 29.

Trgovac je dužan da u trenutku zaključenja ugovora, a najkasnije prilikom isporuke robe preda potrošaču u pisanoj formi:

1)         propisani obrazac za odustanak;

2)         čitko i razumljivo obaveštenje iz člana 26. st. 1. i 2. ovog zakona na srpskom jeziku;

3)         primerak potpisanog ugovora.

Trgovac je dužan da pribavi prethodnu saglasnost potrošača ako se isporuka digitalnog sadržaja ne vrši na trajnom nosaču zapisa, kao i potvrdu potrošača da zna da takvom isporukom gubi pravo na odustanak od ugovora.

Trgovac može ispuniti obavezu iz stava 1. ovog člana na trajnom nosaču zapisa, ukoliko je potrošač sa tim saglasan.

Kada potrošač zahteva da pružanje usluga ili snabdevanje vodom, gasom ili električnom energijom kada oni nisu ponuđeni za prodaju u ograničenoj ili unapred određenoj količini, ili isporuka toplotne energije započne u toku roka za odustanak od ugovora iz člana 28. ovog zakona, trgovac će zahtevati da potrošač podnese takav izričit zahtev na trajnom nosaču zapisa.

Formalni uslovi za zaključenje ugovora na daljinu

Član 30.

Ako trgovac telefonom pozove potrošača u nameri da zaključi ugovor na daljinu, dužan je da, odmah nakon početka razgovora, predoči svoj identitet, kao i da je poziv učinjen u komercijalne svrhe.

Trgovac je dužan da u razumnom roku po zaključenju ugovora, a najkasnije u vreme isporuke robe ili početka pružanja usluge, na trajnom nosaču zapisa, preda potrošaču:      

1)         obrazac za odustanak;

2)         čitko i razumljivo obaveštenje iz člana 26. st. 1. i 2. ovog zakona, na srpskom jeziku;

3)         ugovor ili ispravu o ugovoru.

Trgovac je dužan da pribavi prethodnu izričitu saglasnost potrošača ako se isporuka digitalnog sadržaja ne vrši na trajnom nosaču zapisa i potvrdu potrošača da zna da takvom isporukom gubi pravo na odustanak od ugovora.

Ako ugovor na daljinu, koji treba da se zaključi elektronskim putem, predviđa obavezu potrošača za plaćanje, trgovac saopštava potrošaču na jasan i čitak način obaveštenja iz člana 12. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 1) ovog zakona i člana 26. stav 1. tačka 1) i stav 2. tačka 3) ovog zakona i neposredno pre nego što potrošač dostavi svoju porudžbenicu.

Ako se slanjem porudžbenice istovremeno prihvata i obaveze plaćanja, o tome mora da postoji jasno obaveštenje na porudžbenici ili na tasteru ili nekoj drugoj sličnoj funkciji, ako se slanje porudžbenice vrši njihovim aktiviranjem.

Ukoliko trgovac ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 5. ovog člana, ugovor ili porudžbenica ne obavezuju potrošača.

Na prodajnim internet stranicama, najkasnije na početku postupka naručivanja, moraju da budu jasno i čitko navedeni podaci o postojanju ograničenja u pogledu isporuke i koja sredstva plaćanja se prihvataju.

Kada potrošač zahteva da pružanje usluga ili snabdevanje vodom, gasom ili električnom energijom kada oni nisu ponuđeni za prodaju u ograničenoj ili unapred određenoj količini, ili isporuku toplotne energije, započne u toku roka iz člana 28. ovog zakona, trgovac će zahtevati da potrošač podnese izričit zahtev za zaključenje ugovora.

Isporuka

Član 31.

Trgovac je dužan da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija izvrši isporuku robe, osim ako nije nešto drugo ugovoreno.

Trgovac je dužan da bez odlaganja obavesti potrošača da isporuka ugovorene robe ili pružanje ugovorene usluge nije moguće.

Na obaveze trgovca i prava potrošača povodom ugovora o prodaji robe ili pružanja usluge a u vezi sa isporukom, koji je zaključen na daljinu ili izvan poslovnih prostorija shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se obezbeđuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji.

Pravne posledice odustanka od ugovora

Član 32.

Ako potrošač ostvari pravo na odustanka od ugovora u skladu sa članom 27. ovog zakona, smatra se da ugovor nije ni zaključen i nastaju obaveze propisane čl. 33. i 34. ovog zakona.

Obaveze trgovca u slučaju odustanka od ugovora

Član 33.

Trgovac je dužan da bez odlaganja izvrši povraćaj uplata koje je primio od potrošača, uključujući i troškove isporuke, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je primio obrazac za odustanak.

Trgovac vrši povraćaj koristeći ista sredstva plaćanja koja je potrošač koristio u prvobitnoj transakciji, osim ako se potrošač nije izričito saglasio sa korišćenjem drugog sredstva plaćanja i pod uslovom da potrošač zbog takvog povraćaja ne snosi nikakve troškove.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, trgovac nije dužan da izvrši povraćaj dodatnih troškova koji su posledica izričitog zahteva potrošača za dostavu koja odstupa od najjeftinije uobičajene dostave koju je ponudio trgovac.

Trgovac može da odloži povraćaj sredstava dok ne dobije robu koja se vraća, ili dok potrošač ne dostavi dokaz da je poslao robu trgovcu u zavisnosti od toga šta nastupa prvo, osim u slučaju kada je trgovac ponudio da sam preuzme robu.

Trgovac o sopstvenom trošku preuzima robu koja je bila isporučena potrošaču u njegovom domu u momentu zaključenja ugovora izvan poslovnih prostorija ako roba po svojoj prirodi ne može da se vrati na uobičajen način preko poštanskog operatora.

Obaveze potrošača u slučaju odustanka od ugovora

Član 34.

Potrošač je dužan da vrati robu trgovcu ili licu ovlašćenom od strane trgovca, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana kada je poslao obrazac za odustanak.

Smatraće se da je roba vraćena u roku ako je potrošač poslao robu pre isteka roka od 14 dana iz stava 1. ovog člana.

Potrošač snosi isključivo direktne troškove vraćanja robe, osim ako se trgovac saglasio sa tim da ih on snosi ili ako nije prethodno obavestio potrošača da je potrošač u obavezi da ih plati.

Potrošač je isključivo odgovoran za umanjenu vrednost robe koja nastane kao posledica rukovanja robom na način koji nije adekvatan, odnosno prevazilazi ono što je neophodno da bi se ustanovili priroda, karakteristike i funkcionalnost robe.

Potrošač neće biti odgovoran za umanjenu vrednost robe u slučaju kada mu trgovac nije dostavio obaveštenje o pravu na odustanak od ugovora u skladu sa članom 26. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Kada potrošač ostvaruje pravo na odustanak od ugovora nakon što je dostavio zahtev u skladu sa članom 29. stav 4. ili članom 30. stav 8. ovog zakona, dužan je da plati trgovcu iznos koji je srazmeran sa izvršenim uslugama do momenta kada je potrošač obavestio trgovca o ostvarivanju prava na odustanak od ugovora.

Srazmerni iznos koji potrošač treba da plati trgovcu obračunava se na osnovu prodajne cene dogovorene ugovorom, koja ne može biti viša od tržišne vrednosti onoga što je bilo isporučeno.

Potrošač ne snosi troškove za:

1)         pruženu uslugu ili snabdevanje vodom, gasom ili električnom energijom kada oni nisu ponuđeni na prodaju u ograničenoj ili unapred određenoj količini, ili potpuno ili delimično snabdevanje toplotnom energijom tokom roka za odustanak kada:

(1)        trgovac nije dostavio obaveštenje u skladu sa članom 26. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona; ili

(2)        potrošač nije izričito zahtevao da se sa izvršenjem počne u toku roka za odustanak od ugovora u skladu sa članom 29. stav 4. ili članom 30. stav 8. ovog zakona;

2)         isporuku digitalnog sadržaja, u potpunosti ili delimično, koji nije dostavljen na trajnom nosaču zapisa kada:

(1)        potrošač nije dao prethodnu izričitu saglasnost za početak izvršenja pre isteka roka od 14 dana;

(2)        potrošač nije potvrdio da zna da dajući saglasnost gubi pravo na odustanak od ugovora; ili

(3)        trgovac nije dostavio potvrdu u skladu sa članom 29. stav 2. ili članom 30. stav 3. ovog zakona.

Osim u slučajevima predviđenim ovim članom, potrošač ne snosi odgovornost kao posledicu ostvarivanja prava na odustanak od ugovora.

Posledice korišćenja prava na odustanak od ugovora na povezane ugovore

Član 35.

U slučaju da potrošač ostvari pravo na odustanak od ugovora, prestaje pravno dejstvo povezanih ugovora bez bilo kakvog troška za potrošača, troškova iz čl. 33. i 34. ovog zakona.

Odredba iz stava 1. ovog člana odnosi se i na ugovor o kreditu koji je povezan s potrošačkim ugovorom, nezavisno od toga da li je potrošaču kredit odobrio trgovac ili treće lice.

Ako je treće lice odobrilo kredit potrošaču za potrebe finansiranja obaveza iz određenog ugovora sa trgovcem:

1)         trgovac je dužan da o odustanku od ugovora obavesti davaoca kredita;

2)         davalac kredita je dužan da potrošaču bez odlaganja vrati iznos koji je potrošač platio do odustanka od ugovora sa kamatom, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obavešten o odustanku od ugovora.

Izuzeci od prava na odustanak od ugovora

Član 36.

Potrošač nema pravo da odustane od ugovora u slučaju:

1)         pružanja usluga, nakon što je usluga u potpunosti izvršena ako je pružanje usluge počelo nakon izričite prethodne saglasnosti potrošača i uz njegovu potvrdu da zna da gubi pravo na odustanak od ugovora kada trgovac u potpunosti izvrši ugovor;

2)         isporuke robe ili pružanja usluga čija cena zavisi od promena na finansijskom tržištu na koje trgovac ne može da utiče i koje mogu nastati u toku roka za odustanak;

3)         isporuke robe proizvedene prema posebnim zahtevima potrošača ili jasno personalizovane;

4)         isporuke robe koja je podložna pogoršanju kvaliteta ili ima kratak rok trajanja;

5)         isporuke zapečaćene robe koja se ne može vratiti zbog zaštite zdravlja ili higijenskih razloga i koja je otpečaćena nakon isporuke;

6)         isporuke robe koja se, nakon isporuke, zbog svoje prirode neodvojivo meša sa drugom robom;

7)         isporuke alkoholnih pića čija je cena dogovorena u vreme zaključivanja ugovora o prodaji i čija se isporuka može izvršiti tek nakon 30 dana od dana zaključenja ugovora, a čija stvarna cena zavisi od promena cena na tržištu na koje trgovac ne može da utiče;

8)         ugovora kojima potrošač izričito zahteva posetu od strane trgovca u cilju sprovođenja hitnih popravki ili održavanja; ukoliko prilikom ove posete trgovac pruži i druge usluge osim onih koje je potrošač konkretno zahtevao ili dostavi drugu robu osim delova za zamenu koji su neophodni za održavanje ili izvršenje popravke, pravo na odustanak od ugovora se odnosi na ove dopunske usluge ili robu;

9)         isporuke zapečaćenih audio, video zapisa ili računarskog softvera, koji su otpečaćeni nakon isporuke;

10)       isporuke novina, periodičnih izdanja ili časopisa osim pretplatničkih ugovora za isporuku ovih izdanja;

11)       ugovora zaključenih na javnoj aukciji;

12)       pružanja smeštaja koji nije u stambene svrhe, transporta robe, usluga iznajmljivanja automobila, usluga pripreme i dostavljanja hrane ili usluga povezanih sa slobodnim aktivnostima ukoliko ugovor predviđa konkretni rok ili period izvršenja;

13)       isporuke digitalnog sadržaja koji nije isporučen na trajnom nosaču zapisa ako je izvršenje započelo posle prethodne izričite saglasnosti potrošača i njegove potvrde da zna da na taj način gubi pravo na odustanak od ugovora.

2. Ograničenje upotrebe pojedinih sredstava komunikacije na daljinu

Direktno oglašavanje

Član 37.

Zabranjeno je direktno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom, bez prethodnog pristanka potrošača.

Zabranjeno je direktno oglašavanje drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača.

Zabranjeno je upućivati pozive i/ili poruke telefonom potrošačima koji su se upisali u registar potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.

Registar iz stava 3. ovog člana vodi se pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije.

Upis ili ispis iz registra iz stava 3. ovog člana obavljaju operatori elektronskih komunikacija.

Ministar uređuje postupak upisa i ispisa, uslove i način korišćenja registra iz stava 3. ovog člana.

Ako je potrošač izričito pristao na oglašavanje telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pre nego što učini oglašavanje određene robe ili usluge, na jasan i nedvosmislen način, na srpskom jeziku, obavesti potrošača o komercijalnoj svrsi aktivnosti.

Slanje nenaručenih pošiljki

Član 38.

Zabranjeno je slanje robe ili pružanje usluga potrošaču sa zahtevom za plaćanje robe ili usluga koje potrošač nije naručio.

Ako se u slučaju iz stava 1. ovog člana, potrošač ne izjasni o robi koja je dostavljena ili usluzi koja je pružena, ne smatra se da je ponudu prihvatio.

Slanjem robe ili pružanjem usluga koje potrošač nije naručio ne može nastati obaveza za potrošača i potrošač ima pravo da zadrži poslatu robu bez obaveze plaćanja, to jest nije u obavezi da plati za izvršenu uslugu.

Neće se smatrati slučajem iz stava 1. ovog člana ako trgovac:

1)         potrošaču umesto robe ili usluge, koju je naručio dostavi drugu robu ili pruži drugu uslugu iste cene i kvaliteta;

2)         obavesti potrošača da nije dužan da prihvati robu ili uslugu koju nije tražio niti da snosi troškove vraćanja robe trgovcu.

Oglašavanje sredstvima komunikacije na daljinu

Član 39.

Trgovac je dužan da prilikom oglašavanja sredstvima komunikacije na daljinu oglasnu prirodu poruke i identitet pravnog ili fizičkog lica u čije ime se vrši oglašavanje istakne na jasan i razumljiv način.

Trgovac je dužan da promotivne igre, nadmetanja i specijalne ponude označi na jasan i razumljiv način i da uslove učešća u promotivnoj igri ili nadmetanju ili uslove pod kojima važi specijalna ponuda objavi na način koji omogućava da budu lako dostupni, jasni i razumljivi potrošaču.

V. ZAŠTITA POTROŠAČA U OSTVARIVANJU PRAVA IZ UGOVORA KOJI SADRŽE NEPRAVIČNE UGOVORNE ODREDBE

Zahtev javnosti

Član 40.

Ugovorna odredba obavezuje potrošača ako je izražena jednostavnim, jasnim i razumljivim jezikom i ako bi je shvatio razuman čovek potrošačevog znanja i iskustva.

Trgovac je dužan da sa sadržajem ugovorne odredbe upozna potrošača pre zaključenja ugovora, na način koji s obzirom na upotrebljeno sredstvo komunikacije potrošaču pruža stvarnu mogućnost da se upozna sa sadržinom odredbe.

Ugovorna odredba obavezuje potrošača ako je potrošač na nju pristao.

Ugovorna odredba čiju je sadržinu odredio trgovac na način koji navodi da je potrošač pristao na nju, osim ako izričito ne naglasi da odredbu nije prihvatio, ne obavezuje potrošača.

Tumačenje ugovornih odredaba

Član 41.

Nejasne odredbe ugovora između potrošača i trgovca tumače se u korist potrošača.

Nepravična ugovorna odredba

Član 42.

Nepravične ugovorne odredbe su ništave.

Nepravična ugovorna odredba je svaka odredba koja, protivno načelu savesnosti i poštenja, ima za posledicu značajnu nesrazmeru u pravima i obavezama ugovornih strana na štetu potrošača.

Kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje da li je određena odredba ugovora nepravična su:

1)         priroda robe ili usluga na koje se ugovor odnosi;

2)         okolnosti pod kojima je ugovor zaključen;

3)         ostale odredbe istog ugovora ili drugog ugovora sa kojim je ugovor u vezi;

4)         način na koji je postignuta saglasnost o sadržini ugovora i način na koji je potrošač obavešten o sadržini ugovora.

Ugovorne odredbe koje se smatraju nepravičnim ugovornim odredbama

Član 43.

Ugovorne odredbe smatraju se nepravičnim bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja ako imaju za predmet ili posledicu:

1)         isključenje ili ograničenje odgovornosti trgovca za slučaj smrti ili telesnih povreda potrošača usled činjenja ili nečinjenja trgovca;

2)         ograničenje obaveze trgovca da izvrši, odnosno preuzme obaveze koje je u njegovo ime ili za njegov račun preuzeo punomoćnik, odnosno nalogoprimac ili povezivanje obaveze trgovca da izvrši, odnosno preuzme obaveze koje je u njegovo ime ili za njegov račun preuzeo punomoćnik, odnosno nalogoprimac sa uslovom čije ispunjenje zavisi isključivo od trgovca;

3)         isključenje ili ograničenje prava potrošača da pokrene određeni postupak ili da upotrebi određeno pravno sredstvo za zaštitu svojih prava, a naročito nametanje obaveze potrošaču da sporove rešava pred arbitražom na način koji je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona;

4)         sprečavanje ili ograničavanje mogućnosti da se potrošač upozna sa dokazima ili prebacivanje tereta dokazivanja na potrošača u slučaju kada je teret dokazivanja na trgovcu, u skladu sa zakonom;

5)         određivanje mesne nadležnosti suda van prebivališta, odnosno boravišta potrošača.

Nepravičnom ugovornom odredbom iz stava 1. ovog člana smatra se i ugovorna odredba na osnovu koje trgovac ima:

1)         isključivo pravo da utvrdi da li su isporučena roba ili pružene usluge u skladu sa ugovorom;

2)         isključivo pravo tumačenja ugovornih odredaba.

Ugovorne odredbe za koje se pretpostavlja da su nepravične ugovorne odredbe ako se ne dokaže drugačije

Član 44.

Ugovorne odredbe za koje se pretpostavlja da su nepravične ugovorne odredbe ako se ne dokaže drugačije su odredbe čiji je predmet ili posledica:

1)         ograničenje ili isključenje prava potrošača prema trgovcu ili trećoj strani u slučaju potpunog ili delimičnog neispunjenja bilo koje ugovorne obaveze trgovca, uključujući ograničenje ili isključenje prava potrošača da prebije potraživanje koje ima prema trgovcu sa potraživanjem koje trgovac ima prema potrošaču;

2)         davanje ovlašćenja trgovcu da zadrži sve što je primio od potrošača u slučaju da potrošač povredi ugovornu obavezu ili odbije da zaključi ugovor, ako isto pravo nije garantovano potrošaču;

3)         obavezivanje potrošača koji je povredio ugovornu obavezu da trgovcu plati naknadu u iznosu koji značajno premašuje iznos pretrpljene štete;

4)         pravo trgovca da jednostrano raskine ugovor u bilo kom trenutku, ako isto pravo nije garantovano potrošaču;

5)         pravo trgovca da jednostrano raskine ugovor zaključen na neodređeno vreme bez ostavljanja primerenog otkaznog roka, osim u slučaju ako potrošač ne izvršava svoje ugovorne obaveze;

6)         prećutno produženje ugovora zaključenog na određeno vreme, kada se potrošač ne izjasni, ako je rok u kom je potrebno da potrošač izjavi da ne pristaje na produženje ugovora neprimereno kratak u odnosu na rok na koji je ugovor zaključen;

7)         pravo trgovca da na bilo koji način poveća ugovorenu cenu, ako nije ugovoreno pravo potrošača da u tom slučaju raskine ugovor;

8)         obavezivanje potrošača da izvrši sve svoje ugovorne obaveze u slučaju da trgovac ne izvrši svoje ugovorne obaveze u celosti;

9)         davanje ovlašćenja trgovcu da prenese svoje ugovorne obaveze na treće lice bez saglasnosti potrošača;

10)       ograničavanje prava potrošača da preproda robu ograničavanjem prenosivosti garancije koju je dao trgovac;

11)       davanje ovlašćenja trgovcu da jednostrano menja sadržinu ugovornih odredaba, uključujući obeležja robe ili usluga;

12)       jednostrana izmena ugovornih odredaba koje su potrošaču saopštene na trajnom nosaču zapisa, saopštavanjem novih odredaba sa kojima se potrošač nije saglasio putem sredstava komunikacije na daljinu.

VI. ZAŠTITA POTROŠAČA U OSTVARIVANJU PRAVA IZ

UGOVORA O PRODAJI

1. Isporuka i prelazak rizika

Isporuka

Član 45.

Prodavac je dužan da potrošaču preda robu ili ispravu na osnovu koje se roba može preuzeti, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, ako nije nešto drugo ugovoreno.

Prodavac je dužan da potrošaču preda robu u količini i kvalitetu koji su ugovoreni.

Kada prodavac uz prodaju robe nudi isporuku na adresu koju odredi potrošač, dužan je da robu isporuči u ugovorenom roku i ugovorenom stanju uz obaveznu pisanu potvrdu o izdavanju robe.

Prodavac je dužan da na računu ili drugoj ispravi o ugovoru čitljivo i jasno napiše rok isporuke robe.

Neće se smatrati da je izvršena uredna isporuka robe na adresu koju odredi potrošač ostavljanjem robe ispred vrata kuće ili stana potrošača ili nekog drugog mesta.

Ukoliko prodavac omogućava potrošačima telefonsku liniju za kontakte u vezi sa zaključenjem i realizacijom ugovora, u obavezi je da obezbedi da se razgovori tarifiraju najviše po ceni redovnog poziva.

Prateća dokumentacija uz robu

Član 46.

Prodavac je dužan da potrošaču preda uputstvo za upotrebu, montažu i druge informacije kojima se potrošač upoznaje sa svojstvima robe, kada je to bitno, a s obzirom na njenu prirodu, svojstva, namenu ili u skladu sa posebnim propisima, na srpskom jeziku na jasan i razumljiv način.

Uputstvo iz stava 1. ovog člana može biti sačinjeno na posebnom pismenu, prilepljeno ili odštampano na robi ili njenoj ambalaži, u vidu teksta, slike ili skice, kao i u kombinaciji ovih oblika.

Raskid ugovora zbog neispunjenja isporuke

Član 47.

Ako prodavac ne isporuči robu u ugovorenom roku, a ispunjenje obaveze u tom roku je bitan sastojak ugovora ili je potrošač obavestio prodavca pre zaključenja ugovora da je isporuka na određeni dan, to jest u ugovorenom roku od suštinskog značaja za njega, ugovor se raskida po samom zakonu.

U slučaju iz stava 1. potrošač može održati ugovor ako bez odlaganja ostavi naknadni rok za ispunjenje ugovora.

Ako trgovac ni u naknadnom roku ne isporuči robu, ugovor se raskida po samom zakonu.

U slučaju raskida ugovora, prodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana raskida ugovora vrati potrošaču sav plaćeni iznos po osnovu ugovora.

Prelazak rizika

Član 48.

Rizik slučajne propasti ili oštećenja robe do trenutka predaje robe potrošaču ili trećem licu koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik ili otpremnik, snosi prodavac.

Rizik slučajne propasti ili oštećenja robe posle trenutka predaje robe potrošaču ili trećem licu koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik ili otpremnik, snosi potrošač.

Ako je potrošač raskinuo ugovor ili tražio zamenu robe iz razloga što roba koja mu je predata nije saobrazna ugovoru, rizik iz st. 1. i 2. ovog člana ne prelazi na potrošača.

Ako predaja robe nije izvršena iz razloga što potrošač ili treće lice koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik ili otpremnik, bez osnovanog razloga odbija da primi robu ili svojim ponašanjem sprečava isporuku, rizik iz st. 1. i 2. ovog člana prelazi na potrošača istekom roka za isporuku ili u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora ako rok isporuke nije ugovoren.

2. Saobraznost robe

Saobraznost ugovoru

Član 49.

Prodavac je dužan da isporuči robu koja je saobrazna ugovoru.

Pretpostavlja se da je isporučena roba saobrazna ugovoru:

1)         ako odgovara opisu koji je dao prodavac i ako ima svojstva robe koju je prodavac pokazao potrošaču kao uzorak ili model;

2)         ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora;

3)         ako ima svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste;

4)         ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe data od strane prodavca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe.

Odgovornost za nesaobraznost

Član 50.

Prodavac odgovara za nesaobraznosti isporučene robe ugovoru ako:

1)         je postojala u času prelaska rizika na potrošača, bez obzira na to da li je za tu nesaobraznost prodavac znao;

2)         se pojavila posle prelaska rizika na potrošača, ako potiče od uzroka koji je postojao pre prelaska rizika na potrošača;

3)         je potrošač mogao lako uočiti, ukoliko je prodavac izjavio da je roba saobrazna ugovoru.

Prodavac je odgovoran i za nesaobraznost nastalu zbog nepravilnog pakovanja, nepravilne instalacije ili montaže koju je izvršio on ili lice pod njegovim nadzorom, kao i kada je nepravilna instalacija ili montaža robe posledica nedostatka u uputstvu koje je predao potrošaču radi samostalne instalacije ili montaže.

Prodavac ne odgovara za nesaobraznost ako je u trenutku zaključenja ugovora potrošaču bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da roba nije saobrazna ugovoru ili ako je uzrok nesaobraznosti u materijalu koji je dao potrošač.

Odgovornost prodavca za nesaobraznost robe ugovoru ne sme biti ograničena ili izuzeta suprotno odredbama ovog zakona.

Prodavac nije vezan javnim obećanjem u pogledu svojstava robe ako:

1)         nije znao ili nije mogao znati za dato obećanje;

2)         je pre zaključenja ugovora objavljena ispravka obećanja;

3)         obećanje nije moglo uticati na odluku potrošača da zaključi ugovor.

Zahtev za otklanjanje nesaobraznosti

Član 51.

Ako isporučena roba nije saobrazna ugovoru, potrošač koji je obavestio prodavca o nesaobraznosti, ima pravo da zahteva od prodavca da otkloni nesaobraznost, bez naknade, opravkom ili zamenom ili da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor u pogledu te robe.

Potrošač ima pravo da bira da nesaobraznost robe trgovac otkloni opravkom ili zamenom.

Ako otklanjanje nesaobraznosti u skladu sa stavom 2. ovog člana nije moguće, potrošač ima pravo da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili raskid ugovora ako:

1)         nesaobraznost ne može da se otkloni opravkom ili zamenom uopšte niti u primerenom roku;

2)         ne može da ostvari pravo na opravku ili zamenu, to jest ako prodavac nije izvršio opravku ili zamenu u primerenom roku;

3)         opravka ili zamena ne može da se sprovede bez značajnijih nepogodnosti za potrošača zbog prirode robe i njene namene;

4)         otklanjanje nesaobraznosti opravkom ili zamenom predstavlja nesrazmerno opterećenje za prodavca.

Nesrazmerno opterećenje za prodavca u smislu stava 3. tačka 4) ovog člana, javlja se ako u poređenju sa umanjenjem cene i raskidom ugovora, stvara preterane troškove, uzimajući u obzir:

1)         vrednost robe koju bi imala da je saobrazna ugovoru;

2)         značaj saobraznosti u konkretnom slučaju;

3)         da li se nesaobraznost može otkloniti bez značajnijih nepogodnosti za potrošača.

Potrošač ima pravo da zahteva zamenu, odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor zbog istog ili drugog nedostatka saobraznosti koji se posle prve opravke pojavi, a ponovna opravka je moguća samo uz izričitu saglasnost potrošača.

Uzimajući u obzir prirodu robe i svrhu zbog koje je potrošač nabavio, opravka ili zamena mora se izvršiti u primerenom roku bez značajnih neugodnosti za potrošača i uz njegovu saglasnost.

Ako se nesaobraznost pojavi u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, potrošač ima pravo da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom, odgovarajućim umanjenjem cene ili da izjavi da raskida ugovor.

Ako se nesaobraznost pojavi u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, otklanjanje nesaobraznosti moguće je opravkom uz izričitu saglasnost potrošača.

Sve troškove koji su neophodni da bi se roba saobrazila ugovoru, a naročito troškove rada, materijala, preuzimanja i isporuke, snosi prodavac.

Za obaveze prodavca prema potrošaču, koje nastanu usled nesaobraznosti robe, prodavac ima pravo da zahteva od proizvođača u lancu nabavke te robe, da mu naknadi ono što je ispunio po osnovu te obaveze.

Potrošač ne može da raskine ugovor ako je nesaobraznost robe neznatna.

Prava iz stava 1. ovog člana ne utiču na pravo potrošača da zahteva od prodavca naknadu štete koja potiče od nesaobraznosti robe, u skladu sa opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Rokovi i teret dokazivanja

Član 52.

Prodavac je odgovoran za nesaobraznost robe ugovoru koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača.

Ako nesaobraznost nastane u roku od šest meseci od dana prelaska rizika na potrošača, pretpostavlja se da je nesaobraznost postojala u trenutku prelaska rizika, osim ako je to u suprotnosti sa prirodom robe i prirodom određene nesaobraznosti.

Kod prodaje polovne robe, može se ugovoriti kraći rok u kome prodavac odgovara za nesaobraznost, koji ne može biti kraći od jedne godine.

Rokovi propisani u st. 1. do 3. ovog člana ne teku u periodu koji prodavac koristi za otklanjanje nesaobraznosti.

3. Garancija

Davalac garancije i garantni list

Član 53.

Garancija je svaka izjava kojom njen davalac daje obećanje u vezi sa robom, i pravno je obavezujuća pod uslovima datim u izjavi, kao i oglašavanju u vezi sa tom robom.

Garantni list je isprava u pisanom ili elektronskom obliku ili na drugom trajnom nosaču zapisa, koja sadrži sve podatke iz garancije, navedene na jasan i čitljiv način, lako razumljivim jezikom, a naročito podatke o:

1)         pravima koja potrošač ima na osnovu ovog zakona i da garancija ne isključuje niti utiče na prava potrošača koja proizilaze iz zakonske odgovornosti prodavca za nesaobraznost robe ugovoru;

2)         nazivu i adresi davaoca garancije;

3)         nazivu i adresi prodavca ako on nije istovremeno i davalac garancije;

4)         datumu predaje robe potrošaču;

5)         podatke koji identifikuju robu (model, tip, serijski broj i sl.);

6)         sadržini garancije, uslovima i postupku ostvarivanja prava iz garancije;

7)         trajanju garantnog roka i prostornom važenju garancije.

Za datu garanciju trgovac je dužan da izda garantni list iz stava 2. ovog člana, koji se po pravilu sačinjava u pisanom obliku, na papiru.

Ukoliko se roba prodaje sa garancijom, trgovac je dužan da potrošaču preda garantni list iz stava 2. ovog člana.

Ukoliko se potrošač saglasi, garantni list se može izdati i u elektronskom obliku ili na drugom trajnom nosaču zapisa koji je dostupan potrošaču.

Teret dokazivanja da je garantni list predat potrošaču je na trgovcu.

Na punovažnost garancije ne utiče povreda obaveze davaoca garancije iz stava 2. ovog člana, i potrošač može da zahteva da se garancija ispuni u skladu sa datom izjavom.

Garancija ne isključuje niti utiče na prava potrošača u vezi sa saobraznošću robe ugovoru.

Zloupotreba izraza garancija

Član 54.

Pri zaključenju ugovora o prodaji robe i oglašavanju povodom prodaje, trgovac je dužan da se uzdrži od upotrebe izraza "garancija" i izraza s tim značenjem, ako po osnovu ugovora o prodaji potrošač ne stiče više prava nego iz zakonske odgovornosti trgovca za nesaobraznost robe ugovoru ili drugih prava u skladu sa ovim zakonom.

4. Reklamacija

Reklamacija i način rešavanja reklamacije

Član 55.

Potrošač može da izjavi reklamaciju prodavcu radi ostvarivanja svojih prava iz čl. 51. i 80. ovog zakona, kao i zbog pogrešno obračunate cene i drugih nedostataka.

Potrošač može da izjavi reklamaciju prodavcu radi ostvarivanja svojih prava iz člana 53. u roku u kome je predviđena odgovornost prodavca po osnovu nesaobraznosti, a posle tog roka izdavaocu garancije.

Prodavac je dužan da primi izjavljenu reklamaciju.

Prodavac je dužan da na prodajnom mestu vidno istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija, kao i da obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena.

Potrošač može da izjavi reklamaciju usmeno na prodajnom mestu gde je roba kupljena ili na drugom mestu koje je određeno za prijem reklamacija, telefonom, pisanim putem, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz dostavu računa na uvid ili drugog dokaza o kupovini (kopija računa, slip i sl.)

Prodavac je dužan da vodi evidenciju primljenih reklamacija i da je čuva najmanje dve godine od dana podnošenja reklamacija potrošača.

Prodavac je dužan da potrošaču bez odlaganja izda pisanu potvrdu ili elektronskim putem potvrdi prijem reklamacije, odnosno saopšti broj pod kojim je zavedena njegova reklamacija u evidenciji primljenih reklamacija.

Evidencija o primljenim reklamacijama vodi se u obliku ukoričene knjige ili u elektronskom obliku i sadrži naročito podatke o podnosiocu i datumu prijema reklamacije, podatke o robi, kratkom opisu nesaobraznosti i zahtevu iz reklamacije, datumu izdavanja potvrde o prijemu reklamacije, odluci o odgovoru potrošaču, datumu dostavljanja te odluke, ugovorenom primerenom roku za rešavanje na koji se saglasio potrošač, načinu i datumu rešavanja reklamacije, kao i informacije o produžavanju roka za rešavanje reklamacije.

Prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronskim putem odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju. Odgovor prodavca na reklamaciju potrošača mora da sadrži odluku da li prihvata reklamaciju, obrazloženje ako ne prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu potrošača o načinu rešavanja i konkretan predlog u kom roku će i kako rešiti reklamaciju ukoliko je prihvata. Rok za rešavanje reklamacije ne može da bude duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu i nameštaj, od dana podnošenja reklamacije.

Prodavac je dužan da postupi u skladu sa odlukom i predlogom za rešavanje reklamacije, ukoliko je dobio prethodnu saglasnost potrošača. Rok za rešavanje reklamacije prekida se kada potrošač primi odgovor prodavca iz stava 9. ovog člana i počinje da teče iznova kada prodavac primi izjašnjenje potrošača. Potrošač je dužan da se izjasni na odgovor prodavca najkasnije u roku od tri dana od dana prijema odgovora prodavca. Ukoliko se potrošač u propisanom roku ne izjasni, smatraće se da nije saglasan sa predlogom prodavca iz stava 9. ovog člana.

Ukoliko prodavac iz objektivnih razloga nije u mogućnosti da udovolji zahtevu potrošača u propisanom roku, dužan je da o produžavanju roka za rešavanje reklamacije obavesti potrošača i navede rok u kome će je rešiti, kao i da dobije njegovu saglasnost, što je u obavezi da evidentira u evidenciji primljenih reklamacija. Produžavanje roka za rešavanje reklamacija moguće je samo jednom.

Ukoliko prodavac odbije reklamaciju, dužan je da potrošača obavesti o mogućnosti rešavanja spora vansudskim putem i o nadležnim telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.

Nemogućnost potrošača da dostavi prodavcu ambalažu robe ne može biti uslov za rešavanje reklamacije niti razlog za odbijanje otklanjanja nesaobraznosti.

Ukoliko prodavac prilikom usmenog izjavljivanja reklamacije reši istu u skladu sa zahtevom potrošača, nije dužan da postupi na način predviđenim stavom 7. i 9. ovog člana.

VII. BEZBEDNOST POTROŠAČA

Odgovornost za bezbednost

Član 56.

Roba i usluge na tržištu koje koriste ili postoji mogućnost da ih koriste potrošači, moraju da budu bezbedni, u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost proizvoda.

Trgovci koji stavljaju robu i usluge u promet na tržište, a koje potrošači koriste ili će ih verovatno koristiti, dužni su da ispunjavaju zahteve za bezbednost proizvoda određene posebnim propisima.

Postupci u slučaju ugrožavanja prava potrošača

Član 57.

U slučaju postojanja osnovane sumnje da je ugroženo pravo potrošača na bezbednost, odnosno da je ugrožena zaštita potrošača od roba i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu, ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena, Ministar predlaže Vladi da donese odluku o hitnom sprovođenju koordinisane vanredne inspekcijske kontrole, od strane svih nadležnih inspekcijskih organa.

VIII. ODGOVORNOST ZA PROIZVODE SA NEDOSTATKOM

Nedostatak

Član 58.

Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbeđuje sigurnost koja se s pravom očekuje s obzirom na sve okolnosti, uključujući oglašavanje, upotrebu proizvoda koja se razumno mogla očekivati i vreme kada je proizvod stavljen u promet.

Ne smatra se da proizvod ima nedostatak samo zato što je kasnije stavljen u promet kvalitetniji proizvod.

Pravo na naknadu štete

Član 59.

Oštećeni ima pravo na naknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu, da je proizvod imao nedostatak i da postoji uzročna veza između tog nedostatka i pretrpljene štete.

Oštećeni ima pravo na naknadu neimovinske štete prema opštim pravilima o odgovornosti.

Odgovornost proizvođača

Član 60.

Proizvođač odgovara za štetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak.

Oslobađanje od odgovornosti

Član 61.

Proizvođač nije odgovoran za štetu od proizvoda sa nedostatkom ako dokaže da:

1)         nije stavio proizvod u promet;

2)         nedostatak nije postojao u vreme kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije;

3)         nije proizveo proizvod namenjen prodaji ili drugoj vrsti stavljanja u promet i da proizvod nije proizveden u okviru njegove delatnosti;

4)         je nedostatak nastao usled usaglašavanja svojstava proizvoda sa propisima koje je doneo nadležni organ.

Proizvođač sastavnog dela proizvoda neće biti odgovoran za štetu od proizvoda sa nedostatkom ako dokaže da se nedostatak može pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva datog od strane proizvođača.

Proizvođač se može delimično ili potpuno osloboditi odgovornosti za štetu od proizvoda sa nedostatkom ako je oštećeni ili lice za koje je on odgovoran svojom krivicom doprineo nastanku štete.

Ako je nastanku štete od proizvoda sa nedostatkom delimično doprinelo treće lice, isključivo je odgovoran proizvođač.

Odgovornost više lica za istu štetu

Član 62.

Ako je više lica odgovorno za štetu od proizvoda sa nedostatkom, njihova odgovornost je solidarna.

Zastarelost potraživanja

Član 63.

Potraživanje naknade štete od proizvoda sa nedostatkom zastareva u roku od tri godine od dana kada je oštećeni doznao za štetu, nedostatak i identitet proizvođača.

U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za deset godina od dana kad je proizvođač stavio u promet proizvod sa nedostatkom.

Ograničenje i isključenje odgovornosti

Član 64.

Odgovornost proizvođača za štetu od proizvoda sa nedostatkom ne može se ugovorom ograničiti niti isključiti.

IX. ZAŠTITA POTROŠAČA U OSTVARIVANJU PRAVA IZ UGOVORA O PRUŽANJU USLUGA, OSIM USLUGA OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA

Kvalitet materijala

Član 65.

Ako je ugovoreno da prodavac izradi stvar od sopstvenog materijala čiji kvalitet nije ugovoren, dužan je da za izradu upotrebi materijal srednjeg kvaliteta.

Na odgovornost prodavca za kvalitet upotrebljenog materijala shodno se primenjuju odredbe čl. 49 - 54. ovog zakona.

Materijal koji je predao potrošač

Član 66.

Prodavac je odgovoran za štetu od nedostataka materijala koje je primetio ili je trebalo da primeti ako propusti da upozori potrošača na nedostatke u materijalu koji je dobio od njega.

Ako potrošač zahteva izradu stvari od materijala na čije nedostatke ga je prodavac upozorio, prodavac je dužan da postupi po zahtevu potrošača, izuzev ako je očigledno da materijal nije podoban za naručeni posao ili da izrada stvari od takvog materijala može da naškodi ugledu prodavca, u kom slučaju prodavac može raskinuti ugovor.

Prodavac je dužan da upozori potrošača na nedostatke u njegovom nalogu, i na druge okolnosti koje je znao ili je trebalo da zna, koje mogu biti od značaja za naručeni posao ili za njegovo izvršenje na vreme, inače će odgovarati za štetu.

Izvršena usluga

Član 67.

Usluga se smatra izvršenom kada je ugovoreni posao okončan.

Ako se stvar koja je predmet ugovorne obaveze nalazi kod prodavca, usluga se smatra izvršenom kada je ugovoreni posao okončan i stvar vraćena potrošaču.

Ako rok izvršenja usluge nije ugovoren, prodavac je dužan da uslugu izvrši u primerenom roku koji je potreban za izvršenje slične usluge.

Prodavac nije odgovoran za docnju koja nastane potrošačevom krivicom.

Pružanje usluge

Član 68.

Prodavac je dužan da pribavi materijal i rezervne delove koji su potrebni za izvršenje usluge, ako nije drugačije ugovoreno.

Prodavac je dužan da uslugu izvrši na ugovoreni način, po pravilima struke i sa profesionalnom pažnjom.

Poveravanje izvršenja usluge trećem licu

Član 69.

Prodavac može da poveri izvršenje usluge trećem licu ako iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi nešto drugo.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, prodavac je odgovoran za izvršenje i saobraznost usluge.

Obavljanje dodatnih radova

Član 70.

Prodavac je dužan da pribavi saglasnost potrošača za obavljanje dodatnog rada, ako se prilikom pružanja usluge ukaže potreba za dodatnim radom.

Ako nije moguće obavestiti potrošača u primerenom roku dodatni rad može da obavi samo ako je njegova cena neznatna u odnosu na ugovorenu cenu usluge, odnosno proračun.

Ako je ugovorom određena najviša cena izvršenja usluge, a nije moguće pribaviti saglasnost potrošača za obavljanje dodatnog rada u primerenom roku, cena se ne može povećati zbog troškova izvršenja dodatnog rada.

Prodavac je dužan da obavesti potrošača o opasnosti odlaganja izvršenja dodatnog rada po zdravlje i imovinu.

Kontrola

Član 71.

Prodavac je dužan da omogući potrošaču da:

1)         kontroliše obavljanje posla;

2)         daje uputstva kad to odgovara prirodi posla.

U slučaju da se prodavac ne pridržava obaveza iz stava 1. ovog člana, smatra se da pružena usluga nije saobrazna ugovoru.

Obaveza obaveštavanja

Član 72.

Ako se prilikom ili nakon zaključenja ugovora utvrdi da s obzirom na cenu, vrednost i druga obeležja usluge ili druge okolnosti, usluga očigledno ne odgovara potrebama potrošača ili da je njena cena značajno viša od iznosa koji je potrošač mogao razumno da očekuje, prodavac je dužan da bez odlaganja obavesti potrošača o tome.

Ako prodavac ne može o činjenicama iz stava 1. ovog člana da obavesti potrošača u primerenom roku ili ako prodavcu potrošač ne uputi neophodna uputstva, prodavac mora obustaviti vršenje usluge, osim ako se osnovano može pretpostaviti da potrošač ima nameru da se vršenje usluge nastavi.

U slučaju da se prodavac ne pridržava obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se da pružena usluga nije saobrazna ugovorenoj usluzi.

Cena usluge

Član 73.

Prodavac može da zahteva od potrošača naknadu za prethodno ispitivanje sadržine ili cene usluge koje je sprovedeno po zahtevu potrošača, osim ako je potrošač mogao s obzirom na uobičajenu praksu ili slične okolnosti da očekuje da se prethodno ispitivanje ne naplaćuje.

Prodavac ne može da zahteva od potrošača naknadu za rad, potrošni materijal i druge troškove ako je predmet ugovorne obaveze koji je bio u posedu prodavca uništen, oštećen ili izgubljen bez odgovornosti potrošača.

Proračun

Član 74.

Za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara, prodavac je dužan da sačini proračun na trajnom nosaču zapisa sa specifikacijom usluge. Pre otpočinjanja pružanja usluge, prodavac je dužan da pribavi pisanu saglasnost potrošača na proračun.

Ako je cena ugovorena na osnovu izričite tvrdnje prodavca za tačnost proračuna, prodavac ne može da zahteva povećanje cene.

Ako je cena ugovorena bez izričitog jemstva prodavca za tačnost proračuna, prodavac ne može da zahteva povećanje cene za više od 15% proračuna, osim ako je drugačije ugovoreno.

Proračun se odnosi na prodajnu cenu usluge, osim ako nije drugačije ugovoreno.

U slučaju spora o tome da li ugovoreni iznos predstavlja cenu ili proračun, teret dokaza snosi prodavac.

Isplata cene i specifikacija

Član 75.

Ako nije ugovoren rok plaćanja usluge, potrošač je dužan da plati cenu posle izvršenja usluge na način iz člana 67. ovog zakona.

Potrošač nije dužan da plati cenu pre pregleda i odobrenja izvršene usluge.

U slučaju da se ugovorna obaveza prodavca sastoji iz više usluga koje se posebno naplaćuju, prodavac je dužan da dostavi specifikaciju prodajne cene u pisanoj formi radi utvrđivanja cene za svaku od izvršenih usluga.

Potrošač može da odbije plaćanje cene do dostavljanja specifikacije iz stava 3. ovog člana.

Propuštanje potrošača da plati cenu

Član 76.

Ako je potrošač dospeo u docnju usled neizvršenja obaveze da plati cenu ili deo cene unapred, prodavac može da obustavi pružanje usluge do uplate cene.

Prodavac je dužan da bez odlaganja obavesti potrošača o obustavi pružanja usluge.

Ako obustavljanje pružanja usluge može izazvati opasnost od nastanka štete po zdravlje ili značajne štete po imovinu, prodavac je dužan da otkloni opasnost od nastanka štete.

Potrošač je dužan da prodavcu naknadi troškove koji nastanu usled obustavljanja pružanja usluge iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Raskidanje ugovora zbog odstupanja od ugovorenih uslova

Član 77.

Ako se u toku pružanja usluge utvrdi da se prodavac ne pridržava uslova iz ugovora, odnosno da pružanje usluge ne vrši u skladu sa ugovorom usled čega nastane opasnost da izvršena usluga bude nesaobrazna ugovorenoj, potrošač može upozoriti prodavca na te okolnosti i odrediti primeren rok za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti.

Ako do isteka roka iz stava 1. ovog člana, prodavac ne postupi po zahtevu potrošača, potrošač može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.

Raskidanje ugovora pre isteka roka

Član 78.

Ako je očigledno da prodavac ne može izvršiti saobraznu uslugu u roku koji je bitan element ugovora, potrošač može:

1)         raskinuti ugovor, bez ostavljanja primerenog roka za izvršenje usluge;

2)         zahtevati naknadu štete.

Ako prodavac kasni sa izvršenjem usluge u odnosu na ugovoreni rok koji nije bitan element ugovora, potrošač koji nema interes za izvršenje usluge posle proteka ugovorenog roka može:

1)         raskinuti ugovor, bez ostavljanja primerenog roka za izvršenje usluge;

2)         zahtevati naknadu štete.

Saobraznost usluge

Član 79.

Prodavac je dužan da potrošaču pruži uslugu koja je saobrazna ugovorenoj.

Usluga nije saobrazna ugovorenoj ako:

1)         po sadržini, kvalitetu i svrsi ne odgovara opisu koji je prodavac pre zaključenja ugovora dao oglasom ili na drugi sličan način;

2)         ne odgovara opisu koji je prodavac dao u toku pružanja usluge pod uslovom da je to moglo da utiče na odluke potrošača;

3)         nema posebna svojstva koja je zahtevao potrošač, a koja su prodavcu bila ili su morala biti poznata u trenutku zaključenja ugovora;

4)         nema redovna svojstva usluga iste vrste;

5)         ne odgovara očekivanjima koja su osnovana s obzirom na prirodu usluge i javna obećanja prodavca u pogledu posebnih svojstava usluge, a naročito ako su učinjena oglasom;

6)         po sadržini, kvalitetu i svrsi ne odgovara opisu koji je pre zaključenja ugovora, oglasom ili na drugi sličan način dalo treće lice u ime prodavca.

Prodavac nije odgovoran za nesaobraznost usluge ako:

1)         nije znao ili nije morao da zna da je treće lice u njegovo ime dalo opis iz stava 2. tačka 6) ovog člana;

2)         je opis iz stava 2. tačka 6) ovog člana na odgovarajući način blagovremeno ispravljen.

Odgovornost za nesaobraznost

Član 80.

Ako usluga nije saobrazna ugovorenoj, potrošač može da zahteva od prodavca da izvrši saobraznu uslugu.

Ako je izvršenje saobrazne usluge nemoguće ili protivpravno ili predstavlja nesrazmerno opterećenje za prodavca, potrošač može zahtevati umanjenje cene ili raskid ugovora.

Ako usluga nije saobrazna ugovorenoj, na prava potrošača i odgovornost prodavca shodno se primenjuju odredbe čl. 49 - 55. ovog zakona.

Odgovornost lica koja postupaju po nalogu

Član 81.

Prodavac je odgovoran za usluge koje su izvršila lica koja su postupala po njegovom nalogu, kao da je te usluge samostalno izvršio.

X. USLUGE OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA

Pristup uslugama od opšteg ekonomskog interesa

Član 82.

Potrošač ima pravo na uredno i neprekidno snabdevanje uslugama od opšteg ekonomskog interesa odgovarajućeg kvaliteta po pravičnoj ceni, u skladu sa posebnim propisima.

Trgovac je dužan da:

1)         omogući potrošaču upoznavanje unapred sa svim uslovima korišćenja usluga od opšteg ekonomskog interesa i te uslove javno objavi;

2)         ne vrši diskriminaciju potrošača;

3)         uslugu obračunava primenom cena utvrđenih posebnim propisima.

Trgovac koji pruža uslugu od opšteg ekonomskog interesa je dužan da održava kvalitet usluge u skladu sa zakonom, posebnim propisima i pravilima struke.

Trgovac koji pruža uslugu od opšteg ekonomskog interesa, kao i druga tela koja odlučuju o pravima i obavezama potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa dužni su da osnuju savetodavna tela u koja će biti uključeni predstavnici evidentiranih udruženja odnosno saveza iz člana 140. ovog zakona. Odluke će se donositi po dobijanju mišljenja savetodavnog tela, i to na transparetan, objektivan i nediskriminirajući način.

Trgovci koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa dužni su da obrazuju komisije za rešavanje reklamacija potrošača u čijem sastavu moraju da budu i predstavnici evidentiranih udruženja i saveza iz člana 140. ovog zakona.

Postupak osnivanja, način rada i prava i obaveze članova savetodavnog tela ili komisije za rešavanje reklamacija potrošača, uređuju se aktima trgovca i drugih tela iz stava 4. ovog člana.

Predstavnike udruženja za zaštitu potrošača u savetodavnim telima ili komisijama za rešavanje reklamacija potrošača imenuju udruženja za zaštitu potrošača na rok i način propisan aktom iz stava 6. ovog člana.

Odluke o formiranju savetodavnog tela i komisije za rešavanje reklamacije moraju biti javno objavljene.

Udruženje za zaštitu potrošača objavljuje na svojoj internet stranici spisak trgovaca i tela iz stava 4. ovog člana. u čijem sastavu savetodavnog tela ili komisije za rešavanje reklamacija imaju člana.

Ugroženi potrošač

Član 83.

Ugroženi potrošač je potrošač koji zbog svog ekonomskog ili društvenog položaja, uslova života, posebnih potreba ili drugih teških ličnih prilika pribavlja robu ili koristi uslugu pod naročito otežanim uslovima ili je u tome onemogućen.

Vlada bliže uređuje kriterijume za definisanje ugroženih potrošača i specifične uslove za obezbeđivanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ugroženim potrošačima u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa, na predlog ministra nadležnog za odgovarujuću oblast.

Programi zaštite ugroženih potrošača u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa

Član 84.

Programima u pojedinim oblastima pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa utvrđuju se mere i instrumenti namenjeni obezbeđivanju efektivne zaštite ugroženih potrošača, naročito u pogledu pristupa, dostupnosti, isključenja sa distributivne mreže ili uskraćivanja pružanja usluga, načinu određivanja cene, informisanja, savetovanja i pomoći potrošačima u rešavanju potrošačkih problema.

Vlada na predlog ministra nadležnog za odgovarajuću oblast, donosi program zaštite ugroženih potrošača u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Zaštita od obustave pružanja usluga

Član 85.

Trgovac može da obustavi pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ako potrošač ne izmiri svoje tekuće obaveze za pružene usluge u roku od dva meseca od dana dospelosti obaveze.

Trgovac je dužan da pre obustave iz stava 1. ovog člana potrošača u pisanom ili elektronskom obliku:

1)         upozori na potrošačevu obavezu po osnovu ugovora;

2)         pozove da izmiri zaostale obaveze u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana dostavljanja upozorenja.

Ako potrošač ospori postojanje ili visinu obaveze iz stava 1. ovog člana i nastavi da uplaćuje račune za tekuće obaveze, trgovac ne može da isključi potrošača sa distributivne mreže i obustavi pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa do okončanja sudskog postupka, pokrenutog po zahtevu trgovca čiji je predmet osporavana obaveza.

U slučaju obustave pružanja usluga, trgovac je dužan da nastavi sa pružanjem usluga potrošaču najkasnije u roku od dva dana od dana prijema uplate za zaostali dug.

Zabranjeno je da trgovac obustavi pružanje usluge snabdevanja toplotnom energijom, odnosno snabdevanja električnom energijom ili gasom kojima se potrošač snabdeva radi grejanja tokom trajanja grejne sezone, ako u domaćinstvu živi ugroženi potrošač zbog uzrasta, posebnih potreba ili bolesti.

Zabranjeno je da trgovac ovlasti drugo pravno ili fizičko lice da se obraća potrošaču, bez prethodno dobijene izričite saglasnosti potrošača, lično, putem telefona, faksa, pošte, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora.

Zabrana iz stava 6. ovog člana shodno se primenjuje i na ugovore o prodaji i ugovore o pružanju usluga.

Zabranjeno je trgovcu da, u slučaju isključenja potrošača sa distributivne mreže, odnosno obustave pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa, uslovljava ponovno uključenje, odnosno nastavak pružanja usluge plaćanjem dugova potrošača koji su zastareli u smislu zakona kojim se regulišu obligacioni odnosi.

Dužnost obaveštavanja pre zaključenja ugovora

Član 86.

Pre zaključenja ugovora o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa, pored obaveza trgovca u pogledu obaveštavanja iz člana 12. ovog zakona i drugih propisa, trgovac obaveštava potrošača o:

1)         pravu da potrošaču usluge od opšteg ekonomskog interesa određenog kvaliteta moraju da budu pružene po pristupačnoj ceni;

2)         posebnim ponudama i popustima, sa jasnom naznakom uslova za njihovu realizaciju;

3)         kriterijumima za sticanje statusa ugroženog potrošača, posebnim pogodnostima namenjenim ugroženim potrošačima i načinima njihovih ostvarivanja;

4)         iznosu tarife koja obuhvata naknadu za priključenje na mrežu, vrstama naknada za korišćenje, uključujući detalje o standardnim popustima koji se primenjuju i posebnim i ciljnim tarifnim planovima, kao i rokovima za priključenje na distributivnu mrežu;

5)         načinu na koji se mogu dobiti podaci o važećim tarifama i cenama održavanja;

6)         pravu i mogućnosti potrošača da promeni pružaoca usluge od opšteg ekonomskog interesa bez dodatne naknade;

7)         načinu ostvarivanja prava na naknadu, odnosno povraćaj uplaćenog iznosa ako pružena usluga ne odgovara ugovorenom kvalitetu;

8)         postojanju mogućnosti vansudskog rešavanja potrošačkih sporova;

9)         uslovima i postupcima za promenu uslova iz ugovora i pravu na raskid ugovora pre isteka ugovornog roka;

10)       dostupnosti, uslovima i vrstama naknada za održavanje ako trgovac nudi i uslugu održavanja.

Pre zaključivanja ugovora, potrošaču moraju da budu stavljeni na raspolaganje svi relevantni dokumenti, uključujući tekst ugovora, u pisanom obliku ili na trajnom nosaču zapisa.

Ostale dužnosti obaveštavanja

Član 87.

Trgovac je dužan da potrošača obavesti o promeni cena najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena.

Trgovac je dužan da unapred informiše potrošača o izmeni metodologije formiranja cena i opštih uslova ugovora, a javno kada lično informisanje potrošača nije moguće, najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena.

Kada izmene metodologija formiranja cena i promene cena usluga od opšteg ekonomskog interesa podležu dobijanju prethodnog odobrenja ili saglasnosti nosioca javnih ovlašćenja, trgovac je dužan da unapred informiše potrošača o izmenama, a javno kada lično informisanje potrošača nije moguće, najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena.

Pravo na raskid

Član 88.

Potrošač ima pravo da raskine ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa ako nije saglasan sa promenom cene, odnosno tarife i izmenom opštih uslova ugovora navedenim u obaveštenju trgovca, kao i u pogledu kvaliteta pruženih usluga.

Potrošač je dužan da uplati iznos za usluge koje su mu pružene do raskida ugovora.

Pravo na promenu pružaoca usluge

Član 89.

Trgovac je dužan da omogući potrošaču zaključivanje ugovora sa drugim trgovcem koji pruža usluge od opšteg ekonomskog interesa iste vrste bez plaćanja naknade i dodatnih troškova.

Rok u kome je trgovac dužan da omogući potrošaču zaključivanje ugovora iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od mesec dana od dana obaveštavanja trgovca o toj nameri, osim ako posebnim zakonom nije nešto drugo propisano.

Specifikacija računa

Član 90.

Trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za obračunski period od najviše mesec dana.

Trgovac je dužan da u računu za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa navede elemente koji potrošaču omogućavaju da:

1)         proverava i prati iznos svog zaduženja;

2)         ostvaruje uvid u tekuću potrošnju radi provere ukupne potrošnje prema pruženom kvalitetu usluge.

Trgovac je dužan da potrošaču bez naknade na njegov zahtev dostavi detaljnu specifikaciju računa.

Ako je ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa zaključen na određeni rok, datum isteka roka mora biti naznačen na svakom računu.

Kada potrošač kasni sa plaćanjem, obračunate naknade za zakasnela plaćanja moraju biti u skladu sa troškovima i trgovac ne sme obračunavati kamatnu stopu na zaostali dug suprotno prinudnim propisima, a naročito zakonu koji uređuje visinu stope zatezne kamate.

Usluga čitanja mernih uređaja u cilju izdavanja računa je besplatna.

Usluge koje su besplatne za korisnika treba da budu označene na računu kako bi potrošači bili upoznati sa njihovim postojanjem uz navođenje da su besplatne.

Besplatna telefonska linija

Član 91.

Trgovci koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa dužni su da obezbede postojanje i nesmetano funkcionisanje besplatnih telefonskih linija radi omogućavanja potrošačima da lako kontaktiraju trgovca u vezi sa pitanjima i problemima priključivanja na distributivnu mrežu, kao i kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Pravo na sudsku ili vansudsku zaštitu

Član 92.

Potrošač može pokrenuti sudski ili vansudski postupak tek nakon što je izjavio reklamaciju u skladu sa ovim zakonom, ili prigovor u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, pružaocu usluge od opšteg ekonomskog interesa.

XI. ZAŠTITA POTROŠAČA U OSTVARIVANjU PRAVA IZ UGOVORA O TURISTIČKOM PUTOVANjU I VREMENSKI PODELjENOM KORIŠĆENjU NEPOKRETNOSTI

1. Zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju

Predugovorno obaveštavanje

Član 93.

Pre zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, povezanog putnog aranžmana ili izleta organizator, odnosno posrednik je u obavezi da putniku da sve standardne informacije u odgovarajućoj formi na srpskom jeziku i to o:

1) osnovnim karakteristikama usluga putovanja:

(1)                    odredište, plan putovanja i period boravka, sa datumima i, gde to uključuje smeštaj, brojem obuhvaćenih noćenja;

(2)        prevozna sredstva, njihove karakteristike i kategorije, tačke, datume i vreme polaska i povratka, trajanje i mesta zaustavljanja i presedanja za prevoz;

(3)        mesto, podaci o smeštajnom objektu (lokacija, vrsta, sadržina, kao i kategorija u skladu sa propisima zemlje u kojoj se objekat nalazi) i podatke o opremljenosti i nivou komfora smeštajne jedinice (soba, studio, apartman);

(4)        broj, vrsta i način usluživanja obroka;

(5)        gde to nije očigledno iz konteksta, da li se usluge putovanja pružaju putniku u okviru grupe i, ako je to slučaj, gde je to moguće, približnu veličinu grupe;

(6)        ukoliko korišćenje drugih turističkih usluga na strani putnika zavisi od efikasne usmene komunikacije, jezik na kojem će se takve usluge pružati; i

(7)        da li je putovanje generalno prikladano za lica sa smanjenom pokretljivošću i, na zahtev putnika, precizne informacije o prikladnosti putovanja uzimajući u obzir potrebe putnika;

2)         poslovnom imenu, sedištu, matičnom broju organizatora, broju telefona, kao i adresu e-pošte;

3)         prodajnoj ceni iskazanoj u jedinstvenom iznosu, koja pored usluga iz programa putovanja, odnosno posebnih zahteva putnika, sadrži i sve dodatne troškove, uključujući poreze, takse, kao i druge troškove, koji su, kao neodvojiv deo, neophodni za realizaciju putovanja;

4)         modalitet plaćanja, uključujući bilo koji iznos ili procenat cene koji treba da bude plaćen kao depozit i način i dinamiku plaćanja preostalog iznosa;

5)         minimalni broj putnika, ako je to uslov za realizaciju putovanja i krajnji rok za obaveštavanje putnika za slučaj otkazivanja, naveden u članu 110. stav 1. ovog zakona;

6)         opšte informacije o zahtevima za pasoš i vizu, uključujući i okvirne periode potrebne za pribavljanje vize i informacije o zdravstvenim formalnostima u zemlji odredišta;

7)         informaciju da putnik može da raskine ugovor u bilo kom trenutku pre otpočinjanja turističkog putovanja uz plaćanje odgovarajuće naknade u skladu sa članom 109. ovog zakona;

8)         informacije o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju koje pokriva troškove raskida ugovora od strane putnika ili troškove pomoći, uključujući repatrijaciju, u slučaju nezgode, bolesti ili smrti.

Ukoliko tačno vreme iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana u vreme zaključenja ugovora nije utvrđeno, organizator, odnosno posrednik će, obavestiti putnika o približnom vremenu polaska i povratka.

U slučaju iz stava 2. ovog člana organizator, odnosno posrednik će, najkasnije u periodu od 48 sati pre otpočinjanja putovanja, obavestiti putnika o tačnom vremenu polaska i povratka.

Organizator je dužan da podatke iz stava 1. tač 1) - 8) ovog člana prenese posredniku, sa kojim ima zaključen ugovor o prodaji turističkog putovanja.

Obavezujuća priroda predugovornih informacija

Član 94.

Ako organizator, odnosno posrednik ne pruži putniku punu predugovornu informaciju u pogledu drugih troškova, koji nisu obuhvaćeni jedinstvenom prodajnom cenom turističkog putovanja putnik nije obavezan da te troškove snosi.

Ministar nadležan za poslove turizma bliže propisuje sadržinu standardnih informativnih obrazaca za turističko putovanje i povezane putne aranžmane.

Dostupnost podataka

Član 95.

Predugovorne informacije iz člana 93. ovog zakona organizator odnosno posrednik je dužan da putniku, pre zaključenja ugovora o organizovanom putovanju, pruži na uočljiv, razumljiv i neobmanjujući način.

Teret dokazivanja pruženih predugovornih informacija iz čl 93. i 94. je na organizatoru odnosno na posredniku.

 Teret dokazivanja onih podataka datih u ugovoru o organizovanju putovanja je na organizatoru.

Oglašavanje i nuđenje na prodaju

Član 96.

U slučaju oglašavanja turističkog putovanja, organizator odnosno posrednik je dužan da obavesti putnika o pravu da dobije obaveštenje o podacima iz člana 93. i 94. ovog zakona i načinu na koji može da dobije te podatke.

Ako organizator, odnosno posrednik posredstvom interneta nudi putniku da zaključe ugovor o turističkom putovanju dužan je da omogući putniku dostupnost podataka iz člana 93. ovog zakona.

Ako organizator odnosno posrednik nudi putniku da zaključe ugovor o turističkom putovanju prilikom određenog promotivnog ili prodajnog događaja, dužan je da jasno istakne komercijalnu prirodu tog događaja i da omogući potrošaču obaveštavanje o podacima iz člana 93. ovog zakona za vreme trajanja promotivnog ili prodajnog događaja.

Formalni uslovi za zaključenje ugovora o turističkom putovanju

Član 97.

Ugovor o organizovanju putovanja zaključuje se u pismenoj formi na razumljiv i neobmanjujući način.

Prilikom zaključenja ugovora o organizovanom putovanju organizator, odnosno posrednik je dužan da isti uruči putniku na papiru, na drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema.

Informacije koje se pružaju putniku u skladu sa članom 93. ovog zakona čine sastavni deo ugovora o organizovanju putovanja i ne mogu se menjati osim uz izričitu saglasnost ugovornih strana.

Sadržaj ugovora o organizovanju putovanja i dokumenti koji se pružaju pre otpočinjanja putovanja

Član 98.

Osim informacija iz člana 93. ovog zakona, ugovor o organizovanju putovanja mora da sadrži:

1)         posebne zahteve putnika sa kojima se organizator saglasio;

2)         informacije o postupanju po prigovorima (adresa, postupak i rok za ulaganje reklamacija, rok za rešavanje reklamacije i dr.) i o vansudskim postupcima za rešavanje potrošačkih sporova.

3)         poslovno ime i adresu organizatora odnosno posrednika i podatke o putniku (ime, prezime, adresa i kontakt podatak);

4)         datum i mesto zaključenja ugovora i potpise ugovornih strana;

5)         uslove pod kojima putnik ima pravo na odustanak od ugovora

6)         informaciju da je organizator:

                        (1) odgovoran za izvršavanje svih usluga putovanja obuhvaćenih ugovorom u skladu sa članovima 112. i 113. ovog zakona;

                        (2) dužan da u skladu sa članom 119. ovog zakona pruži pomoć ako je putnik suočen sa poteškoćama;

7) naziv davaoca garancije putovanja, njegovu adresu i kontakt podatke;

8) podatke o garanciji putovanja, odnosno informacije o osiguranim slučajevima i instrumentima obezbeđenja i načinu njihovog aktiviranja;

9) informaciju (naziv, adresa, broj telefona i adresa e-pošte) o lokalnom predstavniku organizatora ili o lokalnoj agenciji ili drugom servisu koji omogućava putniku da brzo stupi u kontakt sa organizatorom i da efikasno komunicira s njim, da zahteva pomoć kada je putnik suočen sa problemima ili da uloži prigovor na nedostatak saobraznosti primećen tokom realizacije turističkog putovanja.

10) informaciju da je putnik dužan da prijavi svaki nedostatak saobraznosti koji primeti tokom realizacije turističkog putovanja u skladu sa članom 113. stav 1. ovog zakona.

11) u slučaju da maloletno lice, bez pratnje roditelja ili drugog ovlašćenog lica, putuje po osnovu ugovora o organizovanju putovanja, informacije (naziv, adresa, broj telefona) koje omogućavaju direktan kontakt sa maloletnim licem ili licem koje je odgovorno za maloletno lice u mestu boravka maloletnog lica;

12) informacije o pravu putnika da prenese ugovor na drugog putnika u skladu sa članom 102. ovog zakona;

Blagovremeno pre otpočinjanja turističkog putovanja, organizator, odnosno posrednik će putniku dostaviti sve neophodne potvrde, vaučere i karte, informacije o rasporedu polazaka i, po potrebi, rokovima za prijavu, kao i o rasporedu zaustavljanja, presedanjima i dolaska.

Odgovornost za greške pri rezervisanju

Član 99.

Organizator će biti odgovoran za sve greške koje nastanu usled tehničkih nedostataka u procesu rezervisanja turističkog putovanja ili usluga putovanja, koje su deo tog turističkog putovanja, odnosno povezanog putnog aranžmana.

Organizator neće biti odgovoran za greške prilikom rezervisanja koje se mogu pripisati putniku ili koje su izazvane neizbežnim i vanrednim okolnostima.

Prenos ugovora na drugog putnika

Član 100.

Putnik može pre otpočinjanja turističkog putovanja da prenese ugovor na lice koje ispunjava sve uslove koje važe za predmetni ugovor.

Putnik može da prenese pravo iz ugovora o organizovanom putovanju na drugo lice samo u slučaju ako na papiru, na drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, u razumnom roku pre otpočinjanja turističkog putovanja o tome obavesti organizatora.

Obaveštenje iz stava 2. ovog člana, koje je pruženo najmanje sedam dana pre otpočinjanja turističkog putovanja će se smatrati dostavljeno u razumnom roku.

            U slučaju prenosa ugovora na drugog putnika organizator zaključuje novi ugovor o organizovanju putovanja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator ima pravo na naknadu troškova na način propisan zakonom kojim se uređuje oblast turizma.

Putnik i lice iz stava 1. ovog člana su solidarno odgovorni organizatoru za naknadu troškova.

Izmene ugovora pre polaska

Promena cene

Član 101.

Nakon zaključenja ugovora o organizovanom putovanju organizator može da poveća cenu navedenu u ugovoru o organizovanju putovanja, samo ako:

1) ugovor izričito predviđa takvu mogućnost;

2) ako se ugovorom navede da i putnik ima pravo na umanjenje cene u skladu sa ovim članom.

Organizator može da poveća cenu iz stava 1. ovog člana u slučaju promene:

1)         cene prevoza putnika do koje je došlo usled promene cene goriva ili drugih izvora energije;

2)         postojećih taksi ili uvođenja novih taksi, uključujući boravišne takse, avio-takse ili takse za ukrcavanje ili iskrcavanje u lukama i na aerodromima, kao i uvođenje novih taksi;

3)         deviznog kursa koji se odnosi na turističko putovanje.

Ako je povećanje cene u slučaju iz stava 2. ovog člana veće od 8 % ukupne cene turističkog putovanja, organizator ne može jednostrano da promeni cenu.

U slučaju iz stava 3. ovog člana organizator postupa na način propisan članom 102.

Nezavisno od obima povećanja cene, takvo povećanje će biti moguće samo ako organizator obavesti putnika o povećanju na razumljiv i neobmanjujući način i pruži dokumentovano obrazloženje za takvo povećanje i obračun, koje obaveštenje se putniku uručuje na papiru, na drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, najmanje 20 dana pre otpočinjanja turističkog putovanja.

Ako ugovor o turističkom putovanju predviđa mogućnost povećanja cene, organizator će omogućiti putniku pravo na smanjenje cene srazmerno bilo kom smanjenju troškova iz stava 2. ovog člana do kojih dolazi nakon zaključenja ugovora, a pre otpočinjanja putovanja.

U slučaju smanjenja cene, organizator ima pravo da odbije troškove iz naknade koju duguje putniku, uz dostavljanje dokaza o tim troškovima, ukoliko putnik to zahteva

Izmena drugih uslova ugovora

Član 102.

Pre otpočinjanja putovanja, organizator može jednostrano da izmeni ugovor o organizovanju putovanja ako:

1) organizator ima takvo pravo predviđeno ugovorom;

2) promena je zanemarljiva.

Ako pre ugovorenog dana otpočinjanja putovanja organizator utvrdi da je prinuđen da izmeni pojedine bitne elemente ugovora o organizovanju putovanja, kao što su cena, destinacija, prevozno sredstvo, karakteristike ili kategorija prevoza, datum, vrstu, lokaciju, kategoriju ili nivo komfora smeštaja ili ako organizator ne može da ispuni posebne zahteve putnika sa kojima se saglasio, organizator, odnosno posrednik je dužan da bez odlaganja obavesti putnika.

U slučaju iz st 1. i 2. ovog člana organizator, odnosno posrednik je dužan da obavesti putnika o promeni na uočljiv, razumljiv i neobmanjujući način na papiru, drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema.

Obaveštenje o izmeni uslova ugovora iz stava 2. ovog člana sadrži:

1) razuman rok u kojem je putnik dužan da obavesti organizatora, odnosno posrednika da li prihvata predložene izmene ili raskida ugovor bez plaćanja naknade za raskid;

2) podatke o posledicama propuštanja roka;

3) po potrebi, podatke o ponuđenom zamenskom putovanju, jednakog ili većeg kvaliteta i njegovoj ceni.

Putnik može da prihvati promene ugovora iz stava 2. ovog člana ili da jednostrano raskine ugovor o organizovanju putovanja bez plaćanja naknade za raskid.

U slučaju da putnik prihvati predložene izmene ugovora iz stava 2. ovog člana ili prihvati zamensko putovanje organizator je dužan da zaključi novi ugovor o organizovanju putovanja i obezbedi novu garancija putovanja.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, ako izmena ugovora ili zamensko putovanje dovode do manjeg kvaliteta ili prouzrokuje dodatne troškove za putnika, organizator je dužan da putniku omogući odgovarajuće umanjenje cene.

U slučaju raskida ugovora iz stava 5. ovog člana organizator će refundirati sve uplate primljene od putnika, bez neprimerenog odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana raskida ugovora.

Druga usluga putovanja

Član 103.

U slučaju kada organizator kod prodaje turističkog putovanja, za potrebe istog putovanja, putniku proda i drugu dodatnu uslugu putovanja, ta usluga čini sastavni deo turističkog putovanja, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

U slučaju kada organizator kod prodaje turističkog putovanja putniku omogući ciljanu kupovinu neke druge usluge putovanja od drugog trgovca i ako je ugovor s tim drugim trgovcem sklopljen u roku kraćem od 24 sata nakon potvrde rezervacije, tako kupljena usluga, čini sastavni deo turističkog putovanja, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

U slučaju kada organizator kod prodaje turističkog putovanja posredstvom povezanih procesa rezervisanja putem interneta, podatke o putniku sa kojim je zaključio ugovor (ime i prezime, detalji plaćanja adresa e-pošte i dr.), prenese drugom trgovcu, od koga putnik kupi drugu uslugu putovanja, u roku kraćem od 24 sata, tako kupljena usluga čini sastavni deo turističkog putovanja, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

Organizator je, u slučaju iz st. 2. i 3. ovog člana, dužan da, pre zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, uruči putniku obaveštenje.

Obaveštenje sadrži uputstvo o njegovom pravu na garanciju putovanja, odnosno gubitku tog prava, ako je usluga kod drugog trgovca kupljena nakon isteka roka od 24 sata.

 Organizator je dužan da obaveštenje iz stava 4. ovog člana uruči putniku neposredno, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz potvrdu prijema.

Organizator bez saglasnosti putnika, koja je potpisana ili elektronski potvrđena, ne može posredstvom povezanih procesa rezervisanja putem interneta, slati podatke o putniku na način iz stava. 3. ovog člana.

Naknadno kupljena usluga

Član 104.

U slučaju da putnik kupi drugu uslugu putovanja, koja nije predviđena programom, niti je ponuđena kao fakultativna usluga od strane organizatora, za koju naknadnu uslugu putnik zaključuje zasebne ugovore sa drugim pojedinačnim trgovcima, tako naknadno kupljena usluga ne čine sastavni deo turističkog putovanja, izuzev u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Povezani putni aranžman

Član 105.

U slučaju da organizator, odnosno posrednik daje putniku mogućnost da, za potrebe istog putovanja, od drugih trgovaca, direktnih pružalaca usluga kupi i plati najmanje dve različite usluge putovanja, o čemu se zaključuju zasebni ugovori, tako kombinovano putovanje predstavlja povezani putni aranžman.

U slučaju da putnik kod organizatora, odnosno posrednika kupi jednu uslugu putovanja, a organizator, odnosno posrednik mu daje mogućnost da, za potrebe istog putovanja, kupi još jednu dodatnu uslugu putovanja od drugog trgovca, ako je ugovor s tim drugim trgovcem sklopljen u roku kraćem od 24 sata nakon potvrde rezervacije prve usluge putovanja, tako kombinovano putovanje predstavlja povezani putni aranžman.

Usluga putovanja iz st. 1. i 2. ovog člana ne može biti smeštaj.

Ukoliko putnik kod organizatora, odnosno posrednika, pored usluge prevoza ili iznajmljivanja motornih vozila, za potrebe istog putovanja, kupi jednu ili više usluga u turizmu, čija vrednost ne prelazi 25% ukupne vrednosti tako kombinovane usluge, koja se ne oglašava kao bitan element i ne predstavlja bitan element usluge, tako kombinovano putovanje predstavlja povezani putni aranžman.

U slučaju iz st. 1, 2. i 4. ovog člana povezani putni aranžman ne predstavlja turističko putovanje.

Kod povezanog putnog aranžmana putnik ne može da ostvari pravo na zaštitu predviđenu za turističko putovanje, već je svaki pružalac usluga isključivo odgovoran za pravilno izvršenje svojih usluga, u skladu sa ugovorom.

Organizator je dužan da putniku uruči obaveštenje.

Obaveštenje sadrži informaciju iz stava 6. ovog člana.

Organizator je dužan da obaveštenje iz stava 7. ovog člana uruči putniku neposredno, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz potvrdu prijema.

Turističko putovanje

Član 106.

           

Organizator, odnosno posrednik sa putnikom zaključuje ugovor o organizovanju putovanja, koje je organizator samostalno ili na zahtev putnika utvrdio, pripremio, odnosno kombinovao, na osnovu ugovora zaključenog sa pružaocima usluga, kao trećim licima, kojima je povereno izvršenje tog putovanja.

Pod turističkim putovanjem smatra se i samo usluga smeštaja koja obuhvata jedno ili više noćenja.

Ukoliko putnik pored usluge prevoza ili iznajmljivanja motornih vozila, za potrebe istog putovanja, kod organizatora kupi jednu ili više usluga u turizmu, čija vrednost prelazi 25% ukupne vrednosti tako kombinovane usluge, koja se oglašava kao bitan element i predstavlja bitan element usluge, tako kombinovano putovanje predstavlja turističko putovanje, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

Ukoliko putnik kod organizatora kupi uslugu prevoza ili iznajmljivanja motornih vozila, a organizator mu daje mogućnost da, za potrebe istog putovanja, od drugog trgovca kupi jednu ili više usluga u turizmu, čija vrednost prelazi 25% ukupne vrednosti tako kombinovane usluge, ako je ugovor s tim drugim trgovcem sklopljen u roku kraćem od 24 sata nakon potvrde rezervacije prve usluge putovanja, tako kombinovano putovanje predstavlja turističko putovanje, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

U slučaju kada trgovac prodajom dodatne usluge putovanja, odnosno jedne ili više usluga u turizmu, dovede do nastanka turističkog putovanja. dužan je da o tome obavesti organizatora.

Nakon prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana i saznanja da je došlo do nastanka turističkog putovanja, organizator bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati, od trenutka saznanja, sa putnikom zaključuje ugovor o organizovanju putovanja, na način propisan ovim zakonom.

Nepostupanje organizatora na način propisan stavom 6. ovog člana ne oslobađa organizatora od odgovornosti za realizaciju turističkog putovanja.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, organizator je dužan da uruči putniku obaveštenje.

 Obaveštenje sadrži uputstvo o mogućnosti nastanka turističkog putovanja, njegovom pravu na garanciju putovanja, odnosno gubitku tog prava, ako je usluga kod drugog trgovca kupljena nakon isteka roka od 24 sata.

 Organizator je dužan da obaveštenje iz stava 9. ovog člana uruči putniku neposredno, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz potvrdu prijema.

Odustanak putnika od putovanja

Član 107.

Putnik može pre otpočinjanja turističkog putovanja potpuno ili delimično odustati od ugovora o organizovanju putovanja.

Ako putnik pre otpočinjanja turističkog putovanja odustane od ugovora u primerenom roku koji se određuje uzimajući u obzir vrstu turističkog putovanja (blagovremeni odustanak), organizator ima pravo na naknadu samo učinjenih administrativnih troškova.

U slučaju neblagovremenog odustanka putnika od ugovora organizator može od putnika zahtevati naknadu predviđenu ugovorom, odnosno opštim uslovima putovanja, koja se izračunava uzimajući u obzir period preostao do otpočinjanja turističkog putovanja.

U slučaju odsustva odluke o naknadi iz stava 3. ovog člana, kao i u slučaju ako je putnik odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbeći ili otkloniti i koje bi da su postojale u vreme zaključenja ugovora predstavljale opravdan razlog da ne zaključi ugovor, organizator ima pravo na naknadu stvarnih troškova.

U slučaju ako je putnik potpuno ili delimično odustao od ugovora o organizovanju putovanja, za vreme trajanja turističkog putovanja, zbog okolnosti koje nije mogao izbeći ili otkloniti i koje bi da su postojale u vreme zaključenja ugovora predstavljale opravdan razlog da ne zaključi ugovor, organizator ima pravo na naknadu stvarnih troškova.

Opravdan razlog putnika za odustanak od ugovora iz st. 4. i 5. ovog člana čini iznenadna bolest putnika, smrt putnika i njegovog krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena zaključno, bračnog druga ili tazbinskog srodnika do drugog stepena zaključno, usvojenika, usvojioca, kao i elementarne nepogode ili zvanično proglašeno vanredno stanje u zemlji polazišta i odredišta.

U slučaju iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana, a po zahtevu putnika organizator je dužan da pruži obrazloženje iznosa naknade.        

Raskid ugovora o organizovanju putovanja i pravo na odustanak od strane organizatora pre otpočinjanja putovanja

Član 108.

Organizator može da raskine ugovor o organizovanju putovanja i da isplati putniku ukupno uplaćena sredstva za turističko putovanje kada je:

1) broj lica prijavljenih za turističko putovanje manji od minimalnog broja predviđenog ugovorom i organizator obavesti putnika o raskidu u roku koji je određen ugovorom, koji ne može biti kraći od

(1) 20 dana pre otpočinjanja turističkog putovanja u slučaju putovanja koja traju duže od šest dana,

(2) sedam dana pre otpočinjanja turističkog putovanja u slučaju putovanja koja traju između dva i šest dana,

(3) 48 sati pre otpočinjanja turističkog putovanja u slučaju putovanja koja traju kraće od dva dana.

2) organizator sprečen da izvrši ugovor usled neizbežnih i vanrednih okolnosti.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana organizator je dužan da obavesti putnika o raskidu ugovora bez nepotrebnog odlaganja, a pre otpočinjanja turističkog putovanja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator je dužan da putniku isplati ukupno uplaćena sredstva, bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od raskida.

U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator nije odgovoran za naknadu eventualnih troškova putnika nastalih usled raskida ugovora.

Posebna prava učenika odnosno studenta

Član 109.

Ako organizator organizuje boravak učenika ili studenta na školovanju, odnosno studijama u inostranstvu, dužan je da obezbedi smeštaj i staranje za učenika odnosno studenta u odgovarajućoj porodici ili drugom odgovarajućem smeštaju, u saradnji sa učenikom, njegovim roditeljem ili starateljem, odnosno studentom.

Organizator je dužan da obezbedi učeniku, odnosno studentu mogućnost redovnog pohađanja nastave ili obuke u toku boravka u inostranstvu.

Organizator, odnosno posrednik je dužan da najkasnije u roku od 14 dana pre otpočinjanja putovanja obavesti učenika, odnosno studenta o imenu, adresi i telefonskom broju porodice domaćina i imenu, adresi i telefonskom broju odgovornog lica kome učenik odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka u inostranstvu.

Organizator, odnosno posrednik je dužan da učeniku, odnosno studentu, pruži neophodne informacije o kulturi, običajima i načinu života u zemlji odredišta.

Ako organizator odnosno posrednik ne ispuni obaveze iz st. 3. i 4. ovog člana, učenik, odnosno student ima pravo da pre otpočinjanja putovanja bez naknade raskine ugovor.

Teret dokazivanja ispunjenja obaveza iz st. 3. i 4. ovog člana je na organizatoru odnosno posredniku.

Učenik, odnosno student ima pravo da raskine ugovor u bilo koje vreme pre polaska.

U slučaju da učenik, odnosno student raskine ugovor posle otpočinjanja putovanja iz razloga za koje organizator odnosno posrednik ne snosi odgovornost, organizator ima pravo na naknadu troškova povratka učenika odnosno studenta.

Saobraznost turističkog putovanja

Odgovornost

Član 110.

Organizator je dužan da realizuje turističko putovanje na način predviđen ugovorom o organizovanom putovanju, a u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast turizma.

Turističko putovanje je u skladu sa ugovorom ako ima svojstva koja je organizator garantovao ili ako odgovara uobičajenoj ili ugovorenoj nameni.

Organizator odgovara za saobraznost usluge, uključujući usluge koje je putniku pružilo treće lice (pružalac usluga prevoza, smeštaja, ishrane, drugih usluga u turizmu, kao i zabavnih, kulturnih, sportsko-rekreativnih ili drugih programa kojima se ispunjava slobodno vreme).

Na odgovornost organizatora za saobraznost turističkog putovanja, shodno se primenjuju odredbe čl. 79. - 81. ovog zakona.

Nesaobraznost usluga putovanja

Član 111.

Putnik će obavestiti organizatora bez nepotrebnog odlaganja, uzimajući u obzir okolnosti slučaja, o svakoj nesaobraznosti koja je primećena tokom izvršenja bilo koje usluge putovanja koje su obuhvaćene ugovorom o organizovanju putovanja. Ako usluge putovanja nisu pružene ili ne mogu biti pružene putniku u skladu sa ugovorom o organizovanju putovanja, organizator će, bez nepotrebnog odlaganja, uskladiti ugovorene usluge sa ugovorom, osim u slučaju kada je to nemoguće ili bi to dovelo do nesrazmernih troškova za organizatora uzimajući u obzir obim nesaobraznosti i vrednosti relevantnih usluga putovanja.

Ukoliko organizator nije u mogućnosti da obezbedi usluge putovanja iz ugovora o organizovanju putovanja, putnik može sam da uskladi usluge putovanja sa ugovorom.

Ukoliko organizator delimično uskladi usluge putovanja iz ugovora o organizovanju putovanja ili nesaobraznost usluga putovanja ne predstavlja značajan nedostatak od onog koji je dogovoren ugovorom o organizovanju putovanja, putnik nastavlja da koristi usluge putovanja koje nisu saobrazne sa ugovorom.

U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana putnik ima pravo da ostvari razliku između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju, odnosno pravo na naknadu štete koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza organizatora, u skladu sa zakonom.

Značajan nedostatak saobraznosti

Član 112.

Ako značajan deo usluga putovanja ne može da se pruži kako je dogovoreno ugovorom o organizovanju putovanja, organizator će, bez nepotrebnog odlaganja i bez ikakvih dodatnih troškova za putnika ponuditi odgovarajuće zamenske usluge putovanja jednakog ili većeg kvaliteta od onog navedenog u ugovoru, kako bi se nastavila realizacija putovanja, uključujući slučaj kada povratak putnika u mesto polaska nije predviđen kako je dogovoreno.

Ako organizator ne ponudi zamenske usluge putovanja ili su zamenske usluge putovanja manjeg kvaliteta i čine značajan nedostatak saobraznosti od onog koji je dogovoren ugovorom o organizovanju putovanja putnik može da odbije takve zamenske usluge, odnosno može da raskine ugovor bez plaćanja naknade za raskid.

U slučaju iz stava 2. ovog člana putnik ima pravo na smanjenje cene, odnosno pravo na naknadu štete iz člana 111. stav 5. ovog zakona.

Ako ugovor o organizovanju putovanja uključuje prevoz putnika, organizator će u slučajevima navedenim u stavu 2. ovog člana obezbediti putniku repatrijaciju jednakim prevoznim sredstvom bez nepotrebnog odlaganja i bez ikakvih dodatnih troškova za putnika.

Ako je nemoguće obezbediti povratak putnika kako je dogovoreno ugovorom o organizovanju putovanja usled neizbežnih i vanrednih okolnosti, organizator će snositi troškove neophodnog smeštaja, po mogućnosti jednakog kvaliteta koji je određen ugovorom o putovanju, tokom perioda koji nije duži od tri noći po putniku.

Ograničenje troškova iz stava 5. ovog člana ne primenjuje se na osobe smanjene pokretljivosti, na osobu koja ih prati, na trudnice ili maloletnike bez pratnje, kao ni na osobe kojima je potrebna posebna medicinska pomoć, pod uslovom da je organizator o njihovim posebnim potrebama obavešten najmanje 48 sati pre početka turističkog putovanja.

Pravo na umanjenje cene

Član 113.

Organizator, lokalni predstavnik organizatora i lokalna agencija na koju je organizator ili posrednik uputio putnika za slučaj potrebe pružanja određene pomoći, dužni su da bez odlaganja:

1)         odgovore na reklamacije putnika za vreme trajanja turističkog putovanja;

2)         otklone svako odstupanje od ugovora na koje potrošač ukaže.

Putnik ne može da zahteva umanjenje cene ako nesavesno propusti da ukaže na odstupanja između pruženih i ugovorenih usluga.

Putnik ne može da zahteva umanjenje cene i u slučaju kada organizator dokaže da se nesaobraznost može pripisati putniku.

Odgovornost za štetu

Član 114.

Ako putnik pretrpi štetu usled nesaobraznosti ugovora o organizovanju putovanja ima pravo da zahteva naknadu štete od organizatora, uključujući i nematerijalnu štetu.

 U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator ne može da ograniči svoju odgovornost za naknadu štete na iznos koji je manji od trostruke ukupne cene turističkog putovanja.

Ograničenje iz stava 2. ovog člana se ne može primeniti na štetu koja se odnosi na telesne povrede, odnosno na drugu štetu izazvanu namerno ili usled nemara organizatora.

U meri u kojoj međunarodne konvencije, obavezujuće za zemlju ili propisi koji se zasnivaju na takvim konvencijama, ograničavaju obim ili uslove pod kojima davalac usluge koji realizuje usluge putovanja u okviru turističkog putovanja plaća naknadu, iste pretpostavke, ograničenja i izuzeća važe i za organizatora, na odgovarajući način i mogu se primeniti u odnosu na putnika.

 Organizator je oslobođen odgovornosti iz stava 1. ako dokaže da je nesaobraznost izazvana:

1) propustima putnika;

2) propustima trećeg lica, koje nije odgovorno za pružanje bilo koje usluge iz turističkog putovanja i koje je nepredvidivo ili neizbežno;

3) neizbežnim i vanrednim okolnostima.

Reklamacija putnika i gubitak prava

Član 115.

Organizator je dužan da putniku omogući da se na jednostavan i pristupačan način obraća licu odgovornom za prijem reklamacija putnika za vreme trajanja turističkog putovanja.

 Rok zastarelosti (gubitka prava) za putnika koji potražuje smanjenje cene ili naknadu štete je tri godine, od dana saznanja za nesobraznost usluge obuhvaćene ugovorom o organizovanju putovanja.

Kontakt sa organizatorom

Član 116.

Putnik može da uputi poruke, zahteve ili reklamacije u vezi sa realizacijom turističkog putovanja direktno organizatoru, odnosno posredniku preko kojeg je turističko putovanje kupljeno.

Posrednik iz stava 1. ovog člana je dužan da proslediti poruke, zahteve ili reklamacije organizatoru bez nepotrebnog odlaganja.

Za potrebe usklađenosti sa rokovima ili rokovima zastarelosti, smatra se da je poruka, zahtev ili reklamacija primljena kod posrednika istovremeno primljena i kod organizatora.

Pružanje pomoći

Član 117.

Organizator će bez nepotrebnog odlaganja pružiti odgovarajuću pomoć putniku, koji je suočen sa poteškoćama, posebno u situaciji kada je povratak putnika u skladu sa ugovorom o organizovanju putovanja nemoguć usled neizbežnih i vanrednih okolnosti, naročito kroz:

1) pružanje odgovarajućih informacija o zdravstvenim uslugama, lokalnim nadležnim organima i pomoći konzulata;

2) pružanje pomoći da ostvari komunikaciju na daljinu i pronađe zamenske putne aranžmane.

Organizator može da naplati naknadu u visini stvarnih o troškova za pružanje pomoći, ako je do poteškoća došlo namernim postupanjem ili usled nemara putnika.

Garancije putovanja

Član 118.

Organizator je dužan da ima garanciju putovanja usled insolventnosti kojom se posebno obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraživanja putnika, kao i garanciju putovanja radi naknade štete, kojom se obezbeđuje naknada štete koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza organizatora putovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast turizma.

U slučaju da organizator, odnosno posrednik putniku ne pruži nnformaciju o garanciji putovanja, odnosno ne uruči mu potvrdu o garanciji putovanja putnik ima pravo da odustane od ugovora.

U slučaju iz stava 2. ovog člana organizator je dužan da putniku izvrši povraćaj uplaćenih sredstava u punom iznosu bez umanjenja.

2. Vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti (tajm-šering),trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje, omogućavanje razmene

Obaveza predugovornog obaveštavanja

Član 119.

Trgovac je dužan da potrošača u primerenom roku, pre zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje, omogućavanje razmene, tačno i potpuno obavesti o podacima navedenim u standardnim informativnim obrascima za ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene.

Obaveštenja iz stava 1. ovog člana trgovac je dužan da dostavi potrošaču bez naknade, u pisanoj formi, na papiru, drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, koji je lako dostupan potrošaču, na uočljiv, razumljiv i neobmanjujući način.

Ministar nadležan za poslove turizma bliže propisuje sadržinu standardnih informativnih obrazaca za ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene.

Podaci iz standardnih informativnih obrazaca moraju biti na srpskom jeziku.

 Trgovac je u obavezi da potrošaču dostavi i overen prevod podataka iz standardnih informativnih obrazaca na jeziku destinacije na kojoj se nepokretnost nalazi.

Oglašavanje

Član 120.

Prilikom oglašavanja i nuđenja vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, trajnih olakšica za odmor, pomoći prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor ili omogućavanja razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, trgovac je dužan da obavesti potrošača o uslovima i načinu za dobijanje obaveštenja iz člana 119. ovog zakona.

U slučaju da prilikom promotivnog ili prodajnog događaja, trgovac nudi lično potrošaču da zaključe ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje ili ugovor o omogućavanju razmene, dužan je da jasno istakne promotivnu ili prodajnu svrhu tog događaja.

Trgovac mora omogućiti da obaveštenje iz člana 119. ovog zakona bude dostupno potrošaču za vreme trajanja promotivnog ili prodajnog događaja.

Vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti i trajne olakšice za odmor ne mogu se oglašavati ili prodavati u smislu ulaganja.

Formalni uslovi za zaključenje ugovora

Član 121.

Ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene zaključuju se u pisanoj formi, obavezno moraju biti na srpskom jeziku.

 U slučaju zaključenja ugovora iz stava 1. ovog člana trgovac je u obavezi da na papiru ili na drugom trajnom nosaču zapisa potrošaču dostavi i overen prevod ugovora na jeziku destinacije na kojoj se nepokretnost nalazi.

Trgovac je dužan da posle potpisivanja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti potrošaču preda najmanje jedan primerak potpisanog ugovora.

U slučaju zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, podaci iz člana 119. ovog zakona postaju njegov sastavni deo, obavezuju trgovca i ne mogu se menjati, osim ako ugovorne strane izričito ugovore drugačije ili ako promene nastanu usled više sile.

Trgovac je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora iz stava 1. ovog člana, obavesti potrošača o svakoj promeni podataka iz člana 119. ovog zakona, u pisanoj formi, na papiru, drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, koji je lako dostupan potrošaču.

Trgovac je dužan da u ugovoru iz stava 1. ovog člana izričito navede svaku promenu podataka iz člana 119. ovog zakona koja nastane u periodu od obaveštavanja potrošača o podacima do zaključenja ugovora.

Ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje i ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti pored podataka iz člana 119. ovog zakona, mora da sadrži:

1)         podatke o datumu i mestu zaključenja ugovora;

2)         ime, prebivalište i potpis potrošača;

3)         naziv odnosno ime, prebivalište odnosno sedište i potpis trgovca odnosno ime, prebivalište i potpis ovlašćenog lica trgovca.

Trgovac je dužan da u primerenom roku pre zaključenja ugovora potrošača izričito obavesti o:

1)         pravu potrošača na odustanak od ugovora;

2)         roku u kome potrošač može da odustane od ugovora;

3)         zabrani plaćanja cene unapred pre isteka roka u kome potrošač može da odustane od ugovora.

U slučaju zaključenja ugovora, potrošač mora da odvojeno od potpisivanja ugovora potpiše ugovorne odredbe koje se odnose na prava potrošača iz stava 8. ovog člana.

Obrazac za odustanak od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti sastavni je deo tih ugovora.

Ministar nadležan za poslove turizma bliže propisuje sadržinu obrasca za odustanak od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

Pravo na odustanak od ugovora

Član 122.

Potrošač može da odustane od ugovora odnosno predugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, bez obaveze da navede razloge za odustanak, u roku od 14 dana o dana prijema zaključenog ugovora.

U slučaju istovremenog zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, rok za odustanak od ugovora računa se od dana prijema zaključenog ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

Produženje roka za odustanak od ugovora

Član 123.

Ako trgovac nije dostavio potrošaču obrazac za odustanak od ugovora u pisanoj formi, na papiru ili na drugom trajnom nosaču zapisa, potrošač može da odustane od ugovora odnosno predugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora odnosno predugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora odnosno predugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora odnosno predugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti u roku od godinu i 14 dana od dana prijema zaključenog ugovora odnosno predugovora.

Ako trgovac dostavi potrošaču obrazac za odustanak od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti pre isteka godinu dana od dana kada je potrošač primio primerak zaključenog ugovora odnosno predugovora, rok za odustanak od ugovora računa se od dana kada je potrošač primio obrazac za odustanak od ugovora.

Ako trgovac ne obavesti potrošača o podacima iz člana 119. ovog zakona u pisanoj formi, na papiru, drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, potrošač ima pravo da odustane od ugovora odnosno predugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, trajnim olakšicama za odmor, pomoći prilikom preprodaje i omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti u roku od tri meseca i 14 dana, od dana kada je primio primerak zaključenog ugovora odnosno predugovora.

Ako trgovac dostavi potrošaču obaveštenje o podacima iz člana 119. ovog zakona pre isteka tri meseca od dana kada je potrošač primio primerak zaključenog ugovora odnosno predugovora, rok za odustanak od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti računa se od dana kada je potrošač primio obaveštenje.

Korišćenje prava na odustanak od ugovora

Član 124.

Izjava kojom potrošač odustaje od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti proizvodi pravno dejstvo ako je data u pisanoj formi, na papiru ili na drugom trajnom nosaču zapisa.

Izjavu iz stava 1. ovog člana potrošač može dostaviti trgovcu na obrascu za odustanak od ugovora.

Izjava iz stava 2. ovog člana smatra se blagovremenom ako je poslata pre isteka roka za odustanak od ugovora.

Pravne posledice odustanka

Član 125.

Odustankom od ugovora odnosno predugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, prestaju obaveze ugovornih strana da izvrše odnosno zaključe ugovor.

Potrošač ima pravo da odustane od ugovora bez naknade troškova i nije dužan da plati usluge koje su mu pružene pre odustanka od ugovora odnosno predugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

Plaćanje unapred

Član 126.

Kod ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja, zabranjeno je ugovaranje plaćanja unapred, pružanja sredstava obezbeđenja, rezervisanje novca na računima, izričitog priznanja duga ili drugog izvršenja obaveze prema trgovcu ili trećem licu pre isteka roka za odustanak od ugovora.

Kod ugovora o pomoći prilikom preprodaje, zabranjeno je ugovaranje plaćanja, pružanja sredstava obezbeđenja, izričitog priznanja duga ili drugog izvršenja obaveze prema trgovcu ili trećem licu pre zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i ugovora o trajnim olakšicama za odmor, odnosno pre nego što trgovac na drugi način ispuni obaveze iz ugovora o pomoći prilikom preprodaje.

Ugovor o trajnim olakšicama za odmor

Član 127.

Kod ugovora o trajnim olakšicama za odmor trgovac je dužan da potrošaču omogući plaćanje cene u obročnim otplatama, u jednakim godišnjim iznosima za vreme trajanja ugovora.

Zabranjeno je plaćanje suprotno stavu 1. ovog člana.

Ukupan iznos potrošačevih obaveza, uključujući članarinu, obračunava se u jednakim godišnjim ratama.

Trgovac je dužan da potrošaču pošalje zahtev za plaćanje svake obročne otplate u pisanoj formi, na papiru, drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, najkasnije 14 dana pre dana njenog dospeća.

Posle isplate prve obročne otplate, potrošač može bez kamate da odustane od ugovora o trajnim olakšicama za odmor dostavljanjem obaveštenja o odustanku od ugovora trgovcu, u roku od 14 dana od dana prijema zahteva za plaćanje rate.

Prestanak povezanih ugovora

Član 128.

Ako potrošač odustane od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, smatra se da prestaju da važe svi povezani ugovori bez dodatnih troškova za potrošača, uključujući ugovor o kreditu bez obzira na to da li je potrošaču kredit odobrio trgovac ili treće lice.

Ako je potrošaču kredit odobrilo treće lice, trgovac je dužan da o odustanku od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti obavesti davaoca kredita.

Pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti odnosno trajnih olakšica za odmor

Član 129.

Trgovac je dužan da potrošaču pruži pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti odnosno trajnih olakšica za odmor.

Ako trgovac ne pruži potrošaču pomoć na način iz stava 1. ovog člana, potrošač može da zahteva od trgovca da otkupi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti ili trajne olakšice za odmor.

Solidarna odgovornost

Član 130.

Trgovac, lica koja po nalogu trgovca učestvuju u prodaji vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, lica kojima je trgovac poverio obavljanje određenih poslova iz ugovora o prodaji vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, ostali trgovci koji učestvuju u prodaji usluga vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, kao i posrednici u prodaji usluga vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, solidarno su odgovorni potrošaču za izvršenje i za pravne posledice neizvršenja ugovornih obaveza.

XII. STRATEGIJA I INSTITUCIONALNI OKVIR ZA ZAŠTITU POTROŠAČA

Strategija zaštite potrošača

Član 131.

Strategijom zaštite potrošača (u daljem tekstu: Strategija) utvrđuju se dugoročni ciljevi i aktivnosti neophodne radi celovitog ostvarenja politike zaštite potrošača i akcioni plan za realizaciju Strategije.

Vlada na predlog Ministarstva donosi Strategiju.

Nosioci zaštite potrošača

Član 132.

Nosioci zaštite potrošača su Narodna skupština, Vlada, Ministarstvo, Nacionalni savet za zaštitu potrošača, druga ministarstva i regulatorna tela koja imaju zakonom utvrđene nadležnosti u oblasti zaštite potrošača, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kao i udruženja i savezi.

Nosioci zaštite potrošača iz stava 1. ovog člana međusobno sarađuju u cilju unapređenja zaštite potrošača i na sprovođenju Strategije i akcionog plana.

Saradnja u oblasti zaštite potrošača

Član 133.

Privredne i profesionalne komore i udruženja koja su osnovana u cilju zaštite prava trgovaca u oblasti trgovine podstiču i promovišu zaštitu potrošača, naročito među svojim članovima.

Radi unapređenja zaštite potrošača privredne i profesionalne komore i udruženja iz stava 1. ovog člana sarađuju sa nosiocima zaštite potrošača iz člana 132. stav 1. ovog zakona.

Poslovi Ministarstva

Član 134.

Ministarstvo:

1)         kreira politiku zaštite potrošača;

2)         sprovodi postupak i određuje mere zaštite kolektivnog interesa potrošača;

3)         podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede kolektivnog interesa potrošača;

4)         prati sprovođenje politike zaštite potrošača kroz druge državne politike;

5)         sarađuje i koordinara sa nosiocima zaštite potrošača iz člana 132. stav 1. ovog zakona, kao i svim ostalim subjektima koji se bave zaštitom potrošača;

6)         unapređuje pravni okvir zaštite potrošača i vrši usklađivanje sa propisima Evropske unije u oblasti zaštite potrošača;

7)         obezbeđuje primenu propisa i vrši koordinaciju nadzora nad tržištem u oblasti zaštite potrošača;

8)         priprema i podnosi Vladi na usvajanje Strategiju i akcioni plan za realizaciju Strategije;

9)         prati i ocenjuje uspešnost sprovođenja Strategije;

10)       obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača;

11)       podržava osnivanje i vrši koordinaciju u razvoju tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova;

12)       podržava rad i razvoj udruženja i saveza;

13)       sarađuje sa organima pokrajinske i lokalne samouprave na razvoju zaštite potrošača na pokrajinskom i lokalnom nivou;

14)       sarađuje sa institucijama koje se bave zaštitom potrošača na regionalnom i međunarodnom nivou;

15)       podstiče i sprovodi edukativne i informativne aktivnosti usmerene na povećanje svesti potrošača i javnosti o pravima potrošača i politici zaštite potrošača;

16)       promoviše istraživanja i naučne projekte u oblasti zaštite potrošača;

17)       upravlja i vrši nadzor nad Nacionalnim registrom potrošačkih prigovora uspostavljenim u skladu sa članom 149. ovog zakona;

18)       prati tržište u smislu prepoznavanja nepoštene poslovne prakse i nepravičnih odredaba u potrošačkim ugovorima;

19)       daje mišljenja i preporuke u pogledu nepoštene poslovne prakse i nepravičnih odredaba u potrošačkim ugovorima;

20)       podstiče donošenje kodeksa dobre poslovne prakse od strane privrednih i profesionalnih komora i udruženja trgovaca.

Nacionalni savet za zaštitu potrošača

Član 135.

Radi unapređenja sistema zaštite potrošača i saradnje nosilaca zaštite potrošača i drugih subjekata koji se bave zaštitom potrošača, Vlada obrazuje Nacionalni savet za zaštitu potrošača (u daljem tekstu: Nacionalni savet).

Nacionalni savet naročito obavlja sledeće poslove:

1)         učestvuje u izradi Strategije;

2)         izveštava Vladu o stanju u oblasti zaštite potrošača i sprovođenju akcionog plana za realizaciju Strategije;

3)         predlaže mere i aktivnosti za unapređenje zaštite potrošača;

4)         daje mišljenja i preporuke o pitanjima iz oblasti zaštite potrošača nosiocima zaštite potrošača;

5)         obaveštava javnost o svom radu i pitanjima od značaja za zaštitu potrošača.

Sastav Nacionalnog saveta

Član 136.

Nacionalni savet čine predstavnici Ministarstva i drugih državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja, evidentiranih udruženja i saveza, privrednih i profesionalnih komora i drugih učesnika na tržištu, kao i nezavisni stručnjaci iz oblasti zaštite potrošača.

Stalne članove Nacionalnog saveta čine predstavnici Ministarstva, ministarstva nadležnog za bezbednost hrane, ministarstva nadležnog za bezbednost proizvoda, ministarstva nadležnog za zdravlje, ministarstva nadležnog za energetiku, ministarstva nadležnog za telekomunikacije, ministarstva nadležnog za pravosuđe, ministarstva nadležnog za finansije, ministarstva nadležnog za turizam i ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.

Jednu trećinu od ukupnog broja članova Nacionalnog saveta čine predstavnici evidentiranih udruženja i saveza.

Savet potrošača iz člana 146. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva Ministarstva, predlaže članove Nacionalnog saveta iz reda evidentiranih udruženja i saveza.

Ministar predsedava Nacionalnim savetom.

Aktivnosti organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

Član 137.

Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave preduzimaju aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju unapređenja zaštite potrošača, a naročito:

1)         podržavaju aktivnosti udruženja i saveza u pogledu obezbeđivanja finansijskih sredstava, odgovarajućih prostorija i ostalih neophodnih uslova za rad, u skladu sa propisima o finansiranju programa od javnog interesa koje realizuju udruženja;

2)         podstiču i podržavaju aktivnosti usmerene na zaštitu potrošača, a posebno informisanje, savetovanje i edukaciju potrošača;

3)         podstiču i podržavaju učešće predstavnika potrošača u svim telima koja na pokrajinskom i lokalnom nivou donose odluke u oblastima od značaja za potrošače, kao što su usluge od opšteg ekonomskog interesa;

4)         planiraju i sprovode aktivnosti u oblasti zaštite potrošača na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom;

5)         podržavaju osnivanje i rad tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova na svojoj teritoriji.

Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dostavljaju godišnji izveštaj Ministarstvu o sprovedenim aktivnostima na unapređenju zaštite potrošača, u skladu sa stavom 1. tač. 1) - 5) ovog člana, najkasnije do 15. marta svake godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Udruženja i savezi

Član 138.

Udruženja i savezi u smislu ovog zakona, su udruženja, odnosno savezi koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja i koji ispunjavaju sledeće uslove:

1)         da im je oblast ostvarivanja ciljeva udruženja, odnosno saveza zaštita potrošača;

2)         da su nedobitna i nezavisna, naročito u odnosu na trgovce i političke stranke;

3)         da lice na rukovodećem položaju u udruženju, odnosno savezu nije:

(1)        lice zaposleno u državnom organu ili regulatornom telu, odnosno u organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave koji se bave poslovima zaštite potrošača;

(2)        lice na rukovodećem položaju ili član nadzornog organa kod trgovca ili u udruženju trgovaca;

(3) lice na rukovodećem položaju u političkoj stranci.

Zabranjeno je da se udruženje, odnosno savez predstavlja ili da u svom nazivu navede da je udruženje, odnosno savez udruženja za zaštitu potrošača ako ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

Aktivnosti udruženja i saveza

Član 139.

Udruženja i savezi obavljaju svoje aktivnosti u skladu sa zakonom i njihovim statutom.

Aktivnosti udruženja i saveza naročito obuhvataju:

1)         informisanje, edukaciju, savetovanje i pružanje pravne pomoći potrošačima u ostvarivanju potrošačkih prava;

2)         primanje, evidentiranje i postupanje po prigovorima potrošača;

3)         sprovođenje nezavisnih ispitivanja i uporednih analiza kvaliteta roba i usluga i javno objavljivanje dobijenih rezultata;

4)         sprovođenje istraživanja i studija u oblasti zaštite potrošača i javno objavljivanje dobijenih rezultata.

Evidencija udruženja i saveza

Član 140.

Ministarstvo ustanovljava i vodi Evidenciju udruženja i saveza (u daljem tekstu: Evidencija).

Evidencija se javno objavljuje na zvaničnoj internet stranici Ministarstva.

Evidencija obuhvata godišnje finansijske izveštaje i godišnje izveštaje o sprovedenim aktivnostima udruženja i saveza.

Postupak upisa u Evidenciju

Član 141.

Upis udruženja i saveza u Evidenciju vrši Ministarstvo.

Udruženja, odnosno savezi, radi upisa u Evidenciju podnose prijavu Ministarstvu.

Prijava iz stava 2. ovog člana naročito sadrži: naziv udruženja ili saveza, potvrdu o upisu u registar kod Agencije za privredne registre, statut udruženja, odnosno saveza kao i odgovarajuće dokaze da udruženje, odnosno savez ispunjava sve uslove propisane čl. 138, 139, 142. i 144. ovog zakona.

Ministar bliže propisuje uslove i sadržinu prijave iz stava 2. ovog člana, kao i uslove, sadržinu i način vođenja evidencije iz člana 142. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona.

Uslovi za upis u Evidenciju

Član 142.

Za upis udruženja odnosno saveza u Evidenciju, pored uslova iz čl. 138, 137. i 144. ovog zakona, potrebno je da ispunjava i uslove:

1)         da je oblast ostvarivanja ciljeva zaštite potrošača njihova pretežna delatnost;

2)         da je u oblasti zaštite potrošača aktivno najmanje tri godine;

3)         da raspolaže odgovarajućim kadrovskim, materijalnim i tehničkim kapacitetima neophodnim za obavljanje delatnosti zaštite potrošača;

4)         da predstavnici udruženja, odnosno saveza poseduju odgovarajuće iskustvo, stručnost i veštinu za obavljanje delatnosti u oblasti zaštite potrošača;

5)         da dostavi izveštaj Ministarstvu o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima u oblasti zaštite potrošača, uključujući i prateći finansijski izveštaj, čime se potvrđuje iskustvo u ovoj oblasti u periodu od najmanje tri godine dana.

Za upis saveza u Evidenciju neophodno je da savez čine najmanje tri udruženja.

Prilikom utvrđivanja ispunjenosti uslova za upis u Evidenciju, Ministarstvo je dužno da zatraži mišljenje Saveta potrošača iz člana 146. ovog zakona.

Na zahtev Ministarstva Savet potrošača mišljenje iz stava 3. ovog člana dostavlja Ministarstvu u roku od 30 dana.

Ministarstvo nastavlja postupak upisa u Evidenciju ako Savet potrošača ne dostavi mišljenje u roku iz stava 4. ovog člana.

Prava evidentiranih udruženja i saveza

Član 143.

Udruženja odnosno savezi koji su upisani u Evidenciju u skladu sa ovim zakonom, imaju pravo:

1)         da konkurišu sa programom od javnog interesa za podsticajna sredstava Ministarstva;

2)         na pokretanje postupka za zaštitu kolektivnog interesa potrošača u skladu sa članom 174. ovog zakona;

3)         zastupanja interesa potrošača u sudskim i vansudskim postupcima;

4)         zastupanja interesa potrošača u konsultativnim telima u oblasti zaštite potrošača na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou;

5)         na učestvovanje u radu radnih grupa za pripremu propisa i strateških dokumenata kojima se uređuju prava potrošača;

6)         na pristup korišćenju Nacionalnog registra potrošačkih prigovora iz člana 145. ovog zakona, u cilju primanja, evidentiranja i postupanja po prigovorima potrošača;

7)         da učestvuju u radu Saveta potrošača iz člana 146. ovog zakona.

Finansiranje udruženja i saveza

Član 144.

Aktivnosti evidentiranih udruženja odnosno saveza mogu da se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom, Strategijom i Planom rada Vlade.

Evropski i međunarodni projekti u oblasti zaštite potrošača koje vode evidentirana udruženja odnosno savezi mogu da se sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Evidentirana udruženja odnosno savezi dužni su da dostave Ministarstvu finansijski izveštaj o aktivnostima finansiranim u skladu sa st. 1 i 2. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a Ministarstvo te izveštaje objavljuje na svojoj internet stranici.

Evidentirana udruženja odnosno savezi koji obezbeđuju sredstva iz drugih izvora, van budžeta Republike Srbije, dužna su da o tome obaveste nadležno Ministarstvo u roku od 30 dana od dobijanja tih sredstava.

Zabranjeno je da udruženja odnosno savezi primaju novčana i druga sredstva, stvari, prava i usluge, osim poklona manje vrednosti, uključujući svaki oblik donacija i bespovratne pomoći, od fizičkih i pravnih lica s kojima postoji sukob interesa, a naročito od trgovaca ili udruženja trgovaca, osim u slučajevima pružanja usluga uz naknadu (obuka i sl.) u skladu sa zakonom i statutom udruženja, odnosno saveza.

Sukob interesa u smislu stava 5. ovog člana je situacija u kojoj lice u svojstvu predstavnika, organa ili člana organa udruženja, odnosno saveza, ima privatni, poslovni ili drugi interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje lice u navedenom svojstvu na način koji može da ugrozi nezavisnost udruženja, odnosno saveza u ostvarivanju ciljeva za koje je osnovan.

Brisanje iz Evidencije

Član 145.

Udruženje odnosno savez briše se iz Evidencije ako:

1)         prestane da ispunjava uslove iz čl. 138, 142. i 144. ovog zakona;

2)         učini težu povredu obaveze iz člana 146. stav 5. ovog zakona;

3)         ne odredi svog predstavnika za člana savetodavnog tela i komisije za rešavanje reklamacija potrošača na poziv imaoca javnih ovlašćenja, jedinice lokalne samouprave ili trgovca, osim u opravdanim slučajevima;

4) ne objavi spisak iz člana 82. stav 13. ovog zakona na svojoj internet stranici;

5)         ne dostavi godišnji izveštaj Ministarstvu o sprovedenim aktivnostima i postignutim rezultatima u oblasti zaštite potrošača, uključujući i prateći finansijski izveštaj, u skladu s članom 142. stav 3. ovog zakona, do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu;

6)         narušava etički kodeks iz člana 148. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

O brisanju iz Evidencije odlučuje Ministarstvo.

Prilikom utvrđivanja ispunjenosti uslova za brisanje iz Evidencije, Ministarstvo je dužno da zatraži mišljenje Saveta potrošača iz člana 148. ovog zakona.

Savet potrošača svoje mišljenje iz stava 3. ovog člana dostavlja Ministarstvu u roku od 30 dana od dana kada je Ministarstvo zatražilo to mišljenje.

U slučaju da Savet potrošača ne dostavi mišljenje iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo nastavlja postupak brisanja iz Evidencije.

Brisano udruženje ne može biti ponovo upisano u Evidenciju u roku od godinu dana od dana brisanja.

Savet potrošača

Član 146.

Predstavnici svih udruženja odnosno saveza koji su upisani u Evidenciju iz člana 140. ovog zakona čine Savet potrošača.

Savet potrošača obavlja sledeće poslove:

1)         usaglašava stavove udruženja odnosno saveza o bitnim pitanjima za potrošače;

2)         predlaže predstavnike udruženja odnosno saveza u Nacionalni savet i druge organe;

3)         donosi Etički kodeks udruženja odnosno saveza i prati njegovo sprovođenje;

4)         daje mišljenje Ministarstvu u postupku upisa i brisanja iz Evidencije iz čl. 1. i 145. ovog zakona.

5)         donosi preporuku o brisanju udruženja i saveza iz Evidencije Ministarstva;

6)         razmatra i druga pitanja u skladu sa zakonom i Poslovnikom o radu.

Savet potrošača donosi Poslovnik o radu.

Odluke Saveta potrošača objavljuje Ministarstvo na svojoj internet stranici i evidentirana udruženja odnosno savezi na svojim internet stranicama.

Udruženja odnosno savezi koji ne objave odluke Saveta potrošača na svojim internet stranicama čine težu povredu zakona.

HIII. POTROŠAČKI PRIGOVORI I VANSUDSKO REŠAVANJE POTROŠAČKIH SPOROVA

Nacionalni registar potrošačkih prigovora

Član 147.

Potrošački prigovor je svaka predstavka ili pritužba kojom potrošač prijavljuje povredu prava iz ovog i drugih zakona.

Ministarstvo ustanovljava i vodi Nacionalni registar potrošačkih prigovora.

Prilikom obrade ličnih podataka potrošača, Ministarstvo postupa u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Jednom godišnje, najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu, Ministarstvo javno objavljuje i dostavlja Nacionalnom savetu izveštaj o radu Nacionalnog registra potrošačkih prigovora.

Izveštaj o radu Nacionalnog registra potrošačkih prigovora naročito sadrži:

1)         podatke o prigovorima potrošača i pruženoj pravnoj pomoći;

2)         uočene nedostatke u prikupljanju, evidenciji i rešavanju potrošačkih prigovora;

3)         oblasti u kojima je zabeležen najveći broj prigovora potrošača;

4)         predloge za unapređenje postupka za prikupljanje, evidenciju i rešavanje potrošačkih sporova.

Potrošački spor

Član 148.

Potrošački spor je svaki domaći ili prekogranični spor koji proizilazi iz ugovornog ili vanugovornog odnosa potrošača i trgovca.

Domaći spor je svaki potrošački spor iz stava 1. ovog člana, gde u vreme zaključenja ugovora potrošač ima prebivalište ili boravište, a trgovac sedište ili izdvojen organizacioni deo u Republici Srbiji.

Prekogranični spor je svaki potrošački spor iz stava 1. ovog člana, gde u vreme zaključenja ugovora trgovac ima sedište ili izdvojen organizacioni deo u Republici Srbiji, a potrošač nema ni prebivalište ni boravište u Republici Srbiji.

Sudovi nadležni za rešavanje potrošačkih sporova dužni su da vode evidenciju potrošačkih sporova i da podatke iz evidencije dostavljaju Ministarstvu na propisanom obrascu.

Ministar nadležan za pravosuđe bliže propisuje sadržinu i način vođenja evidencije, obrasca i rokove za dostavljanje podataka iz stava 4. ovog člana.

U postupku pred sudom u potrošačkom sporu, u smislu zakona kojim se uređuje parnični postupak, potrošač ne plaća sudsku taksu za tužbu i presudu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000 dinara.

1.         Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova

Pojam

Član 149.

Potrošački spor može se rešiti vansudskim rešavanjem potrošačkih sporova.

Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova u smislu ovog zakona obavlja se na transparentan, efikasan, brz i pravičan način pred telom za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova.

 Ministar bliže uređuje uslove za osnivanje, rad, kriterijume za evidentiranje, postupak, izveštavanje, naknadu za rad tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, kao i obrazac zahteva za upis na listu iz člana 150. stav 3. ovog zakona i obrazac predloga za pokretanje postupka vansudskog rešavanja spora.

Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, u smislu ovog zakona, ne primenjuje se:

1)         u oblasti medicinskih usluga koje se pružaju pacijentima u svrhu lečenja, uključujući izdavanje recepata;

2)         u oblasti pružanja usluga od opšteg interesa koje nisu ekonomske prirode;

3)         u vezi sa zaključenim ugovorima sa javnim pružaocima usluga u oblasti visokoškolskog obrazovanja;

4)         u potrošačkim sporovima koji su predmet ovog zakona, u slučajevima postojanja posebnih odredbi kojim se uređuje vansudsko rešavanje sporova primenjuju se odredbe posebnog zakona, a naročito u oblasti telekomunikacija, finansijskih usluga, pružanje turističkih usluga;

5)         za rešavanje sporova po procedurama koje je ustanovio sam trgovac;

6)         kod neposrednih pregovora između potrošača i trgovca;

7)         prilikom nastojanja sudija da spor u toku sudskog postupka reše mirenjem strana;

8)         u postupcima koje je trgovac pokrenuo protiv potrošača.

Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova

Član 150.

Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova međusobno sarađuju u cilju usklađenog postupanja, ujednačavanja i razmene dobre prakse.

Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova imaju nadležnost za postupanje na teritoriji Republike Srbije.

Ministarstvo sačinjava listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova i javno je objavljuje.

Tela iz stava 1. ovog člana su lica koja imaju svojstvo posrednika, u skladu sa zakonom kojim se uređuje posredovanje u rešavanju sporova, koja su diplomirala na pravnom fakultetu, stekla nakon diplomiranja dve godine iskustva u građanskopravnoj materiji i koja su upisana u listu tela iz stava 3. ovog člana.

Lista tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova sadrži:

1)         naziv, sedište, adresu i internet adresu svih tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova;

2)         podatke o fizičkim licima koja su zadužena za rešavanje sporova, njihovom profesionalnom iskustvu;

3)         prosečnu dužinu trajanja spora;

4)         jezik, odnosno jezike na kojima se može podneti prigovor i sprovoditi postupak;

5)         poslovnik o radu, ukoliko ga poseduju;

6)         razloge zbog kojih telo može da odbije vansudsko rešavanje potrošačkog spora.

Jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu, tela nadležna za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova dužna su da javno objave na svojoj internet stranici ukoliko je imaju i dostave Ministarstvu izveštaj koji sadrži podatke o broju primljenih zahteva za pokretanje spora, pokrenutih i okončanih sporova, stopi izvršenih odluka tela, uočenim značajnim problemima i slično.

Ukoliko tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova prestanu da ispunjavaju propisane uslove ili ne dostave izveštaj iz stava 46. ovog člana biće brisana sa liste tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova i neće moći ponovo da budu upisana u listu u roku od godinu dana od dana brisanja sa liste.

Pravo na vansudsko rešavanje sporova

Član 151.

Postupak pred telom za vansudsko rešavanje spora može da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu.

 Trgovac je obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova putem tela za vansudsko rešavanje potrošačkog spora.

Trgovac je dužan da na prodajnom mestu vidno i jasno istakne obaveštenje da je po zakonu obavezan da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova.

Vansudsko rešavanje potrošačkog spora u skladu sa ovim zakonom može da traje najduže 90 dana od dana podnošenja predloga za vansudsko rešavanje potrošačkog spora.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, u opravdanim slučajevima kada je predmet spora složen, rok od 90 dana se može produžiti za najviše još 90 dana, o čemu telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora bez odlaganja obaveštava potrošača i trgovca.

Potrošač može odustati od daljeg učešća u vansudskom rešavanju potrošačkog spora do okončanja postupka.

Obaveze ministarstva u vezi vansudskog rešavanja sporova

Član 152.

Ministarstvo kao centralna kontakt tačka:

1)         održava i ažurira internet stranicu koja sadrži informacije o vansudskom rešavanju sporova, o proceduri i o mogućnosti podnošenja predloga za pokretanje postupka putem interneta;

2)         prima predloge za pokretanje postupka i prosleđuje nadležnom telu za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova;

3)         vrši isplatu naknade za rad tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova u smislu člana 167. stav 3. ovog zakona;

4)         vrši nadzor na radom tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, priprema i objavljuje godišnji izveštaj o aktivnostima.

2. Načela vansudskog rešavanja potrošačkih sporova

Ravnopravnost

Član 153.

U postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora strane su ravnopravne.

Isključenje javnosti

Član 154.

U postupku vansudskog rešavanja potrošačkog spora javnost je isključena.

Nepristrasnost

Član 155.

Telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora je nezavisno u radu i postupa nepristrasno.

Poverljivost

Član 156.

Svi podaci, predlozi i izjave iz postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora ili u vezi sa postupkom posredovanja su poverljivi, ako se strane nisu drugačije sporazumele, osim onih kojih se moraju otkriti u skladu sa zakonom ili u cilju primene ili sprovođenja sporazuma o vansudskom rešavanju potrošačkog spora, kao i kada to javni interes nalaže.

Hitnost

Član 157.

Postupak vansudskog rešavanja spora sprovešće se bez odlaganja u najkraćem mogućem roku.

Jezik postupka

Član 158.

U postupku vansudskog rešavanja spora u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo. Drugi jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.

Na područjima u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.

3. Postupak vansudskog rešavanja potrošačkog spora

Predlog za pokretanje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora

Član 159.

Predlog treba da sadrži:

1)         ime, prezime, prebivalište ili boravište potrošača;

2)         poslovno ime, sedište, poreski indentifikacioni broj trgovca;

3)         podatke o predmetu potrošačkog spora, uz opis činjeničnog stanja i dokaze kojima se utvrđuju činjenice;

4)         predlog potrošača o ishodu potrošačkog spora;

5)         izjavu da je potrošač prethodno izjavio reklamaciju ili prigovor trgovcu;

6)         datum podnošenja reklamacije ili prigovora;

7)         izjavu da spor nije u toku ili već rešen u sudskom, arbitražnom ili drugom postupku;

8)         izjava o načinu vođenja postupka (neposredno ili elektronskim putem);

9)         datum i potpis potrošača.

Predlog za pokretanje vansudskog postupka za rešavanje potrošačkog spora potrošač dostavlja Ministarstvu, neposredno, preko pošte ili elektronskim putem.

Nakon prijema predloga iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo ga prosleđuje telu za vansudsko rešavanje potrošačkog spora koje je po mestu obavljanja vansudskog rešavanja potrošačkog spora najbliže mestu prebivališta potrošača ili telu za koje Ministarstvo proceni da će postupak vansudskog rešavanja spora rešiti na najefikasniji i najcelishodniji način imajući u vidu predlog potrošača (npr. u slučaju vođenja postupka elektronskim putem, izbor tela najbližeg boravištu potrošača i sl.).

Predlog iz stava 1. ovog člana je neuredan ako ima nedostatke koji telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora sprečava da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju telo u roku od pet dana od prijema predloga obaveštava potrošača na koji način da uredi predlog i to u roku koji ne može biti kraći od pet dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi predlog u roku.

Ako predlog ne bude uređen u skladu sa stavom 5. ovog člana, smatraće se da je potrošač odustao od predloga.

Ako predlog bude uređen u skladu sa stavom 5. ovog člana, smatraće se da je predlog za vansudsko rešavanje potrošačkog spora podnet kada telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora primi uređen predlog.

Odbacivanje predloga za vansudsko rešavanje sporova

Član 160.

Predlog za vansudsko rešavanje sporova može da se odbaci iz sledećih razloga:

1)         spor ne spada u nadležnost tela za vansudsko rešavanje sporova;

2)         spor je već rešen u sudskom, arbitražnom ili drugom postupku;

3)         ako potrošač ne uredi predlog u skladu sa članom 161. ovog zakona;

4) ako je predlog podnet nakon isteka roka od godinu dana od dana podnošenja reklamacije trgovcu;

5) potrošač, pre podnošenja predloga za vansudsko rešavanje spora, nije izjavio reklamaciju u skladu sa ovim zakonom.

Telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova dužno je da odluči o dopuštenosti predloga za pokretanje postupka vansudskog rešavanja sporova u roku od 15 dana.

Pokretanje postupka

Član 161.

Postupak se smatra pokrenutim kada telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora primi uredan predlog potrošača, a ne postoje uslovi za odbacivanje predloga iz člana 162. ovog zakona.

Uredan predlog telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora dostavlja trgovcu uz obaveštenje trgovcu da se u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga sa prilozima izjasni da li priznaje ili osporava predmet potrošačkog spora.

Ako trgovac osporava predlog, u izjašnjenju mora da navede činjenice na kojima zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.

Sprovođenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora

Član 162.

Telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora upoznaje strane sa ciljem vansudskog rešavanja spora, pravilima i troškovima postupka.

Telo za vansudsko rešavanje spora može zakazati usmenu raspravu uvek kada je to korisno za razjašnjenje predmetnog spora, a potrošač i trgovac su obavezni da učestvuju na usmenoj raspravi.

Telo za vansudsko rešavanje spora može obustaviti postupak ako oceni da dalje sprovođenje postupka nije celishodno.

Okončanje postupka

Član 163.

Postupak vansudskog rešavanja sporova okončava se:

1)         preporukom o načinu rešavanja potrošačkog spora

2)         zaključenjem sporazuma o rešavanju spora

3)         odlukom tela za vansudsko rešavanje potrošačkog spora da se postupak obustavlja, jer dalje vođenje postupka nije celishodno (npr. složenost postupka i sl.).

Preporuka

Član 164.

Ukoliko strane u postupku ne postignu sporazum, telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova može izdati preporuku o načinu rešavanja sporova, ukoliko oceni da je to celishodno.

Preporuka se sačinjava u pisanom obliku sa obrazloženjem i dostavlja stranama u postupku.

Preporuka ne obavezuje strane u sporu.

Sporazum o rešavanju spora

Član 165.

Ukoliko strane u vansudskom postupku rešavanja potrošačkog spora postignu sporazum, telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova sačinjava ga u pisanoj formi i dostavlja stranama na potpis.

Sadržinu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja vansudskog rešavanja potrošačkog spora određuju strane u postupku.

Telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova potpisan sporazum dostavlja stranama u postupku i Ministarstvu.

Sporazum o vansudskom rešavanju potrošačkog spora kao izvršna isprava

Član 166.

Sporazum o vansudskom rešavanju potrošačkog spora putem posredovanja može imati snagu izvršne isprave ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poverilac na osnovu sporazuma o rešavanju spora putem tela za vansudsko rešavanje spora, nakon dospelosti potraživanja može pokrenuti postupak (klauzula izvršnosti)

2)         sporazum mora biti potpisan od strana u sporu i tela za vansudsko rešavanje spora

Neće se dozvoliti prinudno izvršenje sporazuma o rešavanju spora putem tela za vansudsko rešavanje sporova, ako zaključenje ovog sporazuma nije dozvoljeno, ako je sporazum suprotan javnom poretku, ako sporazum nije podoban za izvršenje ili je predmet izvršenja nemoguć.

Troškovi vansudskog rešavanja potrošačkog spora

Član 167.

Svaka stranka u postupku plaća svoje troškove (troškovi zastupanja, putni troškovi i sl.)

Rad tela za vansudsko rešavanje potrošačkog spora je besplatan.

Tela za vansudsko rešavanje sporova mogu da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom, Strategijom i Planom rada Vlade.

Lokalna samouprava može, na osnovu sporazuma sa telom za vansudsko rešavanje potrošačkog spora, da pomaže rad tela obezbeđivanjem prostornih i tehničkih sredstava.

Pravo na sudsku zaštitu i rešavanje potrošačkog spora putem arbitraže

Član 168.

Pokretanje i vođenje postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, ne isključuje niti utiče na ostvarivanje prava na sudsku zaštitu, u skladu sa zakonom.

Učešće potrošača u vansudskom rešavanju spora ne utiče na pravo potrošača da zahteva naknadu štete u sudskom postupku.

Zastarevanje i prekluzivni rokovi ne teku u toku postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, a počinju ponovo da teku istekom petnaestog dana od dana okončanja ovog postupka.

Potrošački spor može se rešavati i pred arbitražom kada potrošač i trgovac zaključe sporazum o arbitraži nakon nastanka spora.

Sporazum o arbitraži je isprava koju su potpisale obe ugovorne strane i koji ne sadrži druge dogovore osim onih koje se odnose na arbitražni postupak.

Trgovac je dužan da potrošača pre potpisivanja sporazuma o arbitraži upozna sa pravnim posledicama prihvatanja arbitražnog sporazuma, posebno o obaveznosti odluke arbitraže i troškovima ovog postupka.

Shodna primena drugih propisa

Član 169.

Na postupak vansudskog rešavanja potrošačkog spora koji nije uređen odredbama ovog zakona, primenjuje se zakon kojim se uređuje posredovanje.

XIV. ZAŠTITA KOLEKTIVNOG INTERESA POTROŠAČA

Kolektivni interes potrošača

Član 170.

Povreda kolektivnog interesa potrošača postoji:

1)         kada se ukupnom broju od najmanje deset potrošača, istovetnom radnjom, odnosno na istovetan način, od strane istog lica, povređuje pravo koje im je zagarantovano ovim zakonom ili

2)         u slučaju ugovaranja nepravičnih odredbi u potrošačkim ugovorima u smislu čl. 40. do 44. ovog zakona.

Povreda kolektivnog interesa potrošača iz stava 1. tačka 1) ovog člana postoji i u slučajevima kada se povređuju prava ukupnom broju potrošača koji je manji od broja deset, ako nadležni organ utvrdi da je došlo do povrede kolektivnog interesa potrošača uzimajući u obzir naročito trajanje i učestalost postupanja trgovca, kao i činjenicu da li takvo postupanje ispoljava negativne efekte prema svakom potrošaču u datoj činjeničnoj situaciji.

Pokretanje postupka po službenoj dužnosti

Član 171.

Ministarstvo pokreće i vodi postupak utvrđivanja povrede kolektivnog interesa potrošača po službenoj dužnosti ako u postupku nadzora osnovano pretpostavi da neko činjenje ili nečinjenje učesnika na tržištu, a posebno postojanje nepravične ugovorne odredbe, ugrožava ili preti da ugrozi kolektivni interes potrošača.

Ministarstvo pokreće postupak zaštite kolektivnog interesa potrošača po službenoj dužnosti, kada se osnovu dostavljenih inicijativa, informacija i drugih raspoloživih podataka, osnovano pretpostavi postojanje povrede kolektivnog interesa potrošača.

Postupak za zaštitu kolektivnog interesa potrošača može da se vodi protiv trgovca odnosno udruženja trgovaca čija su postupanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, ili ako ugovara nepravične ugovorne odredbe u smislu ovog zakona.

Pokretanje postupka po zahtevu stranke

Član 172.

Postupak zaštite kolektivnog interesa može se pokrenuti i voditi i na osnovu zahteva ovlašćenog lica.

Primena pravila opšteg upravnog postupka

Član 173.

U postupku zaštite kolektivnog interesa primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka.

Lica ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu kolektivnog interesa potrošača

Član 174.

Zahtev za zaštitu kolektivnog interesa potrošača mogu da podnesu evidentirana udruženja odnosno savezi iz člana 140. ovog zakona.

Stranke u postupku i pokretanje postupka

Član 175.

Stranke u postupku su lice protiv koga je pokrenut postupak i podnosilac zahteva.

Svojstvo stranke nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede kolektivnog interesa potrošača, davaoci informacija i podataka, stručna lica i organizacije čije se analize koriste u postupku, kao ni drugi državni organi i organizacije koji sarađuju sa Ministarstvom u toku postupka.

O pokretanju postupka donosi se zaključak, koji naročito sadrži opis radnji ili akata koji mogu da predstavljaju povredu kolektivnog interesa potrošača, pravni osnov i razloge za pokretanje postupka.

Protiv zaključka o pokretanju postupka nije dozvoljena posebna žalba niti se može pokrenuti upravni spor.

Ministarstvo će obavestiti lice protiv kojeg je pokrenut postupak zaštite kolektivnog interesa potrošača o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima zbog kojih se postupak vodi i pozvati da se izjasni u roku od 8 dana od dana obaveštenja.

Odluke u postupku zaštite kolektivnog interesa potrošača

Član 176.

Ministarstvo rešenjem odlučuje o postojanju povrede i određivanju mere.

Lice protiv kojeg se vodi postupak može u toku postupka do njegovog okončanja dati predlog obaveza koje je spremno da preduzme radi otklanjanja povrede zakona, sa uslovima i rokovima za sprovođenje (korektivna izjava).

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i rok za sprovođenje izrečene mere.

Protiv rešenja donetog u postupku zaštite kolektivnog interesa može se pokrenuti upravni spor.

Mera zaštite kolektivnog interesa potrošača

Član 177.

Ako je utvrđeno postojanje povrede kolektivnog interesa, određuje se mera zaštite kolektivnog interesa potrošača, kojom se može naložiti licu protiv koga je vođen postupak da preduzme određeno ponašanje ili da mu se zabrani određeno ponašanje, a naročito da:

1.         prekine sa kršenjem odredbi ovog zakona kojim se ugrožava kolektivni interes potrošača i uzdrži se od toga ubuduće;

2.         da otkloni utvrđenu nepravilnost;

3.         bez odlaganja obustavi ugovaranje nepravičnih ugovornih odredaba.

U rešenju iz člana 176. stav 1. ovog člana Ministarstvo može trgovcu da naloži obavezu da u utvrđenom roku izvesti Ministarstvo o sprovođenju izrečenih mera.

Rešenje kojim se određuje mera iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Ministarstva.

Privremena mera

Član 178.

Ako postoji opasnost od nastupanja štetnih posledica po prava i interese potrošača Ministarstvo, na predlog podnosioca zahteva, može da naloži prestanak vršenja određenih radnji, odnosno obavezu preduzimanja radnji kojima se sprečava ili otklanjaju štetne posledice.

Privremena mera može da traje do donošenja rešenja u tom postupku.

Prekid postupka

Član 179.

Ministarstvo prekida postupak ako se trgovac korektivnom izjavom obaveže da neće nastaviti ili ponoviti radnju ili akt kojim se šteti kolektivnom interesu potrošača.

Prekid postupka iz stava 1. ovog člana može da traje najduže tri meseca.

O postupanju po obavezi iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo vodi računa po službenoj dužnosti.

Ako stranka protiv koje se vodi postupak ne ispuni ili prekrši preuzete obaveze pre isteka roka od tri meseca Ministarstvo nastavlja postupak.

Ako stranka protiv koje se vodi postupak ispuni preuzete obaveze u propisanom roku Ministarstvo će obustaviti postupak.

Postupak za naknadu štete

Član 180.

Pokretanje ili vođenje postupka za zaštitu kolektivnog interesa potrošača ne sprečava potrošača kome je prouzrokovana šteta da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu te štete ili da pred sudom pokrene postupak za poništaj ili utvrđivanje ništavosti ugovora, odnosno da pred sudom pokrene bilo koji drugi postupak zahtevajući ostvarenje svojih prava.

XV. NADZOR

Nadležnost za nadzor

Član 181.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo.

Organi državne uprave i organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u delokrugu obavljanja svojih poslova vrše nadzor nad sprovođem propisa u oblasti zaštite potrošača i preduzimaju radnje propisane ovim zakonom i drugim propisima.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine, preko tržišnih inspektora, kao i ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkih inspektora, u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim zakonom i propisima kojima se uređuje inspekcijski nadzor u ovim oblastima.

Saradnja u nadzoru

Član 182.

Organi iz člana 181. stav 2. ovog zakona u vršenju nadzora međusobno sarađuju i dostavljaju jedni drugima podatke i obaveštenja potrebna za rad po pitanjima zaštite potrošača.

U cilju unapređenja saradnje i rešavanja pitanja nadležnosti, Vlada na predlog ministra nadležnog za zaštitu potrošača može da osnuje koordinaciona tela.

Ministarstvo upravlja poslovima zaštite potrošača i organi iz člana 181. stava 2. dužni su da dostavljaju Ministarstvu analizu stanja u oblasti iz svog delokruga koja se odnose na zaštitu potrošača i daju mišljenje o pitanjima od značaja za zaštitu potrošača.

Postupak inspekcijskog nadzora

Član 183.

U vršenju inspekcijskog nadzora nadležni inspektor ima sva prava, dužnosti i ovlašćenja koja su propisana ovim zakonom i zakonima kojima se uređuje inspekcijski nadzor u oblasti trgovine ili turizma.

Postupak inspekcijskog nadzora u smislu ovog zakona vrši se po službenoj dužnosti ili po zahtevu lica kojem je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke i započinje uručivanjem ili pokazivanjem pisanog naloga za inspekcijski nadzor i predočavanjem njegove sadržine odnosno preduzimanjem prve radnje tržišnog inspektora u postupku inspekcijskog nadzora.

Prijave povrede zakona, odnosno druge informacije, dojave, podnesci i zahtevi podneti radi preduzimanja inspekcijskog nadzora imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku.

O svim radnjama u postupku inspekcijskog nadzora od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja inspektor sastavlja zapisnik.

Mera za otklanjanje nezakonitosti

Član 184.

Ako utvrdi nezakonitost, inspektor zapisnikom o inspekcijskom nadzoru nalaže trgovcu da otkloni utvrđenu nezakonitost sa primerenim rokom za otklanjanje.

Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 24 sata niti duži od dva meseca, ako drugačije nije propisano.

Ako inspektor utvrdi da je nadzirani subjekt preduzeo meru koja mu je naložena i otklonio nezakonitost, okončava postupak inspekcijskog nadzora dostavljanjem nadziranom subjektu zapisnika u kojem se navodi da su otklonjene utvrđene nezakonitosti ili nedostaci u njegovom poslovanju ili postupanju.

Ako nadzirani subjekt u ostavljenom roku ne otkloni utvrđenu nezakonitost, inspektor bez odlaganja donosi rešenje kojim izriče meru za otklanjanje nezakonitosti sa primerenim rokom iz stava 2. ovog člana.

Ako trgovac ne postupi po nalogu iz stava 4. ovog člana, inspektor će rešenjem izreći meru privremene zabrane prometa robe ili vršenja usluge na koju se mera odnosi.

Izricanje mera

Član 185.

Merom iz člana 184. nadležni inspektor nalaže otklanjanje utvrđene nezakonitosti trgovcu ako:

1)         ne ističe cene, u skladu sa čl. 6-10. ovog zakona;

2)         se ne pridržava istaknute cene i uslova prodaje iz člana 11. ovog zakona;

3)         ne obaveštava potrošače, u skladu sa čl. 12, 26, 86, 87, 93, 121. i 122. ovog zakona;

4)         naplaćuje dodatne troškove bez prethodne izričite saglasnosti potrošača, u skladu sa članom 13. ovog zakona;

5)         obavlja nepoštenu poslovnu praksu iz čl.16-22. ovog zakona;

6)         postupa suprotno članu 25. ovog zakona;

7)         ne predaje potrošaču obrazac za odustanak od ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija, u skladu sa čl. 29. i 30. ovog zakona;

8)         nije izvršio povraćaj plaćenog iznosa koje je primio od potrošača, kao i troškove isporuke, u slučaju odustanka od ugovora u zakonskom roku od 14 dana, u skladu sa članom 33. stav 1. ovog zakona;

9)         vrši direktno oglašavanje, suprotno članu 37. ovog zakona;

10)       šalje pošiljke koje potrošač nije naručio, u skladu sa članom 38. stav 1. ovog zakona;

11)       vrši oglašavanje putem sredstava komunikacije na daljinu, suprotno članu 39. ovog zakona;

12)       ne dostavlja potrošaču prateću dokumentaciju uz robu, u skladu sa članom 46. ovog zakona;

13)       ne postupa u skladu sa članom 47. stav 4. ovog zakona;

14)       ne izdaje potrošaču garantni list, u skladu sa članom 53. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

15)       zloupotrebljava izraz "garancija" i izraz s tim značenjem, suprotno članu 54. ovog zakona;

16)       ne obaveštava potrošače o načinu i mestu prijema reklamacije ili ne obezbeđuje prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena u skladu sa odredbom člana 55. ovog zakona;

17)       ne vodi evidenciju reklamacija u skladu sa odredbom člana 55. ovog zakona;

18)       obustavlja potrošaču pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, suprotno članu 85. ovog zakona;

19)       ne izdaje račun u skladu sa članom 90. ovog zakona;

20)       ne uspostavlja kontakt liniju u vezi sa priključenjem na distributivnu mrežu, kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa, u skladu sa članom 91. ovog zakona;

21)       oglašava ili nudi na prodaju turistička putovanja, suprotno članu 96. ovog zakona;

22)       ne obaveštava potrošača o podacima koji se odnose na porodicu domaćina i odgovorno lice kome učenik, odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka, u skladu sa članom 109. stav 3. ovog zakona;

23)       ne potvrdu o garanciji za slučaj nesposobnosti plaćanja, u skladu sa čl. 118. ovog zakona;

24)       ne oglašava i nudi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti, trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor, odnosno razmenu vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, u skladu sa članom 120. ovog zakona;

25)       ne omogućava posebno potpisivanje ugovornih odredaba o pravu potrošača na odustanak od ugovora, o trajanju tog prava i o zabrani plaćanja unapred za vreme trajanja prava na odustanak, u skladu sa članom 121. st. 8. i 9. ovog zakona.

Merom iz člana 184. ovog zakona nadležni inspektor nalaže otklanjanje uvrđene nezakonitosti trgovcu koji je davalac garancije, ako:

1)         prodaje robu uz garantni list koji je sačinjen, suprotno članu 53. stav 2. ovog zakona;

2)         zloupotrebljava izraz "garancija" i izraz s tim značenjem, u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Merom iz člana 184. ovog zakona nadležni inspektor zabranjuje trgovcu obavljanje poslovne prakse koja se smatra nepoštenom u smislu čl. 16-22. ovog zakona.

Žalba

Član 186.

Protiv rešenja iz člana 184. stav 4. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku od osam dana Ministru.

Žalba iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Protiv drugostepene odluke Ministra stranka kojoj je izrečena upravna mera može da pokrene upravni spor u roku od 14 dana.

XVI. KAZNENE ODREDBE

Prekršaj

Član 187.

Novčanom kaznom u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         ne istakne cenu, u skladu sa članom 10. ovog zakona;

2)         obavlja nepoštenu poslovnu praksu, iz člana 17. ovog zakona;

3)         obmanjuje potrošača na način propisan čl.18 - 20. ovog zakona;

4)         obavlja nasrtljivu poslovnu praksu, na način propisan čl. 21. i 22. ovog zakona;

5)         prodaje, uslužuje i poklanja alkoholna pića, uključujući i pivo, duvanske proizvode i pirotehničke proizvode licima mlađim od 18 godina života, suprotno članu 23. stav 1. ovog zakona;

6)         odbije da potrošaču proda robu koja je izložena ili na drugi način pripremljena za prodaju ili odbije pružanje usluge koja se može obaviti, ukoliko to nije u suprotnosti sa drugim propisom i opšte prihvaćenim poslovnim običajima, suprotno članu 25. stav 1. ovog zakona;

7)         ne obezbedi potrošaču robu u tačnoj meri ili količini ili mu ne omogući da proveri tu tačnost, suprotno članu 25. stav 3. ovog zakona;

8)         nudi posebne prodajne podsticaje za kupovinu robe i usluga, suprotno članu 25. stav 4. ovog zakona;

9)         pri zaključivanju ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija, ne preda potrošaču obrazac za odustanak od ugovora, u skladu sa čl. 29. i 30. ovog zakona;

10)       ne isporuči robu potrošaču u roku propisanim članom 31. stav 1. ovog zakona;

11)       nije izvršio povraćaj plaćenog iznosa koji je primio od potrošača, kao i troškove isporuke, u slučaju odustanka od ugovora u zakonskom roku od 14 dana, u skladu sa članom 33. stav 1. ovog zakona;

12)       postupi suprotno članu 37. ovog zakona;

13)       šalje pošiljke koje potrošač nije naručio, suprotno članu 38. ovog zakona;

14)       vrši oglašavanje putem sredstava komunikacije na daljinu, suprotno članu 39. ovog zakona;

15)       potrošaču ne preda robu ili ispravu na osnovu koje se roba može preuzeti, u skladu sa članom 45. stav 1. ovog zakona;

16)       potrošaču ne preda robu u ugovorenoj količini, u skladu sa članom 45. stav 2. ovog zakona;

17)       potrošaču prilikom isporuke robe, ne preda dokumenta koja se odnose na robu, u skladu sa članom 46. ovog zakona;

18)       ne vrati potrošaču sve iznose plaćene po osnovu ugovora u slučaju raskida ugovora, u skladu sa članom 47. stav 4. ovog zakona;

19)       ne postupi u skladu sa članom 53. stav 2, 3 i 5. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

20)       ne preda potrošaču garantni list u skladu sa članom 53. stav 5. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

21)       upotrebljava izraz "garancija" i izraz s tim značenjem, suprotno članu 54, ili članu 80. stav 3. ovog zakona;

22)       ne postupi u skladu sa članom 55. stav 3. i članom 80. stav 3. ovog zakona;

23)       na prodajnom mestu vidno ne istakne obaveštenje o načinu i mestu prijema reklamacija ili na mestu određenom za prijem ne obezbedi prisustvo lica ovlašćenog za prijem reklamacija u toku radnog vremena, u skladu sa članom 55. stav 4. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

24)       potrošaču ne izda pisanu potvrdu, odnosno elektronskim putem ne potvrdi prijem reklamacije, u skladu sa članom 55. stav 7. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

25)       ne postupi na način i u roku predviđenom članom 55. stav 9. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

26)       ne postupi na način propisan članom 55. stav 10. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

27)       ne obavesti potrošača o produžavanju roka za rešavanje reklamacije i ne dobije njegovu saglasnost, u skladu sa članom 55. stav 11. ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

28)       ukoliko ne pribavi saglasnost potrošača za obavljanje dodatnog rada u skladu sa članom 70. ovog zakona;

29)       ne postupi u skladu sa članom 74. stav 1. ovog zakona;

30)       ne postupi u skladu sa članom 82. ovog zakona;

31)       obustavi potrošaču pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, suprotno članu 85. st. 1, 2, 3, 4, 5, 7 i 8. ovog zakona;

32)       ovlasti drugo pravno ili fizičko lice da se obraća potrošaču, bez prethodno dobijene izričite saglasnosti potrošača, lično, putem telefona, faksa, pošte, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora, suprotno članu 85. stav 6. ovog zakona;

33)       ne obaveštava potrošača o podacima iz čl. 86. i 87. ovog zakona;

34)       ne dozvoljava potrošaču da raskine ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa, u skladu sa članom 88. ovog zakona;

35)       ne izda račun za usluge od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa zahtevima specifikacije računa iz člana 90. ovog zakona;

36)       ne obrazuje komisiju za rešavanje reklamacija, u skladu sa članom 82. ovog zakona;

37)       ne uspostavi besplatnu telefonsku liniju, u skladu sa članom 91. ovog zakona;

38)       ne obavesti potrošača o podacima iz člana 93. ovog zakona;

39)       postupi suprotno članu 95. stav 1. ovog zakona;

40)       oglašava ili nudi turističko putovanje suprotno članu 96. ovog zakona;

41)       postupi suprotno članu 97. ovog zakona;

42)       poveća cenu navedenu u ugovoru o organizovanju putovanja, a ugovor ne predviđa takvu mogućnost suprotno članu 101. stav 1. tačka 1) ovog zakona ;

43)       poveća cenu navedenu u ugovoru o organizovanju putovanja, a ugovorom se ne navodi da i putnik ima prava na umanjenje cene suprotno članu 101. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

44)       jednostrano poveća cenu suprotno članu 101. stav 3. ovog zakona;

45)       postupi suprotno članu 101. stav 5. ovog zakona;

46)       ne omogući putniku pravo na umanjenje cene, suprotno članu 101. stav 6. ovog zakona;

47)       jednostrano izmeni ugovor suprotno članu 102. stav 1. ovog zakona;

48)       bez odlaganja ne obavesti putnika o izmeni bitnih odredaba ugovora suprotno članu 102. stav 2. ovog zakona;

49)       ne postupi u skladu sa članom 102. stav 3. ovog zakona;

50)       obaveštenje o izmeni uslova ugovora ne sadrži uslove iz člana 102. stav 4. ovog zakona;

51)       ne zaključi novi ugovor i ne obezbedi novu garanciju putovanja suprotno članu 102. stav 6. ovog zakona;

52)       ne omogući putniku umanjenje cene u skladu sa članom 102. stav 7. ovog zakona;

53)       ne uruči obaveštenje iz člana 103. stav 4. ovog zakona;

54)       obaveštenje ne sadrži uputstvo iz člana 103. stav 5. ovog zakona;

55)       postupi suprotno članu 103. stav 7. ovog zakona;

56)       ne uruči obaveštenje iz člana 105. stav 7. ovog zakona;

57)       obaveštenje ne sadrži podatke iz člana 105. stav 8. ovog zakona;

58)       najkasnije u roku od 48 sati ne zaključi ugovor sa putnikom suprotno članu 106. stav 6. ovog zakona;

59)       ne uruči obaveštenje iz člana 106. stav 8. ovog zakona;

60)       obaveštenje ne sadrži uputstvo iz člana 106. stav 9. ovog zakona;

61)       ne postupi u skladu sa članom 109. stav 1. ovog zakona;

62)       postupi suprotno članu 109. stav 3. ovog zakona;

63)       postupi suprotno članu 112 stav 1. ovog zakona ovog zakona;

64)       ne obezbedi putniku repatrijaciju jednakim prevoznim sredstvom bez nepotrebnog odlaganja i bez dodatnih troškova u slučajevima navedenim članom 112. stav 2., a u skladu sa članom 112. stav 4. ovog zakona;

65)       postupi suprotno članu 112. stav 5. ovog zakona;

66)       ograniči svoju odgovornost za naknadu štete na iznos koji je manji od trostruke ukupne cene turističkog putovanja suprotno članu 114. stav 2. ovog zakona;

67)       ne omogući putniku da se na jednostavan i pristupačan način obraća

licu odgovornom za prijem reklamacija putnika za vreme trajanja turističkog putovanja suprotno članu 115. stav 1. ovog zakona;

68)       postupi suprotno članu 116. stav 2. ovog zakona;

69)       ne izvrši putniku povraćaj uplaćenih sredstava u skladu sa članom 118. stav 3. ovog zakona;

70)       predugovorno ne obavesti potrošača u skladu sa članom 119. stav 1. ovog zakona;

71)       postupi suprotno članu 119. stav 2. ovog zakona;

72)       ne dostavi potrošaču overen prevod podataka iz standardnih informativnih obrazaca na jeziku destinacije na kojoj se nepokretnost nalazi u skladu sa članom 119. stav 5. ovog zakona;

73)       postupi suprotno članu 120. stav.1. ovog zakona;

74)       postupi suprotno članu 120. stav 3. ovog zakona;

75)       ne dostavi potrošaču overen prevod ugovora na jeziku destinacije na kojoj se nepokretnost nalazi suprotno članu 121. stav 2. ovog zakona;

76)       postupi suprotno članu 121.stav 3. ovog zakona;

77)       postupi suprotno članu 121. stav 6. ovog zakona;

78)       postupi suprotno članu 121. stav 7. ovog zakona;

79)       postupi suprotno članu 126. stav 1. ovog zakona;

80)       postupi suprotno članu 126. stav 2. ovog zakona;

81)       ugovorom o trajnim olakšicama ne omogući potrošaču plaćanje cene u obročnim otplatama u jednakim godišnjim iznosima za vreme trajanja ugovora suprotno članu 127. stav 1.;

82)       postupi suprotno članu 127. stav 4. ovog zakona;

83)       povredi kolektivni interes potrošača iz člana 170. ovog zakona;

84)       postupi suprotno meri zaštite kolektivnog interesa potrošača iz člana 177. ovog zakona;

85)       postupi suprotno nalogu iz rešenja inspektora iz člana 184. stav 4. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Član 188.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         ne istakne cenu, u skladu sa čl. 6. do 9. ovog zakona;

2)         postupi suprotno članu 11. ovog zakona;

3)         ne obaveštava potrošača, u skladu sa članom 12. ovog zakona;

4)         naplati dodatne troškove bez prethodne izričite saglasnosti potrošača, u skladu sa članom 13. ovog zakona;

5)         ne obaveštava potrošača pre zaključenja ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija o podacima iz člana 26. ovog zakona;

6)         na računu ili drugoj ispravi o ugovoru čitljivo i jasno ne napiše rok isporuke robe, u skladu sa članom 45. stav 4. ovog zakona;

7)         ne vodi i ne čuva evidenciju primljenih reklamacija potrošača, u skladu sa članom 55. st. 6. i 8 ili članom 80. stav 3. ovog zakona;

8)         ne obavesti potrošača u skladu sa članom 55. stav. 12. ovog zakona;

9)         ne obaveštava potrošača o podacima iz čl. 86. i 87. ovog zakona;

10)       ne postupi u skladu sa članom 151. st. 2. i 3. ovog zakona;

11)       ne izjasni se u skladu sa članom 161. stav 2. ovog zakona;

12)       ne učestvuje u postupku usmene rasprave u skladu sa članom 162. stav 2. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 8.000 dinara.

 Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 30.000 dinara.

Zaštitna mera

Član 189.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 187. stav 1. tač. 2), 3), 4), 5), 6) i 85) ovog zakona, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 187. stav 2. za radnje iz člana 187. stav 1. tač. 2), 3), 4), 5), 6) i 85), odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 187. stav 3. za radnje iz člana 187. stav 1. tač. 2), 3), 4), 5), 6) i 85), preduzetniku se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana.

Zastarelost prekršaja

Član 190.

Prekršajni postupak za prekršaje iz čl. 187. i 188. ovog zakona ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen, osim prekršaja iz člana 187. stav 1. tač. 83) i 84) gde se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Na pitanja zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.

XVII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 191.

Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 192.

Udruženja i savezi koji su upisani u Evidenciju udruženja i saveza koju vodi Ministarstvo dužni su da u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona ispune uslove za upis u Evidenciju propisane ovim zakonom.

Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova upisana u Listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača ("Službeni glasnik RS", br. 62/14), stupanjem na snagu podzakonskog akta iz člana 149. stav 3. brišu se.

Član 193.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti potrošača ("Službeni glasnik RS", broj 62/14).

Član 194.

Postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 195.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 196.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se po isteku tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbi ovog zakona koje se odnose na vansudsko rešavanje potrošačkog spora, koje će se primenjivati od 01. jula 2020. godine.

IZ OBRAZLOŽENjA

•           RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o zaštiti potrošača koji je stupio na snagu 21.06.2014. godine, a u primeni je od 22.09.2014. godine, predstavljao je značajan pomak u smislu obezbeđivanja visokog nivoa zaštite potrošača, uspostavljanje mehanizama za sprovođenje zakona, osnaživanja udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, obezbeđivanja potpune usklađenosti sa potrošačkim pravom EU i jačanje državnog institucionalnog okvira politike zaštite potrošača. Zakonska rešenja u velikoj meri su odgovarala zahtevima savremenog tržišta, a uzimajući u obzir da je oblast zaštite potrošača jedna od najdinamičnijih oblasti društva, primena Zakona je ukazala da postoje određene teškoće u njegovom sprovođenju, da određene odredbe treba preispitati i dodatno uskladiti sa Direktivama EU.

U skladu sa Planom rada Vlade za 2019. godinu predviđeno je donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti potrošača, čemu je resorno ministarstvo pristupilo. Iako je postojeći Zakon o zaštiti potrošača velikim delom sledio i preneo rešenja direktiva, javila se potreba da se unaprede usvojena rešenja u cilju preciziranja normi i uklapanja u tržišni i pravni okvir Republike Srbije. Ocenjeno je da obim neophodnih izmena i dopuna zahteva izradu novog Zakona o zaštiti potrošača u skladu sa članom 47. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa ("Službeni glasnik RS", br. 21/2010) koji je doneo Zakonodavni odbor Narodne skupštine.

Kao prioritetan zadatak definisano je pronalaženje najboljeg modela za postojeće vansudsko rešavanje sporova koje bi u praksi zaživelo. U prilog tome ide i činjenica da je Predlogom zakona predviđena mogućnost da tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova mogu da se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije. Na ovaj način će potrošačima biti ponuđen efikasan mehanizam pomoću kojeg će brže i lakše rešavati svoje potrošačke prigovore. Dalje, u međuvremenu je doneta Direktiva EU 2015/2032 o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, pa postoji obaveza usklađivanja sa istom. Takođe, predviđena je još jedna novina - uvođenje prekršajnih naloga za određene prekršaje pravnog lica, odgovornog lica u pravnom licu i preduzetnika.

Delotovornije sprovođenje zakona sadržano je u Strategiji zaštite potrošača za period 2019 - 2024. godine.

•           OBJAŠNjENjA POJEDINAČNIH REŠENjA

Glava I. Uvodne odredbe

Ova glava Predloga zakona ima uvodni karakter. U njoj se određuje predmet regulisanja, karakter njegovih normi, odnos prema drugim zakonima, osnovna prava potrošača i značenja osnovnih pojmova.

Član 1.

Ovaj zakon uređuje osnovna prava i obaveze potrošača, materijalnopravne uslove pod kojima se obezbeđuje njihova zaštita, pravne instrumente za ostvarenje potrošačevih prava pred sudovima, drugim državnim organima i telima za vansudsko rešavanje sporova, prava i dužnosti udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, informisanje i edukaciju potrošača, prava i obaveze državnih organa u sferi zaštite potrošača, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu potrošača.

Član 2.

Osnovna prava potrošača su pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba, pravo na bezbednost, pravo na obaveštenost, pravo na izbor, pravo učešća, pravo na pravnu zaštitu, pravo na obrazovanje i pravo na zdravu i održivu životnu sredinu. Ova prava su socijalna prava, više načela, koja nisu utuživa niti praćena sankcijom. Ova odredba služi kao interpretativno sredstvo, i pomaže u tumačenju drugih konkretnih odredaba.

Član 3.

Bitna karakteristika ovog zakona je da njegove norme imaju imperativni karakter, što znači da odnosi koje reguliše ne mogu biti uređeni drugačije, osim kada je to dozvoljeno. Nisu obavezujuće i ništave su sve odredbe ugovora ili bilo koja izjava volje koje direktno ili indirektno ograničavaju prava potrošača, što je usklađeno sa Direktivom 2011/83/EU o pravima potrošača. Međutim, zbog postojanja jedne ništave odredbe ne mora biti ništav ugovor u celini. U težnji da održi ugovor na snazi, uprkos ništavosti neke njegove odredbe, ovaj zakon je reprodukovao opšte pravno pravilo ugovornog prava prema kome ništavost jedne odredbe ugovora ne povlači ništavost celog ugovora, ako ugovor može opstati i bez nje. Imperativnost zakonskih normi potvrđena je sa još dva pravila. Prema prvom, potrošač se ne može jednostrano odreći prava koja su mu priznata ovim zakonom, a prema drugom, njegove norme obavezno važe i za sve ugovore koji su zaključeni u cilju izigravanja njegove primene.

U stavu 4. navedeno je da ponuda za zaključenje ugovora učinjena od strane potrošača ne obavezuje potrošača da ponudu održi, osim ako je što drugo izričito propisano. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, svaka ponuda obavezuje ponudioca da je održi određeno vreme (i zakon sadrži pravila o tome koliko dugo ponuda obavezuje) izuzev ako sam ponudilac svoju ponudu učini opozivom, što znači da je odredba o neopozivosti ponude dispozitivne prirode, te da ponudilac može sam, dodavanjem klauzule sine obligo (bez obaveze) da svoju ponudu učini opozivom. Ovim stavom predviđeno je da je svaka ponuda potrošača opoziva. To znači da potrošač može da se predomisli sve dok trgovac ne prihvati njegovu ponudu. Kada trgovac prihvati ponudu potrošača, ponuda koju je potrošač dao više se ne može povući zato što ona više i nema vlastitu samostalnu egzistenciju. Naime, kada trgovac prihvati ponudu potrošača, nastao je ugovor i više nije moguće opozvati ni ponudu koja je bila opoziva.

Ovde je osnovni cilj upravo da se u pogledu opšteg pravila o neopozivosti ponude kreira poseban režim za slučajeve kada ponudu daje potrošač. Drugim rečima, ova odredba nije u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima, već se njome propisuje posebno pravilo (lex specialis) za slučajeve kada je potrošač u ulozi ponudioca. Činjenica je da je ponuda prema Zakonu o obligacionim odnosima neopoziva, osim ako joj ponudilac ne doda klauzulu sine obligo ili bez obaveze. Mi ovde oslobađamo potrošača tog tereta, ne očekujemo od njega da zna za mogućnost da svoju ponudu učini opozivom, zakonodavac to čini za njega. Potrošačeva ponuda treba da bude opoziva sve dok je trgovac ne prihvati. Kada trgovac prihvati ponudu potrošača, onda je nastao ugovor koji se dalje ne može razvrgavati opozivanjem ponude, čak ni ako je ta ponuda bila opoziva. Onog trenutka kada ponudilac (potrošač) primi izjavu trgovca o prihvatanju ponude, tog trenutka ugovor je zaključen i potrošač i trgovac su njime vezani. Od tog trenutka, potrošač se ne može povući iz ugovora prostim opozivom ponude. Ugroženost potrošača se smatra opštim načelom prilikom tumačenja odredaba ovog zakona. Ovaj zakon se smatra opštim krovnim aktom i primenjuje se na sve odnose potrošača i trgovca, kao i na sve robe i usluge koje potrošači koriste. Zakon kojim se uređuju obligacioni odnosi je sistemski zakon dok ovaj zakon uređuje specifične odnose između potrošača i trgovca. Politika zaštite potrošača je po prirodi horizontalna i proteže se i na ekonomsku i na socijalnu politiku. Propisuje se da se zahtevi o zaštiti potrošača moraju uzeti u obzir prilikom definisanja ostalih politika i aktivnosti državnih organa.

Član 4.

Ovaj član uređuje obim primene zakona prema posebnim oblastima koje obuhvata. Potrošačko pravo je multidisciplinarna, heterogena oblast, definisana prema subjektu i njegovom konkretnom odnosu sa trgovcem u nizu posebnih delatnosti svakodnevnog života. Stoga se regulativa u osnovi razlikuje za različite sfere pravnog života, sa zajedničkim imeniteljem koji se nalazi upravo u potrošaču.

Propisuje se da se odredbe ovog zakona primenjuju na sve odnose potrošača, sve ugovore potrošača i sve robe i usluge koje će potrošači verovatno koristiti, u onoj meri u kojoj ne postoje posebne odredbe sa istim ciljem u posebnim sektorskim ili zakonima kojima se uređuju predmetni odnosi, ugovori, robe ili usluge i obezbeđuje veći nivo zaštite potrošača. Uređuje se obim zaštite potrošača kod ugovora na daljinu i ugovora zaključenih izvan poslovnih prostorija, tako što je propisano da se primenjuje na sve ugovore osim na one za koje je određeno ovim zakonom da se ne primenjuje. Članovi 12, 13, 26-36, 45,47 i 49. ovog zakona neće se primenjivati na ugovore koji se zaključuju u oblasti: ovog zakona neće se primenjivati na ugovore koji se zaključuju u oblasti: pružanja usluga iz ugovora o organizovanju putovanja, povezanom putnom aranžmanu, vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i prava potrošača iz ugovora o boravku učenika ili studenata u porodici u inostranstvu ili drugom odgovarajućem smeštaju, periodične dostave hrane, pića ili drugih proizvoda namenjenim svakodnevnoj upotrebi u domaćinstvu koje trgovac isporučuje u pravilnim vremenskim razmacima potrošaču, ugovore koji su zaključeni upotrebom automata za prodaju robe ili usluga ili u poslovnim prostorijama koje su automatizovane i na prodaju hrane i pića u privremenim objektima.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji primenjuju se i na ugovore o isporuci robe koja je predmet proizvodnje.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje odgovornost za proizvode sa nedostatkom ne primenjuju se na odgovornost za štetu prouzrokovanu nuklearnim udesima i na odgovornost za štetu koja je uređena potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava odnose se na: pružanja usluga iz ugovora o organizovanju putovanja, povezanom putnom aranžmanu, vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i prava potrošača iz ugovora o boravku učenika ili studenata u porodici u inostranstvu ili drugom odgovarajućem smeštaju.

Na pitanja zaštite korisnika finansijskih usluga, odnosno zaštite učesnika na tržištu kapitala, primenjuju se odredbe posebnog zakona.

Član 5.

Među osnovnim pojmovima, čija sadržina je određena u ovoj glavi, izdvajaju se pojmovi potrošača i trgovca. Posebna pravna zaštita pripada isključivo potrošačima. Da bi pribavili neophodne robe ili usluge, potrošači moraju da zaključuju sa trgovcima ugovore na osnovu kojih im trgovci prodaju robu ili pružaju uslugu. U ugovoru sa trgovcem potrošač ima slabiji položaj. Zbog svoje stručnosti, informisanosti i finansijske snage trgovac je nadmoćna strana u odnosu sa potrošačem. Sa takve pozicije je u prilici da nametne potrošaču uslove prodaje ili pružanja usluge koji su isključivo u njegovom ekonomskom interesu, zanemarujući interese potrošača. Posebnim pravima koja ovaj zakon garantuje potrošačima i obavezama koje nameće trgovcima otklanja se nejednakost i popravlja položaj potrošača u ugovornom odnosu sa trgovcem. Trgovac je u ovom zakonu definisan kao pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje nastupa na tržištu u sklopu svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe uključujući i druga lica koja deluju u njegovo ime ili za njegov račun. Dakle, trgovac je privredni subjekt shvaćen u najširem smislu, privredno društvo ili preduzetnik, zanatlija i drugo fizičko lice koje se u vidu zanimanja bavi prodajom roba ili pružanjem usluga i koje ugovore uređene ovim zakonom zaključuje u okviru svoje poslove delatnosti, kao i svako drugo, pravno ili fizičko lice, koje u pravnim poslovima sa potrošačima dela u ime i za račun trgovca. U cilju pojašnjenja, Predlog zakona definiše i prodavca kao trgovca sa kojim je potrošač zaljučio ugovor u smislu odredaba kojima se uređuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji i zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o pružanju usluga.

Potrošač je fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje, pretežno, nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti; Fizička lica, sa svojstvom trgovca u skladu sa Zakonom o trgovini, smatraju se potrošačima samo ako u pravnim poslovima na koje se odnosi ovaj zakon postupaju izvan poslovne delatnosti, profesije ili zanata. Potrošač ne može da bude pravno lice. Drugim rečima, pravna lica ne uživaju pravnu zaštitu koja potrošačima pripada po ovom zakonu.

Organizator je trgovac koji organizuje turističko putovanje i prodaje ili nudi na prodaju, neposredno ili posredstvom posrednika ili zajedno sa drugim trgovcem ili trgovac koji drugom trgovcu prenosi podatke o putniku, na način propisan ovim zakonom. Organizator putovanja delatnost obavlja na osnovu propisane licence.

 Posrednik je trgovac koji prodaje ili nudi na prodaju turističko putovanje koje je sačinio organizator i prodaje druge turističke usluge, za koje poslove nije potrebna propisana licenca.

Ugovor o prodaji je svaki ugovor kojim prodavac prenosi ili se obavezuje da prenese svojinu na robi potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje da plati cenu, uključujući i ugovor koji za predmet ima i prodaju robe i pružanje usluge.

Roba je telesna pokretna stvar, osim pokretnih stvari koje se prodaju u postupku izvršenja ili u drugom na osnovu zakona propisanom postupku, voda, gas i električna energija smatraju se robom u smislu ovog zakona kada se nude za prodaju u ograničenom obimu ili ograničenoj količini.

Ovaj član posebno definiše ugovor na daljinu, sredstvo komunikacije na daljinu, digitalni sadržaj, ugovor zaključen izvan poslovnih prostorija, poslovne prostorije i porudžbenicu.

U ovom članu se definiše proizvođač, koji je naročito relevantan za odredbe o njegovoj odgovornosti za proizvod sa nedostatkom. Što se definicije samog proizvoda tiče, ona je u skladu sa već tradicionalnom. Povezani ugovor je ugovor na osnovu kojeg potrošač pribavlja robu ili usluge koje su u vezi sa ugovorom zaključenim na daljinu ili ugovorom zaključenim izvan poslovnih prostorija trgovca, u kojem robu isporučuje ili usluge pruža trgovac ili treće lice na osnovu sporazuma između trećeg lica i trgovca. Javna aukcija je postupak prodaje robe nadmetanjem potrošača kojim rukovodi akcionar i u kojem potrošači prisustvuju prodaji ili im je data prilika da prisustvuju, pri čemu učesnik u nadmetanju koji da najbolju ponudu ima obavezu da robu kupi. U sledećim tačkama je definisana poslovna praksa trgovca i prosečni potrošač. Norme zakona se primenjuju na svaku ili bilo koju odredbu ugovora između potrošača i trgovca. Pri tom je naglašeno da pojam "ugovorna odredba" obuhvata "posebne pogodbe", čija sadržina je bila predmet pregovora između potrošača i trgovca i "opšte odredbe", koje je trgovac unapred, jednostrano, bez pregovora sa potrošačem, sam formulisao. To znači da se norme ovog zakona primenjuju na sve ugovorne odredbe, bez obzira da li je potrošač pregovarao o njima sa trgovcem ili ih je trgovac sam pripremio. One se ne primenjuju samo na ugovorne odredbe čija je sadržina određena prinudnim zakonskim ili podzakonskim aktima. Štetom se smatra oštećenje prouzrokovano smrću ili telesnom povredom, te uništenjem ili oštećenjem nekog dela imovine, ukoliko se pretežno koristio za ličnu upotrebu. Što se tiče naknade neimovinske štete, Predlog zakona upućuje na opšta pravila odgovornosti iz Zakona o obligacionim odnosima.

Ugovor o pružanju usluga je svaki ugovor, koji nije ugovor o prodaji, u skladu sa kojim prodavac pruža ili se obavezuje da pruži uslugu potrošaču, kao što je izrada ili opravka određene stvari ili izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog rada, a potrošač plaća ili se obavezuje da plati cenu za uslugu.

Budući da imaju tržišni ekvivalent, usluge od opšteg ekonomskog interesa su podgrupa usluga od opšteg interesa. Ovim sužavanjem se ukazuje na razliku između opšteg i opšteg ekonomskog interesa, kao segmenta opšteg interesa koji ima ekonomsku prirodu. To znači da bi posebnom regulatornom režimu trebalo da budu obuhvaćene samo usluge koje imaju tržišni ekvivalent. Usluga od opšteg ekonomskog interesa ukazuje na prirodu aktivnosti, a ne primarno na javni interes. Usluge od opšteg interesa su širi pojam od usluge od opšteg ekonomskog interesa, jer obuhvataju kako usluge koje imaju tržišni ekvivalent, tako i one koje ga nemaju, kao npr. obrazovanje, kultura i sl. Isto tako usluge od opšteg interesa razlikuju se od javnih servisa.

U sledećim tačkama su definisane usluge putovanja, turističko putovanje, usluge u turizmu, putovanje za sopstvene potrebe, ugovor o organizovanju putovanja, povezani putni aranžman, putnik, nedostatak saobraznosti, mesto prodaje, repatrijacija, ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti i ugovor o trajnim olakšicama za odmor.

Pored toga, definisani su ugovor o pomoći prilikom preprodaje, ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

Zakon definiše vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, kao alternativni mehanizam za ostvarenje potrošačkih prava. Određuje se šta se smatra vansudskim rešavanjem potrošačkih sporova, u skladu sa odgovarajućom regulativom iz ove oblasti.

Pored toga, definisani su i pojmovi kodeks dobre poslovne prakse i donosilac kodeksa dobre poslovne prakse u cilju usaglašavanja sa Direktivom 2005/29/EZ o nepoštenoj poslovnoj praksi trgovaca prema potrošačima.

Definicije pojmova davalac garancije, tehnička roba, trajni nosač zapisa, finansijske usluge učinjene su u cilju bolje primene Zakona i njegovog lakšeg sprovođenja.

Glava II. Informisanje potrošača i edukacija

Član 6.

Ovaj član propisuje obavezu trgovca da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge, i istovremeno upućuje na propise koji uređuju trgovinu i detaljno regulišu materiju isticanja cena.

Član 7.

Pružalac usluge mora da označi ukupnu cenu usluge u cenovniku ili u tarifi i istakne je u mestu u kome nudi usluge, a ako prostorije u kojima posluje imaju izlog, cenovnik i tarifa se moraju istaći i u izlogu.

Član 8.

Trgovac je dužan da ukoliko se nudi ili javno oglašava za vršenje usluge trajnog snabdevanja el. energijom, centralnim grejanjem ili vodom putem cevovoda, u ponudi ili oglasu jasno označi jediničnu cenu kilovat časa potrošene struje, kubnog metra gasa, vode. Pored jedinične cene trgovac je dužan da označi sve cene koje se ne računaju prema potrošenoj mernoj jedinici, uključujući cenu koja se plaća za priključenje na mrežu.

Član 9.

Zbog specifičnosti mesta na kojima se prodaje gorivo na benzinskim pumpama, izdaje prostor za parkiranje ili parking mesta u zakup u javnim garažama ili parkiralištima i potrebe da cene budu lako uočljive licima koja upravljaju motornim vozilima, za benzinske pumpe, garaže i parkirališta propisan je poseban način isticanja cena.

 Član 10.

Ovim zakonom je posebno uređeno isticanje cena usluga u ugostiteljskim objektima i to tako što se propisuje obaveza da se cenovnik obroka i pića istakne na stolovima ili da se cenovnik preda svakom potrošaču pre prijema porudžbine. Takođe, cenovnik obroka i pića mora se istaći i na ulazu u ugostiteljski objekat.      

Trgovac je dužan da u ugostiteljskom objektu za smeštaj (hotel, motel, turističko naselje, kamp, pansion, hostel, prenoćište, odmaralište, kuća, apartman, soba i slično) istakne:

1)         prodajnu cenu smeštaja, pansiona i polupansiona i iznos boravišne takse na vidljivom mestu, u svakoj sobi i na recepciji;

2)         prodajnu cenu hrane i pića u cenovnicima koji moraju biti dostupni potrošačima u dovoljnom broju primeraka i na mestima na kojima se potrošači uslužuju.

Ako je u ugostiteljskim objektima iz st. 1. i 3. ovog člana omogućena upotreba sredstava komunikacije na daljinu, trgovac je dužan da pored tog sredstva istakne cenu upotrebe po jedinici vremena ili prodajnu cenu jednog korišćenja.

Cene za pružene usluge iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana obuhvataju naknadu za pruženu uslugu i dodatne troškove.                    

Član 11.

Ovaj član uređuje obavezu trgovca na izdavanje računa potrošaču, kao i osnovne podatke koje račun mora da sadrži, pod pretnjom prekršajne odgovornosti. Trgovac mora da se pridržava istaknute cene i uslova prodaje. Ovim članom je propisana i zabrana naplaćivanja izdavanja i slanja računa potrošaču, kao i naplaćivanje slanja opomena potrošaču radi naplate dospelih novčanih potraživanja.

Član 12.

Odredbe člana 12. usklađene su sa članom 5. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača, u pogledu obaveze obaveštavanja potrošača pre zaključenja ugovora. Za donošenje razumne odluke da kupe robu ili pribave uslugu, potrošačima je, pored obaveštenosti o ceni, potrebno da budu upoznati sa svojstvima robe ili usluga i drugim pojedinostima. Trgovci samoinicijativno, vođeni sopstvenim ekonomskim interesima, obično informišu potrošače. Međutim, iako je to interes trgovca, može se desiti da trgovac ne učini potrošaču dostupnim informacije koje su mu neophodne, zbog toga, zakonom je predviđeno da, ukoliko nisu očigledne iz konteksta, s obzirom na okolnosti koje prate zaključenje ugovora, trgovac ima obavezu da potrošača pre zaključenja ugovora obavesti o, osnovnim karakteristikama robe ili usluge, identitetu trgovca kao što je poslovno ime, matični broj, adresa sedišta i broj telefona, prodajnoj ceni, kao i o svim dodatnim poštanskim troškovima i troškovima transporta i isporuke i mogućnosti da se ti troškovi mogu staviti potrošaču na teret, načinu plaćanja, načinu i roku isporuke, načinu izvršenja drugih ugovornih obaveza, postojanju zakonske odgovornosti zbog nesobraznosti robe ili usluge ugovoru, uslovima za raskidanje ugovora ako je zaključen na neodređeno vreme ili ako se produžava automatski, načinu izjavljivanja reklamacije, kao i uslovima koji se odnose na ostvarivanje prava potrošača po osnovu saobraznosti. Takođe, Predlog zakona navodi da je trgovac u obavezi da između ostalog, potrošača obavesti o mogućnosti pristupa vansudskim mehanizmima za rešavanje sporova.

Ako ugovor bude zaključen ova obaveštenja po sili zakona postaju sastavni deo ugovora.

U stavu 6. propisano je da na trgovcu leži teret dokazivanja da je izvršio obavezu obaveštavanja potrošača o podacima iz st. 1. i 2. ovog člana. Osnovno pravilo je da onaj ko tvrdi da ima neko pravo treba da dokaže postojanje svih onih činjenica koje su neophodne za postojanje i ostvarivanje tog prava (čl. 7. i 228. Zakona o parničnom postupku, "Službeni glasnik RS", broj 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US i 55/14). Međutim, legitimno je i zakonito, zakonom predvideti izuzetak od ovog osnovnog pravila, kao primer navodimo odredbu člana 154. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima kojom je predviđena opšta zakonska pretpostavka krivice štetnika. Tu zakon oslobađa tužioca obaveze da dokaže krivicu kao jedan od tri uslova za zasnivanje subjektivne odgovornosti. To je samo jedan od nebrojenih primera da zakonodavac, uvođenjem oborive zakonske pretpostavke skida teret dokazivanja sa onoga koji nešto tvrdi na onoga protiv kojeg radi pretpostavka.

Ovaj član sadrži opštu obavezu obaveštavanja o tipičnim obeležjima roba i usluga koja se, pak, u narednim članovima, u pojedinostima razrađuje u vezi distancionih i ugovora sklopljenih izvan poslovnih prostorija, usluge od opšteg ekonomskog interesa, turističkih putovanja, i vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti-tajmšeringa. Sadrži i poseban zahtev "savesnosti i poštenja" te "razumljivosti".

Stavom 8. ovog člana propisano je da se predugovorno obaveštavanje, takođe, primenjuje i na ugovore o snabdevanju vodom, gasom ili električnom energijom kada oni nisu ponuđeni za prodaju u ograničenoj ili unapred određenoj količini, na ugovore o centralnom grejanju ili o isporuci digitalnog sadržaja koji se ne isporučuje na trajnom nosaču zapisa.

Član 13.

Odredbe člana 13. uređuju dodatne troškove, uključujući i poštanske troškove i troškove transporta i isporuke koje potrošač nije dužan da plati ukoliko trgovac nije dobio njegovu izričitu saglasnost za konkretne dodatne troškove pored ugovorene naknade za glavnu ugovornu obavezu trgovca, a pre nego što se obavezao ugovorom ili ponudom. Ako trgovac nije dobio izričitu saglasnost potrošača za dodatne troškove, već ga je obavestio pomoću podrazumevane opcije koja zahteva da je potrošač odbije kako bi izbegao njihovo plaćanje, potrošač nije dužan da plati naknadu trgovcu za dodatne troškove. Potrošač ima pravo na povraćaj novca, ukoliko je već platio trgovcu dodatne troškove. Odredbe člana 13. usklađene su sa članom 22. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača.

Član 14.

Ovaj član sadrži odredbu o plaćanju novčane obaveze i propisuje da se novčana obaveza koju potrošač plaća putem pošte, banke ili neke druge institucije za platni promet smatra se namirenom na dan kada je banka, pošta ili druga institucija za platni promet primila nalog potrošača za plaćanje ili uplatu dugovanog iznosa ili nalog trećeg lica koje vrši plaćanje u ime ili za račun potrošača.

Član 15.

Ovaj član propisuje da edukacija i informisanje potrošača koje pružaju i sprovode udruženja i savezi moraju da budu nezavisni, objektivni i ne smeju da sadrže bilo kakav oblik oglašavanja. Kako je jedno od osnovnih potrošačkih prava pravo na obrazovanje, odnosno sticanje osnovnih znanja o potrošačkim pravima i načinu njihovog ostvarivanja, predviđen je član o edukaciji potrošača kojim se u nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja uključuju i potrošačke teme, i kao takve postaju deo njihovih redovnih aktivnosti. Ovaj član predviđa obrazovanje učenika osnovnih i srednjih škola o osnovnim principima zaštite potrošača, kao i o pravima i obavezama potrošača. U cilju realizacije propisane norme, predviđena je saradnja ministarstva nadležnog za zaštitu potrošača sa osnovnim i srednjim školama, kao i aktivna uloga udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, i to onih udruženja koja su upisana u Evidenciju resornog ministarstva čime su stekla odgovarajući kredibilitet.

Čl. 16. i 17.

Određuje se predmet, zabrana i pojam nepoštene poslovne prakse trgovca prema potrošaču. Predlogom zakona je na opšti način određeno da je nepoštena poslovna praksa zabranjena. Poslovna praksa je nepoštena, ako je protivna zahtevima profesionalne pažnje i ako bitno narušava ili preti da bitno naruši ekonomsko ponašanje, u vezi s proizvodom, prosečnog potrošača na koga se to poslovanje odnosi ili kome je izložen, odnosno ponašanje prosečnog člana grupe, kada se tržišno postupanje odnosi na grupu. Trgovac je dužan da dokaže da je tačno sve ono što je tvrdio o proizvodu u postupku pregovaranja i tokom zaključenja ugovora. Primer: ako je tokom pregovaranja ili u javnom oglasu trgovac tvrdio da je sat vodoootporan onda je teret dokazivanja tačnosti te tvrdnje na njemu. To znači da nije na potrošaču da dokazuje da sat nije vodootporan.

Član 18.

Ovim članom propisano je da je obmanjujuća poslovna praksa nepoštena. Trgovac svojom poslovnom praksom obmanjuje potrošače ako navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu postojanja ili prirode proizvoda, osnovnih obeležja proizvoda, cena ili način na koji je ona formirana, ili postojanje određenih pogodnosti u pogledu cene, potreba za servisiranjem, delovima, zamenom ili popravkom i drugo. Trgovac, takođe obmanjuje potrošače ako u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir sve okolnosti, njegova poslovna praksa navodi ili preti da navede prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, i to oglašavanjem proizvoda, uključujući upoređujuće oglašavanje, kršenjem odredbe kodeksa dobre poslovne prakse kojem je pristupio, ako su te odredbe za trgovca obavezujuće i proverljive, kao i ako je trgovac istakao u svojoj poslovnoj praksi da je obavezan takvim kodeksom.

Član 19.

Nepoštena poslovna praksa postoji i kada trgovac obmanjuje potrošače, odnosno kada im uskrati bitna obaveštenja koja su prosečnom potrošaču potrebna za razborito odlučivanje i tako preti da navede prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Obmanjivanje propuštanjem je i kada trgovac skriva bitne informacije ili su te informacije neblagovremene ili pružene na nejasan, nerazumljiv ili dvosmislen način. Prilikom prosuđivanja da li je trgovac propustio da potrošačima pruži sva bitna obaveštenja, u obzir se uzimaju prostorna i vremenska ograničenja koja su svojstvena upotrebljenom sredstvu komunikacije, kao i sve dopunske mere koje je trgovac preduzeo u cilju obaveštavanja potrošača.

Član 20.

U ovom članu propisani su oblici poslovne prakse za koje se neoborivo pretpostavlja da obmanjuju potrošače i da su kao takvi nepošteni. Lista takvih situacija je dugačka i obuhvata neistinitu tvrdnju da je trgovac potpisnik kodeksa dobre poslovne prakse a da zapravo nije, odnosno da postupa u skladu sa određenim kodeksom dobre poslovne prakse (usklađenost sa Aneksom 1 Direktive 2005/29/EZ o nepoštenoj poslovnoj praksi trgovaca prema potrošačima), neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, znaka od poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca, neistinita tvrdnja trgovca da je određeni kodeks dobre poslovne prakse odobren od državnog organa ili određene organizacije, neistinita tvrdnja trgovca da njegovu poslovnu praksu ili proizvod odobrava, podržava ili ovlašćuje određeni državni organ ili neka organizacija, ili istinita tvrdnja iste sadržine u slučaju da se trgovac ne pridržava uslova pod kojim mu je data podrška, pomoć ili odobrenje i drugo.

Član 21.

Određeno je šta se smatra nasrtljivom poslovnom praksom i samim ti nepoštenim. To podrazumeva situacije kada trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku prinudu, ili nedozvoljenim uticajem, narušava ili preti da naruši slobodu izbora ili ponašanje prosečnog potrošača u vezi s određenim proizvodom, i tako ga navodi ili preti da navede da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Propisano je i šta se uzima u obzir prilikom prosuđivanja, da li određena poslovna praksa predstavlja uznemiravanje, prinudu, uključujući fizičku prinudu, ili nedozvoljeni uticaj na potrošača.

Član 22.

Taksativno su nabrojeni oblici poslovne prakse za koje se neoborivo pretpostavlja da su nasrtljivi i kao takvi nepošteni.

Član 23.

Propisuje se posebna zaštita maloletnika u slučaju prodaje, poklanjanja i usluživanja alkoholnih pića, uključujući pivo, duvanske proizvode i pirotehnička sredstva. Ukoliko trgovac posumnja da je u pitanju maloletni potrošač, nije u obavezi da mu proda navedenu robu, sve dok mu potrošač ne pokaže svoje lične isprave (lična karta, pasoš, vozačka dozvola) čime trgovac stiče uvid da li je potrošač maloletno lice ili nije. Ova odredba je značajna kako za onemogućavanje maloletnih lica da kupuju akloholna pića u prodajnim objektima, tako i u cilju sprečavanja usluživanja maloletnika alkoholnim pićima u ugostiteljskim objektima.

Član 24.

Propisano je da su trgovci ili grupa trgovaca koji su pristupili određenom kodeksu dobre poslovne prakse odgovorni za kontrolu poštovanja pravila tog kodeksa od strane trgovaca, ali je propisana i obaveza ministarstva nadležnog za zaštitu potrošača da podstiče donosioce kodeksa dobre poslovne prakse da kontrolišu pristupnike kodeksa i njihovo poslovanje na tržištu.

Član 25.

Zabranjeno je odbijanje da se potrošaču proda roba ili pruži usluga. Propisivanje ove odredbe važno je iz razloga što odbijanje prodaje nije regulisano nijednim propisom u Republici Srbiji. Propisuje se obaveza trgovca da prilikom prodaje robe potrošaču u potpunosti ispuni njegov zahtev. Naime, česte su situacija u praksi koje će se rešiti obavezom da trgovac potrošaču preda robu u tačnoj meri i količini, ali i da mu obezbedi proveru tačnosti. Kada trgovac nudi prodajne podsticaje, predviđene Zakonom o trgovini dužan je da ih vidno i jasno istakne, kao i da se u svemu pridržava onoga što je potrošačima ponudio kao neku posebnu pogodnost. Ovakvo ponašanje trgovca ne može da se svrsta u deo koji je regulisan u okviru građanskopravne zaštite, već je ovakvo ponašanje prekršajno sankcionisano.

Glava IV. Zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija

U glavi IV. sistematizovane su norme o ugovorima na daljinu i ugovorima zaključenim izvan poslovnih prostorija, koji predstavljaju dva modaliteta ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga. Ugovor na daljinu je ugovor koji se zaključuje bez neposrednog prisustva trgovca i potrošača na istom mestu u isto vreme. Za ovaj način ugovaranja je karakteristično da trgovac nudi robu ili usluge koristeći neku od tehnika komunikacije na daljinu (na primer, slanje na adresu potrošača naslovljenih, nenaslovljenih štampanih stvari, standardnih pisama ili kataloga, oglašavanje u štampi, pozivanje telefonom, pozivanje upotrebom automatske mašine za pozivanje, elektronska pošta, televizijsko emitovanje (telešoping) i slično), a potrošač odgovara korišćenjem iste ili neke druge tehnike komunikacije. Zaključenje ugovora posredstvom komunikacije na daljinu pogoduje potrošačima. Takav način ugovaranja omogućava potrošačima da lako i brzo, bez odlaska kod trgovca obave kupovinu ili naruče uslugu, ali može da im prouzrokuje i razne neugodnosti: korišćenje pojedinih sredstava komunikacije radi reklamiranja i pridobijanja potrošača, naročito pozivanje telefonom ili upotreba elektronske pošte, predstavlja upad u privatni život potrošača; ako potrošač odluči da naruči robu samo na osnovu slike ili opisa, rizikuje da roba, koja mu bude isporučena, ne bude odgovarajuća njegovim očekivanjima; čekanje isporuke nakon slanja porudžbenice može se odužiti; ako se pokaže da isporučena roba nije saobrazna ugovoru potrošač može imati poteškoće da ostvari svoja prava po tom osnovu, s obzirom da je trgovac udaljen; može se desiti i da potrošač ne primi robu a da je cenu platio unapred. Ugovor zaključen izvan poslovnih prostorija je ugovor koji je zaključen izvan poslovnih prostorija trgovca (lokala, salona, biroa, kancelarija) namenjenih za prodaju ili pružanje usluga, uključujući prodajne i sajamske štandove, ali uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača. Ugovaranje izvan poslovnih prostorija karakteristično je po tome što trgovci ili trgovački putnici posećuju potrošače u njihovim domovima ili radnim prostorijama, nudeći im robu ili usluge, na primer, aparate za domaćinstvo, kozmetičke preparate, knjige, osiguranje i sl. Takav način ugovaranja odgovara potrošačima jer kupovinu mogu obaviti kod sebe, na svom radnom mestu, jednostavnim popunjavanjem i potpisivanjem porudžbenice koju im ova lica predaju. Međutim, prodaja izvan poslovnih prostorija može da bude vrlo agresivni metod prodaje. Trgovci ili lica koja ih zastupaju znaju da vrlo napadno reklamiraju robu koju prodaju i da upornim nagovaranjem navedu potrošača da pristane da je kupi. Potrošači, ne znajući da se na drugi način odupru navaljivanju, često potpisuju porudžbenicu bez dovoljno razmišljanja o tome da li im je kupljena stvar zaista potrebna. Odredbe ove glave usaglašene su sa Direktivom 2011/83/EU o pravima potrošača, kojom su ukinute Direktiva 85/577/EEZ o zaštiti potrošača kod ugovora o prodaji zaključenih izvan poslovnih prostorija i Direktiva 97/7/EZ o zaštiti potrošača kod ugovora o prodaji na daljinu, kao i kojom su izmenjene i dopunjene Direktiva 93/13/EEZ o nepravičnim ugovornim odredbama i Direktiva 99/44/EZ o prodaji robe i pratećim garancijama.

Član 26.

Ovim članom uređuje se prethodno obaveštavanje potrošača kod ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija. U skladu sa članom 6. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača detaljno su propisani podaci o kojima potrošač mora da bude predugovorno obavešten, a naročito o osnovnim karakteristikama robe ili usluge, identitetu trgovca, adresi, u kojoj trgovac posluje ako ne posluje na adresi u kojoj mu je sedište ili prebivalište i adresi, broju faksa i adresi elektronske pošte trgovca u čije ime postupa na koju potrošač može da izjavi reklamaciju; u slučaju ugovora sa neodređenim trajanjem ili ugovora koji sadrži pretplatu, prodajnoj ceni koja obuhvata ukupne troškove za obračunski period, trošku korišćenja sredstava komunikacije na daljinu za zaključivanje ugovora kada se taj trošak obračunava na osnovi različitoj od osnovne tarife; uslovima, vremenskom roku i postupku za ostvarivanje prava na odustanak od ugovora. U zavisnosti od okolnosti slučaja, trgovac je dužan da potrošača obavesti i o dodatnim informacijama kao što je obaveza potrošača da snosi troškove povraćaja robe u slučaju odustanka od ugovora, postojanju primenjivih kodeksa dobre poslovne prakse i načinu na koji se može steći uvid u sadržaj kodeksa, gde je primenjivo, o minimalnom trajanju ugovornih obaveza potrošača u skladu sa ugovorom i sl. Trgovac je dužan da pre zaključenja ugovora o pružanju finansijskih usluga na daljinu, potrošača, na jasan i razumljiv način, obavesti o: osnovnim obeležjima finansijske usluge; prodajnoj ceni finansijske usluge uključujući poreze, takse, troškove i naknade ili o načinu obračunavanja cene ako prodajna cena finansijske usluge ne bude iskazana; posebnim rizicima koji se odnose na određeni finansijski instrument; periodu za koji važe data obaveštenja; načinu plaćanja. Teret dokazivanja izvršenja obaveza u skladu sa st. 1, 2. i 6. ovog člana i čl. 29. i 30. ovog zakona je na trgovcu.

Član 27.

Ovim članom propisano je pravo potrošača na odustanak od ugovora, u skladu sa čl. 9. i 10. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača. U evropskom pravu se vremenom, kroz odredbe pojedinih direktiva, koje se odnose na zaštitu potrošača, ustanovilo pravo potrošača na period za predomišljanje u kome im je dozvoljeno da preispitaju svoju izraženu volju odnosno da razmisle da li žele da ostanu u ugovoru ili to ne žele (tzv. cooling off period). To je period tokom koga potrošač koji je dao izjavu da zaključuje ugovor može da se predomisli i ima pravo da odustane od ugovora (rights of njithdranjal) bez obaveze da obrazloži razloge za odustanak. Pri tom za potrošača ne nastaju štetne posledice zbog odustanka od ugovora. Potrošač ima pravo da odustane od ugovora u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija. Ovo pravo predstavlja sredstvo zaštite potrošača kao slabije ugovorne strane kod onih potrošačkih ugovora kod kojih je ocenjeno da potrošačima treba obezbediti dodatnu zaštitu. Na ovaj način je u savremene pravne sisteme unet još jedan specifičan izuzetak od načela pacta sunt servanda koje se primenjuje u ugovornom pravu i predstavlja jednu od manifestacija teorije autonomije volje. Pravo potrošača da odustane od ugovora ne utiče na njegovo pravo da koristi druge mogućnosti koje mu ugovorno pravo pruža kao što su nevažnost ugovora ili pravo da raskine ugovor zbog neispunjenja. Potrošač ima mogućnost da odustane u periodu za predomišljanje i od nevažećeg ili manjkavog ugovora i da se ne upušta u komplikovaniji redovan postupak za ostvarenje svojih prava. Kada potrošač ne ostvari svoje pravo na odustanak od ugovora sve ugovorne obaveze egzistiraju od momenta zaključenja ugovora. Direktiva 2011/83/EU o pravima potrošača detaljno reguliše pravo potrošača na odustanak od ugovora na jedinstven način za ugovore na daljinu i ugovore zaključene izvan poslovnih prostorija Pre isteka roka za odustanak od ugovora, potrošač je dužan da obavesti trgovca o odluci o odustanku od ugovora. Obaveštenje o odustanku potrošač može da uputi na obrascu za odustanak ili da dostavi drugu nedvosmislenu izjavu o odluci o odustanku od ugovora. Povraćaj robe trgovcu u zakonskom roku smatra se blagovremenom izjavom o odustanku od ugovora. Propisana je i mogućnost da trgovac omogući potrošaču da elektronskim putem izjavi da odustaje od ugovora, popunjavanjem obrasca na Internet stranici trgovca, uz obavezu trgovca da potvrdi prijem takve odluke potrošača na trajnom nosaču zapisa. Na potrošaču je teret dokazivanja da je postupio u skladu sa odredbama ovog člana radi ostvarenja prava na odustanak od ugovora.

Član 28.

Ovaj član uređuje računanje rokova za odustanak od ugovora zaključenih na daljinu i izvan poslovnih prostorija. Osnovno je pravilo da se rok računa od dana kada je roba dospela u državinu potrošača. Kod ugovora o pružanju usluga, rok od 14 dana računa se od trenutka zaključenja ugovora. Suština ovog člana je da se potrošaču ostavi dovoljno vremena da još jednom razmisli o svojoj ekonomskoj odluci s obzirom na specifičnosti zaključenja ovih modaliteta ugovora.

Čl. 29. i 30.

Ugovor na daljinu i ugovor zaključen izvan poslovnih prostorija mora da sadrži sve pojedinosti o kojima je potrošač obavešten pre zaključenja ugovora i da ispunjava sve formalne uslove da bi obavezivao potrošača i trgovca. Formalni uslovi za zaključenje ovih ugovora usklađeni su sa čl. 7. i 8. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača.

Kod ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija, trgovac je dužan da predugovorne informacije iz člana 26. ovog zakona dostavi potrošaču u pisanoj formi, na srpskom jeziku, a samo ukoliko postoji izričita saglasnost potrošača, na drugom trajnom nosaču zapisa. Neophodno je da trgovac dostavi potrošaču potpisan primerak ugovora ili potvrdu ugovora u pisanoj formi.

Kod ugovora koji se zaključuju na daljinu, ako trgovac uspostavlja komunikaciju sa potrošačem telefonom, u obavezi je da odmah nakon uspostavljanja veze potrošaču saopšti svoj identitet i da njegov poziv ima komercijalnu svrhu, odnosno da potrošača poziva radi prodaje robe ili pružanja usluga. Kod zaključenja ugovora putem telefona, trgovac mora da potvrdi ponudu potrošaču koji se obavezuje tek nakon potpisivanja ponude ili slanja pismene saglasnosti. Ova potvrda trgovca mora da bude dostavljena na trajnom nosaču zapisa. Ukoliko je ugovor zaključen pomoću sredstva komunikacije na daljinu, koje po svojim mogućnostima ograničavaju prostor ili vreme za prikazivanje obaveštenja, trgovac će na tom konkretnom sredstvu pre zaključenja ugovora obezbediti minimalna predugovorna obaveštenja u odnosu na glavne karakteristike robe i usluga, identitet trgovca, ukupnu cenu, pravo na odustanak od ugovora, trajanje ugovora i, ako je ugovor na zaključen neodređeno vreme, uslove za odustanak, kao i druga obaveštenja u skladu sa članom 26. stav 1. i članom 31. ovog zakona. U razumnom roku nakon zaključenja ugovora na daljinu, a najkasnije u vreme isporuke robe ili pre početka pružanja usluge, trgovac je dužan da potrošaču dostavi potvrdu o zaključenom ugovoru na trajnom nosaču zapisa. Trgovac obezbeđuje da potrošač, prilikom dostavljanja porudžbenice, izričito potvrdi da porudžbenica podrazumeva obavezu plaćanja. Ako je dostavljanje porudžbenice povezano sa aktiviranjem tastera ili slične funkcije, taster ili slična funkcija će biti označeni lako čitljivim jezikom samo rečima "porudžbina sa obavezom plaćanja" ili odgovarajućom nedvosmislenom formulacijom iz koje je jasno da dostavljanje porudžbenice povlači za sobom obavezu plaćanja. Kada trgovac ne postupi u skladu sa ovom obavezom, ugovor ili porudžbenica ne obavezuju potrošača. Propisuje se obaveza da na internet stranicama trgovaca, na početku postupka naručivanja, moraju da budu jasno i čitko navedene informacije o postojanju ograničenja u pogledu isporuke i koja sredstva plaćanja se prihvataju.

Član 31.

Trgovac je dužan da svoju obavezu iz ugovora na daljinu i ugovora zaključenog izvan poslovnih prostorija izvrši u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, osim ako nešto drugo nije ugovoreno. Propisano je i da je trgovac dužan da bez odlaganja obavesti potrošača da isporuka ugovorene robe ili pružanje ugovorene usluge nije moguće. Na obaveze trgovca i prava potrošača povodom ugovora o prodaji robe koji je zaključen na daljinu ili izvan poslvonih prostorija shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojim se obezbeđuje zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji.

Član 32.

Ovim članom uređuju se pravne posledice odustanka od ugovora, u skladu sa članom 12. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača. U slučaju potrošačevog odustanka od ugovora, smatra se da ugovor nikada nije ni bio zaključen, odnosno da nije proizveo pravna dejstva. U tom slučaju su dalje ovim zakonom predviđene obaveze obeju ugovornih strana, koje se pre svega odnose na povraćaj onoga što je primljeno po osnovu ugovora od koga je potrošač odustao.

Čl. 33. i 34.

Precizno se definišu obaveze trgovca u slučaju da potrošač izjavi da odustaje od ugovora, sa jedne strane, kao i obaveze potrošača, sa druge strane. Odredbe su u usaglašene sa čl. 13. i 14. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača. Trgovac se obavezuje da izvrši povraćaj uplaćenih iznosa i kada je primenjivo, troškove isporuke, najkasnije u roku od 14 dana od dana kada ga potrošač obavesti o svojoj odluci da odustaje od ugovora. Međutim, trgovac ima mogućnost da odloži povraćaj novca potrošaču dok ne dobije robu nazad, odnosno dok potrošač ne dostavi dokaz da je robu poslao trgovcu. Prethodno ne važi u situaciji da je trgovac ponudio da sam preuzme robu od potrošača. Potrošač ima obavezu da vrati robu trgovcu, u roku od 14 dana od dana kada je trgovca obavestio da odustaje od ugovora. Troškove vraćanja robe snosi potrošač, o čemu je neophodno da bude predugovorno informisan.

Trgovac o sopstvenom trošku preuzima robu kada je ona bila isporučena pfotrošaču u njegovom domu prilikom zaključenja ugovora izvan poslovnih prostorija, ukoliko roba po svojoj prirodi ne može da se vrati na uobičajen način preko poštanskog operatora. Detaljno se precizira kada potrošač ne snosi nikakve troškove u slučaju odustanka od ugovora.

Član 35.

Ovim članom propisuju se pravne posledice korišćenja prava na odustanak od ugovora na povezane ugovore, u skladu sa članom 15. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača. U slučaju odustanka od ugovora na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija, automatski prestaje dejstvo povezanih ugovora bez troškova za potrošača, osim troškova iz čl. 39. i 40. ovog zakona.

Član 36.

U ovom članu taksativno se navode izuzeci od prava na odustanak od ugovora, tako da su integrisani izuzeci od prava na odustanak od ugovora i za ugovor na daljinu i za ugovor zaključen izvan poslovnih prostorija, u skladu sa članom 16. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača.

Član 37.

Radi sveobuhvatne zaštite potrošača kod ugovora na daljinu trgovcu je dozvoljeno da se u svrhu oglašavanja direktno obrati potrošaču putem telefona, automatske mašine za pozivanje, faksa ili elektronske pošte, samo ako je potrošač prethodno pristao na takvo obraćanje. U slučaju pristanka potrošača trgovac mu mora saopštiti da mu se obraća isključivo u cilju prodaje ili pružanja usluga. Korišćenje drugih sredstava komunikacije na daljinu je zabranjeno, ako se obraćanju ovim putem potrošač izričito usprotivio.

Predlog Zakona propisuje da je zabranjeno je upućivati pozive i/ili poruke telefonom potrošačima koji su se upisali u registar potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom. Registar se vodi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije. Upis ili ispis iz registra obavljaju operatori elektronskih komunikacija. Ministar uređuje postupak upisa i ispisa, uslove i način korišćenja registra.

Član 38.

Trgovcu je takođe zabranjeno da potrošaču šalje pošiljke koje ovaj nije naručio. Ako postupi protivno toj zabrani primljena nenaručena pošiljka smatra se poklonom koji je učinio potrošaču u svrhu oglašavanja. Slanje nenaručene pošiljke je izuzetno dozvoljeno samo ako je trgovac poslao potrošaču drugu robu jednake cene i kvaliteta, umesto pošiljke koju je potrošač naručio, i ako je pritom obavestio potrošača da nije dužan da prihvati robu koju nije naručio niti da plati troškove njenog vraćanja trgovcu.

Član 39.

Trgovac je dužan da oglasnu prirodu poruke i identitet pravnog ili fizičkog lica u čije ime se vrši oglašavanje, istakne na jasan i nedvosmislen način. Pored toga, trgovac je dužan da promotivne igre ili nadmetanja odnosno specijalne ponude, kao što su popusti, kao i uslove ove dodatne ponude a koji su sastavni deo poruke označi na jasan i razumljiv način (na primer: online pretplatu na časopis prati i neka vrsta nagradne igre).

Glava V. Zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora koji sadrže nepravične ugovorne odredbe

U glavi V uređena su prava potrošača u pogledu nepravičnih ugovornih odredaba. Radi se o pravima koja ima potrošač kada se u ugovoru, koji je zaključio sa trgovcem, nalazi odredba koja je prema njemu nepravična.

Odredbe članova ove glave u potpunosti su usklađene sa Direktivom 93/13/EEZ o nepravičnim ugovornim odredbama u potrošačkim ugovorima.

Pojam nepravičnih odredaba je poznat od ranije i to u čl. 142. i 143. Zakona o obligacionim odnosima koji regulišu opšte uslove formularnih ugovora. U Zakonu pojam nepravičnih ugovornih odredaba preuzet je iz Direktive 93/13/EEZ. U savremenoj poslovnoj praksi, naročito elektronskoj trgovini preko interneta, po pravilu nemoguće je da potrošač pregovara o ugovornim uslovima, pogotovo o onima koji su naročito nepovoljni za potrošača i stoga su pobrojani u crnoj ili uslovnoj (sivoj) listi. Zato ovaj zakon sadrži kompromisno rešenje koje uzima u obzir savremenu tržišnu praksu. Stoga, smatraće se da su sve ugovorne odredbe u potrošačkim ugovorima unapred utvrđene osim ako trgovac ne dokaže da se o njima stvarno pojedinačno pregovaralo. Donja granica dokazivanja bi trebalo da bude postavljena prilično visoko, da bi se izbegle zloupotrebe. Tako, prost izbor potrošača između različitih unapred ponuđenih varijanti se ne može tumačiti kao da je o odredbi pojedinačno pregovarano.

Član 40.

Ugovorne odredbe koje regulišu odnos trgovca i potrošača, osim retkih oko kojih prihvata da pregovara, trgovac unapred priprema. Unapred formulisane ugovorne odredbe su, po pravilu, duge i složene, tako da "nestručni" potrošač ne može da ih brzo pročita, niti lako da razume. Ipak, potrošač pristaje na njih, iako ih dobro ne razume, svestan da u njima ne može ništa da izmeni. Situacija u kojoj se nalazi potrošač omogućava trgovcu da iskoristi nejasne i nerazumljive ugovorne odredbe da bi kroz njih nametnuo potrošaču neke dodatne obaveze ili olakšao sebi izvršenje sopstvenih obaveza.

Zbog toga je Predlog zakona propisao da ugovorna odredba obavezuje potrošača ako je izražena jednostavnim, jasnim i razumljivim jezikom. S obzirom na to da su potrošači različitog obrazovanja i informisanosti i da jedna ista odredba može biti potpuno jasna i razumljiva obrazovanijem i informisanijem potrošaču, a nerazumljiva drugom, manje obrazovanom i manje informisanom, Zakon je odredio merilo po kome će se utvrđivati da li je jedna odredba jasna ili nije. Ovo merilo vodi računa o tome da li bi razumno lice, koje ima isto znanje i koje je isto informisano kao potrošač koji ističe da je za njega jedna klauzula nerazumljiva, moglo razumeti tu istu klauzulu. Ako lice koje poseduje isto znanje i istu informisanost kao potrošač koji tvrdi da je ugovorna odredba nerazumljiva, može da razume takvu ugovornu odredbu, ona se smatra razumljivom.

Ugovorne odredbe koje je trgovac unapred formulisao mogu se nalaziti na "tipskom ugovoru", koji sadrži spisak unapred odštampanih ugovornih odredbi, nekoliko praznih rubrika namenjenih za popunjavanje podacima potrebnim za individualizaciju potrošača (ime, prezime, adresa) i mesta za potpise ugovornih strana (na primer, tipski ugovor o kreditu, ugovor o izdavanju bankarskih kreditnih i debitih kartica, ugovor o bankarskom tekućem računu itd.) ili na posebnoj knjižici koja se predaje potrošaču prilikom zaključenja ugovora ili na katalogu, u tarifi, na poleđini avio karte, itd. Problem potrošača koji može nastati u vezi sa ugovornim odredbama je u tome što potrošač često ne zna da one postoje, jer ga trgovac nije obavestio o njima ili uputio na njih (na primer, potrošač, ugovarač osiguranja, često ne zna da postoje opšti uslovi osiguranja koji uređuju odnos između njega i osiguravača, ako mu osiguravač ne skrene pažnju na njih), a potrošač, kada da svoj pristanak na ugovor, njegov pristanak se automatski prostire na sve ugovorne odredbe, kako na one koje je znao, tako i na one za koje nije znao. Imajući u vidu ovakve situacije, ovaj zakon je propisao obavezu trgovca da pre zaključenja ugovora učini dostupnim potrošaču ugovorne odredbe, na način koji potrošaču pruža stvarnu mogućnost da se sa njihovom sadržinom upozna (na primer: popunjavanje onlajn porudžbenice gde je unapred štiklirano polje da je potrošač saglasan da mu se uz kuhinjski aparat dostavi i posebno naplati knjiga recepata; potrošač je propustio da skine znak pristanka sa ovakvog unapred označenog polja; na osnovu ovog potrošačevog propuštanja ne može se pretpostaviti da potrošač prihvata da kupi knjigu).

Član 41.

U skladu sa načelom savesnosti i poštenja i načelom jednakosti ugovornih strana propisuje se posebno pravilo za tumačenje nejasnih odredbi kada je predmet tumačenja nejasna odredba ugovora po pristupu (videti član 100. Zakona o obligacionim odnosima). Naime, nejasne odredbe potrošačkog ugovora tumače se u korist potrošača.

Član 42.

Nepravična ugovorna odredba, bilo ona za koju se pretpostavlja da je nepravična, a trgovac suprotno ne dokaže, bilo ona koja je u svakom slučaju nepravična, je ništava i ne proizvodi pravno dejstvo. Međutim, zbog nje ne mora biti poništen ugovor u celini između trgovca i potrošača, ako ugovor može opstati na snazi i bez nepravične odredbe.

Predlog zakona je definisao šta su nepravične ugovorne odredbe i uredio pravna sredstva za njihovo uklanjanje iz ugovora. Nepravična ugovorna odredba je odredba koja stvara značajnu nesrazmeru u obavezama ugovornih strana na štetu potrošača i protivna je načelu savesnosti i poštenja. Pri tom, da bi se utvrdilo da li je jedna ugovorna odredba nepravična u konkretnom slučaju, potrebno je uzeti u obzir prirodu robe ili usluga na koje se ugovor odnosi, okolnosti pod kojima je ugovor zaključen, ostale odredbe ugovora ili drugog ugovora sa kojim je potrošački ugovor povezan, način na koji je postignuta saglasnost o sadržini ugovora i način na koji se potrošač upoznao sa sadržinom ugovora.

Član 43.

Predlog zakona je u propisao spisak ugovornih odredaba koje su nepravične u svakom slučaju. Na ovom spisku nalazi se ugovorna odredba kojom se isključuje ili ograničava odgovornost trgovca za naknadu štete u slučaju smrti ili telesne povrede koju je prouzrokovao potrošaču svojom radnjom ili propuštanjem; ugovorna odredba na osnovu koje se isključuje pravo potrošača da pokrene sudski postupak protiv trgovca radi ostvarenja svojih prava ili se isključuje nadležnost redovnih sudova za rešavanje spora između trgovca i potrošača i ustanovljava nadležnost arbitraže u sporu koji, suprotno pravilima zakona, ne može biti iznet pred arbitražu, itd. Ugovorne odredbe pobrojane u članu 43. nepravične su same po sebi, u svakom slučaju. Trgovcu nije dozvoljeno da dokazuje suprotno, da one nisu nepravične. Dakle, njihovo postojanje u ugovorima između trgovca i potrošača je zabranjeno.

Član 44.

Predlog zakona je dao i jednu listu ugovornih odredbi za koje važi oboriva pretpostavka da su nepravične. Tako na primer, pretpostavlja se da je nepravična ugovorna odredba prema kojoj je potrošač obavezan da, u slučaju da zadocni sa ispunjenjem svoje obaveze, plati trgovcu naknadu koja znatno premašuje iznos štete koju je trgovac pretrpeo; ili ugovorna odredba koja trgovcu daje pravo da raskine ugovor kad god hoće, pri čemu ta odredba ne daje isto pravo potrošaču; ili ugovorna odredba prema kojoj potrošač mora da izvrši sve svoje ugovorne obaveze, čak i u slučaju da trgovac svoje obaveze ne izvrši u celosti, itd. Za ove odredbe se pretpostavlja da su nepravične, ali one ne moraju biti nepravične u konkretnom slučaju. Na trgovcu je da dokaže da nisu nepravične. Ako ne uspe u dokazivanju, takva ugovorna odredba će biti bez dejstva i smatraće se da ne postoji u ugovoru.

Glava VI. Zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji

U ovoj glavi uređena su posebna prava potrošača kod ugovora o prodaji. Ugovor o prodaji je svaki ugovor kojim trgovac prenosi ili se obavezuje da prenese svojinu na robi potrošaču, a potrošač plaća ili se obavezuje da plati cenu, uključujući i ugovor koji za predmet ima i prodaju robe i pružanje usluge. Odredbe o ugovorima o prodaji dopunjuju pravila Zakona o obligacionim odnosima o kupoprodaji i blisko prate odredbe Direktive 99/44/EZ o prodaji robe i pratećim garancijama i Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača. Komercijalnu garanciju treba strogo razlikovati od odgovornosti trgovca za nesaobraznost robe ugovoru. Međutim, garancija se često koristi na način koji dovodi potrošača u zabludu koji često misli da ima prava samo po osnovu garancije, a ne i zakonske garancije (odgovornosti za nesaobraznost). Navedena praksa je zabranjena u članu 54. ovog zakona.

Član 45.

Na osnovu ugovora o prodaji nastaje obaveza prodavca da potrošaču isporuči robu. U ovim ugovorima vreme isporuke ponekad nije određeno zbog toga što prodavac izbegava da se čvrsto obaveže rokom jer tek treba da proizvede robu ili da je nabavi, a potrošač nema mogućnosti da pregovara o tome sa njim. U tom slučaju, prema opštim pravilima ugovornog prava, prodavac je dužan da izvrši isporuku u primerenom roku, s obzirom na prirodu stvari i na ostale okolnosti. Pojam primerenog roka je vrlo širok i otvara prostor za različita tumačenja.

Primeren rok za potrošača ne mora biti isto što i primeren rok za prodavca. Situacije u kojima nije određen rok za isporuku mogu biti vrlo neprijatne potrošaču jer mogu trajati dugo. Da bi se one izbegle, ovaj zakon je zaštitio potrošače tako što je propisao obavezu prodavca da isporuči robu najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora, osim ako ugovorom nije određen drugačiji, kraći ili duži rok (stav 1.). Sa članom 18. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača su usaglašene odredbe koje se odnose na maksimalan rok isporuke od 30 dana.

Propisana su pravila za dostavu robe na adresu potrošača i obaveza trgovca da na računu ili drugoj ispravi u ugovoru napiše rok isporuke robe. Pored toga, propisano je da se urednom dostavom ne smatra dostava robe ispred kuće ili stana potrošača.

U skladu sa članom 21. Direktive 2011/83/EU o pravima potrošača propisana je obaveza tarifiranja razgovora po ceni redovnog poziva za prodavce koji imaju telefonske linije za komuniciranje sa potrošačima u vezi sa zaključenjem i realizacijom ugovora.

Član 46.

Propisana je obaveza prodavca da preda potrošaču prateću dokumentaciju uz robu kao što su uputstvo za upotrebu i montažu, kao i da ova dokumenta moraju da budu napisana čitko i jasno, na srpskom jeziku.

Čl. 47. i 48.

Sa Direktivom 2011/83/EU o pravima potrošača (čl. 18. i 20.) usaglašene su odredbe koje se odnose na posebna pravila u pogledu prava na raskid ugovora zbog neisporuke robe i prelazak rizika.

Potrošač može da bude u neugodnoj situaciji kada je prilikom zaključenja ugovora cenu isplatio unapred, a prodavac docni sa isporukom u roku koji je određen ugovorom ili zakonom. U tom slučaju, prema opštim pravilima ugovornog prava, potrošač može i dalje zahtevati isporuku sve dok je ne primi, ili raskinuti ugovor, pod određenim uslovima, predviđenim Zakonom o obligacionim odnosima. Tek ako raskine ugovor, potrošač stiče pravo da zahteva povraćaj plaćene cene. U vezi sa raskidom može nastati spor između potrošača i prodavca oko toga da li su ispunjeni uslovi za raskid. Taj spor se obično završava parnicom pred sudovima, koja je duga i skupa za potrošača. Zbog toga, potrošač se pre opredeljuje da zahteva i čeka isporuku nego da raskine ugovor i traži povraćaj plaćenog, jer ne očekuje da će prodavac dobrovoljno na to pristati.

Da bi popravio položaj potrošača u ovakvoj situaciji, Predlog zakona je imperativno propisao da se ugovor raskida po samom zakonu, ali je dao mogućnost za potrošača da u ovom održi ugovor na snazi davanjem dodatnog roka prodavcu da ispuni svoju obavezu, ali ako i u tom dodanom roku ne isporuči robu, takođe ugovor se raskida po samom zakonu. U oba slučaja obavezu prodavca je da odmah, a najkasnije u roku od 3 dana do dana raskida, vrati potrošaču plaćeni iznos.

 Rizik slučajne propasti ili oštećenja robe do trenutka predaje robe potrošaču ili trećem licu koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik ili otpremnik, snosi prodavac.

Rizik slučajne propasti ili oštećenja robe posle trenutka predaje robe potrošaču ili trećem licu koje je odredio potrošač, a koje nije prevoznik ili otpremnik, snosi potrošač. Međutim, ukoliko roba nije isporučena iz razloga što potrošač, treće lice ili prevoznik kojeg je odredio potrošač, bez osnovanog razloga odbija da primi robu ili svojim ponašanjem sprečava isporuku, rizik slučajne propasti ili oštećenja robe prelazi na potrošača istekom roka za isporuku, odnosno u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora ako rok isporuke nije ugovoren.

Član 49.

Na početku odeljka Saobraznost robe - propisana je obaveza prodavca da potrošaču isporuči robu koja je saobrazna ugovoru i određeno je kada se pretpostavlja da je roba saobrazna ugovoru. Roba je saobrazna ugovoru: ako odgovara opisu koji je dao prodavac i ako ima svojstva robe koju je prodavac pokazao potrošaču kao uzorak; ako ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora; ako ima potrebna svojstva za redovnu upotrebu robe iste vrste; ako po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe datim od strane prodavca, proizvođača i njihovih predstavnika, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe. Imajući u vidu da opšta pravna pravila ugovornog prava predviđena Zakonom o obligacionim odnosima ne pružaju potrošačima visok nivo pravne zaštite, Zakon je predvideo pravila koja zaštitu potrošača upotpunjuju. Najpre, Predlog zakona je predvideo širi krug razloga zbog kojih se potrošač može pozvati na nesaobraznost. Naime, potrošač može da se pozove na nedostatak saobraznosti kada roba: 1) nema svojstva robe koju je prodavac pokazao potrošaču kao uzorak ili model; 2) ne odgovara opisu koji je prodavac dao; 3) nema svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste; 4) nema svojstva za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu ili mu je morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora; 5) nema kvalitet koji odgovara kvalitetu koji roba iste vrste uobičajeno ima i koji je potrošač mogao osnovano da očekuje, s obzirom na prirodu robe i javna obećanja prodavca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako su učinjena putem oglasa ili na ambalaži robe; i 6) ne funkcioniše onako kao što uobičajeno funkcioniše roba iste vrste i kako je potrošač mogao osnovano da očekuje da će funkcionisati, s obzirom na prirodu robe i javna obećanja prodavca, proizvođača ili njihovih predstavnika, naročito ako su učinjena putem oglasa ili na ambalaži robe.

Član 50.

Uređuje odgovornost prodavca za nesaobraznost robe ugovoru.

Isključena je mogućnost da se odgovornost prodavca za nedostatak saobraznosti ograniči ili isključi ugovorom. To znači da odgovornost prodavca za nesaobraznost predstavlja zakonski instrument zaštite potrošača koji treba razlikovati od garancije kao ugovornog instrumenta zaštite potrošača.

Član 51.

Ako se nesaobraznost pojavi u prvih 6 meseci potrošač može da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom, odgovarajućim umanjenjem cene ili da izjavi da raskida ugovor. U istom periodu otklanjanje nesaobraznosti opravkom je moguće samo uz izričitu saglasnost potrošača. Smisao ove odredbe je da se onemogući nametanje opravke u prvih 6 meseci potrošačima. Naglašava se pravo potrošača da izabere način na koji će se izvršiti otklanjanje nesaobraznosti i da odredi rok u kome trgovac to treba da učini. Propisano je da za obaveze prodavca prema potrošaču, koje nastanu usled nesaobraznosti robe, trgovac ima pravo da zahteva od proizvođača u lancu nabavke te robe, da mu naknadi ono što je ispunio po osnovu te obaveze.

Član 52.

Predlog zakona je propisao period u kome traje odgovornost prodavca za nesaobraznost koje je značajno duže od perioda koji je propisan opštim pravilima ugovornog prava za odgovarnost prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari. Odgovornost prodavca traje dve godine od dana prelaska rizika na potrošača.

Potrošač, kao posebna vrsta kupca u maloprodaji, privilegovan je u odnosu na kupca prema opštim pravilima i po tome što ne mora da dokazuje da je uzrok nesaobraznosti postojao u momentu prelaska rizika, odnosno preuzimanja robe. Ako se nesaobraznost pokaže u roku od šest meseci od momenta prelaska rizika, prema Zakonu važi pretpostavka da je uzrok nesaobraznosti postojao u tom momentu. Na taj način je znatno olakšan položaj potrošača u odnosu na položaj koji ima kupac prema opštim pravilima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke prodate stvari. Potrošač ne mora da dokazuje da je uzrok nesaobraznosti postojao u momentu prelaska rizika, što kupac mora da dokaže. Potrošač će morati da dokazuje da je uzrok nesaobraznosti postojao u momentu prelaska rizika, samo ako se nesaobraznost pokaže posle šest meseci od prelaska rizika.

Ako je roba bila na opravci rok se produžava za onoliko vremena za koliko je potrošač bio lišen upotrebe stvari. U slučaju prodaje polovne robe prodavac i potrošač mogu ugovoriti kraći rok u kome prodavac odgovara za nesaobraznost, ali koji ne može biti kraći od jedne godine. Dok traje otklanjanje nesaobraznosti, nastupa prekid roka od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača, odnosno roka koji ne može biti kraći od jedne godine kod prodaje polovne robe.

Član 53.

Uređuje se obaveza davaoca garancije i garantni list. Garancija je dobrovoljna. Trgovac je dužan da na zahtev potrošača izda garantni list, a u elektronskom obliku samo ako se potrošač sa tim saglasi. Garancija ne isključuje niti utiče na prava potrošača u vezi sa saobraznošću robe ugovoru.

Član 54.

Pri zaključenju ugovora o prodaji robe i oglašavanju povodom prodaje, trgovac je dužan da se uzdrži od upotrebe izraza "garancija" i izraza s tim značenjem, ako po osnovu ugovora o prodaji potrošač ne stiče više prava nego iz zakonske odgovornosti trgovca za nesaobraznost robe ugovoru, odnosno drugih prava u skladu sa ovim zakonom.

Član 55.

Potrošač može da izjavi reklamaciju prodavcu radi ostvarivanja svojih prava iz čl. 51. i 80. ovog zakona, kao i zbog pogrešno obračunate cene i drugih nedostataka. U odnosu na Zakon o zaštiti potrošača iz 2014. godine, predviđeno je da potrošač može da izjavi reklamaciju prodavcu radi ostvarivanja svojih prava iz člana 53. u roku u kome je predviđena odgovornost prodavca po osnovu nesaobraznosti, a posle tog roka izdavaocu garancije. Prodavac je dužan da primi izjavljenu reklamaciju. Takođe, novina je stav u ovom članu da ukoliko prodavac odbije reklamaciju, dužan je da potrošača obavesti o mogućnosti rešavanja spora vansudskim putem i o nadležnim telima za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Dalje, propisana je odredba da ukoliko prodavac prilikom usmenog izjavljivanja reklamacije reši istu u skladu sa zahtevom potrošača, nije dužan da postupi na način predviđen stavom 7. i 9. ovog člana.

Član 56.

Ovim članom propisano je da roba ili usluge koje su dostupne potrošačima moraju da budu bezbedne, uz istovremeno propisivanje obaveze za trgovce koji stavljaju ovu robu ili usluge u promet da ispunjavaju zahteve za bezbednost određene posebnim propisima.

Član 57.

Ovim članom propisuje se da u slučaju osnovane sumnje da je ugroženo pravo potrošača na bezbednost, odnosno da je ugrožena zaštita potrošača od roba i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu, ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena, ministar nadležan za zaštitu potrošača predlaže Vladi da u najkraćem roku donese odluku o hitnom sprovođenju koordinisane vanredne inspekcijske kontrole, od strane svih nadležnih inspekcijskih organa.

Glava VIII. Odgovornost za proizvode sa nedostatkom

Odredbe članova ove glave usaglašene su sa Direktivom 85/374/EEZ o odgovornosti proizvođača proizvoda s nedostatkom.

Član 58.

Ukoliko proizvod ne omogućava sigurnost koja se s pravom očekuje, uzimajući u obzir sve okolnosti, a naročito oglašavanje, upotrebu proizvoda koja se razumno mogla predvideti i trenutak stavljanja proizvoda u promet, smatra se da postoji nedostatak proizvoda. Međutim, ne smatra se da proizvod ima nedostatak ako je u promet naknadno stavljen proizvod boljeg kvaliteta.

Čl. 59. i 60.

Po svojoj pravnoj prirodi, odgovornost proizvođača za štetu od proizvoda sa nedostatkom je objektivna; proizvođač se ne može osloboditi odgovornosti dokazujući da nije kriv. Ustrojstvo postavljeno Zakonom o obligacionim odnosima se kreće u tom smeru - ali, Zakon kao lex specialis derogira ove odredbe i zahteva od potrošača da dokaže uzročnost između nedostatka i pretrpljene štete u potrošačkim odnosima. Sa druge strane, proizvođač odgovara bez obzira da li je znao za nedostatak.

Član 61.

Ovaj član utvrđuje slučajeve kada se proizvođač neće smatrati odgovornim za štetu od proizvoda sa nedostatkom. Takođe, ovaj član predviđa da, u slučajevima kada je šteta od proizvoda nastala delimično činjenjem ili propuštanjem trećeg lica, za štetu u potpunosti odgovara proizvođač.

Član 62-64.

Ovim članovima regulisana je odgovornost više lica za istu štetu, zastarelost potraživanja i ograničenje i isključenje odgovornosti proizvođača.

Glava IX. Zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o pružanju usluga, osim usluga od opšteg ekonomskog interesa

Ovo poglavlje razmatra probleme karakteristične za potrošačke usluge kao što je delegiranje poslova podizvođačima, obaveza savetovanja, (delimično) obavezujuća priroda predračuna, mogućnost raskida zbog nepoštovanja rokova, pravilo o odgovornosti za nesaobraznost koja se proširuje na odgovornost za saradnike. Obavezujuća priroda ovih odredaba proizilazi iz člana 3. ovog zakona.

Član 65.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima, kao i poslenik u ugovoru o delu, obavezu da prilikom izvršenja posla upotrebi materijal srednjeg kvaliteta, ako je ugovoreno da izradi neku stvar od svog materijala, a nije određen kvalitet istog.

Član 66.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima, kao i poslenik u ugovoru o delu, obavezu da upozori potrošača na nedostatke u materijalu ako je ugovoreno da materijal preda potrošač i da, ako uprkos tom upozorenju potrošač od njega zahteva izradu, postupi po zahtevu potrošača; da upozori potrošača na nedostatke u njegovom nalogu, ako nalog ima nedostatke, kao i da upozori potrošača na druge okolnosti za koje zna ili može da zna, a one mogu biti od značaja za naručeni posao ili za njegovo izvršenje na vreme.

Član 67.

U Predlogu zakona je određeno kada se smatra da je usluga izvršena i propisano da je potrošač dužan da isplati cenu nakon što je usluga izvršena. Usluga se smatra izvršenom kada je ugovorena usluga prodavca okončana, a ako se stvar na kojoj treba izvršiti rad nalazi u posedu prodavca, usluga se smatra izvršenom kada je posao okončan, a stvar vraćena potrošaču.

Član 68.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima, kao i poslenik u ugovoru o delu, obavezu da izvrši uslugu kako je ugovoreno i po pravilima posla. Takođe, dispozitivna dužnost pribavljanja materijala i rezervnih delova leži na prodavcu.

Član 69.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga, kao i poslenik u ugovoru o delu, ima obavezu da odgovara potrošaču za izvršenje usluge, ako je izvršenje usluge poverio trećem licu, isto kao da ju je sam pružio.

Član 70.

Ako se pokaže, tokom pružanja usluge, da je neophodan dodatni rad, prodavac ga ne sme obaviti, dok ne pribavi saglasnost potrošača. Dodatni rad može obaviti bez saglasnosti potrošača, ako zbog kratkoće vremena ili zbog nekog drugog uzroka njegovu saglasnost nije moguće dobiti, i pod uslovom da je cena dopunskog rada neznatna u odnosu na ugovorenu cenu usluge odnosno proračun. Ako je ugovorom određena najviša cena usluga, a zbog navedenih razloga se ne može dobiti saglasnost potrošača, prodavac ne može tražiti povećanje cene zbog troškova dopunskog rada.

Član 71.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima, kao i poslenik u ugovoru o delu, obavezu da omogući potrošaču da nadzire obavljanje posla i daje upustva kada to odgovara prirodi posla.

Član 72.

Prodavac prilikom zaključenja ugovora i nakon njegovog zaključenja ima obavezu da obavesti potrošača da usluga koju potrošač hoće da mu prodavac pruži, očigledno ne odgovara njegovim potrebama, odnosno da cena usluge može znatno premašiti iznos koji je potrošač mogao da očekuje. Prodavac mora da obustavi izvršenje usluge ako nije moguće da obavesti potrošača o tome u primerenom roku ili mu potrošač ne da neophodna uputstva.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima obavezu da pribavi materijal i rezervne delove za pružanje usluge, osim ako šta drugo nije ugovoreno.

Član 73.

Prodavac može da zahteva od potrošača naknadu za prethodno ispitivanje u vezi sa sadržinom ili cenom usluge koje je sproveo na zahtev potrošača, osim ako je, s obzirom na uobičajenu praksu ili druge okolnosti, potrošač mogao razumno da pretpostavi da se takvo ispitivanje ne naplaćuje (na primer: situacija kada potrošač koji ima problem sa vozilom dolazi kod servisera i kada je neophodno utvrditi problem pre konkretne opravke).

Potrošač nije dužan da plati cenu ako usluga nije izvršena zbog toga što je pre izvršenja predmet ugovorne obaveze uništen, oštećen ili izgubljen bez njegove krivice, niti je dužan da dâ prodavcu naknadu za utrošeni materijal i druge troškove.

Član 74.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima, kao i poslenik u ugovoru o delu, obavezu da ne povećava cenu usluge, ako je cena ugovorena na osnovu proračuna sa izričitim jemstvom za njegovu tačnost, a ako je cena ugovorena na osnovu proračuna bez izričitog jemstva prodavca za njegovu tačnost, da ne povećava cenu usluge više od petnaest procenata proračuna, osim ako je šta drugo ugovoreno. Predlogom Zakona uvedena je odredba da je za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara, prodavac dužan da sačini proračun na trajnom nosaču zapisa sa spceifikacijom usluge. Pre otpočinjanja pružanja usluge, prodavac je dužan da pribavi pisanu saglasnost potrošača na proračun.

Član 75.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima, kao i poslenik u ugovoru o delu, obavezu da ne zahteva od potrošača isplatu cene pre nego što potrošač pregleda i odobri izvršeni rad. Kada je prodavac izvršio uslugu koja se sastoji iz izvršenja više usluga, dužan je da potrošaču dostavi specifikaciju prodajne cene u pisanoj formi, kako bi potrošač mogao da odmeri svaku uslugu prema zasebnoj ceni i ima pravo da odbije isplatu dok mu specifikacija ne bude dostavljena.

Član 76.

Ako je potrošač dospeo u docnju usled neizvršenja obaveze da plati cenu ili deo cene unapred, prodavac može da obustavi pružanje usluge, pri čemu je prodavac dužan da bez odlaganja obavesti potrošača o obustavi pružanja usluge. Ako obustavljanje pružanja usluge može izazvati opasnost od nastanka štete po zdravlje ili značajne štete po imovinu, prodavac je dužan da otkloni opasnost od nastanka štete.

Član 77.

Prodavac u ugovoru o pružanju usluga ima, kao i poslenik u ugovoru o delu, obavezu da postupi po upozorenju potrošača da saobrazi rad svojim obavezama iz ugovora, ako se u toku izvršenja usluge pokaže da se ne drži uslova ugovora, odnosno ne pruža uslugu u skladu sa ugovorom. Opšta pravila ugovora o delu nisu podobna da dovoljno zaštite potrošača kada je pružalac usluge prodavac. Predviđene su posebne obaveze prodavca, koje on ima pored navedenih koje proizilaze iz opštih pravnih pravila ugovornog prava.

Član 78.

Potrošač može raskinuti ugovor, ako je očigledno da prodavac neće završiti posao u roku, ako je rok bitan element ugovora. Ovo pravo potrošač ima i kad rok nije bitan element ugovora, ako je prodavac u docnji, a potrošač nema interes za naknadno ispunjenje ugovora.

Član 79.

Slično normama koje uređuju obavezu prodavca da potrošaču isporuči robu saobraznu ugovoru i odgovornost prodavca za nesaobraznost prodate robe, Predlog zakona, u normama o ugovoru o pružanju usluga, uređuje obavezu prodavca da uslugu izvrši saobrazno ugovoru i propisuje odgovornost prodavca kada usluga nije saobrazna ugovoru.

Usluga nije saobrazna ugovoru ako: ne odgovara opisu koji je prodavac dao pre zaključenja ugovora u oglasu ili na neki drugi način; ne odgovara opisu koji je prodavac dao za vreme pružanja usluge, ako je to moglo da utiče na odluke potrošača; nema posebna svojstva zbog kojih je potrebna potrošaču, a koja su bila poznata prodavcu ili su mu morala biti poznata u vreme zaključenja ugovora; nema redovna svojstva usluga iste vrste; ne odgovara očekivanjima koja su osnovana s obzirom na prirodu usluge i javna obećanja prodavca u pogledu posebnih svojstava usluge, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa.

Prodavac nije odgovoran za nesaobraznost usluge ako: nije znao ili nije morao da zna da je treće lice u njegovo ime dalo opis iz stava 2. tačka 6) ovog člana; je opis iz stava 2. tačka 6) ovog člana na odgovarajući način blagovremeno ispravljen.

Član 80.

Ovim članom propisano je da ako usluga nije saobrazna ugovorenoj, potrošač može da zahteva od prodavca da izvrši saobraznu uslugu. Ako je izvršenje saobrazne usluge nemoguće ili protivpravno ili predstavlja nesrazmerno opterećenje za prodavca, potrošač može zahtevati umanjenje cene ili raskid ugovora. Ako usluga nije saobrazna ugovorenoj, na prava potrošača i odgovornost prodavca shodno se primenjuju odredbe čl. 49 - 55. ovog zakona.

Član 81.

Prodavac je odgovoran za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvrši, kao da ga je sam izvršio.

Glava X. Usluge od opšteg ekonomskog interesa

U ovoj glavi važećim zakonom implemenirane su odredbe o zaštiti potrošača evropskih direktiva: Direktiva 2002/22/EZ o univerzalnim uslugama, Direktiva 2009/72/EZ o električnoj energiji i Direktiva 2009/73/EZ o prirodnom gasu.

Delatnosti u sektoru energetike regulisane su, prevashodno, Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11-ispravka, 93/12 i 124/12) kojim se uređuju uslovi i način energetskih delatnosti i Zakonom o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 119/12, 116/13-autenično tumačenje i 44/14-dr.zakon). Pored toga, na obavljanje energetskih delatnosti se primenjuju brojni podzakonski akti i regulatorni akti Agencije za energetiku.

Međutim, obaveze energetskih subjekata po navedenim zakonima ne zadiru detaljnije u materiju zaštite potrošača u svojstvu krajnjih kupaca. Zakon o zaštiti potrošača, kao lex specialis, svakako upućuje na posebne zakone, ali se njime takođe nastoji uspostaviti horizontalni okvir zaštite korisnika svih usluga od opšteg ekonomskog interesa, te tako stvara poseban horizontalni okvir zaštite potrošača kao korisnika usluga od opšteg ekonomskog interesa. Zakon ne reguliše svaku uslugu od opšteg ekonomskog interesa posebno, već sadrži minimum zajedničkih pravila koja se mogu primeniti na odnos potrošač-trgovac. Horizontalna pravila koja čine korpus zaštite korisnika usluga od opšteg ekonomskog interesa po svojoj prirodi ne mogu biti toliko detaljna da bi se njima jasno definisali standardi kvaliteta, sigurnost i bezbednost pri korišćenju, odnosno jednoobraznim horizontalnim pravilima ne mogu se uvoditi tehnički standardi, niti se sloboda izbora korisnika ovih usluga može osnažiti nekim pravilima koja zadiru u domen opštih pravila zaštite konkurencije ili rešenja usvojenih u odgovarajućim sektorskim zakonima. Usluge od opšteg ekonomskog interesa kao što su elektronske komunikacione usluge, distribucija i snabdevanje električnom energijom, gasom, toplotnom energijom, snabdevanje vodom, prevoz putnika u javnom linijskom prevozu imaju posebnu ulogu u životu običnih ljudi, a posebno "ugroženih" potrošača (nezaposleni ili lica bez prihoda, lica sa posebnim potrebama, potrošači u zabačenim područjima itd.). Dostupnost i pristupačnost ovih usluga doprinosi kvalitetu života, a previsoke cene i prekid snabdevanja utiču na svakodnevan život potrošača i uzrok su čestih prigovora. Pravo zaštite potrošača mora da obezbedi da ugroženi potrošači dobiju pristup osnovnim uslugama i da im iste ne mogu biti uskraćene. Što se tiče opštih načela prava EU, član 36. Povelje o osnovnim pravima u EU sadrži pravo na pristup uslugama od opšteg ekonomskog interesa.

Članom 82.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana su opšte prirode i njima se priznaju osnovna prava potrošača u pogledu usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Svakom potrošaču ovaj zakon garantuje pravo na uredno i trajno snabdevanje uslugama od opšteg ekonomskog interesa odgovarajućeg kvaliteta.

Pri zaključenju ugovora o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa trgovac ne sme da diskriminiše potrošače i dužan je da posluje transparentno, kao i da obračunava cene prema stvarnim troškovima pruženih usluga, odnosno da su uračunati samo opravdani troškovi, ono što je potrošač stvarno dobio. Pružene usluge podrazumevaju opravdanu cenu koštanja korigovanu za obim pruženih usluga (zajednički vodomer, centralno grajanje preko toplane).

Predlogom Zakona predviđeno je da su trgovci koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa, kao i druga tela koja odlučuju o pravima i obavezama potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa, dužni da osnuju savetodavna tela u koja će biti uključeni predstavnici evidentiranih udruženja odnosno saveza iz člana 140. ovog zakona. Odluke će se donositi po dobijanju mišljenja savetodavnog tela, i to na transparentan, objektivan i nediskriminirajući način.

Trgovci koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa dužni su da obrazuju komisije za rešavanje reklamacija potrošača u čijem sastavu moraju da budu i predstavnici evidentiranih udruženja i saveza iz člana 140. ovog zakona.

Postupak osnivanja, način rada i prava i obaveze članova savetodavnog tela ili komisije za rešavanje reklamacija potrošača, uređuju se aktima trgovca i drugih tela iz stava 4. ovog člana. Predstavnike udruženja za zaštitu potrošača u savetodavnim telima ili komisijama za rešavanje reklamacija potrošača imenuju udruženja za zaštitu potrošača na rok i način propisan aktom iz stava 6. ovog člana. Odluke o formiranju savetodavnog tela i komisije za rešavanje reklamacije moraju biti javno objavljene. Udruženje za zaštitu potrošača objavljuje na svojoj internet stranici spisak imalaca trgovaca i tela iz stava 4. ovog člana. u čijem sastavu savetodavnog tela ili komisije za rešavanje reklamacija imaju člana.

Član 83.

Definisan je pojam ugroženog potrošača, kao potrošača koji zbog svog ekonomskog ili društvenog položaja, uslova života, posebnih potreba ili drugih teških ličnih prilika pribavlja robu ili koristi uslugu pod naročito otežanim uslovima ili je u tome onemogućen. U različitim zakonodavstvima, za određivanje ugroženih potrošača se primenjuju različiti kriterijumi u odnosu na usluge od opšteg ekonomskog interesa (socijalna zaštita, stanovanje, snabdevanje električnom energijom, telekomunikacije, komunalne usluge, itd.). Ovim članom predviđeno je da Vlada, na predlog ministra nadležnog za odgovarujuću oblast, bliže uredi kriterijume za definisanje ugroženih potrošača i specifične uslove za obezbeđivanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ugroženim potrošačima u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Član 84.

Predviđa se da se programima u oblasti pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa utvrđuju mere i instrumenti kojima se obezbeđuje efektivna zaštita ugroženih potrošača, naročito u odnosu na pristup, dostupnost, isključenja sa distributivne mreže ili uskraćivanja pružanja usluga, načinu određivanja cene, informisanja, savetovanja i pomoći potrošačima u rešavanju potrošačkih problema. Vlada na predlog ministra nadležnog za odgovarajuću oblast usluga od opšteg ekonomskog interesa, donosi program zaštite ugroženih potrošača u pojedinim oblastima usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Član 85.

Trgovac je dužan da u pisanom ili elektronskom obliku informiše potrošača o njegovim neizmirenim obavezama po osnovu ugovora o pružanju usluga. Kada potrošač ospori potraživanje, i nastavi da uplaćuje račune za pružene usluge, trgovac ne može isključiti potrošača iz distributivne mreže i obustaviti pružanje usluga do postizanja sporazuma ili sudskog postupka ukoliko je pokrenut. Posebna zaštita propisana je za ugrožene potrošače kojima ne sme biti obustavljena usluga grejanja ili snabdevanja električnom energijom ili gasom radi grejanja, tokom grejne sezone. Zabranjuje se trgovcu da ovlasti drugo pravno ili fizičko lice da se obraća potrošaču, bez prethodno dobijene izričite saglasnosti potrošača, lično, putem telefona, faksa, pošte, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora, a ova zabrana odnosi se i na ugovore o prodaji i ugovore o pružanju usluga. Zabranjuje se trgovcu da, u slučaju isključenja potrošača sa distributivne mreže, odnosno obustave pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa, uslovljava ponovno uključenje, odnosno nastavak pružanja usluge plaćanjem dugova potrošača koji su zastareli u smislu zakona kojim se regulišu obligacioni odnosi.

Član 86.

Činjenica je da trgovci uslugama od opšteg ekonomskog interesa, a naročito u sektoru elektronskih komunikacija, često dostave potrošaču uslove za usluge koje nude, ali ne i sam ugovor. U ovom članu propisana je obaveza trgovca da obavesti potrošača o svim važnim elementima u vezi sa zaključenjem i sadržajem ugovora o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa. Ta obaveštenja naročito sadrže pravo da pomenute usluge budu pružene potrošaču po pristupačnim cenama, uslove za sticanje statusa ugroženog potrošača, kriterijume i postupak za promenu uslova ugovora, kao i pravo na raskid i slično. Ovim članom predviđa se da potrošač mora da dobije ugovor i pravo da ga pročita, kao i da se u ugovoru jasno i razumljivo, na srpskom jeziku, navedu relevantni uslovi za specifičnu uslugu koja je predmet tog ugovora.

Član 87.

Ovim članom predviđa se obaveza trgovca da potrošača obavesti, ukoliko dođe do promene cena, u roku od 30 dana pre početka primene promenjenih cena. Dalje, trgovac je dužan da unapred informiše potrošača o izmeni metodologije formiranja cena i opštih uslova ugovora, a javno kada lično informisanje potrošača nije moguće, najkasnije 30 dana pre početka primene promenjenih cena. Kada izmene metodologija formiranja cena i promena cena usluge od opšteg ekonomskog interesa podležu dobijanju prethodnog odobrenja ili saglasnosti nosioca javnih ovlašćenja, trgovac je dužan da obavesti potrošače na način propisan u prethodnom stavu.

Član 88.

U slučaju promene cene, odnosno tarife ili izmene opštih uslova ugovora o kojima ga je trgovac obavestio, potrošač ima pravo da raskine ugovor, ali je dužan da pre raskida plati sve usluge koje su mu pružene do tog momenta.

Član 89.

Potrošač ima pravo da tokom trajanja ugovora, bez naknade i dodatnih troškova, promeni pružaoca usluge od opšteg ekonomskog interesa, a propisan je i rok za promenu pružaoca usluge koji ne može biti duže od 30 dana od dana kada je potrošač obavestio trgovca o toj nameri, osim ako posebnim zakonom nije nešto drugo propisano.

Člana 90.

Trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa šalje potrošaču na vreme i u pravilnim vremenskim razmacima koji omogućavaju potrošaču da prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za obračunski period koji ne može biti duži od 30 dana.

Pored toga, trgovac je dužan da u računu za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa navede elemente koji potrošaču omogućavaju da proverava i prati iznos svog zaduženja i ostvari uvid u tekuću potrošnju i tako kontroliše svoju ukupnu potrošnju prema pruženom kvalitetu usluge.

U slučaju da je ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa zaključen na određeni rok, datum isteka roka mora biti naznačen na svakom računu.

Detaljnu specifikaciju računa, trgovac je u obavezi da potrošaču, na njegov zahtev, dostavi bez naknade.

Propisano je da trgovac ne sme zaračunavati kamatnu stopu na zaostali dug suprotno prinudnim propisima, naročito zakonom koji uređuje visinu stope zatezne kamate. Usluge koje su besplatne za potrošača identifikuju se na računu, kako bi potrošači bili upoznati sa njihovim postojanjem.

Član 91.

Utvrđuje se obaveza trgovaca koji pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa da ustanove besplatne kontakt telefonske linije u cilju komunikacije sa potrošačima, a u vezi sa problemima priključivanja na distributivnu mrežu, kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Član 92.

Propisano je da potrošač može pokrenuti sudski ili vansudski postupak tek nakon što je izjavio reklamaciju u skladu sa ovim zakonom, ili prigovor u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, pružaocu usluge od opšteg ekonomskog interesa.

Glava XI. Zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju i vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti

Član 93.

U ovom članu propisano je da organizator putovanja pre zaključenja ugovora, odnosno posrednik mora potpuno i tačno obavestiti potrošača na srpskom jeziku, zainteresovanog za njegove usluge, o čitavom nizu pojedinosti koje se odnose na osnovne karakteristike usluge putovanja, poslovnom imenu, sedištu, matičnom broju organizatora, broju telefona, kao i adresu e-pošte; prodajnoj ceni iskazanoj u jedinstvenom iznosu, koja pored usluga iz programa putovanja, odnosno posebnih zahteva putnika, sadrži i sve dodatne troškove, uključujući poreze, takse, kao i druge troškove, koji su, kao neodvojiv deo, neophodni za realizaciju putovanja; modalitet plaćanja, uključujući bilo koji iznos ili procenat cene koji treba da bude plaćen kao depozit i način i dinamiku plaćanja preostalog iznosa; minimalni broj putnika, ako je to uslov za realizaciju putovanja i krajnji rok za obaveštavanje putnika za slučaj otkazivanja, naveden u članu 106. stav 1. ovog zakona; opšte informacije o zahtevima za pasoš i vizu, uključujući i okvirne periode potrebne za pribavljanje vize i informacije o zdravstvenim formalnostima u zemlji odredišta; informaciju da putnik može da raskine ugovor u bilo kom trenutku pre otpočinjanja turističkog putovanja uz plaćanje odgovarajuće u skladu sa članom 105. ovog zakona; informacije o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju koje pokriva troškove raskida ugovora od strane putnika ili troškove pomoći, uključujući repatrijaciju, u slučaju nezgode, bolesti ili smrti. Ovakva vrsta obaveštenja smatra se predugovornim obaveštavanjem.

Član 94.

Ovaj član predviđa da ako organizator, odnosno posrednik ne pruži putniku punu predugovornu informaciju u pogledu drugih troškova, koji nisu obuhvaćeni jedinstvenom prodajnom cenom turističkog putovanja putnik nije obavezan da te troškove snosi. Ministar nadležan za poslove turizma bliže propisuje sadržinu standardnih informativnih obrazaca za turističko putovanje i povezane putne aranžmane.

Član 95.

Predugovorne informacije iz člana 93. ovog predloga zakona organizator odnosno posrednik je dužan da putniku, pre zaključenja ugovora o organizovanom putovanju, pruži na uočljiv, razumljiv i neobmanjujući način. Teret dokazivanja pruženih predugovornih informacija iz čl. 93. i 94. je na organizatoru odnosno na posredniku. Teret dokazivanja onih podataka datih u ugovoru o organizovanju putovanja je na organizatoru.

Član 96.

U slučaju oglašavanja turističkog putovanja, organizator odnosno posrednik je dužan da obavesti putnika o pravu da dobije obaveštenje o podacima iz člana 93. i 94. ovog predloga zakona i načinu na koji može da dobije te podatke. Ako organizator, odnosno posrednik posredstvom interneta nudi putniku da zaključe ugovor o turističkom putovanju dužan je da omogući putniku dostupnost podataka iz člana 93. ovog predloga zakona. Ako organizator odnosno posrednik nudi putniku da zaključe ugovor o turističkom putovanju prilikom određenog promotivnog ili prodajnog događaja, dužan je da jasno istakne komercijalnu prirodu tog događaja i da omogući potrošaču obaveštavanje o podacima iz člana 93. ovog predloga zakona za vreme trajanja promotivnog ili prodajnog događaja.

Član 97.

Ovaj član utvrđuje da se ugovor o organizovanju putovanja zaključuje u pismenoj formi na razumljiv i neobmanjujući način. Prilikom zaključenja ugovora o organizovanom putovanju organizator, odnosno posrednik je dužan da isti uruči putniku na papiru, na drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema. Informacije koje se pružaju putniku u skladu sa članom 93. ovog predloga zakona čine sastavni deo ugovora o organizovanju putovanja i ne mogu se menjati osim uz izričitu saglasnost ugovornih strana.

Član 98.

U ovom članu propisane su dodatne informacije, osim informacija iz člana 93. ovog predloga zakona, koje ugovor o organizovanju putovanja mora da sadrži. Blagovremeno pre otpočinjanja turističkog putovanja, organizator, odnosno posrednik će putniku dostaviti sve neophodne potvrde, vaučere i karte, informacije o rasporedu polazaka i, po potrebi, rokovima za prijavu, kao i o rasporedu prihvata, presedanja i dolaska putnika.

Član 99.

Ovim članom je propisana odgovornost organizatora za sve greške koje nastanu usled tehničkih nedostataka u procesu rezervisanja turističkog putovanja ili usluga putovanja, koje su deo tog turističkog putovanja, odnosno povezanog putnog aranžmana. Organizator neće biti odgovoran za greške prilikom rezervisanja koje se mogu pripisati putniku ili koje su izazvane neizbežnim i vanrednim okolnostima.

Član 100.

Ovim članom propisan je prenos ugovora na drugog putnika. Putnik može pre otpočinjanja turističkog putovanja da prenese ugovor na lice koje ispunjava sve uslove koje važe za predmetni ugovor. Putnik može da prenese pravo iz ugovora o organizovanom putovanju na drugo lice samo u slučaju ako na papiru, na drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, u razumnom roku pre otpočinjanja turističkog putovanja o tome obavesti organizatora. Obaveštenje iz stava 2. ovog člana, koje je pruženo najmanje sedam dana pre otpočinjanja turističkog putovanja će se smatrati dostavljeno u razumnom roku. U slučaju prenosa ugovora na drugog putnika organizator zaključuje novi ugovor o organizovanju putovanja. U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator ima pravo na naknadu troškova na način propisan zakonom kojim se uređuje oblast turizma. Takođe propisano je da su putnik i lice iz stava 1. ovog člana solidarno odgovorni organizatoru za naknadu troškova.

Član 101.

Utvrđuje se ovim članom da nakon zaključenja ugovora o organizovanom putovanju organizator može da poveća cenu navedenu u ugovoru o organizovanju putovanja, samo ako ugovor izričito predviđa takvu mogućnost i ako se ugovorom navede da i putnik ima pravo na smanjenje cene u skladu sa ovim članom. Organizator može da poveća cenu iz stava 1. ovog člana u slučaju promene: cene prevoza putnika do koje je došlo usled promene cene goriva ili drugih izvora energije; postojećih taksi ili uvođenja novih taksi, uključujući boravišne takse, avio-takse ili takse za ukrcavanje ili iskrcavanje u lukama i na aerodromima, kao i uvođenje novih taksi; deviznog kursa koji se odnosi na turističko putovanje. Ako je povećanje cene u slučaju iz stava 2. ovog člana veće od 8 % ukupne cene turističkog putovanja, organizator ne može jednostrano da promeni cenu.

Dalje je propisano da će takvo povećanje biti moguće samo ako organizator obavesti putnika o povećanju na razumljiv i neobmanjujući način i pruži dokumentovano obrazloženje za takvo povećanje i obračun, koje obaveštenje se putniku uručuje na papiru, na drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, najmanje 20 dana pre otpočinjanja turističkog putovanja.

Ako ugovor o turističkom putovanju predviđa mogućnost povećanja cene, organizator će omogućiti putniku pravo na smanjenje cene srazmerno bilo kom smanjenju troškova iz stava 2. ovog člana do kojih dolazi nakon zaključenja ugovora, a pre otpočinjanja putovanja.

U slučaju smanjenja cene, organizator ima pravo da odbije troškove iz naknade koju duguje putniku, uz dostavljanje dokaza o tim troškovima, ukoliko putnik to zahteva.

Član 102.

Ovim članom se propisuje da pre otpočinjanja putovanja, organizator može jednostrano da izmeni ugovor o organizovanju putovanja ako: organizator ima takvo pravo predviđeno ugovorom; promena je zanemarljiva. Ako pre ugovorenog dana otpočinjanja putovanja organizator utvrdi da je prinuđen da izmeni pojedine bitne elemente ugovora o organizovanju putovanja, kao što su cena, destinacija, prevozno sredstvo, karakteristike ili kategorija prevoza, datum, vrstu, lokaciju, kategoriju ili nivo komfora smeštaja ili ako organizator ne može da ispuni posebne zahteve putnika sa kojima se saglasio, organizator, odnosno posrednik je dužan da bez odlaganja obavesti putnika. U slučaju iz st 1. i 2. ovog člana organizator, odnosno posrednik je dužan da obavesti putnika o promeni na uočljiv, razumljiv i neobmanjujući način na papiru, drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema. Obaveštenje o izmeni uslova ugovora iz stava 2. ovog člana sadrži: razuman rok u kojem je putnik dužan da obavesti organizatora, odnosno posrednika da li prihvata predložene izmene ili raskida ugovor bez plaćanja naknade za raskid; podatke o posledicama propuštanja roka; po potrebi, podatke o ponuđenom zamenskom putovanju, jednakog ili većeg kvaliteta i njegovoj ceni.

Dalje se propisuje da putnik može da prihvati promene ugovora iz stava 2. ovog člana ili da jednostrano raskine ugovor o organizovanju putovanja bez plaćanja naknade za raskid. U slučaju da putnik prihvati predložene izmene ugovora iz stava 2. ovog člana ili prihvati zamensko putovanje zaključuje se novi ugovor o organizovanju putovanja i obezbeđuje se nova garancija putovanja. U slučaju iz stava 6. ovog člana, ako izmena ugovora ili zamensko putovanje dovode do manjeg kvaliteta ili prouzrokuje dodatne troškove za putnika, organizator je dužan da putnik omogući odgovarajuće umanjenje cene. U slučaju raskida ugovora iz stava 5. ovog člana organizator će refundirati sve uplate primljene od putnika, bez neprimerenog odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od dana raskida ugovora.

Član 103.

Član utvrđuje da u slučaju kada organizator kod prodaje turističkog putovanja, za potrebe istog putovanja, putniku proda i drugu dodatnu uslugu putovanja, ta usluga čini sastavni deo turističkog putovanja, za koju organizator obezbeđuje zaštitu. U slučaju kada organizator kod prodaje turističkog putovanja putniku omogući ciljanu kupovinu neke druge usluge putovanja od drugog trgovca i ako je ugovor s tim drugim trgovcem sklopljen u roku kraćem od 24 sata nakon potvrde rezervacije, tako kupljena usluga, čini sastavni deo turističkog putovanja, za koju organizator obezbeđuje zaštitu. U slučaju kada organizator kod prodaje turističkog putovanja posredstvom povezanih procesa rezervisanja putem interneta, podatke o putniku sa kojim je zaključio ugovor (ime i prezime, detalji plaćanja adresa e-pošte i dr.), prenese drugom trgovcu, od koga putnik kupi drugu uslugu putovanja, u roku kraćem od 24 sata, tako kupljena usluga čini sastavni deo turističkog putovanja, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

Organizator je, u slučaju iz st. 2. i 3. ovog člana, dužan da, pre zaključenja ugovora o organizovanju putovanja, uruči putniku obaveštenje. Obaveštenje sadrži uputstvo o njegovom pravu na garanciju putovanja, odnosno gubitku tog prava, ako je usluga kod drugog trgovca kupljena nakon isteka roka od 24 sata. Organizator je dužan da obaveštenje uruči putniku neposredno, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz potvrdu prijema. Organizator bez saglasnosti putnika, koja je potpisana ili elektronski potvrđena, ne može posredstvom povezanih procesa rezervisanja putem interneta, slati podatke o putniku na način iz stava. 3. ovog člana.

Član 104.

Propisuje se da u slučaju da putnik kupi drugu uslugu putovanja, koja nije predviđena programom, niti je ponuđena kao fakultativna usluga od strane organizatora, za koju naknadnu uslugu putnik zaključuje zasebne ugovore sa pojedinačnim trgovcima, tako naknadno kupljena usluga ne čine sastavni deo turističkog putovanja, izuzev u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Član 105.

Ovim članom propisana je situacija kada organizator, odnosno posrednik daje putniku mogućnost da, za potrebe istog putovanja, od drugih trgovaca, direktnih pružalaca usluga kupi i plati najmanje dve različite usluge putovanja, o čemu se zaključuju zasebni ugovori, tako kombinovano putovanje predstavlja povezani putni aranžman. U slučaju da putnik kod organizatora, odnosno posrednika kupi jednu uslugu putovanja, a organizator, odnosno posrednik mu daje mogućnost da, za potrebe istog putovanja, kupi još jednu dodatnu uslugu putovanja od drugog trgovca, ako je ugovor s tim drugim trgovcem sklopljen u roku kraćem od 24 sata nakon potvrde rezervacije prve usluge putovanja, tako kombinovano putovanje predstavlja povezani putni aranžman. Usluga putovanja iz st. 1. i 2. ovog člana ne može biti smeštaj.

Ukoliko putnik kod organizatora, odnosno posrednika, pored usluge prevoza ili iznajmljivanja motornih vozila, za potrebe istog putovanja, kupi jednu ili više usluga u turizmu, čija vrednost ne prelazi 25% ukupne vrednosti tako kombinovane usluge, koja se ne oglašava kao bitan element i ne predstavlja bitan element usluge, tako kombinovano putovanje predstavlja povezani putni aranžman. U slučaju iz st. 1, 2. i 4. ovog člana povezani putni aranžman ne predstavlja turističko putovanje.

Propisano je da kod povezanog putnog aranžmana putnik ne može da ostvari pravo na zaštitu predviđenu za turističko putovanje, već je svaki pružalac usluga isključivo odgovoran za pravilno izvršenje svojih usluga, u skladu sa ugovorom. Organizator je dužan da putniku uruči obaveštenje. Obaveštenje sadrži informaciju iz stava 6. ovog člana. Organizator je dužan da obaveštenje iz stava 7. ovog člana uruči putniku neposredno, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz potvrdu prijema.

Član 106.

Organizator, odnosno posrednik sa putnikom zaključuje ugovor o organizovanju putovanja, koje je organizator samostalno ili na zahtev putnika utvrdio, pripremio, odnosno kombinovao, na osnovu ugovora zaključenog sa pružaocima usluga, kao trećim licima, kojima je povereno izvršenje tog putovanja. Pod turističkim putovanjem smatra se i samo usluga smeštaja koja obuhvata jedno ili više noćenja.

Ukoliko putnik pored usluge prevoza ili iznajmljivanja motornih vozila, za potrebe istog putovanja, kod organizatora kupi jednu ili više usluga u turizmu, čija vrednost prelazi 25% ukupne vrednosti tako kombinovane usluge, koja se oglašava kao bitan element i predstavlja bitan element usluge, tako kombinovano putovanje predstavlja turističko putovanje, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

Ukoliko putnik kod organizatora kupi uslugu prevoza ili iznajmljivanja motornih vozila, a organizator mu daje mogućnost da, za potrebe istog putovanja, od drugog trgovca kupi jednu ili više usluga u turizmu, čija vrednost prelazi 25% ukupne vrednosti tako kombinovane usluge, ako je ugovor s tim drugim trgovcem sklopljen u roku kraćem od 24 sata nakon potvrde rezervacije prve usluge putovanja, tako kombinovano putovanje predstavlja turističko putovanje, za koju organizator obezbeđuje zaštitu.

U slučaju kada trgovac prodajom dodatne usluge putovanja, odnosno jedne ili više usluga u turizmu, dovede do nastanka turističkog putovanja, dužan je da o tome obavesti organizatora. Nakon prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana i saznanja da je došlo do nastanka turističkog putovanja, organizator bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati, od trenutka saznanja, sa putnikom zaključuje ugovor o organizovanju putovanja, na način propisan ovim zakonom. Nepostupanje organizatora na način propisan stavom 6. ovog člana ne oslobađa organizatora od odgovornosti za realizaciju turističkog putovanja.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, organizator je dužan da uruči putniku obaveštenje. Obaveštenje sadrži uputstvo o mogućnosti nastanka turističkog putovanja, njegovom pravu na garanciju putovanja, odnosno gubitku tog prava, ako je usluga kod drugog trgovca kupljena nakon isteka roka od 24 sata.

 Organizator je dužan da obaveštenje iz stava 9. ovog člana uruči putniku neposredno, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz potvrdu prijema.

Član 107.

U ovom članu propisana je razlika između blagovremenog i neblagovremenog odustanka potrošača od ugovora. U slučaju blagovremenog odustanka od ugovora, odnosno odustanka potrošača u primerenom roku (koji se određuje s obzirom na vrstu turističkog putovanja) pre početka putovanja organizator ima pravo samo na naknadu administrativnih troškova. U slučaju neblagovremenog odustanka od ugovora trgovac može od potrošača da zahteva naknadu u određenom procentu ugovorene cene koji se utvrđuje srazmerno vremenu preostalom do početka putovanja i koji mora biti ekonomski opravdan.

Nezavisno od toga da li je potrošač blagovremeno ili neblagovremeno odustao od ugovora, ako su okolnosti takve da se nisu mogle izbeći ili otkloniti i koje bi da su postojale u vreme zaključenja ugovora predstavljale opravdan razlog da potrošač ne zaključi ugovor, kao i u slučaju ako je potrošač obezbedio odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao trgovac, trgovac ima pravo isključivo na naknadu stvarnih troškova.

U slučaju iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana, a po zahtevu putnika organizator je dužan da pruži obrazloženje iznosa naknade.

Član 108.

Organizator može da raskine ugovor o organizovanju putovanja i da isplati putniku ukupno uplaćena sredstva za turističko putovanje kada je: broj lica prijavljenih za turističko putovanje manji od minimalnog broja predviđenog ugovorom i organizator obavesti putnika o raskidu u roku koji je određen ugovorom, a koji ne može biti kraći od propisanog u ovom članu; organizator sprečen da izvrši ugovor usled neizbežnih i vanrednih okolnosti.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana organizator je dužan da obavesti putnika o raskidu ugovora bez nepotrebnog odlaganja, a pre otpočinjanja turističkog putovanja.

U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator je dužan da putniku isplati ukupno uplaćena sredstva, bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 14 dana od raskida.

U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator nije odgovoran za naknadu eventualnih troškova putnika nastalih usled raskida ugovora.

Član 109.

Organizator je dužan da učenika odnosno studenta smesti u takvu porodicu koja je u stanju da mu pruži onakav smeštaj i brigu, odnosno nadzor i staranje koji bi se osnovano mogli očekivati u prosečnoj porodici. To znači da učenik, odnosno student ne sme biti smešten u loše, neuslovne prostorije, neprimerene polu i uzrastu, kao i u higijenski neadekvatne. Porodica domaćina mora da pokaže minimum interesovanja i brige za dobrobiti učenika, odnosno studenta, da ga tretira kao gosta svog deteta. U pitanju je pravni standard prikladnog smeštaja, a ne nadzor nad poslovno nesposobnim licem. Organizator je takođe dužan da obezbedi učeniku, odnosno studentu mogućnost redovnog pohađanja škole, odnosno univerziteta tokom boravka u inostranstvu. Organizator, je dužan da učeniku, odnosno studentu pruži neophodne informacije o kulturi, običajima i načinu života u zemlji domaćina. U slučaju da potrošač raskine ugovor nakon polaska iz razloga za koje organizator, odnosno posrednik ne odgovara, u kom slučaju organizator ima pravo na naknadu troškova povratka učenika, odnosno studenta u zemlju.

Član 110.

Organizator je dužan da realizuje turističko putovanje na način predviđen ugovorom o organizovanom putovanju, a u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast turizma. Organizator je obavezan da potrošaču pruži turističko putovanje koje je saobrazno ugovoru. Turističko putovanje je saobrazno ugovoru ako odgovara uobičajenoj ili ugovorenoj nameni, odnosno ako ima sve odlike koje je trgovac garantovao potrošaču. Organizator odgovara potrošaču ako pružene usluge iz ugovora o turističkom putovanju nisu saobrazne ugovoru, uključujući i usluge koje je potrošaču pružilo treće lice (pružalac usluga transporta, smeštaja, ishrane, kao i zabavnih, kulturnih, sportsko-rekreativnih ili drugih programa kojima se ispunjava slobodno vreme). Na odgovornost organizatora za nesaobraznost usluge iz ugovora o turističkom putovanju shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti trgovca za nesaobraznost pružene usluge.

Član 111.

Propisano je da će putnik obavestiti organizatora bez nepotrebnog odlaganja, uzimajući u obzir okolnosti slučaja, o svakoj nesaobraznosti koja je primećena tokom izvršenja bilo koje usluge putovanja koje su obuhvaćene ugovorom o organizovanju putovanja. Ako usluge putovanja nisu pružene ili ne mogu biti pružene putniku u skladu sa ugovorom o organizovanju putovanja, organizator će, bez nepotrebnog odlaganja, uskladiti ugovorene usluge sa ugovorom, osim u slučaju kada je to nemoguće ili bi to dovelo do nesrazmernih troškova za organizatora uzimajući u obzir obim nesaobraznosti i vrednosti relevantnih usluga putovanja.

Ukoliko organizator nije u mogućnosti da obezbedi usluge putovanja iz ugovora o organizovanju putovanja, putnik može sam da uskladi usluge putovanja sa ugovorom. Ukoliko organizator delimično uskladi usluge putovanja iz ugovora o organizovanju putovanja ili nesaobraznost usluga putovanja ne predstavlja značajan nedostatak od onog koji je dogovoren ugovorom o organizovanju putovanja, putnik nastavlja da koristi usluge putovanja koje nisu saobrazne sa ugovorom.

U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana putnik ima pravo da ostvari razliku između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju, odnosno pravo na naknadu štete koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza organizatora, u skladu sa zakonom.

Član 112.

Ovim članom propisano je da ako značajan deo usluga putovanja ne može da se pruži kako je dogovoreno ugovorom o organizovanju putovanja, organizator će, bez nepotrebnog odlaganja i bez ikakvih dodatnih troškova za putnika ponuditi odgovarajuće zamenske usluge putovanja jednakog ili većeg kvaliteta od onog navedenog u ugovoru, kako bi se nastavila realizacija putovanja, uključujući slučaj kada povratak putnika u mesto polaska nije predviđen kako je dogovoreno. Dalje, ako organizator ne ponudi zamenske usluge putovanja ili su zamenske usluge putovanja manjeg kvaliteta i čine značajan nedostatak saobraznosti od onog koji je dogovoren ugovorom o organizovanju putovanja putnik može da odbije takve zamenske usluge, odnosno može da raskine ugovor bez plaćanja naknade za raskid. U slučaju iz stava 2. ovog člana putnik ima pravo na smanjenje cene, odnosno pravo na naknadu štete iz člana 109. stav 5. ovog zakona.

Ako ugovor o organizovanju putovanja uključuje prevoz putnika, organizator će u slučajevima navedenim u stavu 2. ovog člana obezbediti putniku repatrijaciju jednakim prevoznim sredstvom bez nepotrebnog odlaganja i bez ikakvih dodatnih troškova za putnika.

Ako je nemoguće obezbediti povratak putnika kako je dogovoreno ugovorom o organizovanju putovanja usled neizbežnih i vanrednih okolnosti, organizator će snositi troškove neophodnog smeštaja, po mogućnosti jednakog kvaliteta koji je određen ugovorom o putovanju, tokom perioda koji nije duži od tri noći po putniku.

Ograničenje troškova iz stava 5. ovog člana ne primenjuje se na osobe smanjene pokretljivosti, na osobu koja ih prati, na trudnice ili maloletnike bez pratnje, kao ni na osobe kojima je potrebna posebna medicinska pomoć, pod uslovom da je organizator o njihovim posebnim potrebama obavešten najmanje 48 sati pre početka turističkog putovanja.

Član 113.

Ako posle polaska, u toku trajanja turističkog putovanja, potrošač ima prigovore na saobraznost usluge, organizator je dužan da nesaobraznost otkloni, a ako nesaobraznost ne bude otklonjena do okončanja turističkog putovanja, potrošač ima pravo na srazmerno sniženje cene. Potrošač nema pravo na sniženje cene, ako je nesavesno propustio da ukaže na nesaobraznost pruženih usluga. Putnik ne može da zahteva umanjenje cene i u slučaju kada organizator dokaže da se nesaobraznost može pripisati putniku.

Da je potrošač znao da neće imati obroke i pogled na more koji su mu garantovani, on ne bi ni stupio u ugovorni odnos sa organizatorom. Ako u slučaju delimičnog izvršenja potrošač ima pravo samo na povraćaj dela cene koju je platio, to znači da je potrošač zaključio ugovor koji nije odgovarao njegovim potrebama. Potrošač ima, na primer, samo 15 dana odmora godišnje i želi da ga provede na određeni način, ukoliko bi dobio polovičnu uslugu i morao da za nju plati to bi značilo da bi trebalo da se zadovolji polovičnim odmorom koji nije želeo.

Član 114.

Ovim članom propisano je da ako putnik pretrpi štetu usled nesaobraznosti ugovora o organizovanju putovanja ima pravo da zahteva naknadu štete od organizatora, uključujući i nematerijalnu štetu. U slučaju iz stava 1. ovog člana organizator ne može da ograniči svoju odgovornost za naknadu štete na iznos koji je manji od trostruke ukupne cene turističkog putovanja. Ograničenje iz stava 2. ovog člana se ne može primeniti na štetu koja se odnosi na telesne povrede, odnosno na drugu štetu izazvanu namerno ili usled nemara organizatora. U meri u kojoj međunarodne konvencije, obavezujuće za zemlju ili propisi koji se zasnivaju na takvim konvencijama, ograničavaju obim ili uslove pod kojima davalac usluge koji realizuje usluge putovanja u okviru turističkog putovanja plaća naknadu, iste pretpostavke, ograničenja i izuzeća važe i za organizatora, na odgovarajući način i mogu se primeniti u odnosu na putnika.

Organizator je oslobođen odgovornosti iz stava 1. ako dokaže da je nesaobraznost izazvana: propustima putnika; propustima trećeg lica, koje nije odgovorno za pružanje bilo koje usluge iz turističkog putovanja i koje je nepredvidivo ili neizbežno; neizbežnim i vanrednim okolnostima. Putnik nema pravo na prekomernu odštetu u slučaju da ostvaruje pravo po osnovu naknade štete ili umanjenja cene.

Član 115.

Organizator je dužan da putniku omogući da se na jednostavan i pristupačan način obraća licu odgovornom za prijem reklamacija putnika za vreme trajanja turističkog putovanja. Propisan je rok nakon kog putnik gubi pravo da potražuje smanjenje cene ili naknadu štete i iznosi 3 godine, od dana saznanja za nesobraznost usluge obuhvaćene ugovorom o organizovanju putovanja.

Član 116.

U ovom članu predviđeno je da putnik može da uputi poruke, zahteve ili reklamacije u vezi sa realizacijom turističkog putovanja direktno organizatoru, odnosno posredniku preko kojeg je turističko putovanje kupljeno. Posrednik iz stava 1. ovog člana je dužan da proslediti poruke, zahteve ili reklamacije organizatoru bez nepotrebnog odlaganja. Za potrebe usklađenosti sa rokovima ili rokovima zastarelosti, smatra se da je poruka, zahtev ili reklamacija primljena kod posrednika istovremeno primljena i kod organizatora.

Član 117.

Propisano je da će organizator bez nepotrebnog odlaganja pružiti odgovarajuću pomoć putniku, koji je suočen sa poteškoćama, posebno u situaciji kada je povratak putnika u skladu sa ugovorom o organizovanju putovanja nemoguć usled neizbežnih i vanrednih okolnosti, naročito kroz: pružanje odgovarajućih informacija o zdravstvenim uslugama, lokalnim nadležnim organima i pomoći konzulata; pružanje pomoći da ostvari komunikaciju na daljinu i pronađe zamenske putne aranžmane. Organizator može da naplati naknadu u visini stvarnih o troškova za pružanje pomoći, ako je do poteškoća došlo namernim postupanjem ili usled nemara putnika.

Član 118.

Ovim članom utvrđeno je da je organizator dužan da ima garanciju putovanja usled insolventnosti kojom se posebno obezbeđuju troškovi nužnog smeštaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu, kao i sva nastala potraživanja putnika, kao i garanciju putovanja radi naknade štete, kojom se obezbeđuje naknada štete koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, delimičnim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza organizatora putovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast turizma. U slučaju da organizator, odnosno posrednik putniku ne pruži nformaciju o garanciji putovanja, odnosno ne uruči mu potvrdu o garanciji putovanja putnik ima pravo da odustane od ugovora. U slučaju iz stava 2. ovog člana organizator je dužan da putniku izvrši povraćaj uplaćenih sredstava u punom iznosu bez umanjenja.

Član 119.

Pre zaključenja ugovora trgovac mora obavestiti potrošača zainteresovanog za vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje, omogućavanje razmene, o nizu pojedinosti navedenim na tipskom informativnom obrascu, čiju sadržinu bliže propisuje ministar nadležan za poslove turizma. Obaveštenja o ovim pojedinostima moraju biti data potrošaču besplatno, na papiru ili drugom trajnom nosaču zapisa ili elektronskim putem, sa potvrdom prijema, koji je lako dostupan potrošaču, na uočljiv, razumljiv i neobmanjujući način. Podaci iz standardnih informativnih obrazaca moraju biti na srpskom jeziku. Trgovac je u obavezi da potrošaču dostavi i overen prevod podataka iz standardnih informativnih obrazaca na jeziku destinacije na kojoj se nepokretnost nalazi.

Član 120.

U slučaju da trgovac javno oglašava i nudi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti, dužan je da u oglasu naglasi da potrošači imaju mogućnost da dobiju obaveštenje o ovim pojedinostima i objasni postupak njihovog dobijanja, a ako vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti lično nudi, na nekom promotivnom ili prodajnom događaju, dužan je da obezbedi da obaveštenje o navedenim pojedinostima bude dostupno potrošaču sve vreme trajanja takvog događaja.

Član 121.

Ovim članom su detaljno propisani uslovi za zaključenje ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene.

Član 122.

Pravo na odustanak od ugovora je pravo potrošača da odustane od ugovora bez obaveze da navede razloge zbog kojih to čini i traje 14 dana. Rok se računa od dana kada je potrošač primio primerak zaključenog ugovora ili predugovora.

Čl. 123-125.

Trajanje roka se produžava, ako trgovac propusti da potrošaču dostavi obrazac za odustanak od ugovora ili ga ne obavesti o pojedinostima o kojima ga je pre zaključenja ugovora morao obavestiti. Ako odluči da odustane od ugovora, potrošač treba da dostavi trgovcu svoju izjavu u pisanom obliku, na papiru ili drugom trajnom nosaču zapisa, a u tu svrhu može koristiti i poseban obrazac za odustanak od ugovora koji mu je trgovac predao. Odustankom od ugovora prestaju obaveze ugovornih strana da izvrše odnosno zaključe ugovor, a potrošač ne snosi nikakve troškove u vezi sa odustankom, niti je dužan da plati usluge koje su mu pružene pre nego što je odustao od ugovora odnosno predugovora.

Čl. 126-127.

Treba naglasiti da sva pravila o zaštiti potrošača koja su predviđena kod ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti važe i za ugovor o trajnim olakšicama za odmor, ugovor o pomoći prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

Određeno odstupanje u pogledu zabrane plaćanja unapred postoji kod ugovora o pomoći prilikom preprodaje. Kod ovog ugovora, kojim se trgovac obavezuje da potrošaču pomogne prilikom kupovine ili prodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti ili trajnih olakšica za odmor, ovaj zakon je propisao da zabrana plaćanja unapred traje do zaključenja ugovora o prodaji vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, odnosno dok trgovac na drugi način ne ispuni svoje obaveze iz ugovora o pomoći prilikom preprodaje. Zakon o zaštiti potrošača pruža pravni okvir za zaštitu potrošača kod ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti propisivanjem zabrane trgovcu ili trećem licu da od potrošača zahteva ili primi isplatu naknade po osnovu ugovora ili pružanje sredstva obezbeđenja, pre isteka roka za odustanak od ugovora.

Kod ugovora o trajnim olakšicama za odmor trgovac je dužan da potrošaču omogući plaćanje cene u obročnim otplatama, u jednakim godišnjim iznosima za vreme trajanja ugovora.

Član 128.

Zbog odustanka od ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, ugovora o trajnim olakšicama za odmor, ugovora o pomoći prilikom preprodaje i ugovora o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti prestaju i svi ugovori povezani sa njim (na primer, ugovor o kreditu povezan sa ovim ugovorom, koji je potrošač zaključio sa trgovcem ili ugovor o kreditu koji je potrošaču, radi zaključenja ugovora o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti, odobrilo treće lice).

Član 129.

Potrošač ima pravo da zahteva od trgovca da otkupi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti ili trajne olakšice za odmor, ako mu trgovac ne pruži pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, odnosno trajnih olakšica za odmor.

Član 130.

Svi trgovci u lancu prodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, kao i posrednici u prodaji, solidarno su odgovorni potrošaču za izvršenje ugovornih obaveza i za pravne posledice neizvršenja.

Glava XII. Strategija i institucionalni okvir za zaštitu potrošača

Član 131.

Imajući u vidu da je oblast zaštite potrošača izuzetno dinamična oblast i u cilju usaglašavanja sa dinamikom na nivou EU u pogledu donošenja strateških dokumenata, ovim članom predviđeno je da Vlada na predlog Ministarstva donosi Strategiju zaštite potrošača (u daljem tekstu: Strategija), kojom se utvrđuju dugoročni ciljevi i aktivnosti neophodne radi celovitog ostvarenja politike zaštite potrošača i akcioni plan za realizaciju strategije.

Član 132.

Ovim članom određeni su nosioci zaštite potrošača i to: Narodna skupština, Vlada, ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača, Nacionalni savet za zaštitu potrošača, druga ministarstva i regulatorna tela koja imaju nadležnosti u oblasti zaštite potrošača i organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kao i udruženja i savezi, čija uloga u ovoj oblasti je od izuzetnog značaja. Propisana je saradnja između nosilaca zaštite potrošača na unapređenju zaštite potrošača na sprovođenju Strategije i Akcionog plana.

Član 133.

Pored nosilaca zaštite potrošača iz člana 132. ovog predloga zakona, sistem zaštite potrošača čine i drugi subjekti, kao što su privredne i profesionalne komore i udruženja trgovaca od kojih se očekuje da doprinesu izgradnji i razvoju sistema zaštite potrošača u Srbije.

Član 134.

Definisani su poslovi koje ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača naročito obavlja, a u skladu sa Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 44/2014, 14/2015, 54/2015, 96/2015 dr. zakon, 62/2017) koji načelno uređuje nadležnosti ovog resora.

Čl. 135. i 136.

U cilju unapređenja sistema zaštite potrošača i saradnje nosilaca zaštite potrošača i drugih subjekata u ovoj oblasti, ovim članom propisuje se osnivanje Nacionalnog saveta za zaštitu potrošača (u daljem tekstu: Nacionalni savet), kao radnog tela Vlade, i uređuju se poslovi koje ovo telo naročito obavlja. Nacionalni savet čine predstavnici ministarstva nadležnog za zaštitu potrošača i drugih državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja, udruženja i saveza, privrednih i profesionalnih komora i drugih učesnika na tržištu, kao i nezavisni stručnjaci iz oblasti zaštite potrošača. Kako bi se obezbedilo zastupljenost svih institucije koje se bave najvažnijim pitanjima zaštite potrošača propisano je ko su obavezni članovi ovog tela. Predstavnici udruženja i saveza čine najmanje jednu trećinu od ukupnog broja članova Nacionalnog saveta, a predlaže ih Savet potrošača. Nacionalnim savetom predsedava ministar nadležan za zaštitu potrošača.

Član 137.

Ovim članom Predloga zakona propisana je uloga organa autonomne pokrajine i lokalne samouprave u oblasti zaštite potrošača, koja, između ostalog, podrazumeva i podsticanje i podršku aktivnosti usmerenih na zaštitu potrošača, podršku aktivnostima udruženja i saveza a naročito u pogledu obezbeđivanja finansijskih sredstava, odgovarajućih prostorija i ostalih neophodnih uslova za rad, jačanje koordinacije u sprovođenju zaštite potrošača na pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i podrška osnivanju i radu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova na svojoj teritoriji. Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave dostavljaju godišnji izveštaj Ministarstvu o sprovedenim aktivnostima na unapređenju zaštite potrošača.

Član 138.

Ovaj član definiše udruženja i saveze udruženja za zaštitu potrošača u smislu ovog zakona. Naime, sloboda udruživanja i napori za promovisanje zaštite potrošača vode ka uspostavljanju brojnih udruženja čiji je cilj zaštita potrošača. Ipak, neophodno je osigurati sprečavanje bilo kakve zloupotrebe korišćenja naziva "udruženje za zaštitu potrošača" jer bi tako nešto u značajnoj meri škodilo poverenju i snazi potrošačkog pokreta u celini i stvaralo konfuziju među samim potrošačima. Stoga, udruženja i savezi su ona udruženja koja su osnovana u skladu sa zakonom kojim se reguliše osnivanje i pravni položaj udruženja građana, izričito su se opredelila da štite potrošače, neprofitna su i u potpunosti nezavisna od ekonomskih i političkih interesa drugih fizičkih i pravnih lica. Uslovi propisani u ovom članu su početna pretpostavka za upis u Evidenciju koju vodi nadležno ministarstvo, ali i osnov za vođenje postupka protiv svih onih udruženja i saveza koja se predstavljaju kao udruženja i saveze udruženja za zaštitu potrošača a to nisu, odnosno lažno se predstavljaju i obmanjuju javnost.

Član 139.

Ovim članom određeno je šta se posebno ubraja u delatnost udruženja i saveza. S tim u vezi, njihove aktivnosti obuhvataju informisanje, edukaciju i pružanje pravne pomoći potrošačima, kao i sprovođenje ispitivanja i uporednih analiza robe i usluga. Lista aktivnosti nije ovim ograničena. Pored toga, prilikom upisivanja u Evidenciju, neophodno je da udruženja i savezi ispune i uslove iz ovog člana, odnosno da realizuju aktivnosti koje su u ovom članu propisane.

Član 140.

Evidencija udruženja i saveza omogućava jačanje institucionalnog okvira za zaštitu potrošača. Najaktivnija, najstručnija i najreprezentativnija udruženja i savezi dobijaju mogućnost da učestvuju u kreiranju politike zaštite potrošača, da zastupaju potrošače pred sudom i da konkurišu za sredstva koja dodeljuje Ministarstvo putem javnih poziva. Dok je namera da funkcioniše što veći broj udruženja i saveza, Evidencija će omogućiti uspostavljanje većeg stepena koordinacije i saradnje sa onim udruženjima i savezima koja su dokazali da su aktivni i imaju veće kapacitete, iskustvo i znanje da zastupaju i predstavljaju potrošače pred državnim institucijama i sudovima.

Član 141.

Evidencija je dobrovoljna i zasnovana je na prijavi koju udruženje i savez dostavlja ministarstvu nadležnom za zaštitu potrošača, kojom dokazuje da ispunjava uslove za upis propisane ovim zakonom. U ovom članu predviđa se donošenje podazkonskog akta koji će bliže urediti uslove za upis u Evidenciju, sadržinu i način vođenja Evidencije, kao i sadržinu prijave za upis.

Član 142.

Samo ona udruženja i savezi koja ispunjavaju posebne uslove koji si tiču njihovog iskustva, ekspertize i kapaciteta mogu da budu upisana u Evidenciju. Iskustvo se dokazuje dostavljanjem izveštaja o sprovedenim aktivnostima, kao i pratećim finansijskim izveštajima. Ovi dodatni uslovi se traže iz razloga što dodatne aktivnosti kojima se bave ova udruženja i savezi koju su upisani u Evidenciju zahtevaju provereno iskustvo i veštinu udruženja i saveza.

Savezi udruženja za zaštitu potrošača moraju da dokažu da su sačinjeni od najmanje tri udruženja.

Ocenu ispunjenosti prethodno navedenih uslova vrši ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača, koje suštinski ostaje glavni organ odlučivanja. Odluka ministarstva se donosi na osnovu dokumenata i izveštaja koje podnose udruženja i savezi koji se prijavljuju za upis u Evidenciju.

Ipak, neophodno je uključiti i udruženja i saveze u proces odlučivanja. Pre usvajanja odluke o upisu u Evidenciju, ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača je dužno da zatraži mišljenje Saveta potrošača koju čine sva udruženja i savezi koji su upisani u Evidenciju. Ovo mišljenje je konsultativne prirode.

Član 143.

Definisana su osnovna prava koja mogu da vrše samo udruženja i savezi koji su upisani u Evidenciju (pravo na finansiranje putem javnih poziva koje objavljuje Ministarstvo; pravo na zastupanje interesa potrošača u konsultativnim telima u oblasti zaštite potrošača na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i pokretanje postupka za zaštitu kolektivnih interesa potrošača; pravo da učestvuju u radu Saveta potrošača i radnih grupa za pripremu propisa iz oblasti zaštite potrošača; i pravo da koriste Nacionalni registar potrošačkih prigovora).

Član 144.

U cilju razvoja potrošačkog pokreta, ovim članom je predviđena mogućnost finansiranja i sufinansiranja aktivnosti evidentiranih udruženja i saveza iz budžeta Republike Srbije, kao i mogućnosti sufinansiranja iz budžeta Republike Srbije evropskih i međunarodnih projekata koje sprovode evidentirana udruženja i savezi. Propisano je da evidentirana udruženja i savezi koji primaju sredstva iz drugih izvora, izvan budžeta Republike Srbije, su dužna da o tome obaveste nadležno ministarstvo u propisanom roku. U načinu svog finansiranja, udruženja i savezi moraju da ostanu nezavisni. Naime, udruženja, odnosno savezi ne smeju da primaju sredstva, uključujući svaki oblik donacija i bespovratne pomoći, od fizičkih i pravnih lica s kojima postoji ili bi mogao da postoji bilo kakav sukob interesa, a naročito od trgovaca ili udruženja trgovaca, osim u slučajevima pružanja usluga uz naknadu, npr putem obuka, u skladu sa zakonom i statutom udruženja, odnosno saveza.

Član 145.

Ovim članom propisani su uslovi za brisanje udruženja ili saveza iz Evidencije, o čemu odlučuje resorno ministarstvo. Pre usvajanja odluke o brisanju iz Evidencije, ministarstvo je dužno da zatraži mišljenje Saveta potrošača, koji je dužan da isto izda u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za davanje mišljenja. Ukoliko pomenuti Savet ne dostavi svoje mišljenje u propisanom roku, Ministarstvo nastavlja postupak brisanja iz Evidencije. Ovo mišljenje je konsultativne prirode. Brisano udruženje ne može biti ponovo upisano u Evidenciju u roku do godinu dana od dana brisanja.

Član 146.

Savet potrošača ima ulogu reprezentativnog i konsultativnog tela potrošača pred ostalim nosiocima zaštite potrošača, kao i drugih subjekata koji se bave zaštitom potrošača, kao što su privredne i profesionalne komore i udruženja trgovaca. Savet potoršača čine sva udruženja i savezi koji su upisani u Evidenciju. Propisani su poslovi koje ovo telo obavlja, a naročito predlaganje predstavnika udruženja i saveza u Nacionalni savet za zaštitu potrošača, kao i donošenje Etičkog kodeksa udruženja i saveza. Savet potrošača će doneti svoj interni akt o organizaciji i načinu rada. Odluke Saveta potrošača objavljuje Ministarstvo na svojoj internet stranici i evidentirana udruženja odnosno savezi na svojim internet stranicama.

Glava XIII. Potroščki prigovori i vansudsko rešavanje potrošačkih sporova

Predložena rešenja su u potpunosti u skladu s najnovijim Evropskim propisima o vansudskom rešavanju sporova:

•           Direktivom 2013/11/EU o alternativnom rešavanju potrošačkih sporova (engl. Directive 2013/11/EU on alternative dispute resolution for consumer disputes); i

•           Uredbom 524/2013 o elektronskom rešavanju potrošačkih sporova (engl. Regulation 524/2013 on online dispute resolution for consumer disputes).

Član 147.

Potrošački prigovori predstavljaju osnovni izvor informacija prilikom kreiranja politike zaštite potrošača. Njihovo prikupljanje i upis mora da bude sistematizovan kako bi se dobili pouzdani, detaljni i relevantni podaci. Takođe, očekuje se da će Nacionalni registar potrošačkih prigovora, koji ustanovljava i vodi Ministarstvo, olakšati da se "čuju" i prigovori pojedinačnih potrošača i da se po tim prigovorima postupa. Ovo će neposredno da doprinese boljem sprovođenju u praksi odredaba ovog zakona, pozitivno utičući na celokupni sistem zaštite potrošača u zemlji. Prilikom obrade ličnih podataka potrošača, Ministarstvo postupa u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Propisana je obaveza Ministarstva da jednom godišnje objavljuje i dostavlja Nacionalnom savetu za zaštitu potrošača izveštaj o radu Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, ali i koje podatke ovaj izveštaj naročit o treba da obuhvata.

Član 148.

Ovaj član definiše potrošački spor kao svaki domaći ili prekogranični spor koji proizilazi iz ugovornog ili vanugovornog odnosa potrošača i trgovca.

Posebno je definisan domaći, a posebno prekogranični spor.

Nadležni sudovi za rešavanje potrošačkih sporova dužni su da vode evidenciju potrošačkih sporova i da podatke iz evidencije dostavljaju Ministarstvu na posebnom obrascu.

Ministar nadležan za pravosuđe bliže propisuje sadržinu i način vođenja evidencije, obrasca i rokove za dostavljanje podataka iz prethodnog stava.

U postupku pred sudom u potrošačkom sporu, u smislu zakona kojim se uređuje parnični postupak, ne plaća se sudska taksa za tužbu i presudu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,00 dinara.

Član 149.

Ovim članom propisano je da se potrošački spor može rešiti vansudskim putem. Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova obavlja se na transparentan, efikasna, brz i pravičan način.

Ministar bliže uređuje uslove za osnivanje, rad, kriterijume za evidentiranje, postupak, izveštavanje, naknadu za rad tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova kao i obrazac zahteva za upis na listu i obrazac predloga za pokretanje postupka vansudskog rešavanja spora.

Takođe, propisano je u kojim slučajevima telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova nije nadležno za postupanje.

Član 150.

Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova međusobno sarađuju u cilju usklađenog postupanja, ujednačavanja i razmene dobre prakse.

Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova imaju nadležnost za postupanje na teritoriji Republike Srbije.

Ministar sačinjava listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova i javno je objavljuje. Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova međusobno sarađuju i postupaju na teritoriji Republike Srbije.

Tela iz stava 1. ovog člana su lica koja imaju svojstvo posrednika, koja su diplomirala na pravnom fakultetu, stekla nakon diplomiranja dve godine iskustva u građanskopravnoj materiji u koja su upisana u listu tela iz stava 3. ovog člana.

Propisana je obaveza tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova koja se sastoji u tome da je potrebno da ukoliko imaju svoju internet stranicu javno objave i Ministarstvu u predviđenom roku dostave izveštaj o svom radu u prethodnoj godini.

Ovim članom detaljno je uređeno koje podatke lista treba da sadrži kao i mogućnost brisanja sa ove liste, ukoliko telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova prestane da ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Član 151.

Propisano je da postupak pred telom za vansudsko rešavanje spora može da pokrene samo potrošač uz uslov da je prethodno pokušao da sa trgovcem reši predmet spora.

Predviđena je obaveza trgovca da učestvuje u postupku rešavanja potrošačkih sporova putem tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Trgovac je dužan da istakne obaveštenje na prodajnom mestu o ovoj svojoj zakonskoj obavezi.

Vansudsko rešavanje potrošačkog spora može da traje najduže 90 dana i može se produžiti za najviše još 90 dana, u opravdanim slučajevima kada je predmet spora složen.

Član 152.

U ovom članu propisana je obaveza Ministarstva u vezi vansudskog rešavanja sporova kao centralne kontakt tačke.

Čl. 153-157.

Ovim članovima propisana su načela vansudskog rešavanja potrošačkih sporova: ravnopravnost, isključenje javnosti, nepristrasnost, poverljivost, hitnost.

Član 158.

U postupku vansudskog rešavanja spora u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo. Drugi jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. Na područjima u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Član 159.

Ovim članom uređeno je šta predlog za pokretanje postupka vansudskog rešavanja spora treba da sadrži. Dalje, propisano je da potrošač dostavlja predlog Ministarstvu, a Ministarstvo prosleđuje telu za vansudsko rešavanje spora.

Propisano je u kojim se slučajevima smatra da je predlog neuredan, rok u kome je potrebno da ga potrošač uredi i posledica ukoliko predlog ne bude uređen.

Član 160.

 Detaljno su propisani razlozi zbog kojih predlog za vansudsko rešavanje sporova može biti odbačen.

Član 161.

Ukoliko ne postoje uslovi za odbacivanje predloga, postupak se smatra pokrenutim kada telo za vansudsko rešavanje potrošačkog spora primi uredan predlog potrošača, koji dostavlja trgovcu uz obaveštenje da je potrebno da se izjasni da li priznaje ili osporava predmet potrošačkog spora.

Ukoliko trgovac osporava predlog, mora da u izjašnjenju navede činjenice i dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.

Član 162.

Propisano je sprovođenje postupka od strane tela za vansudsko rešavanje potrošačkog spora.

Član 163.

U ovom članu navedeni su načini okončanja postupka vansudskog rešavanja sporova: preporuka, zaključenje sporazuma i odluka tela za vansudsko rešavanje potrošačkog spora da se postupak obustavlja.

Član 164.

Ukoliko strane u postupku ne postignu sporazum, telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova može izdati preporuku o načinu rešavanja sporova, kada je to celishodno. Preporuka se sačinjava u pisanom obliku sa obrazloženjem i dostavlja stranama u postupku. Preporuka ne obavezuje strane u sporu.

Član 165.

Ukoliko strane u vansudskom postupku rešavanja potrošačkog spora postignu sporazum, telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova sačinjava ga u pisanoj formi i dostavlja stranama na potpis. Sadržinu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja vansudskog rešavanja potrošačkog spora određuju strane u postupku. Telo za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova potpisan sporazum dostavlja stranama u postupku i Ministarstvu.

Član 166.

Da bi sporazum o vansudskom rešavanju spora putem posredovanja imao snagu izvršne isprave u ovom članu su propisani uslovi koje mora da ispunjava. Neće se dozvoliti prinudno izvršenje sporazuma o rešavanju spora putem tela za vansudsko rešavanje sporova, ako zaključenje ovog sporazuma nije dozvoljeno, ako je sporazum suprotan javnom poretku, ako sporazum nije podoban za izvršenje ili je predmet izvršenja nemoguć.

Član 167.

Rad tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova je besplatan, a svaka strana u postupku plaća svoje troškove (troškovi zastupanja, putni troškovi i sl.).

Propisana je mogućnost finansiranja ovih tela iz budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, Strategijom i Planom rada Vlade, kao i mogućnost pomaganja radu tela od strane lokalne samouprave, a na osnovu sporazuma.

Član 168.

Ukoliko se u postupku vansudskog rešavanja potrošačkih sporova ne postigne sporazum, strane u sporu imaju pravo na sudsku zaštitu u skladu sa ovim zakonom. Korišćenje vansudskih alternativa ne može da potrošača liši njegovog prava da spor iznese pred sud i traži naknadu štete u sudskom postupku.

Zastarevanje i prekluzivni rokovi ne teku u toku postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora, a započinju ponovo da teku istekom petnaestog dana od dana okončanja postupka.

Potrošački spor može se rešavati i pred arbitražom kada potrošač i trgovac zaključe sporazum o arbitraži nakon nastanka spora.

Sporazum o arbitraži je isprava koju su potpisale obe ugovorne strane i koji ne sadrži druge dogovore osim onih koje se odnose na arbitražni postupak.

Trgovac je dužan da potrošača pre potpisivanja sporazuma o arbitraži upozna sa pravnim posledicama prihvatanja arbitražnog sporazuma, posebno o obaveznosti odluke arbitraže i troškovima ovog postupka.

Član 169.

Na postupak vansudskog rešavanja potrošačkog spora koji nije uređen odredbama ovog zakona, primenjuje se zakon kojim se uređuje posredovanje.

Glava XIV. Zaštita kolektivnog interesa potrošača

Postupak za zaštitu kolektivnih interesa potrošača jeste način za postizanje visokog nivoa zaštite potrošača u praksi. Odredbe o zaštiti kolektivnih interesa potrošača su od fundamentalnog značaja za efikasnu i delotvornu zaštitu potrošača. Njima se ustanovljava jedan kompletan sistem koji može da koristi širok krug nosilaca zaštite potrošača.

Član 170.

Radi boljeg i usaglašenog razumevanja pojma kolektivnog interesa potrošača, Predlog zakona objašnjava značenje istog, propisujući da povreda kolektivnog interesa potrošača postoji kada se ukupnom broju od najmanje desetoro potrošača, istovetnom radnjom, odnosno na istovetan način, od strane istog lica, povređuje pravo koje im je zagarantovano ovim zakonom, ili u slučaju nepravičnih odredbi u potrošačkim ugovorima u smislu čl. 40. do 44. ovog zakona.

Dalje se propisuje da povreda kolektivnog interesa potrošača, iz stava 1. tačka 1) ovog člana postoji i u slučajevima kada se povređuju prava ukupnom broju potrošača koji je manji od deset, ako nadležni organ utvrdi da je došlo do povrede kolektivnog interesa potrošača uzimajući u obzir naročito trajanje i učestalost postupanja trgovca, kao i činjenicu da li takvo postupanje ispoljava negativne efekte prema svakom potrošaču u datoj činjeničnoj situaciji.

Član 171.

U ovom članu postavlja se osnov za aktivnu ulogu uprave u postupku zaštite kolektivnog interesa potrošača u upravnom postupku. Ako u postupku nadzora Ministarstvo po službenoj dužnosti osnovano smatra da neko činjenje ili nečinjenje učesnika na tržištu, a posebno postojanje nepravične ugovorne odredbe, ugrožava ili preti da ugrozi kolektivni interes potrošača, otpočeće postupak utvrđivanja povrede kolektivnog interesa potrošača. Ministarstvo pokreće postupak zaštite kolektivnog interesa potrošača po službenoj dužnosti, kada se osnovu dostavljenih inicijativa, informacija i drugih raspoloživih podataka, osnovano pretpostavi postojanje povrede kolektivnog interesa potrošača. Postupak za zaštitu kolektivnog interesa potrošača može da se vodi protiv trgovca odnosno udruženja trgovaca čija su postupanja u suprotnosti sa ovim zakonom ili ako ugovara nepravične ugovorne odredbe u smislu ovog zakona.

Čl. 172-173.

Propisano je da se postupak zaštite kolektivnog interesa pokreće i vodi po zahtevu ovlašćenog lica i da se u postupku primenjuju pravila opšteg upravnog postupka.

Član 174.

Ovaj član propisuje da su evidentirana udruženja i savezi za zaštitu potrošača ovlašćena da podnesu zahtev za zaštitu kolektivnog interesa potrošača, čime se potvrđuje kredibilitet potrošačkih organizacija koje su ispunile propisane uslove i upisane u Evidenciju resornog ministarstva.

Član 175.

Ovaj član uređuje stranačku legitimaciju, pokretanje postupka. Svojstvo stranke imaju trgovci povodom čijih činjenja ili propuštanja se vodi postupak, kao i podnosioci zahteva za zaštitu kolektivnog interesa. Dalje, uređuje se da svojstvo stranke nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede kolektivnih interesa potrošača, davaoci informacija i podataka, stručna lica i organizacije čije se analize koriste u postupku, kao ni drugi državni organi i organizacije koji sarađuju sa Ministarstvom u toku postupka.

O pokretanju postupka donosi se zaključak, koji sadrži opis radnji ili akata koji mogu da predstavljaju povredu kolektivnog interesa potrošača, pravni osnov i razloge za pokretanje postupka. Protiv zaključka o pokretanju postupka nije dozvoljena posebna žalba, niti se može pokrenuti upravni spor.

Ministarstvo će obavestiti lice protiv kojeg je pokrenut postupak zaštite kolektivnog interesa potrošača o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima zbog kojih se postupak vodi i pozvati da se izjasni u roku od 8 dana od dana prijema ovog obaveštenja.

Član 176.

U ovom članu na uopšten način se ističe da Ministarstvo u postupku zaštite kolektivnih interesa potrošača donosi rešenje kojim odlučuje o postojanju povrede i određivanju mere.

Dalje, licu protiv kojeg se vodi postupak daje se mogućnost da tokom trajanja postupka samostalno predloži obaveze koje je spremno da preduzme radi otklanjanja povrede zakona, sa uslovima i rokovima za sprovođenje (korektivna izjava).

Sastavni deo rešenja kojim je utvrđena povreda kolektivnih interesa potrošača je mera zaštite kolektivnog interesa potrošača, kao i rok za sprovođene izrečene mere.

Protiv rešenja donetog u postupku zaštite kolektivnog interesa može se pokrenuti upravni spor.

Član 177.

U upravnom postupku zaštite kolektivnog interesa potrošača Ministarstvo može da naloži stranci protiv koje se vodi postupak da preduzme određeno ponašanje ili da zabrani određeno ponašanje, a naročito da izrekne naloge i mere, koje su u skladu sa Direktivom 2009/22/EZ koja ne samo sudovima, već i organima uprave daje mogućnost izricanja mera u postupku kolektivne zaštite potrošača. U rešenju iz stava 1. ovog člana Ministarstvo ima mogućnost da trgovcu naloži obavezu da u utvrđenom roku izvesti Ministarstvo o sprovođenju izrečenih mera. Rešenje kojim se određuje mera zaštite kolektivnog interesa potrošača objavljuje se na internet stranici ministarstva.

Član 178.

Kada postoji opasnost od nastupanja štetnih posledica po prava i interese potrošača, Ministarstvo može na predlog podnosioca zahteva da naloži privremenu meru, koja može da traje do donošenja rešenja u postupku zaštite kolektivnog interesa.

Član 179.

Ministarstvo prekida postupak u situaciji kada se trgovac obaveže da neće nastaviti ili ponoviti radnju ili akt kojim se šteti kolektivnom interesu potrošača. Ova odredba uređuje dužinu trajanja prekida, kao i efekte kršenja preuzetih obaveza od strane trgovca.

Član 180.

Ovim članom propisuje se da odredbe ove glave ne utiču na mogućnost potrošača da pokrene postupak za naknadu štete po opštim pravilima za naknadu štete, ili da pred sudom pokrene postupak za poništaj ili utvrđivanje ništavosti ugovora, odnosno da pred sudom pokrene bilo koji drugi postupak zahtevajući ostvarenje svojih prava.

Glava XV. Nadzor

 Ovom glavom uređuju se nadležnosti nadzora državnih organa, inspekcijskih organa, te osnovni elementi postupka, uključujući rešenje koje se donosi i žalbu.

Član 181.

S obzirom na to da je zaštita potrošača multidisciplinarna oblast, širok je i broj ministarstava i javnih institucija kojima pripadaju ovlašćenja nadzora njegove primene.

 Nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača, te je ovo bilo potrebno istaći već u prvom stavu, čime se naglašava osnov za nadležnost ovog ministarstva kao organa državne uprave koji ima "opštu i horizontalnu nadležnost", što se često ističe u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije. U drugom stavu navodi se da su akcesorni državni organi, ne manje bitni, ali svakako oni čije aktivnosti koordinira ministarstvo nadležno za zaštitu potrošača, druga ministarstva, organi javne uprave i lokalne samouprave koji vrše nadzor nad pojedinim sektorima. U poslednjem stavu ističe se nadležnost tržišne i turističke inspekcije, u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim zakonom i propisima kojima se uređuje inspekcijski nadzor u ovim oblastima.

Član 182.

Kako bi se omogućilo da resorno ministarstvo efikasno obavlja svoju koordinacionu ulogu, propisuje se obaveza međusobne saradnje, uključujući i razmenu informacija i preduzimanje mera i aktivnosti značajnih za sprovođenje inspekcijskog nadzora. Takođe, ostavlja se mogućnost da Vlada, na predlog ministra nadležnog za zaštitu potrošača uspostavlja koordinaciona tela koja bi funkcionisala u cilju unapređenja saradnje i/ili rešavanja pitanja nadležnosti.

Posebno se ističe ovlašćenje resornog ministarstva da od ostalih institucija zahteva određene informacije ili preduzimanje odgovarajućih mera, i obaveza tih organa da sarađuju sa ministarstvom, uključujući i obavljanje sektorske analize, kao i da daju mišljenje o pitanjima od značaja za zaštitu potrošača.

Član 183.

Ovim članom detaljno je propisan postupak inspekcijskog nadzora.

Član 184.

Ovim članom propisano je da ako inspektor utvrdi nezakonitost, zapisnikom o inspekcijskom nadzoru nalaže trgovcu da otkloni utvrđenu nezakonitost u roku koji ne može biti kraći od 24 sata niti duži od dva meseca, ako drugačije nije propisano.

Ako inspektor utvrdi da je nadzirani subjekt preduzeo meru koja mu je naložena i otklonio nezakonitost, okončava postupak inspekcijskog nadzora dostavljanjem nadziranom subjektu zapisnika u kojem se navodi da su otklonjene utvrđene.

Ako nadzirani subjekt u ostavljenom roku ne otkloni utvrđenu nezakonitost, inspektor bez odlaganja donosi rešenje kojim izriče meru za otklanjanje nezakonitosti sa primerenim rokom. Ako trgovac ili prodavac ne postupi po nalogu inspektor će rešenjem izreći meru privremene zabrane prometa robe ili vršenja usluge na koju se mera odnosi.

Član 185.

U ovom članu propisano je u kojim slučajevima nadležni inspektor merom iz prethodnog člana nalaže otklanjanje utvrđene nezakonitosti trgovcu odnosno prodavcu.

Član 186.

Protiv rešenja iz člana 184. može se izjaviti žalba u roku od osam dana Ministru. Žalba iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Protiv drugostepene odluke Ministra stranka kojoj je izrečena upravna mera može da pokrene upravni spor.

Glava XVI. Kaznene odredbe

Član 187.

Propisani su prekršaji, odnosno raspon novčanih kazni za pravna lica, fizička i odgovorna lica u pravnom licu, kao i za preduzetnike.

Član 188.

Propisani su prekršaji, odnosno fiksne novčane kazne za pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnike i podobni su za kažnjavanje preko prekršajnih naloga.

Član 189.

Uz prekršajnu kaznu, pravnom licu se može izreći zaštitna mera privremene zabrane obavljanja određene delatanosti, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove, preduzetniku se može izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti.

Član 190.

Prekršajni postupak za prekršaje iz čl. 187. i 188. ovog zakona ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen, osim prekršaja iz člana 187. stav 1. tač. 83) i 84) gde se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Na pitanja zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.

Glava XVII. Prelazne i završne odredbe

Član 191.

Ovim odredbama se uređuje obaveza državnih organa na donošenje podzakonskih akata u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu.

Član 192.

Propisana je obaveza udruženja i saveza koji su upisani u Evidenciju udruženja i saveza koju vodi Ministarstvo da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ispune uslove za upis u Evidenciju propisane ovim zakonom.

Tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova upisana u Listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača ("Službeni glasnik RS", br. 62/14), stupanjem na snagu podzakonskog akta iz člana 149. stav 3. brišu se.

Član 193.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti potrošača ("Službeni glasnik RS", broj 62/14).

Čl. 194-195.

Postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama propisa koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona. Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 196.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se po isteku tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbi ovog zakona koje se odnose na vansudsko rešavanje potrošačkog spora, koje će se primenjivati od 01. jula 2020. godine.

•           FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona sredstava su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 95/18) u okviru Razdela 32 - Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Program 1506 - Razvoj trgovine i zaštite potrošača, Funkcija 410 - Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, Programska aktivnost 0007 - Podrška programima udruženja potrošača, ekonomska klasifikacija 481 - Dotacije nevladinim organizacijama u iznosu od 20.000.000 dinara. Takođe, sredstva potrebna za narednu godinu u vezi sa realizacijom aktivnosti predviđenih ovim zakonom (dotacije udruženjima, podrška vansudskom rešavanju potrošačkih sporova) biće obezbeđena prilikom izrade Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu u okviru limita Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Vebsajt Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, 04.11.2019.